Šta se događa sa organizmom onih koji padnu u san dug i više decenija, pa se onda neočekivano probude? Dana 9. februara 1919. godine, mlada žena, Ausgusta Langard, iz norveškog sela Torensen, rodila je devojčicu. Ubrzo je majka deteta zaspala i probudila se - posle 22 godine !!! ...

   U Kirgiziji, u Tjanšanskim planinama, 1974. godine, S.Ratnikov, umalo je planinareći upao u provaliju. Pomogao mu je brat, koji je u trn oka pretršao nekoliko desetina metara i pružio mu ruku. Spasavanju su prethodile sekunde i njihovi još manji delovi koje je brat povređenog Sergeja bukvalno - razvukao, ali, presudno je ipak bilo nešto drugo - želja za životom odagnala je osećanje smrtnog straha ...

   Ponekada je ljudsko pamćenje nepravedno. Žan Bernar Leon Fuko jeste, istina, postao slavan u svoje vreme, njegov klatno je postalo toliko popularno da su gomile znatiželjnika dolazile da ga vide, pa čak i jedan car prilikom Svetske izložbe 1855. godine. Naime, Napoleon III se našao među ljudima koji su želeli da posmatraju prvi instrument koji je dokazivao da se Zemlja okreće, ono što su tvrdili Galileo Galilej i Nikola Kopernik ...

   Predivan je cvet, ali smrti kao kuga i još ga vojska čuva! Reč je o parazitskoj biljci Rafflesia Arnoldi koja raste samo na jednom mestu jugoistočne azijekse džungle, u Maleziji, te još u najdubljoj džungli Indonezije i Tajlanda. Reč je o biljci i njenom ogromnom svetu koji ma više od metra u prečniku. Prelep je, ljubičato crven, ali smrdi kao vrlo trulo meso, pa nije čudo da je cvet dobio ime - ljiljanska lješina. I još nešto - to je najveći cvet koji poznaje savremena biologija ...

   U svojevrsne zagonetke koje već odavno predstavljaju izazov za nauku spada i naše lice! Otkuda nam uopšte lice? Svako lice je kao unikatno umetničko delo. Postoji 7.000 mogućih kombinacija u radu facijalnih mišića - za izražavanje bezbroj nijansi u emocijama ...

   Pomračenja Sunca i Meseca davali su u prošlosti mogućnost snalažljivim pojedincima da dokažu svoju veliku muć. Svako od nas je barem jednom poželeo da može da zaviri u neki slavni trenutak istorije, da vidi kako se šta dešavalo, da vidi ljude toga vremena, da se vidi šta je odredilo oblik naše civilizacije ...

   Mada se nalazi svuda oko nas, plazma je otkrivena relativno kasno, pa su tek onda počela da se koriste njena čudesna svojstva. Srećeno se sa njom i proz polarnu svetlost, kada zaparaju munje, ali i čim zapalimo vatru. Plazma, koju je 1879. godine otkrio Englez Vilijem Kruks, glavni je 'sastojak' zvezda i mađuplanetarnog prostora. Može se reći da je, u svemiru koji nas okružuje 99% materije u stanju plazme. Nalazi se, naravno, i na Zemlji ...