Početkom jula 1988. godine lansirana je sovjetska letelica bez posade Fobos-1, prema Marsu. Tadašnji direktor Sovjetskog instituta za istraživanje svemira Roald Sagdejev smatrao je da je ljudska greška dovela do gubitka veze sa letelicom. Međutim, to se i ranije događalo i sovjetskim i američkim istraživačkim sondama, a najveća zagonetka je u tome što su nakon izvesnog vremena uređaji iznenada besprekorno proradili! Šta se to tamo gore tada događalo i još uvek se događa?

   Planeta prema kojoj se pripremaju ekspedicije, oduvek je privlačila ljudi svojom tajanstvenošću. Tako je, na primer, rođena legenda o njenim kanalima i Marsovcima. Šta je do sada stvarno otkriveno o osobinama Marsa i šta se dogodilo sa sondama koje je tadašnji SSSR poslao i čega su se plašili Amerikanci pre nego što su poslali slove sonde Viking-1 i Vinking-2?

   Šta se događa sa organizmom onih koji padnu u san dug i više decenija, pa se onda neočekivano probude? Dana 9. februara 1919. godine, mlada žena, Ausgusta Langard, iz norveškog sela Torensen, rodila je devojčicu. Ubrzo je majka deteta zaspala i probudila se - posle 22 godine !!! ...

   U Kirgiziji, u Tjanšanskim planinama, 1974. godine, S.Ratnikov, umalo je planinareći upao u provaliju. Pomogao mu je brat, koji je u trn oka pretršao nekoliko desetina metara i pružio mu ruku. Spasavanju su prethodile sekunde i njihovi još manji delovi koje je brat povređenog Sergeja bukvalno - razvukao, ali, presudno je ipak bilo nešto drugo - želja za životom odagnala je osećanje smrtnog straha ...

   Ponekada je ljudsko pamćenje nepravedno. Žan Bernar Leon Fuko jeste, istina, postao slavan u svoje vreme, njegov klatno je postalo toliko popularno da su gomile znatiželjnika dolazile da ga vide, pa čak i jedan car prilikom Svetske izložbe 1855. godine. Naime, Napoleon III se našao među ljudima koji su želeli da posmatraju prvi instrument koji je dokazivao da se Zemlja okreće, ono što su tvrdili Galileo Galilej i Nikola Kopernik ...

   Predivan je cvet, ali smrti kao kuga i još ga vojska čuva! Reč je o parazitskoj biljci Rafflesia Arnoldi koja raste samo na jednom mestu jugoistočne azijekse džungle, u Maleziji, te još u najdubljoj džungli Indonezije i Tajlanda. Reč je o biljci i njenom ogromnom svetu koji ma više od metra u prečniku. Prelep je, ljubičato crven, ali smrdi kao vrlo trulo meso, pa nije čudo da je cvet dobio ime - ljiljanska lješina. I još nešto - to je najveći cvet koji poznaje savremena biologija ...

   U svojevrsne zagonetke koje već odavno predstavljaju izazov za nauku spada i naše lice! Otkuda nam uopšte lice? Svako lice je kao unikatno umetničko delo. Postoji 7.000 mogućih kombinacija u radu facijalnih mišića - za izražavanje bezbroj nijansi u emocijama ...