Iz Bitole se makedonska istraga protiv biznismena i počasnog konzula Bjelorusije u toj zemlji Borča Markovskog proširila i stigla do Beograda. Dvije sedmice nakon što je Markovski završio u pritvoru zbog sumnje na zloupotrebe u Rudarsko-energetskom kombinatu - REK Bitola, Tužilaštvo je pokrenulo akciju zamrzavanja imovine - novca, zemljišta, stanova i vozila kako u zemlji, tako i u susjednoj Srbiji. Tužilaštvo je zamrznulo skoro pola miliona eura sa ličnih bankovnih računa Markovskog i njegove istoimene kompanije, a takođe je zatražilo zabranu raspolaganja imovinom stečenom u posljednje dvije godine. To uključuje tri stana u Skoplju, parcelu neizgrađenog zemljišta i garažu, kao i tri kamiona i jedno putničko vozilo. "Postoji sumnja da predstavljaju prihod od kriminala, tj. imovinu koja može biti predmet oduzimanja u budućnosti zbog počinjenih krivičnih djela koja su obuhvaćena istragom", saopštilo je tužilaštvo. Ali istraga nije stala na makedonskoj teritoriji. Tužilaštvo u Bitoli uputilo je hitan zahtjev nadležnim organima Srbije za zamrzavanje 10 novih teretnih i priključnih vozila. Ova vozila je 2025. godine kupila kompanija sa sjedištem u Beogradu koja ima jasnu vlasničku vezu sa Markovskim. Riječ je o kompaniji "Haza izgradnja" sa sjedištem u Beogradu, koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) otkrio u decembru 2024. godine kao dio poslovnog portfolija Markovskog izvan Sjeverne Makedonije. Tužilaštvo u Bitoli smatra da ova vozila predstavljaju prihod stečen kriminalom, o čemu je pokrenuta istraga. Od njihovih kolega u Beogradu zatraženo je ne samo da zamrznu vozila, već i da zabrane "pravnom licu, njegovom upravitelju ili bilo kojoj drugoj osobi u njihovo ime da otuđuje, opterećuje ili raspolaže vozilima", mjeru koju vlasti koriste kada posumnjaju da je imovina stečena kao rezultat kriminalne aktivnosti. "Dodatno, od srpskih vlasti je zatraženo da se osigura i da se otvori sef za koji je utvrđeno da ga osumnjičeni posjeduje u jednoj srpskoj banci, kako bi se provjerio njegov sadržaj", saopštilo je Tužilaštvo, dodajući da su podneseni zahtjevi prihvaćeni i da je srpsko tužilaštvo izdalo naredbe o zamrzavanju imovine. Markovski ima vlasnički udio u još jednoj kompaniji u SrbijiRSE saznaje da, pored "Haza izgradnje", Borče Markovski ima vlasnički udio i u drugoj kompaniji u susjednoj Srbiji. Prema izvorima iz istrage, obje kompanije su vjerovatno međusobno povezane. Međutim, zaplijenjena vozila su trenutno registrovana na "Haza izgradnju", i ako Tužilaštvo identifikuje imovinu koja pripada drugoj kompaniji, može zatražiti njeno zamrzavanje, u slučaju da postoje indicije za krivično djelo. Istraživanje RSE-a iz decembra 2024. godine otkrilo je dvije kompanije u Srbiji koje su bile povezane s Borčetom Markovskim. Prva kompanija ima isto ime kao i bitolska - "Markovski kompani" - i registrovana je 2. marta 2009. godine. Međutim, bila je aktivna samo 10 mjeseci, jer je izbrisana 24. decembra. Upravitelj u to vrijeme bio je izvjesni Branislav Stoilković, koji sada, prema podacima Centralnog registra, ima građevinsku radionicu u blizini Beograda. Druga firma "Haza izgradnja", koja je sada predmet interesa Tužilaštva u Bitoli, osnovana je istog dana kao i prethodna. Njena upravnica je Gordana Pojužina. Ograničenja upravnice, koja je ujedno i knjigovođa, navode da je za transakcije koje prelaze 150 hiljada eura potreban i potpis osnivača Borča Markovskog. Istraživanje je pokazalo da je "Haza izgradnja" redovni pobjednik tendera u Javnom preduzeću "Srbija šume". Firma se nalazi na Bulevaru Mihajlo Pupin 10D na Novom Beogradu, na adresi tržnog centra. Od 2021. do septembra 2024. godine, ova kompanija je osvojila 14 tendera u Srbiji. Riječ je o izgradnji ili rekonstrukciji šumskih puteva, a ukupna vrijednost je oko 3 miliona eura. Najveći dobitnik tenderaU Sjevernoj Makedoniji, njegova kompanija "Markovski kompani" smatra se kompanijom s najviše dobijenih javnih nabavki u posljednjih pet godina, odnosno od 2019. do 2023. godine, prema podacima iz istraživanja nevladine organizacije "Centar za građanske komunikacije". Zauzela je prvo mjesto od svih 3.800 kompanija koje su dobile državne tendere, sa ukupno 77 zaključenih ugovora o javnim nabavkama. Prema njihovom istraživanju, sa državnim preduzećem ESM zaključeno je čak 66 tendera u vrijednosti od 141 milion eura ili 93 posto ukupne vrijednosti svih tendera. Javno tužilaštvo u Bitoli je 9. oktobra otvorilo istragu protiv osam fizičkih i jednog pravnog lica zbog produženih krivičnih djela u vezi sa javnim nabavkama u REK Bitola, uključujući i Borča Markovskog, vlasnika "Markovski kompani". Pet zaposlenih u REK Bitola, uključujući tadašnjeg direktora Kombinata i četiri menadžera i direktora Proizvodne jedinice (PE) Rudnici u REK Bitola, osumnjičeni su da su, kao saizvršioci, tokom 2023. godine počinili produženo krivično djelo "zloupotreba službenog položaja i ovlaštenja". Tužilaštvo ih tereti da su, suprotno osnovnom rudarskom projektu i potrebama rudnika "Živojno", organizovali i sproveli javnu nabavku za izmještanje elektrana iz rudnika Oslomej u PE Rudnici – REK Bitola. Pravno lice, Borče Markovski i još jedna osoba zaposlena u "Markovski kompani" sumnjiče se da su podnijeli fakture na osnovu kojih su nezakonito naplatili 106.200.000 denara (oko 1,7 milion eura) od REK Bitola, čime su počinili produženo krivično djelo "zloupotreba postupka javnog poziva i javno-privatnog partnerstva". Prvobitno, sudija u prethodnom postupku je odredio Markovskom mjeru kućnog pritvora. Nakon što je Javno tužilaštvo Bitola podnijelo žalbu, Krivično vijeće Osnovnog suda u Bitoli ju je prihvatilo, te se od 11. oktobra biznismen nalazi u efektivnom pritvoru. Vlasnik, Borče Markovski, takođe je počasni konzul Bjelorusije od 2016. godine zbog "dobrih ekonomskih odnosa s ovom zemljom". Istraga RSE otkrila je da je, zbog saradnje s bjeloruskim državnim kompanijama pod pokroviteljstvom Aleksandra Lukašenka, koje su bile pod sankcijama SAD-a i, jedno vrijeme, Evropske unije, Borče Markovski postao počasni konzul Bjelorusije u Sjevernoj Makedoniji 2016. godine.

Dok traju lokalni izbori, u prestonici Severne Makedonije smeće je na svakom koraku. U gradu sa više od pola miliona stanovnika, nadležno komunalno preduzeće smeće ne odnosi redovno. Građanima i medijima ne pružaju odgovore. Između dva izborna kruga, gradska vlast ne funkcioniše a ogorčenje stanovnika raste.

