Lagard (ECB): Kriza duboko menja privredu sveta, Evropa u odličnom položaju

Ekonomska kriza izazvana pandemijom bolesti KOVID-19 "duboko će promeniti" privredu sveta, uneti više ekologije, digitalizacije i novih načina rada, a Evropa je "u odličnom položaju", ocenila je danas predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard.Ova kriza "ubrzaće preobražaje koji su već bili latentni u našim ekonomijama", predvidela je ona tokom video-konferencije sa francuskim zvaničnicima u Parizu. "U proizvodnji, radu, trgovini, ono što smo upravo doživeli ubrzaće preobražaje i verovatno dovesti do evolucije ka održivijem i 'zelenijem' načinu života", dodala je ona. Ona je posebno pomenula "rad na daljinu" koji će "preobraziti način rada svih zaposlenih", bar u razvijenim zemljama, uz "ubrzanje digitalizacije u uslugama i automatizaciju industrije"."Sada se procenjuje da bi kriza trebalo da dovede do smanjenja lanaca snabdevanja za oko 35 odsto i povećanja robotizacije u industriji od 70 do 75 odsto", rekla je Lagard.Pored toga, zbog zabrane izlaska iz kuća koja je istovremeno pogodila većinu stanovnika sveta, onlajn trgovina znatno se razvila.Taj razvoj bi trebalo da se još ubrza "na štetu tradicionalne trgovine", dodala je ona.U takvim promenama "Evropa je u izvrsnom položaju za takvu tranziciju", rekla je ona jer je taj kontinent "već domaćin najvećem sektoru 'cirkularne ekonomije' i ekoloških inovacija u svetu", a uz to je ...
Avio kompanija Er Frans ukida 7.500 radnih mesta

Francuska avio kompanija Er Frans i njen regionalni ogranak Hop objavili su večeras da ukidaju 7.500 radnih mesta pošto je zbog pandemije korona virusa obustavljena većina letova.Aktivisti više sindikata protestovali su ispred sedišta Er Fransa na pariskom aerodromu Šarl de Gol, tokom današnjih pregovora o radnim mestima u francuskoj nacionalnoj avio kompaniji.Sindikati su gnevni jer francuska vlada nije zahtevala od kompanije Er Frans da zaštiti radna mesta kada je u maju dobila pomoć države od sedam milijardi evra.Radnici su upozorili da će se ukidanje radnih mesta odraziti na francusku ekonomiju i naveli da državna pomoć treba da bude iskorišćena za obnovu kompanije umesto za guranje ljudi u nezaposlenost.Posle celodnevnih pregovora s predstavnicima zaposlenih, uprava kompanije objavila je da će do 2022. godine ukinuti oko 6.500 od 41.000 radnih mesta u Er Fransu i 1.000 od 2.400 u kompaniji Hop.Kompanija je navela da će većina tih radnih mesta biti ugašena odlaskom radnika u penziju ili ako sami daju otkaz i dodala da će podsticati dobrovoljni odlazak iz firme i prevremeno penzionisanje pre nego što počne s otpuštanjima.Procene ukazuju da će avio kompanije širom sveta izgubiti 84 milijarde dolara prihoda ove godine, a zvaničnici predvidjaju da će za oporavak avionske industrije biti potrebno ...
Evro u ponedeljak 117,57 dinara

Zvanični srednji kurs dinara u ponedeljak, 6. jula će biti 117,5741 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.Danas i za vikend je zvanični srednji kurs 117,5808 dinara za jedan evro.U odnosu na evro, dinar će u ponedeljak vredeti kao pre mesec dana, za 0,2 odsto biće jači nego pre godinu dana i imaće jednaku vrednost kao na početku ove godine. Dinar je ove godine bio najslabiji 13. marta, kada je jedan evro koštao 117,6739 dinara, a najjači 30. marta, kada se za evro plaćalo 117,4966 dinara.NBS je od početka ove godine, do kraja maja na Medjubankarskom deviznom tržištu neto prodala 875 miliona evra da bi ublažila dnevne promene kursa.
Krkobabić: Dok je zadruga i zadrugara Srbija ne treba da brine

Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić uputio je danas čestitku zadrugama i zadrugarima povodom 4. jula, Medjunarodnog dana zadruga, i poručio da, dok je njih, "Srbija ne treba da brine"."Verujte u zadružni sistem jer zadruge, uz poštovanje principa neutralnosti prema kome su ravnopravni svi bez razlike na nacionalnost, pol, boju kože i veroispovest, imaju odgovore na sve aktuelne ekonomske i bezbednosne izazove", rekao je Krkobabić.On je istakao da zadruge u Srbiji nisu prestale da rade ni u vreme pandemije virusa korone i da ni u jednoj od njih nije zabeleženo žarište Кovida 19. "Posebno mi je drago što se u Srbiji u protekle tri godine u okviru akcije 500 zadruga u 500 sela vratio duh zadrugarstva i poverenje u udruživanje, o čemu svedoče 722 novoformirane zadruge. Zadružni sistem Srbije iz dana u dan je sve jači, jer smo proces gašenja zadruga preokrenuli u novu nadu i šansu za ekonomsku egzistenciju više desetina hiljada domaćinstava", kazao je Krkobabić.Naveo da sada u Srbiji ima oko 35.000 zadrugara i više od 100.000 kooperanata. Registrovano je oko 4.500 zadruga, od čega su 2.500 aktivne, a 2.000 poljoprivredne. "To je veliki potencijal koji može da bude snažna ...
Premijeri Višegradske grupe insistiraju na fleksibilnoj i pravednoj obnovi EU posle pandemije

Premijeri zemalja Višegradske grupe danas su u Varšavi razmotrili izlazak iz ekonomske krize posle restrikcija zbog pandemije.Najavili su da će insistirati da plan obnove privrede Evropske unije ne sme da manjim sredstvima iz specijalnog fonda EU kažnjava zemlje koje su kroz pandemiju i krizu prošle uspešno i uspele da očuvaju živote, privredu i radna mesta, a bile su odgovorne prema svojim javnim finansijama, i nisu u dugovima."Fond EU od 750 milijardi evra je dobra polazna tačka. Razgovarali smo o pravednoj podeli. Države ne mogu da bude kažnjavane za svoje uspehe. Ovde je KOVID-19 pod kontrolom, naše privrede su se pokrenule, sve se vraća na ispravan kolosek. Mi smo se složili da mehanizmi u višegodišnjem budžetu EU i instrumenti treba da uzimaju u obzir razlike, nivo razvoja i da budu pravedne", kazao je novinarima poljski premijer Mateuš Moravjecki.Premijer Poljske koja je od Češke preuzela predsedavanje Višegradskom grupom, naglasio je da će u pregovorima o budžetu EU za naredni sedmogodišnji period i o Fondu solidarnosti, Višegradska grupa insistirati na tome da se sredstva iz fonda dele fleksibilno, prema potrebama država-članica."Kako se kaže, jedna konfekcijska veličina ne odgovara svakom. Postoje zemlje na jugu, koje se bore protiv nezaposlenosti i zemlje koje se bore za razvoj ...
Ministar Srbije za rad: Nema novih konkretnih mera za pomoć privredi

Vlada Srbije nema konkretne nove mere pomoći privredi usled krize izazvane pandemijom korona virusa, rekao je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Djordjević.On je na konferenciji Socijalno-ekonomskog saveta (SES) za novinare kazao da se očekuje da se mere donose u skladu sa onim što se bude dešavalo na globalnom planu, ali da će i sami poslodavci i radnici biti uključeni u donošenje tih mera."Postoji prostor da u daljem radu vladinog Kriznog štaba, zaduženog za privredu, učestvuju i socijalni i ekonomski partneri, angažovanje SES-a je korisno", ocenio je Djordjević.Po njegovim rečima, usled krize je posao u Srbiji izgubilo 16.500 radnika, ali postoji veliki broj novih zanimanja koja su nadomestila ta radna mesta.Djordjević je istakao da se radi na većoj transparentonosti i komunikaciji s gradjanima koji će moći da na sajtu Ministarstva rada provere koja su im prava i kako da ih ostvare."Radimo i na tome da što više apliciranja bude elektornskim putem, kao i na reorganizaciji Nacionalne službe za započljavanje, a najveći akcenat je na mladima", objasnio je Djordjević. Dodao je da je "želja da oni koji su završili studije ili studiraju, ...imaju skraćeno radno vreme tokom studija i imaju ista prava poput zaposlenih".Predsedavajući SES-a i predsednik Ujedinjenih ...
Arsić: Vučić kreira ekonomsku politiku prema ličnom interesu, obećanja nerealna

