Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije saopštilo je danas da će struja od 1. januara 2023. godine poskupeti osam, a gas 11 odsto i da su zlonamerna pisanja pojedinih medija u kome se navode veći iznosi povećanja tih cena."Povodom netačnih i zlonamernih informacija u pojedinim medijima, Ministarstvo rudarstva i energetike podseća da će cena električne energije od 1. januara 2023. godine biti korigovana za osam odsto, a cena gasa za 11 odsto. Svako dovodjenje gradjana u zabludu je nedopustivo", navedeno je u saopštenju.Kada je u pitanju cena električne energije, na nju, kako je navedeno, ne utiče samo cena utrošenih kilovat-sati već i niz drugih stavki, koje će ostati nepromenjene.Analiza pojedinačnih stavki cena energije po zonama i tarifama iz cenovnika objavljenog u Službenom glasniku je jedno, a potpuno drugo je prosečno povećanje cene u procentnim iznosima, navelo je Ministarstvo.Dodaje se da u osam odsto, koliko iznosi, prosečno povećanje ulaze i druge stavke koje nisu povećane, poput obračunske snage."Važno je naglasiti da je prosečno povećanje ono što će gradjani dobiti na računima. Jasna je i računica da će račun prosečnog domaćinstva biti uvećan za 200-300 dinara", navelo je Ministarstvo.Podsetilo je da je poslednja korekcija cene gasa bila 1. jula 2022. godine, a da ...

Potpredsednica Saveta stranih investitora Ana Govedarica izjavila je danas, povodom 20 godina od osnivanja tog tela, da su se okolnosti u svetskoj privredi menjale, a sa njima i Savet kako bi što efikasnije odgovorio na izazove, dajući na taj način doprinos unapredjenju poslovnog ambijenta u Srbiji."U proteklih 20 godina okolnosti u srpskoj i svetskoj privredi su se osetno menjale, a sa njima i Savet, kako bi se tim promenama prilagodio i kako bi što efikasnije odgovorio na izazove sa kojima se, pre svega naše članice, suočavaju, dajući na taj način svoj doprinos unapredjenju ukupnog poslovnog ambijenta u Srbiji", rekla Govedarica, koja je generalni direktor Roch-a za Srbiju i Crnu Goru.U poredjenju sa 150 miliona evra investicija i 3.160 zaposlenih u trenutku osnivanja, danas, 20 godina kasnije, Savet, kako je saopšteno, čini oko 120 članica koje su uložile oko 36 milijardi evra i koje zapošljavaju više od 100.000 gradjana Srbije.Oko 75 odsto kompanija, članica Saveta su kompanije iz EU."Korporativna kultura, visoko etičko poslovanje i moderni principi korporativnog upravljanja kompanija, članica čine Savet pouzdanim partnerom, ne samo Vlade Srbije, već i domaćim kompanijama", navedeno je u saopštenju.Uprkos brojnim izazovima tokom vremena, ključna uporišta Saveta ostala su, kako je navedeno, nepromenjena od osnivanja: ...

 Zdravstvo je prioritetna oblast u koju bi gradjani Srbije uložili najviše novca kroz javne nabavke, pokazalo je istraživanje stavova gradjana, ponudjača i naručilaca Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Slede, kako je navedeno u saopštenju, obrazovanje, infrastruktura i zaštita životne sredine.Prednost u javnim nabavkama bi, kako smatra 69 odsto gradjana, trebalo dati kvalitetu, a ne ceni. Zvanični podaci, medjutim, pokazuju da je prošle godine na javne nabavke u Srbiji potrošeno, rekordnih 560 milijardi dinara, ali u čak 95 odsto nabavki nije birano najkvalitetnije, nego najjeftinije.Uz to, iako su od ponudjača mogli da zahtevaju da ponuda ispunjava i ekološke ili socijalne kriterijume, naručioci su sproveli samo 650 zelenih nabavki i još 86 socijalnih što je i dalje veoma malo spram 183.000 realizovanih tendera.I ponudjači i naručioci saglasni su da su razlozi za manju primenu drugih kriterijuma to što su takve nabavke rizičnije, nemaju model po kojem bi kreirali kriterijume ili nisu dovoljno obučeni za njihovu primenu.Zbog toga je unapredjenje znanja ponudjača i naručilaca bilo u fokusu projekta "Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta", koji je sproveo NALED, u saradnji sa Švedskom agencijom za medjunarodnu razvojnu saradnju Sida, u cilju podrške reformi sistema nabavki, započetoj pre tri godine usvajanjem novog zakona."Novi zakon ...

 Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je danas da je Vlada Srbije na inicijativu članica PKS odobrila kvotu za izvoz peleta u visini od 24.000 tona do kraja januara 2023. godine."Novac od izvoza biće usmeren na podmirivanje već nagomilanih troškova, isplatu dobavljačima sirovine, plaćanje energenata i plate zaposlenima. Ova mera će imati pozitivne efekte i na ino kupce, partnere u inostranstvu koji su strpljivo čekali otvarnje", rekao je sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS Ljubinko Savić.Dodao je da je energetska kriza uticala na povećanje cena i troškova proizvdnje i goriva za transport, što je negativno uticalo na poslovanje proizvodjača peleta, a regulisane cene i zabrana izvoza koji su stupili na snagu u avgustu 2022. dodatno su otežali poslovanje proizvodjača peleta i njihovo redovo funkcionisanje.

Devet meseci nakon preuzimanja, AIK banka je sprovela proces pravnog pripajanja Naše AIK Banke, saopšteno je danas."Ovo pripajanje će ponuditi klijentima proširenu poslovnu mrežu, unapredjenu paletu bankarskih proizvoda i još kvalitetnije korisničko iskustvo", navodi se u saopštenju.Predsednica Izvršnog odbora AIK banke Jelena Galić istakla je da su, brzina i kvalitet sprovodjenja ove konsolidacije, dodatna potvrda kvaliteta i efikasnosti AIK banke, "kao i posvećenosti svih zaposlenih strateškom opredeljenju daljeg rasta i razvoja"."Uspešnim završetkom još jedne etape našeg razvoja svoje poslovanje nastavljamo osnaženi, sa većim brojem klijenata, zaposlenih, filijala i usluga. Veličina naše aktive danas je skoro četiri milijarde, sa tržišnim udelom od devet odsto", rekla je Galić.Kako je navela, sprovedena integracija predstavlja i korak napred ka strateškom cilju banke, a to je da u periodu koji dolazi, AIK banka bude jedna od vodećih bankarskih grupa u regionu, "snažan oslonac privredi i podrška zajednici".Podseća se da je AIK banka jedna od vodećih banaka u Srbiji sa tradicijom dugom 45 godina, a  2019. godine je postala prva banka iz Srbije koja je iskoračila na tržište Evropske unije.

Vrednost kineske trgovine uslugama porasla je za 17,2 odsto na godišnjem nivou u prvih 10 meseci 2022. godine, pokazali su danas podaci Ministarstva trgovine.Kako prenosi Sinhua, podaci pokazuju da je ukupna vrednost trgovine iznosila skoro 4,92 hiljade milijardi juana (oko 690,77 milijardi američkih dolara).Izvoz usluga porastao je za 18,1 odsto na godišnjem nivou na 2,36 hiljade milijardi juana, a uvoz usluga iznosio je preko 2,56 hiljade milijardi juana, što je 16,4 odsto više nego godinu dana ranije.Podaci pokazuju da je trgovina uslugama koje intenzivno koriste znanje dostigla skoro 2,05 hiljade milijardi juana, što je povećanje od 10,3 odsto na godišnjem nivou.Izvoz usluga sa intenzivnim znanjem porastao je za 14,3 odsto i dostigao skoro 1,15 hiljada milijardi juana, predvođen kategorijama kao što su autorske naknade za intelektualnu svojinu i računarske i informacione usluge.Putničke usluge su nastavile da se oporavljaju tokom ovog perioda, pošto je trgovina u tom sektoru porasla za 9,1 odsto u odnosu na godinu ranije na 689 milijardi juana.