Ishod lokalnih izbora u Severnoj Makedoniji je potvrda da građani podržavaju aktuelnu vladinu politiku, pokazuje promenu u albanskom bloku i ističe percepciju birača o saradnji ili blokadama oko nezavisnih kandidata, ocenjuju politički analitičar Aleksandar Kržalovski i novinar Nazim Rašidi rezultate prvog kruga lokalnih izbora 19. oktobra. Pobeda VMRO-DPMNE nad Socijaldemokratskim savezom Makedonije (SDSM) u "makedonskom bloku", prema rečima Aleksandra Kržalovskog iz Makedonskog centra za međunarodnu saradnju (MCIS), ubedljivija je nego što se očekivalo i ukazuje na najveću moguću razliku u istoriji, veću i od rekorda od 52 opštine u drugom krugu prethodnih izbora 2021. U "albanskom bloku", kako kaže Kržalovski, "neizvesnost" je prevagnula na stranu VLEN-a u odnosu na Demokratsku uniju za integraciju (DUI) sa "glavnom premijom" opštinom Čair, kao i vođstvom u još tri opštine, uključujući Tetovo. "DUI je svedena na Gostivar od velikih opština, a čak i tamo su prisutne obe Alijanse Taravarija i Sele, i pitanje je da li je dostignut prag od jedne trećine birača. To je glavni ishod – da se mantra DUI o 'legitimitetu' raspršila i zapravo potvrdila VLEN kao legitimnog partnera u Vladi", rekao je Kržalovski za RSE. VMRO-DPMNE ubedljiv u makedonskom blokuU prvom krugu lokalnih izbora, VMRO-DPMNE je obezbedio ubedljivu prednost, osvojivši gradonačelničke pozicije u 32 opštine širom zemlje. SDSM je osvojio gradonačelničke pozicije samo u tri opštine – Kriva Palanka, Bogdanci i Krivogaštani – i očekuje još dvadeset u drugom krugu. Koalicija koju predvodi VLEN pobedila je u pet opština, uključujući Čair, dok je Nacionalna alijansa za integraciju (NAI) koju predvodi DUI osvojila četiri gradonačelničke pozicije – u Gostivaru, Lipkovu, Čaški i Plašnici. Kandidat VMRO-DPMNE Orče Đorđevski vodi u trci za gradonačelnika Skoplja sa 39,4 odsto glasova i u drugom krugu će se suočiti a kandidatom Levice Amarom Mecinovićem, koji je osvojio 13,2 odsto, što je najbolji rezultat te stranke dosad. "Levica je u usponu, ali manja nego što je očekivala i još uvek su negde na 'polovini' SDSM-a. Nezavisni se nisu dovoljno dobro pokazali, verovatno zbog niske (standardne) izlaznosti ispod 50 odsto", kaže Kražlovski. U Gradskom veću Skoplja, VMRO-DPMNE i VLEN su obezbedili većinu, dok SDSM ima šest odbornika manje. Drugi krug izbora za gradonačelnika održaće se 2. novembra u još 33 opštine, a u tri opštine glasanje će se ponoviti zbog nedovoljne izlaznosti. VLEN jača uticajNovinar Nazim Rašidi za RSE kaže da je u makedonskom bloku očigledno da birači podržavaju vladine politike i predstavnike i, prema njegovim rečima, to je "jednoglasnost" koja nije dobra za demokratiju "ako jedna partija kontroliše sve". "Kada znamo da imaju relativno veliku moć u centralnoj vlasti, ako ništa drugo, to bar otvara mnoge dileme o tome kako će se dalje razvijati situacija. Ali u svakom slučaju, izbori su prihvaćeni kao fer i demokratski", kaže Rašidi. "S druge strane, mislim da će vremenom i sama VMRO-DPMNE osetiti veći pritisak, jer ako imate toliku moć, više nećete moći da kažete da se neke stvari ne mogu uraditi, jer je moć u vašim rukama u svim segmentima", kaže on. Rezultati u albanskom bloku, prema Rašidiju, i pobeda Izeta Medžitija, ne samo u opštini Čair, pokazuju da DUI nije u potpunosti saslušala kritike koje su u početku bile interne stranačke. S druge strane, kaže on, saradnja VMRO-DPMNE s VLEN-om može se posmatrati sa dva aspekta. "Jedan je progresivan jer i dalje imamo slučaj gde VMRO-DPMNE poziva da se glasa za albanske gradonačelnike, što na neki način pokazuje da nema tog kompleksa ili međuetničke tenzije, već se ceo proces posmatra u kontekstu izbora ili programa", kaže Rašidi. S druge strane, prema Rašidiju, u albanskom bloku je bila veća raznovrsnost – veća demokratija ako se pogledaju rezultati u većima, za koje kaže da u mnogim slučajevima nisu isti kao rezultati gradonačelnika. Izazovi nezavisnih kandidataU pogledu rezultata nezavisnih kandidata, Rašidi smatra da slaba podrška delimično proizilazi iz percepcije među građanima da je bez podrške stranaka teško upravljati gradovima. Prema njegovim rečima, primer bivše gradonačelnice Skoplja Danele Arsovske i sukobi s većem, stvorili su utisak da nesaradnja s partijama dovodi do blokada i nefunkcionalnosti. Manji ukupnog broja glasovaMeđutim, iako je VMRO-DPMNE dominirao u prvom krugu prema broju osvojenih opština i mandata u većima, brojke otkrivaju da su najveće partije u zemlji dobile manje glasova u poređenju s parlamentarnim izborima prošle godine. Prema rezultatima glasanja za odborničke liste, VMRO-DPMNE je osvojila oko 301.000 glasova, SDSM oko 125.000. Poređenja radi, na parlamentarnim izborima 2024. godine, koalicija koju predvodi VMRO-DPMNE imala je više od 436.000 glasova, a koalicija koju predvodi SDSM 154.687 glasova, DUI i njeni koalicioni partneri u prvom krugu izbora dobili su približno 114.000 glasova, a VLEN oko 92.000. Na parlamentarnim izborima 2024. godine, Evropski front DUI-ja imao je 137.561, a koalicija Vredi (VLEN) 107.081 glas. Levica je sada osvojila oko 59.000 glasova, a na parlamentarnim izborima imala je više od 68.000, dok je pokret ZNAM sada osvojio nešto više od 38.000 glasova, a na parlamentarnim izborima imao je 56.277, premda ni Levica ni ZNAM nisu podneli liste za odbornike u svim opštinama. Međutim, iako rezultati pokazuju da i vlada i opozicija beleže pad ukupne podrške — delimično zbog manje izlaznosti — prema rečima Aleksandra Kržalovskog, ishod se i dalje može tumačiti kao potvrda dosadašnje politike vlade. "Na neki način, to je potvrda politike vlade i pravca kretanja zemlje, uz podršku da se nastavi u tom pravcu na lokalnom nivou", kaže Kržalovski. Rašidi kaže da je uobičajeno da izlaznost na lokalnim izborima bude manja nego na parlamentarnim izborima, što znači da broj glasova ne treba tumačiti samo u apsolutnom iznosu. "Ako analiziramo procentualnu raspodelu glasova, jasno možemo videti tendenciju podrške različitim strankama, pri čemu su razlike relativno stabilne. Uprkos elementu nezadovoljstva među nekim građanima, procentualni odnos pokazuje da podrška ostaje u očekivanim okvirima", rekao je on. Ovo su bili osmi lokalni izbori od sticanja nezavisnosti Severne Makedonije. Dan izbora je protekao mirno, bez incidenata, sa izlaznošću od 46,5 odsto, saopštila je Državna izborna komisija. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo potvrdili su da su ovo bili "jedni od najmirnijih izbora ikada". Drugi krug je zakazan za 2. novembar.

