Kada si na stražu stao svoje bogodane vlasti, Lazare, tada si nedremljivo oko stekao za čuvanje bogodanoga Ti stada, i za njega si se do smrti potrudio, i otuda si i nagradu primio za trude svoje. Novoprosijalom zvezdom javio si se na pravoslavnom zapadu, sijajuću svetlim lučama svojih moštiju svima vernima, a najviše svome Otačestvu, i sve si ih privukao presvetlom sijanju Tvojih podviga i ogradio svetlošću od tame nesvetle, Lazare, i od zveri što po tami dolaze da stado razgrabe. Onaj što na visotu Božiju hulu izreče gordim okom gledajući Tvoja dobra, Lazare, lažljivim lukavstvom pokušao je da Te pokrade, a Ti premudrost istinsku, Hrista Boga, u domu srca svoga imajući, gordoga si pod noge Svoje pokorio, kličući: Nema svetoga osim Tebe, Gospode! Pobesnelog Turčina videvši gde s mnoštvom neznabožaca protiv Tebe dolazi, Lazare, davidski si na borenje sa njim izašao i njega kao drugog Golijata pobedio, uzvikujući: Nema svetoga i nema pravednoga iznad Tebe, Gospode!
Poborniku Pravoslavlja i Mučeniku nelažnom hvalu i slavu svi verni Tebi prinosimo, Lazare, jer se nisi ubojao bogoborne zveri što reče: „Dođite da istrebimo slavitelje Prave Vere sa zemlje srpske, te da se ne pomene ime Pravoslavlja među njima“. Kao Gedeon svesilni, na najezdu mnoštva turskog nasrnuo si, netrpeći da hramovi molitveni i sasudi sveti budu oskvrnjeni. Voleći više da za njih umreš i dušu svoju da položiš, i glave si odsečenje za njih pretrpeo, uzvikujući: Slava sili Tvojoj, Gospode! Svesilnim svojim usrđem, Lazare, uhvativši se u koštac sa hvalisavim Turčinom i njega pobedivši, uzvikivao si: „Neka se prolije krv moja u ljubavi Hrista mojega, jer volim više da puzim u domu Boga mojega nego li da blagujem u truležnosti“. Tebe molimo, Sveti, prilježno, za Crkvu vernu pomoli se za koju si i krv Svoju Mučeničku izlio i Pravoslavnoj Veri krepost protiv neprijateljskih jeresi izmoli i mir štovateljima svojim, Lazare!
Kao ruža bagrenolika i jabuka blagovona i kao krin poljski i kao miro blagovono grobnica tvoja, Lazare, oblaguhavajući nas, veseli nas i , u svojoj sredini je imajući kao riznicu mnogocenu, njome se krasimo, Spasa veličajući. Od nesreće svake nas izbavi, jer smo Tvoja pastva.
O, svepevana Carice, Nebeska, Presveta Bogorodica, što bespočetnoga rodi Cara slave, pojcima Svojim sagrešenja oproštaj i života napredak u blagostanju podaj molbama Svetoga Tvoga Lazara Velikomučenika!
Otačstvo Ti što Tebe uzgaji Tvojim povojima hvali se, a podvizima i stradanjima Tvojim krasi se, novi među Mučenicima, Lazare! Svetla je i Crkva Spasa i Boga, koja kao riznicu bogatu - Svete Tvoje mošti ima, a mi, verni, spomen tvoj služeći, molbeno uzvikujemo:
IZBAVI POŠTOVAOCE SVOJE OD SVAKOGA ZLA MOLITVAMA SVOJIM!

Spasi, Gospode, i pomiluj decu moju (imena), supruga moga / suprugu moju (ime), roditelje moje (imena) , duhovnoga oca moga (ime), kumove moje (imena), srodnike moje (imena) i sve pravoslavne.

Vladiko Svedržitelju, Sveti Care, Koji urazumljuješ i ne usmrćuješ, Koji klecajuće utvrđuješ i oborene uspravljaš i telesne muke čovekove otklanjaš, molimo se Tebi, Bože naš, slugu Svoga (ime bolesnika) koji boluje, poseti milošću Svojom. oprosti mu svako sagrešenje voljno i nevoljno. O, Gospode, izlečujući silu Svoju sa Nebesa pošalji, prikosni se tela njegova, ugasi groznicu, ukroti strast i svaku bolest koja se krije u njemu, budi Lekar sluge Svoga (ime bolesnika) podigni ga sa postelje bolesničke i sa odra stradanja njegovog i daruj ga svesavršenog Crkvi Svojoj, da blagougađa Tebi i tvori volju Tvoju. Jer Tvoje je da nas miluješ i spašavaš, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.