Pošta Srbije objavila je danas da je, kao društveno odgovorna kompanija, donela pravilnik kojim se u svim njenim objektima širom zemlje, uređuje prednost u pružanju usluga trudnicama, korisnicima sa malom decom, osobama sa invaliditetom, kao i slabo pokretnim licima.Od danas se u poslovnicama Pošte Srbije nalaze posebne nalepnice vidno istaknute na ulazu u objekat, kao i na šalteru u objektu.Iako svesni da ovo nepisano pravilo postoji, u Pošti Srbije se odlučili da donesu poseban Pravilnik podrške položaju ovih osetljivih kategorija, kao nastavak prilagođavanja i unapređenja poslovanja i usluga, u cilju da usluge Pošte budu što dostupnije i pristupačnije.Pošta Srbije pozvala je i druge društveno odgovorne kompanije da se pridruže ovoj akciji.

 Broj kinesko-evropskih teretnih vozova se neprestano povećava poslednjih godina, što pomaže stabilizovanju međunarodnog lanca snabdevanja, prema navodima provincije Đijangsu.Od 2016. do 2021. godine, broj teretnih vozova između Kine i Evrope se povećao za 55 odsto godišnje, a godišnji volumen tereta je povećan devet puta, prenosi Kineska medijska grupa.Do kraja oktobra ove godine, ukupno 82 teretna voza su stigla do 204 grada u 24 evropske zemlje. Za to vreme je obavljeno 62 hiljade polazaka, a prevezeno je 5,76 miliona jedinica ekvivalentnih dvadeset stopa (TEUs).Iz pet gradova provincije Đijangsu vozovi idu prema 23 rute, koje pokrivaju 80 gradova u Evropi, centralnoj Aziji i jugoistočnoj Aziji. 

Nemačka energetska kompanija Uniper saopštila je danas da je tužila Gasprom radi naknade štete zbog neisporučivanja ugovorenih količina prirodnog gasa od juna, kada je ovaj ruski gigant počeo da smanjuje isporuke da bi ih krajem avgusta potpuno ukinuo.Kako je Uniper, nemački uvoznik ruskog gasa saopštio, postupak protiv Gasprom Eksporta pokrenut je pred međunarodnim arbitražnim tribunalom u Stokholmu.Prema navodima Unipera, troškovi zamene gasa koji je Rusija trebalo da isporuči Nemačkoj do sada iznose najmanje 11,6 milijardi evra, i ti troškovi će nastaviti da se uvećavaju sve do kraja 2024. godine.Gasprom je počeo da smanjuje isporuke gasa Nemačkoj kroz podvodni gasovod Severni tok sredinom juna pozivajući se na navodne tehničke probleme.Berlin je ovo objašnjenje odbacio, ocenivši ga kao paravan za političku odluku Moskve čiji je cilj povećanje cena i stvaranje neizvesnosti.Krajem avgusta prestale su sve isporuke ruskog gasa Nemačkoj, koja podržava Ukrajinu u ratu između te zemlje i Rusije, a rat je počeo 24. februara ruskom invazijom.Uniper je pretrpeo ogromne gubitke usled smanjivanja a na posletku i ukidanja isporuka ruskog gasa jer je, da bi ispunio svoje ugovorne obaveze prema kupcima, morao da kupuje gas po daleko višim cenama od Gaspromovih.Vlada u Berlinu je krajem septembra najavila nacionalizaciju Unipera.Smanjivanja i ukidanje isporuke ...

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,3209 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.Evro danas po zvaničnom srednjem kursu vredi 117,3271 dinar.Dinar će sutra prema evru vredeti kao pre mesec dana, a 0,2 odsto više nego godinu dana ranije i na početku ove godine.Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti ove godine bila je 13. aprila, kada je za evro bilo potrebno 117,7627 dinara, a najveća 22. novembra, kada je evro vredeo 117,2954 dinara.