Vladajuća partija VMRO-DPMNE proglasila je ubjedljivu pobjedu nakon prvog kruga lokalnih izbora u Sjevernoj Makedoniji, održanih 19. oktobra. Partija će imati gradonačelnike u 30 od ukupno 80 opština, a očekuje pobjedu u još oko 20 opština u drugom krugu, uključujući i grad Skoplje, gdje njihov kandidat Orce Gjorgjievski ima veliku prednost. "Obećali smo pobjedu, imamo pobjedu", izjavio je premijer i lider VMRO-DPMNE-a Hristijan Mickoski. Rekao je da je zadovoljan jer je ukupan broj osvojenih glasova veći nego na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima. Mickoski je također potvrdio da ne planira prijevremene parlamentarne izbore, uprkos pritisku opozicione stranke DUI, te naglasio da su "politike etnocentrizma poražene". Opoziciona partija LSDM pretrpjela je još jedan poraz nakon prošlogodišnjih parlamentarnih i predsjedničkih izbora. Ipak, partija smatra da rezultat nije loš, jer je ovaj put osvojila više glasova u nekim opštinama i naglasila da je tokom glasanja bilo "brojnih nepravilnosti". LSDM će imati gradonačelnike u Kriva Palanci, Bogdancu i Krivogaštanu, a očekuje da uđe u drugi krug u još oko 20 opština. "Ovo je dokaz konsolidacije unutar partije koja je započela i koju ćemo nastaviti", izjavio je lider LSDM-a Venko Filipče, koji je rekao da ne planira podnijeti ostavku nakon ovih izbornih rezultata. VLEN pobijedio u Čairu i Tetovu, dok je BDI pobijedio u GostivaruU albanskom političkom bloku, kandidat VLEN-a Izet Mexhiti ubjedljivo je pobijedio u ključnoj opštini Čair, dok je Bilal Kasami pobijedio u Tetovu. U prvom krugu, koalicija je pobijedila i u još četiri opštine. Za Mexhitija, ovo će biti četvrti mandat na mjestu gradonačelnika, a moraće napustiti trenutnu funkciju ministra nakon što je pobijedio bivšeg ministra iz BDI-ja, Bujara Osmanija, koji mu je čestitao na pobjedi. Članovi i simpatizeri VLEN-a slavili su, kako su rekli, "ubjedljivu pobjedu u Čairu i Tetovu" kod spomenika Skenderbegu u Staroj čaršiji. Koalicija Albanska nacionalna alijansa za integraciju (AKI), koju predvodi BDI, pobijedila je u prvom krugu u opštinama Gostivar, Likova, Čaška i Plasnica – saopštio je potpredsjednik BDI-ja, Arbër Ademi. On je rekao da je na nacionalnom nivou "AKI apsolutni pobjednik sa preko 20.000 glasova prednosti, a s obzirom da se glasovi još obrađuju, ta razlika može biti i veća." Dan izbora protekao je mirno, bez većih nepravilnosti. Očekivanja građana su slična – bolji život u funkcionalnijim opštinama. Državna izborna komisija saopštila je da je do 18:30 izlaznost bila 46,48 posto, što je blizu izlaznosti u prvom krugu prethodnih izbora, kada je iznosila 51,44 posto. Prema biračkom spisku, pravo glasa imalo je 1.832.415 građana. Za 81 mjesto gradonačelnika kandidovalo se 309 kandidata, dok se za mjesta u opštinskim vijećima takmičilo preko 10.490 kandidata sa ukupno 576 lista. Jedna od karakteristika ovih izbora je dominacija muškaraca u trci za gradonačelnike – 277 kandidata ili 89,64 posto, dok je žena bilo samo 32, što predstavlja 10,36 posto ukupnog broja. Ukupan budžet koji je država izdvojila za organizaciju ovih lokalnih izbora iznosi 9 miliona i 760 hiljada eura, od čega su dvije trećine sredstva namijenjena za medije i plaćene političke reklame. Drugi krug izbora zakazan je za 2. novembar.

Glasanje na lokalnim izborima u Sjevernoj Makedoniji je počelo danas (19. oktobra 2025.) u 7 časova ujutru. Ovo su osmi lokalni izbori od sticanja nezavisnosti 1991. Državna izborna komisija (DIK) potvrdila je da su biračka mjesta otvorena. Državna izborna komisija objavljuje prve rezultate lokalnih izbora primljene elektronskim putem od opštinskih izbornih komisija sukcesivno, a rezultate na osnovu podataka iz zapisnika opštinskih izbornih komisija u roku od 12 sati nakon završetka izbora.

Vladajuća stranka VMRO-DPMNE vodi u prvom krugu lokalnih izbora u Sjevernoj Makedoniji, pokazuju prvi rezultati koje, 19. oktobra navečer, objavila Državna izborna komisija. Na birališta je u prvom krugu izbora izašlo nešto više od 46 posto građana, koji su birali gradonačelnike i odbornike u 80 opština i Gradu Skoplju. Kandidati za gradonačelnike VMRO-DPMNE i njena koalicija vode u ukupno 52 opštine, pokazali su podaci sa 1.191 biračkog mjesta. Timčo Mucunski, potpredsjednik VMRO-DPMNE, najavio je da je ta politička opcija na pragu velike pobjede. "Pobijedit ćemo u većini opština. Očekujemo izvrstan izborni rezultat i ogromnu pobjedu koja će biti proslava volje građana i poruka svima onima koji Makedoniju vuku na dno, bez koncepta i bez vizije", kazao je na konferenciji za novinare. Prema prvim podacima, albanska vladajuća koalicija "Vrijedi" vodi u devet opština, najveća opoziciona partija, Socijaldemokratski savez, u sedam, opziciona albanska koalicija Nacionalna unija za integraciju (NAI) u šest i Demokratska partija Turaka u jednoj opštini. Ovo su osmi lokalni izbori otkako je zemlja stekla nezavisnost 1991. godine. Građani izlaze na birališta po drugi put za manje od dvije godine, nakon što su predsjednički i parlamentarni izbori održani u aprilu i maju prošle godine. Na izborima pravo glasa ima 1.832.415 građana, prema biračkom spisku koji je sastavila Državna izborna komisija (DIK). U subotu, 18. oktobra, glasali su bolesni i nemoćni, ljudi u staračkim domovima, kao i ljudi u pritvoru ili na izdržavanju zatvorskih kazni. Zatvorenici, bolesni i nemoćni glasaju u Sjevernoj Makedoniji dan prije lokalnih izboraUkupno je bilo 3.480 biračkih mijesta širom zemlje. Prema informacijama dobijenim od javnih tužilaštava širom zemlje, izborni dan protekao je uglavnom mirno i bez većih poremećaja u izbornom procesu. Za 81 gradonačelničku poziciju ima 309 kandidatura, dok se za mjesta u vijećima bori više od 10.490 kandidata sa ukupno 576 lista. Kandidate su predložile ukupno 22 političke stranke, 19 koalicija i 119 grupa birača ili nezavisnih kandidata. Karakteristično je za kandidate za gradonačelnike da dominiraju muškarci, kojih je 277 ili 89,64 posto, dok je samo 32 žene ili 10,36 posto. Najviše kandidata je za Grad Skoplje – 16 za gradonačelnika i 19 lista za odbornike. Za praćenje izbora akreditovano je 1.462 posmatrača, od kojih je 808 domaćih, a 664 stranih. U ovom prvom krugu izbora trebalo bi da se izaberu novi sastavi opštinskih vijeća, dok će se izabranim gradonačelnikom smatrati onaj koji je osvojio 50 odsto plus jedan glas, pod uslovom da je glasala najmanje jedna trećina birača upisanih u birački spisak u konkretnoj opštini. Prema pravilima, ako nijedan od kandidata ne ispunjava potreban uslov, održava se drugi krug u kojem građani biraju između dva kandidata koji su osvojili najveći broj glasova. Drugi krug je zakazan za 2. novembar. Ukupan budžet koji je država izdvojila za održavanje ovih lokalnih izbora iznosi 9 miliona 760 hiljada eura, od čega je dvije trećine novac namenjen medijima i plaćenom političkom oglašavanju. Pored ovog novca, tu je i iznos za naknade članovima biračkih odbora i prevoz i distribuciju članova i izbornog materijala od opštinskih izbornih komisija do biračkih mjesta gde će se glasanje održati, budući da ih obezbeđuju lokalne samouprave.