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je ocenio da predsednik Srbija Aleksandar Vučić kreira ekonomsku politiku prema ličnom interesu i naveo da njegovo obećanje da će prosečne plate u 2025. godini biti 900 evra nije bilo održivo ni pre ekonomske krize izazvane pandemijom, a "pogotovo nije sada"."Problem nije u tome što predsednik Vučić ne razume ekonomiju, nego u tome što pri kreiranju ekonomske politike često daje prednost partijskim i svojim ličnim interesima - da ostane što duže na vlasti, u odnosu na dugoročne interese društva", rekao je Arsić u intervjuu za portal Direktno.rs.Dodao je da "većina političara u svetu želi to isto, ali u uredjenim zemljama postoje institucije koje ih u tome ograničavaju, dok u Srbiji to nije slučaj".Arsić očekuje da će zbog posledica epidemije korona virusa, u Srbiji ostati bez posla nekoliko desetina hiljada ljudi, i da bi država morala značajnije da pomogne sektore i preduzeća snažno pogodjena krizom."Produženje epidemije će dodatno povećati pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti u ovoj godini, a oporavak privrede će biti dugotrajniji nego što je to izgledalo pre nekoliko nedelja. Posledice će biti dodatno povećanje fiskalnog deficita i rast javnog duga, kao i rast procenta loših kredita. Ukoliko se pretera s fiskalnom ...
Starije starosne grupe povećale ulaganja u bitkoin tokom pandemije

Pripadnici starijih starosnih grupa, "Bejbi bumera" i "Generacije iks", duplirali su ulaganja u kriptovalutu bitkoin (BTC) svakog meseca od februara, pokazuju podaci koje su prikupili analitičari londonske platforme Mod benking (Mode Banking).Podaci ukazuju na šire prihvatanje te kriptovalute, koja je do sada uglavnom privlačila pažnju mladih. U "Bejbi bumere" spadaju rodjeni od kraja Drugog svetskog rata do sredine 1960-ih, a u "Generaciju iks" od sredine 1960-ih do 1979. godine.Rast investicija u bitkoin Mod benking je zabeležio u martu, kada je došlo do kraha na svetskim tržištima, a mnoge zemlje uvele restriktivne mere zbog epidemije korona virusa.Kako se pandemija razvijala, "Bejbi bumeri" i pripadnici "Generacije iks" nastavili su da povećavaju investicije na platformi Mod.Pripadnici te dve generacije investirali su u bitkoin 2,24 puta više u martu nego u februaru, u aprilu 4,49 puta više, a u maju neverovatnih 8,88 puta više.Istraživanjem je uporedjen prosečni mesečni rast investicija u bitkoin medju različitim generacijama pre i tokom pandemije korona virusa."Milenijalci", rodjeni od 1980. do sredine 1990-ih, i pripadnici "Generacije zed" (rodjeni izmedju sredine 1990-ih i početka 2010-ih) dominirali su na lestvici investicija koje su mesečno rasle 118 odsto pre epidemije i 125 odsto tokom nje.U januaru i februaru, pre epidemije, ulaganja starijih generacija ...
Evro sutra 117,58 dinara

Zvanični srednji kurs dinara sutra će biti 117,5808 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.Danas je zvanični srednji kurs 117,5813 dinara za jedan evro.U odnosu na evro, dinar će sutra vredeti kao pre mesec dana, za 0,2 odsto biće jači nego pre godinu dana i imaće jednaku vrednost kao na početku ove godine. Dinar je ove godine bio najslabiji 13. marta, kada je jedan evro koštao 117,6739 dinara, a najjači 30. marta, kada se za evro plaćalo 117,4966 dinara.NBS je od početka ove godine, do kraja maja na Medjubankarskom deviznom tržištu neto prodala 875 miliona evra da bi ublažila dnevne promene kursa.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije: Silosi i prerada žita su isplativ posao

Nacionalni tim za preporod sela Srbije danas je ukazao da je isplativo ulaganje u izgradnju silosa i preradu žita.Кopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar zadužen za regionlani razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su posle konsultacija sa Jasnom Mastilović, vrhunskim stručnjakom za proizvode biljnog porekla i agroekonomistom Milanom Prostranom, poručili da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.Istakli su da je medju žitaricama – kukuruzu, ječmu, raži, ovsu... pšenica kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu. "Tu činjenicu je proteklih decenija veoma uvažila Ruska federacija, koja je do 2.000 godine bila najveći uvoznik u Evropi, a danas je najveći izvoznik na starom kontinentu. Sve veći značaj dobija proizvodnja ovsa, koji je nekada gotovo isključivo korišćen u ishrani priplodne stoke, a danas se sve više koristi u pekarskoj i konditorskoj industriji. Tako je u Nemačkoj ove godine zasejan ovas na čak 160.000 hektara", navodi se u saopštenju Nacionalnog tima za preporod sela.Prema podacima Vukosava Sakovića iz Udruženja za unapredjenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije", pšenica je na poljima u Srbiji u proteklih osam godina sejana prosečno na oko 587.000 hekaara. Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 ...