Dan prije lokalnih izbora glasaće 2.162 zatvorenika, osoba u kućnom pritvoru, 8.851 bolesna i nemoćna osoba i 442 osobe u domovima za stare. Prema informacijama Državne izborne komisije, glasanje se od jutros odvija mirno. Prema biračkom spisku, u kazneno-popravnim ustanovama u subotu, 18. oktobra bi trebalo da glasa 2.162 zatvorenika, od čega 938 u Kazneno-popravnom zavodu Idrizovo, 391 u zatvoru Šuto Orizari, 237 u zatvoru Štip, 119 u zatvoru Prilep. Osobe koje su se registrovale za glasanje, a nalaze se u kućnom pritvoru, takođe će glasati u svojim domovima. Članovi biračkih odbora u subotu, 18. oktobra bi trebalo da posjete 8.851 bolesnu i nemoćnu osobu koja je zatražila i dobila mogućnost da glasa u svojim domovima. Državna izborna komisija primila je 9.217 zahtjeva za glasanje bolesnih i nemoćnih osoba, od kojih je 8.851 prihvaćeno. U domovima za stare glasaće 442 odraslih, umjesto 450. Broj se smanjio za osam ljudi nakon što je Ministarstvo socijalne politike, demografije i omladine, kako je DIK objavio na sjednici prije nekoliko dana, izvestilo da je dom za stare Arija zatvoren. Osmi lokalni izbori od sticanja nezavisnosti Sjeverne Makedonje 1991. godine održaće se u nedelju 19. oktobra. Glasanje će se obaviti na 3.474 biračka mjesta za 309 kandidata za gradonačelnika i 576 kandidatskih lista za članove opštinskih vijeća, odnosno ukupno 10.490 kandidata. Na izborima učestvuje 22 stranke, 19 koalicija i 119 grupa birača, odnosno nezavisnih kandidata. Grad Skoplje ima najviše kandidata za gradonačelnika – 16. Među ukupnim brojem građana sa pravom glasa je 112.000 koji privremeno rade ili borave u inostranstvu, kao i 2.162 osobe u zatvoru ili pritvoru i 450 birača iz staračkih domova. Kampanja za ove lokalne izbore trajala je 20 dana – počela je 29. septembra, a završila se u ponoć 17. oktobra, kada je počela izborna tišina. Pravo glasa na lokalnim izborima ima 1.832.415 birača, od kojih je 1.717.803 u zemlji, dok je preostalih 112.000 registrovano u posebnom biračkom spisku sa licima koja su emigrirala iz zemlje. U dijaspori neće biti glasanja za lokalne izbore, ali ako ljudi koji su na privremenom radu ili žive u inostranstvu putuju u zemlju, moći će da ostvare svoje pravo glasa. Izbore će pratiti 1.462 posmatrača, od kojih je 808 domaćih, a 664 stranih. U prvom krugu trebalo bi da se biraju novi sastavi opštinskih vijeća, dok će se gradonačelnik smatrati izabranim ako osvoji 50 odsto plus jedan glas, pod uslovom da na glasanje izađe najmanje jedna trećina birača upisanih u birački spisak u konkretnoj opštini. Prema pravilima, ako nijedan od kandidata ne ispunjava potreban uslov, održava se drugi krug u kojem građani biraju između dva kandidata koji su osvojili najveći broj glasova. Drugi krug je zakazan za 2. novembar. Glasanje će početi 19. oktobra u 7:00 časova i završiti se u 19:00 časova. Od sinoć u ponoć do 19:00 časova 19. oktobra traje izborna tišina. Agencija za audio i audiovizuelne medijske usluge saopštila je da će tokom tišine prestati svi oblici izbornog medijskog predstavljanja učesnika u izbornoj kampanji.

Samo godinu i po nakon parlamentarnih i predsjedničkih izbora, Sjeverna Makedonija se priprema za novo glasanje 19. oktobra, kada će biti održan prvi krug lokalnih izbora. Građani će birati gradonačelnike i članove opštinskih vijeća u svih 80 opština, uključujući i glavni grad Skoplje. Prema anketama, ishod u većini opština s većinskim makedonskim stanovništvom uglavnom je predvidiv. Međutim, rezultati ostaju neizvjesni u nekim opštinama gdje većinu čine albanski birači. Ipak, ključno pitanje koje se pojavilo tokom kampanje je – šta slijedi nakon izbora? Može li ishod u albanskom političkom bloku uzdrmati vladajuću koaliciju i dovesti do prijevremenih parlamentarnih izbora, potencijalno već na proljeće 2026. godine? Mogućnost prijevremenih izbora zavisit će i od toga hoće li se nakon lokalnih izbora preduzeti konkretni koraci za deblokadu pregovora s Evropskom unijom, o čemu visoki vladini zvaničnici već šalju određene signale. VMRO-DPMNE – Vladajuća stranka i favoritNajveća stranka u vladajućoj koaliciji, desničarska VMRO-DPMNE, koja je pobijedila na prošlogodišnjim izborima, ujedno je i favorit na predstojećim lokalnim izborima. Opozicioni Socijaldemokratski savez (SDSM) i dalje se suočavaju s unutrašnjom krizom nakon teškog poraza na parlamentarnim izborima u maju 2024. Iako opozicija tvrdi da popularnost VMRO-DPMNE opada, ankete pokazuju da ta stranka i dalje ima značajnu prednost. To potvrđuje i najnovije istraživanje javnog mnijenja koje je objavio Javni servis MRTV 13. oktobra, a sproveo Institut za politička istraživanja IPIS putem telefonske ankete na uzorku od 1.122 ispitanika, uz marginu greške od ±3 posto. Prema rezultatima, VMRO-DPMNE bi osvojila oko 26,7 posto glasova, najveća opoziciona stranka SDSM dobila bi 11,1 posto. Slijedi albanska koalicija Nacionalna alijansa za integraciju (NAI), koju predvodi Demokratska unija za integraciju (DUI), s 9,9 posto, dok koalicija Vrijedi (VLEN), partner VMRO-DPMNE u vladi, ima podršku od 7,5 posto. Istraživanje je takođe pokazalo visok procenat neodlučnih birača – deset posto, dok je 12,4 posto ispitanika odbilo da kaže za koga bi glasali. Jesu li mogući prijevremeni parlamentarni izbori?Najneizvjesnija izborna utrka očekuje se u opštinama u kojima se albanske stranke bore za vlast. U otprilike 15 od ukupno 81 opštine Albanci čine većinu stanovništva. Očekuje se žestoka borba između vladajuće albanske koalicije Vrijedi i opozicione koalicije Nacionalna alijansa za integraciju, koju predvodi DUI. DUI, koji je nakon više od dvije decenije vlasti prešao u opoziciju nakon izbora 2024. godine, osporava legitimitet koalicije Vrijedi da predstavlja albanske građane i traži prijevremene parlamentarne izbore, posebno ako pobijedi u većem broju opština. Politički analitičari s kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa (RSE) podijeljeni su u mišljenjima o tome da li bi to moglo destabilizirati vladajuću koaliciju i da li bi lokalni izbori mogli otvoriti put ka vanrednim parlamentarnim izborima. Tokom kampanje, građani su, osim lokalnih tema, slušali i poruke s nacionalnim političkim tonom. "Stranke će svoju podršku mjeriti ukupnim brojem glasova koje dobiju na listama za opštinske vijećnike, što predstavlja pokazatelj podrške na nacionalnom nivou. Takođe, rezultati unutar albanskog političkog bloka mogli bi oblikovati ukupnu političku klimu", kaže za RSE komunikacijski stručnjak Petar Arsovski. Pored DUI-ja, i opozicioni SDSM se priprema za vanredne izbore. S druge strane, premijer i lider VMRO-DPMNE-a Hristijan Mickoski, iako ne isključuje potpuno tu mogućnost, uglavnom odbacuje ideju o prijevremenim parlamentarnim izborima. Sličan stav ima i analitičar i direktor IPIS-a Vladimir Božinovski koji kaže da ne očekuje vanredne izbore. "Da bi došlo do prijevremenih parlamentarnih izbora, vlada to mora željeti. Kako da se izbori održe ako je vlada protiv? Parlament mora biti raspušten, a trenutna vlada ima većinu od 78 poslanika u Sobranju, koje broji 120 članova", kaže Božinovski za RSE. Evropske integracije nakon izbora "test" za vladuPolitički signali ukazuju na to da bi se nakon lokalnih izbora fokus mogao preusmjeriti na proces evropskih integracija. Sjeverna Makedonija i dalje je blokirana zbog spora s Bugarskom, a za otvaranje pregovaračkih klastera mora ispuniti uslov o uključivanju bugarske manjine u Ustav. To je jedan od razloga zbog kojih analitičar Božinovski ne očekuje prijevremene izbore. "Ako se raspišu prijevremeni parlamentarni izbori, sve se odlaže, uključujući evropske integracije i vanjsku politiku. Očekujem neke inicijative za rješavanje pitanja s EU nakon izbora", kaže on. Tokom ove kampanje, opozicioni SDSM je u Sobranju podnio rezoluciju kojom se definišu naredni koraci zemlje ka EU, uz postavljanje "crvenih linija" kada je riječ o ustupcima prema Bugarskoj. Premijer Mickoski izjavio je da očekuje "pomake“" u vezi s garancijama iz EU nakon novogodišnjih praznika. Vlada traži garancije od EU da će ustavne promjene predstavljati posljednji zahtjev Bugarske. Tri dana prije izbora, predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen kratko je posjetila Skoplje i poslala jasnu poruku makedonskim liderima: "Morate usvojiti dogovorenu ustavnu promjenu. Lopta je na vašem terenu. EU je spremna". Ruski uticaj na izbore?Iako članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški prioritet za Sjevernu Makedoniju, zemlja je ipak izložena i ruskom uticaju, iako u ograničenom obimu. To se ogleda u retorici i djelovanju određenih marginalnih političkih aktera koji javno podržavaju ruske interese i protive se evroatlantskim integracijama. Najistaknutiji primjer je otvoreno proruska stranka "Ujedinjena Makedonija", koja se zalaže za produbljivanje odnosa s Rusijom i protivi se integraciji u EU i NATO. Despina Kovačevska iz Fondacije Metamorphosis, koja tokom kampanje prati medije, navodi da je ruski uticaj primjetan u porukama nekih kandidata, čak i pojedinih vjerskih lica. "Oni prenose istu narativnu liniju Kremlja - da zemlje gube suverenitet ulaskom u EU. Taj narativ je označen od strane EUvsDisinfo kao ključna taktika dezinformacija koju koriste strani akteri sa zlonamjernim namjerama", objašnjava Kovačevska. U svom prvom privremenom izvještaju, Misija OSCE/ODIHR za posmatranje izbora izrazila je zabrinutost zbog ranjivosti na dezinformacije, navodeći nizak nivo medijske pismenosti u zemlji. "Za neke aktere, potencijal za strano manipulisanje informacijama tokom izbornog procesa takođe je bio razlog za zabrinutost", navodi se u izvještaju OSCE/ODIHR-a. Za pozicije gradonačelnika 309 kandidataLokalni izbori 19. oktobra bit će osmi po redu od sticanja nezavisnosti Sjeverne Makedonije 1991. godine. Pravo glasa ima oko 1,8 miliona građana. Za 80 opština, uključujući i Grad Skoplje, prijavljeno je 309 kandidata, kako iz političkih partija, tako i s nezavisnih lista, među kojima dominiraju muškarci, dok je samo deset posto žena. U prvom krugu moraju biti izabrana sva opštinska vijeća. Da bi kandidat bio izabran za gradonačelnika u prvom krugu, mora osvojiti više od 50 posto glasova. Ako nijedan kandidat ne ostvari ovu većinu, drugi krug izbora bit će održan 2. novembra, između dva kandidata s najviše glasova.

Severna Makedonija mora da napravi ustavne promene za uključivanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava kako bi nastavila svoj put ka Evropskoj uniji (EU), izjavila je u sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) posle sastanka s makedonskim premijerom Hristijanom Mickovskim u Skoplju. "U potpunosti podržavamo Severnu Makedoniju na njenom putu ka EU. Možete da računate na nas. Sledeći i jedini korak pre početka pregovora je jasan. Morate da napravite dogovorenu ustavnu promenu. Lopta je u vašem dvorištu. EU je spremna", napisala je fon der Lajen na mreži X posle sastanka s Mickovskim. Severna Makedonija još nije otvorila poglavlja u pristupnim pregovorima s EU jer je uslov za to uključivanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, na šta vlada ne pristaje bez garancija da neće biti drugih uslova i veta Bugarske, mada postoje najave u Skoplju da će nešto biti urađeno po tom pitanju posle lokalnih izbora 19. oktobra. Vlada Severne Makedonije je saopštila da je razgovor Mickoskog i Fon der Lajen bio fokusiran na evropsku perspektivu, napredak reformskih procesa, ekonomsku saradnju, energetsku bezbednost i digitalnu transformaciju. "Premijer Mickoski je naglasio odlučnost Vlade da ubrza evropske integracije zemlje kroz konkretne rezultate i ispunjavanje evropskih standarda. Istakao je da zemlja očekuje jasnu i konkretnu posvećenost Evropske unije, kao potvrdu evropske perspektive i podršku građanima koji su decenijama ostali posvećeni evropskim vrednostima", navodi se u saopštenju Vlade. Predsednicu Evropske komisije na aerodromu u Skoplju dočekao je šef makedonske diplomatije Timčo Mucunski. Fon der Lajen se sastala i sa predsednikom parlamenta Afrimom Gašijem. Posle sastanka, predsednica Evropske komisije je navela da je zemlja dobila 16 miliona evra od EU za sprovedene reforme. "U međuvremenu, približavamo vašu zemlju nama. O tome se radi u Planu rasta! Otvaramo fabriku veštačke inteligencije u Skoplju. Uključujemo vas u Jedinstveni platni prostor Evrope. I plaćamo 16 miliona evra zahvaljujući reformama koje ste sproveli", napisala je fon der Lajen na X. Reč je o projektu digitalne transformacije zemlje, pod nazivom "Vezilka" – Nacionalni centar za veštačku inteligenciju vredan oko šest miliona evra, koji bi trebalo da bude sproveden uz finansijsku podršku EU. Na dnevnom redu predsednice Evropske komisije je i sastanak s predsednicom Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom-Davkovom. Predstavnici Vlade su najavili poteze u vezi s evropskim integracijama posle lokalnih izbora. Ministar za evropske poslove Orhan Murtezani izjavio je da "postoji ozbiljna odlučnost premijera i Vlade da se odmah posle izbora preduzmu konkretni koraci kako bi se prevazišao spor s Bugarskom". Siljanovska-Davkova rekla je da trenutno država nema zvaničnu komunikaciju s vlastima u Sofiji jer je predizborni period, ali da neka komunikacija na marginama postoji. Severna Makedonija i Bugarska imaju međusobni Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji od 2017. godine. Međutim, u novembru 2020. Sofija je stavila veto na početak pristupnih pregovora Skoplja zbog spora oko jezika, istorije i bugarske manjine. Uz posredovanje evropskih partnera, pronađen je kompromis za pregovarački okvir Severne Makedonije, kojim je prihvaćeno dodavanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, pored postojećih, ali je s druge strane zadržana čista formulacija za makedonski jezik, pri čemu je Bugarska izdala jednostrano saopštenje u kojem je izrazila svoj stav o tom pitanju. Posle postignutog rešenja, Severna Makedonija je 19. jula 2022. održala prvu međuvladinu konferenciju s EU u okviru pristupnog procesa. Da bi se održala druga i počelo otvaranje poglavlja, makedonski parlament treba da glasa o ustavnim amandmanima kojima bi se Bugari uključili u Preambulu Ustava. Fon der Lajen je posetila Severnu Makedoniju u okviru trodnevne zapadnobalkanske turneje u okviru koje je bila u Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu.

Lokalni izbori u Severnoj Makedoniji otkrivaju znake ruskog uticaja kroz retoriku i aktivnosti pojedinih političara. Iako svi oni imaju marginalnu podršku, to pokazuje da Moskva ima svoje ideološke i političke zastupnike na makedonskoj sceni i signalizira pokušaj promene političkog narativa, posebno u vezi s evroatlantskim integracijama, zaključuju pojedini analitičari. Najistaknutiji primer je otvoreno proruska stranka Jedinstvena Makedonija koju predvodi Janko Bačev, koja se javno zalaže za produbljivanje veza s Rusijom i odbacivanje evroatlantskih integracija. Proruska retorika marginalnih partijaNjen kandidat za gradonačelnika Skoplja Zoran Jovanovski najavljuje bratimljenje Skoplja s Moskvom i tvrdi da je uspostavio kontakte sa najmanje 15 ruskih biznismena i investitora iz Kine i Belorusije, koji bi ulagali u infrastrukturu i turizam. "Za sve ovo, pomoći će mi moji kontakti s ruskom i kineskom ambasadom u Skoplju, koje me redovno pozivaju na sve svoje prijeme i događaje koji se održavaju u zemlji", rekao je Jovanovski prema izjavi citiranoj na portalu Nacional.mk gde se najčešće objavljuju saopštenja i informacije Jedinstvene Makedonije. Jovanovski iznosi planove za razvoj, kako navodi, makedonsko-istočnoslovenskog prijateljstva i povećanje priliva ruskih, beloruskih i ukrajinskih turista, kao i podizanje spomenika ruskom konzulu Aleksandru Arkadijeviču Rostkovskom, koji je preminuo 1903. Nedavno je izjavio da se nada da će se uz pomoć predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) rat u Ukrajini završiti i da će Moskva ostvariti svoje geopolitičke ciljeve. Jedinstvena Makedonija, nazvana po stranci Jedinstvena Rusija ruskog predsednika Vladimira Putina, nikada nije osvojila mesto u parlamentu, niti je zabeleženo njeno učešće u lokalnim vlastima. Na predstojećim lokalnim izborima, ima kandidate za gradonačelnike i odbornike u 29 od ukupno 80 opština. U sličnom ideološkom smeru deluje je vanparlamentarna partija Rodina, koja je prvi put učestvovala na lokalnim izborima 2021. Ove godine takođe ima kandidate za gradonačelnika i odbornike, pod maksimom "Misli planetarno, deluj tradicionalno". Nosilac odborničke liste Rodine Zoran Jovančev upozorio je da "ako pratite komičara, na terenu će vam se dešavati nacionalne tragedije kao u Ukrajini", aludirajući na zanimanje Volodimira Zelenskog pre nego što je postao predsednik Ukrajine. Iako obično nevidljive u javnosti, te partiju dobijaju skromnu medijsku pokrivenost tokom predizbornih kampanja. Prema analizi fondacije Metamorfoza, njihov uticaj na javnost ostaje ograničen, ali ne bez rizika. Nevidljivi, ali s rizicimaDespina Kovačevska iz Fondacije Metamorfozis kaže da je ta organizacija tokom praćenje medija za vreme predizborne kampanje uočila prisustvo ruskog uticaja ne samo u porukama kandidata, već i kod nekih predstavnika crkve. "Oni ilustruju istu liniju narativa Kremlja o gubitku suvereniteta država ako se pridruže Evropskoj uniji - narativ koji je EUvsDisinfo zabeležio kao jednu od ključnih taktika dezinformacije na kojoj se zasniva strani maligni uticaj", objašnjava Kovačevska. Prema prvom prelaznom izveštaju posmatračke misije OEBS/ODIHR, među pitanjima koja dominiraju kampanjom su debate o reformama potrebnim za unapređenje procesa integracije u Evropsku uniju. Strani posmatrači izražavaju zabrinutost zbog niskog nivoa medijske pismenosti, zbog čega bi javnost mogla biti podložna dezinformacijama pojačanim na društvenim mrežama tokom predizborne kampanje. "Za nekoliko činilaca, moguća strana manipulacija informacijama tokom izbornog procesa takođe predstavlja razlog za zabrinutost", navodi se u izveštaju objavljenom 3. oktobra. S druge strane, politički analitičar Dželal Neziri ne veruje da takvi narativi na lokalnim izborima mogu promeniti javno mnjenje. "Zbog prirode samih izbora, koji su lokalni, teško da te teme i uticaji mogu da imaju efekat, ne verujem da mogu preoblikovati javno mnjenje na način koji odgovara njihovim agendama", objašnjava Neziri. Inače, podrška evrointegracijama u Severnoj Makedoniji ostaje visoka. Prema poslednjem istraživanju Instituta za politička istraživanja (IPIS), 61 odsto građana bi pozitivno odgovorilo na referendumsko pitanje o tome da li zemlja treba da uđe u EU. U Moskvi na Dan pobede nad fašizmomJedina parlamentarna partija koja pokazuje bliskost s Moskvom je Levica, čiji je lider Dimitar Apasijev prisustvovao vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede nad fašizmom na poziv predsednika Komunističke partije Ruske Federacije (KPRF) Genadija Zjuganova. Kako je ta partija tada saopštila, Apasijev je održao govor u moskovskom Parku pobede, gde je naglasio da se Levica bori protiv istorijskog revizionizma i da brani vrednosti antifašističke borbe. "Ali Levica se na ovim izborima drži lokalnih pitanja", napominje Dimitar Nikolovski, izvršni direktor nevladine organizacije Eurotink. Kovačevska dodaje da je Levica i dalje "dobro poznata po svom evroskepticizmu i po nekoliko sastanaka s predstavnicima ruske ambasade". Tokom ovih izbora, Apasijev se javno žalio da je stranka diskriminisana prilikom raspodele budžeta za političko oglašavanje i najavio je pravni postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. Naime, iako Levica ima više od pet poslanika i poslaničku grupu u parlamentu, izborni zakon je ne ubraja u kategoriju stranaka koje imaju pravo na državna sredstva za plaćeno političko oglašavanje. "O toj političkoj diskriminaciji će se raspravljati čak i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Ali verujte mi, nepravda će izazvati bumerang efekat. Narod vidi i intuitivno se solidariše s onim kojima se nanosi zlo", rekao je Apasijev. Proruski ministar u VladiU Skoplju, vicepremijer Ivan Stoilković, lider Demokratske partije Srba i koalicioni partner VMRO-DPMNE, položio je cveće na spomenik "9. maj" zajedno s ruskim ambasadorom Sergejom Bazdnikinom. Stoilković je poznat po bliskim odnosima s Moskvom i učešću na ruskim bezbednosnim forumima, gde potvrđuje svoju posvećenost produbljivanju bilateralne saradnje. On je svoje učešće na Ruskom bezbednosnom forumu prošle godine opisao kao "dragoceno iskustvo" i "nova saznanja", dodajući da održava dobre odnose sa ruskim partnerima putem zvaničnih i neformalnih kanala. Ove godine učestvuje na lokalnim izborima kao nosilac odborničke liste u Kumanovu sa sloganom "ko ne voli brata za brata, imaće tuđina za gospodara". Samo nekoliko meseci kasnije, 12. avgusta, delegacija opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) u Bitolju obeležila je prijateljstvo s Rusijom i položila cveće na spomenik "Ruski krst" u čast ruskog konzula Aleksandra A. Rostkovskog. Delegaciju je predvodio opozicioni kandidat za gradonačelnika Metodije Kunovski. 'Meka moć' ruskog uticajaPolitički analitičar i predsednik Instituta za medije i demokratiju (BIRS) Dželal Neziri smatra da trenutne aktivnosti proruskih subjekata imaju ograničen uticaj na lokalne izbore, ali da stvaraju osnovu za buduće političko delovanje na nacionalnom nivou. "Ako pogledamo kako se debata odvija i kako određeni politički subjekti dobijaju zamah kod nas, mislim da ovde možemo tražiti one veze, bilo logističke, ideološke ili finansijske, koje imaju s Rusijom, Kinom i drugim zemljama koje su na suprotnoj strani od naše strateške orijentacije. Mislim da je to nevidljivo prisustvo ruskog uticaja prisutno i na ovim izborima", kaže Neziri. Međutim, cilj su sledeći parlamentarni izbori i stoga je, prema Neziriju, kampanja za lokalne izbore često zamagljena geopolitičkim temama koje nisu od interesa za građane, već služe agendama spoljnih faktora. To objašnjava zašto na ovim izborima postoji tendencija da kampanja za lokalne izbore bude u senci nacionalnih tema. Kovačevska smatra da takvi narativi ne samo da imaju tendenciju da predstave Rusiju kao moguću alternativu, već i produbljuju polarizaciju među građanima i, istovremeno, odvlače pažnju sa suštinskih problema koje je potrebno rešiti da bi zemlja postala deo Evropske unije.

Kakva je uloga organizovanih kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana u krijumčarenju kokaina iz Latinske Amerike do Evrope preko država Zapadne Afrike?

Slovački predsednik Peter Pelegrini (Pellegrini) izjavio je u utorak u Skoplju da njegova zemlja snažno podržava evrointegracije Severne Makedonije, ali i kritikovao Evropsku uniju navodeći da primenjuje dvostruke standarde u procesu proširenja. "Razumem da ste prošli težak put ka EU, znam koliko je bilo teško rešiti pitanje imena. Ali ovde se stalno pojavljuju novi uslovi i zato mislim da EU pravi veliku grešku. Vaša zemlja je deo procesa već 20 godina i morala je da donosi teške odluke. Uprkos tome, nemam odgovor kada ćete se pridružiti EU", rekao je Pelegrini na konferenciji za novinare s makedonskom predsednicom Gordanom Siljanovskom-Davkovom. On je ocenio da "EU rizikuje s ovim procesom", dodajući da je Slovačka uz Severnu Makedoniju i da će je podržati "na svaki mogući način jer verujemo da ste deo Unije". Pelegrini je kao i Siljanovska-Davkova evrointegracije Severne Makedonije ne treba da se zloupotrebljava političkim sporovima, već da treba da se zasniva samo na ispunjavanju Kopenhagenških kriterijuma. "Da li je rok za vaš ulazak u EU 2030. realan? Zaista bih voleo da bude i verujem da se EU igra naporima ove zemlje. Trebalo bi da bude svesna da je ovaj proces živ i da zemlje poput vaše imaju potencijal da pregovaraju o svakom poglavlju i sprovedu reforme. Zabrinut sam da pristupanje neće biti zasnovano na tehničkim procesima, već na nekim geopolitičkim igrama, što bi bila ogromna politička greška i zažaliće zbog toga", rekao je Pelegrini. On je naveo da ne može da prihvati dvostruke standarde i da zato kritikuje EU. U Briselu je pokrenuta ideja o ukidanju jednoglasnog odlučivanja u Evropskoj uniji za pristupne pregovore, ali su članice podeljene po tom pitanju. Pelegrini je rekao da Slovačka smatra da pravo veta svake zemlje treba zadržati, jer će "ukidanje konsenzusa značiti da će velike zemlje diktirati, a male će morati da rade ono što im se kaže, i zato želimo da zadržimo pravo veta". Siljanovska-Davkova ocenila je da je Slovačka jedan od najlojalnijih i najposvećenijih pristalica evropskih integracija Severne Makedonije posvećena proširenju EU. "Nema boljeg osećaja nego videti predsednika države članice EU kako izražava jasnu podršku vašem evropskom putu. Oboje se slažemo da proširenje treba da bude zasnovano na zaslugama i rezultatima, a ne da zavisi od dodatnih iracionalnih uslovljavanja koja uzurpiraju proces", rekla je Siljanovska-Davkova. Severna Makedonija i Slovačka imaju stabilne i prijateljske odnose, zaključilo je dvoje predsednika. Takođe je potpisan i memorandum o produbljivanju ekonomske saradnje, od kojeg oboje imaju velika očekivanja. Trgovina između dve zemlje je umerena, ali kako je Pelegrini naveo, postoji potencijal za njeno povećanje. Dosad je potpisano nekoliko bilateralnih sporazuma sa ciljem unapređenja ekonomske i kulturne saradnje. U Severnu Makedoniju u sredu u okviru turneje po regionu dolazi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). Pelegrini je izrazi nadu da će njena poseta pokazati da EU podržava Severnu Makedoniju na njenom putu ka EU. Siljanovska-Davkova je, s druge strane, rekla da je ta poseta dobra za pokazivanje regionalne solidarnosti u procesu evropskih integracija. Severna Makedonija još nije otvorila klastere u pregovorima s EU jer je uslov da se to desi uključivanje bugarske zajednice u preambulu Ustava, na šta vlada ne pristaje bez garancija da neće biti drugih uslova i veta Bugarske. Siljanovska-Davkova je rekla da Severna Makedonija trenutno nema zvaničnu komunikaciju s vlastima u Sofiji jer je predizborni period, ali da postoji neka komunikacija na marginama. Severna Makedonija i Bugarska imaju međusobni Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017. godine. Međutim, u novembru 2020. godine, Sofija je stavila veto na početak pristupnih pregovora Skoplja zbog spora oko jezika, istorije i bugarske manjine. Uz posredovanje evropskih partnera, pronađen je kompromis za pregovarački okvir Severne Makedonije, koji je prihvatio dodavanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, pored postojećih, ali je s druge strane zadržana čista formulacija za makedonski jezik, pri čemu je Bugarska izdala jednostrano saopštenje u kojem je izrazila svoj stav o tom pitanju. Posle postignutog rešenja, Severna Makedonija je 19. jula 2022. godine održala Prvu međuvladinu konferenciju sa EU u okviru procesa pristupanja. Da bi se održala druga i počelo otvaranje poglavlja, makedonski parlament treba da glasa o ustavnim amandmanima koji bi uključili Bugare u preambulu.

Makedonski mitropolit Petar učestvovao je na liturgiji u blizini Moskve koju je predvodio ruski patrijarh Kiril, na kojoj je, između ostalog, izražena podrška ruskom predsedniku i ruskoj vojsci tokom invazije na Ukrajinu. Ovo je prva poseta člana Sinoda otkako je Ruska pravoslavna crkva priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije 2022. godine, u vreme kada su ruski crkveni velikodostojnici izolovani od drugih pravoslavnih crkava. Poruka jedinstva između dve pomesne pravoslavne sestrinske crkve i poruka jedinstva u veri između dva pravoslavna naroda je poruka koju Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija (MPC-OA) šalje prisustvom predstavnika crkve na liturgiji koju je predvodio ruski patrijarh Kiril u Moskvi, saopštila je MPC-OA za Radio Slobodna Evropa. Mitropolit prespansko-pelagonijski Petar i episkop Nikola Veliki učestvovali su na liturgiji 8. oktobra u manastiru Svetog Sergija Radonješkog blizu Moskve. MPC-OA navodi da su poslednjih dana nekoliko visokih predstavnika makedonskih crkava, jeraraha MPC-OA, posetili sestrinske pomesne pravoslavne crkve, uključujući mitropolita strumičkog Nauma, koji je u poseti eparhijama Rumunske pravoslavne crkve, i mitropolita Petra, koji je u poseti eparhijama Ruske pravoslavne crkve. Ali ovo je prva poseta člana Svetog sinoda MPC-OA Moskvi, nakon što je Ruska pravoslavna crkva priznala autokefalnost MPC-OA 2022. godine. Priznanje od strane Ruske crkve usledilo je nakon što je u maju iste godine Vaseljenska patrijaršija donela odluku da prizna crkvenu hijerarhiju Ohridske arhiepiskopije na čelu sa arhiepiskopom Stefanom kao kanonsku i validnu u svepravoslavnom svetu. Nakon toga su usledila priznanja autokefalnosti Makedonske crkve od strane drugih pravoslavnih crkava, uključujući i Srpsku. Prva poseta MoskviMPC-OA je potvrdila da je, na poziv Moskovske patrijaršije, mitropolit Petar u višednevnoj poseti Ruskoj pravoslavnoj crkvi. "Poseta Ruskoj pravoslavnoj crkvi obično podrazumeva i učešće u njenom liturgijskom životu, zbog čega je mitropolit Petar sasluživao na liturgiji povodom praznika Svetog Sergija Radonješkog", saopštila je MPC za Radio Slobodna Evropa. U dvoipočasovnoj liturgiji koja se održala 8. oktobra 2025. godine ruski patrijarh Kiril je u svom govoru naglasio da "molitva za rusku vladu i vojsku treba da bude srž duhovnog života jer budućnost Rusije i, u izvesnom smislu, budućnost crkve zavisi od njihovih postupaka“. "I kako treba da radimo na tome da nikakve spoljašnje sile i nikakve neprijateljske unutrašnje sile, kao što je bio slučaj u prošlom veku, ne poljuljaju jedinstvo i integritet našeg društva i ponovo ne nametnu našem narodu jaram bezbožništva ili mlakosti prema Bogu, od čega danas toliko pati. Nećemo nabrajati zemlje, već ćemo generalno reći, zapadno društvo", rekao je patrijarh Kiril. Novinar Branko Đorđijevski, stručnjak za verske zajednice, kaže da se odnosi i komunikacija sa Ruskom pravoslavnom crkvom ne mogu tako lako staviti u kontekst "normalnosti i regularnosti", posebno zato što boravak mitropolita Petra u Moskvi dolazi nakon tri godine u kojima nije bilo takvih poseta i službi, kao i tokom perioda u kojem je ruskom velikodostojniku bio zabranjen ulazak u Severnu Makedoniju. Osim toga, u septembru prošle godine, Sinod MPC-OA podržao je prorusku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, koju je ukrajinski parlament zabranio u avgustu 2024. godine, potez za koji Đorđevski kaže da je odgovarao Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Kako će reagovati Vaseljenska patrijaršija?"Dakle, sada se otvaraju vrata za direktnu komunikaciju između naših velikodostojnika i Ruske crkve, čiji su velikodostojnici gotovo izolovani od većine drugih pravoslavnih crkava zbog svojih stavova i podrške ratu i agresiji protiv Ukrajine. Stoga je pitanje kako će Vaseljenska patrijaršija, ali i druge pravoslavne crkve, reagovati na ovu posetu?", kaže Đorđevski. Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC) jedna je od dve najveće pravoslavne verske organizacije u Ukrajini, zajedno sa Pravoslavnom crkvom Ukrajine (PCU). UPC se smatra bliskom Moskvi i Ruskoj pravoslavnoj crkvi (RPC). Pre početka rata, zvala se Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, ali nakon ruske invazije koja je počela u februaru 2022. godine, proglasila je "nezavisnost" od Moskve. Nekoliko meseci kasnije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je zakon kojim se zabranjuju pravoslavne crkve povezane sa Rusijom u Ukrajini, koji je prethodno usvojio ukrajinski parlament, a koji uključuje i UPC. Đorđevski kaže da je MPC-OA do sada bila na udaru kritika zbog mišljenja da njen Sinod ima episkope i krilo koje snažno lobira za ruske interese i da se određene odluke donose pod pritiskom te grupe episkopa. "Stoga se, nakon ove posete, može postaviti pitanje da li je ovo i signal za intenzivnije kontakte i prisustvo ruskih crkvenih ličnosti u Severnoj Makedoniji, od kojih neke dolaze u protekle tri godine?", navodi on. On dodaje da je jasno da "Ruska crkva smatra Makedonsku svojom 'kapijom' za prevazilaženje izolacije, ali ne samo zbog toga". "Mislim da je glavni cilj ruske strategije prema MPC-OA da nas pridobiju na svoju stranu u sukobu koji Moskovska crkva ima sa Vaseljenskom Patrijaršijom", kaže Đorđevski. Otvorena vrata za komunikacijuProces dobijanja zvaničnog tomosa o autokefalnosti MPC-OA od Vaseljenskog patrijarha počeo je 4. juna 2022. godine, uručivanjem dokumenta od strane srpskog patrijarha Porfirija arhiepiskopu Stefanu, kojim je potvrđena odluka Srpske pravoslavne crkve (SPC), objavljena 24. maja nakon njihovog zajedničkog služenja liturgije u Sabornoj crkvi u Skoplju. Njom je SPC odobrila i blagoslovila autokefalnost MPC-Ohridske arhiepiskopije okončavajući 55-godišnji spor između dve crkve. Đorđevski kaže da se u takvoj situaciji sada postavljaju pitanja da li MPC-OA mora da dobije Tomos za autokefalnost od Vaseljenske patrijaršije ili je dovoljan onaj koji je dala SPC, u vezi sa pravom na korišćenje nacionalnog imena crkve, prideva "makedonska". On navodi da su to problemi koje Makedonska crkva ima sa Vaseljenskom patrijaršijom, ali ne i sa Moskovskom patrijaršijom. "MPC-OA mora se voditi sopstvenim interesima i stoga bi bilo rizično da stoji samo na jednoj strani. Oni zahtevaju komunikaciju i sa Moskvom i sa Carigradom, ali ne sme biti odstupanja od glavnog cilja dobijanja pune crkvene autokefalnosti, što do sada nije postignuto", dodaje on. Ovo nije jedini potez kojim MPC-OA pokazuje svoju favorizaciju prema Ruskoj crkvi. U januaru 2023. godine, drugi po redu u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, episkop Antonije, bio je u Severnoj Makedoniji, gde je održao zajedničku liturgiju sa poglavarom Makedonske crkve, arhiepiskopom Stefanom. Dan ranije, ruski episkop zadužen za spoljne crkvene odnose i zamenik ruskog patrijarha Kirila, u društvu drugih crkvenih ličnosti iz Rusije i ruskog ambasadora u Skoplju, Sergeja Bezdnikina, posetio je sedište Makedonske crkve u Skoplju. Zbog sumnje u špijunažu, Severna Makedonija je u septembru 2023. godine proterala ruskog arhimandrita Vasijana Zmejeva. Isto je učinila i Bugarska, gde je ruski sveštenik živeo kao crkveni predstavnik Moskovske patrijaršije u Sofiji.

Ukupno 1.285 abortusa uz pomoć pilula su prošle godine obavili lekari u skopskojKlinici za ginekologiju, odnosno od svih abortusa skoro 95 odsto je obavljeno na taj način. Ovi podaci se odnose na trudnoće koje su prekinute pre dvanaeste gestacione nedelje. Iako se medikamentozni abortus sve više koristi i smatra se bezbednijim i manje invazivnim od klasične hirurške intervencije, tablete koje se koriste za izvođenje postupka još nisu registrovane u Severnoj Makedoniji. Abortus tabletama postao je dostupan krajem 2020. godine, kada su ga nevladine organizacije za prava žena ocenile kao bezbednu alternativu hirurškoj metodi. Zakon koji je omogućio abortus tabletama usvojen je prethodne godine. Skoro 30 organizacija ujedinjenih u Platformi za rodnu ravnopravnost tražilo je registraciju lekova za ovu svrhu 2021. godine, kako bi se mogli koristiti na bolničkom nivou, ali i u ginekološkim praksama na nivou primarne zdravstvene zaštite. Tablete za abortus nemju odobrenjeMeđutim, ove tablete za abortus koje koriste Mifepriston i Mizoprostol nisu registrovane, odnosno odobrene za stavljanje u promet u Severnoj Makedoniji, potvrdila je za RSE Agencija za lekove i medicinska sredstva (MALMED). Ipak, abortusi s te dve vrste pilula se obavljaju već pet godina, a dve ginekološke klinike u Skoplju ih kupuju putem interventnog uvoza. Taj uvoz takođe odobrava MALMED. MALMED je objasnio za RSE da je kupovina neregistrovanih lekova regulisana Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, čiji član 79 dozvoljava interventni uvoz. Pozivajući se na zakon, MALMED je u svom pisanom odgovoru objasnio da je "za izdavanje odobrenja za uvoz lekova koji nemaju odobrenje za stavljanje u promet, uvoznik/veletrgovac dužan da podnese zahtev Agenciji i odgovarajuću dokumentaciju, sertifikat kvaliteta i obrazloženje za zahtev". Agencija zatim određuje postupak, sprovodi proveru kvaliteta, ali i proverava sertifikate. Postupak za hitnu nabavku je posebno propisan u Zakonu o lekovima kada je u pitanju uvoz lekova koji nisu registrovani u zemlji, ali su neophodni za lečenje građana, pa je MALMED na taj način omogućio da te tablete za abortus direktno stignu do ginekoloških klinika. Međutim, ne odgovara zašto još nije registrovao te tablete. Dve različite prakse u SkopljuMedikamentozni abortus je dostupan u Klinici za ginekologiju (GAK) i Ginekologiji Čair, ali je pristup te dve institucije drugačiji. Klinika za ginekologiju koristi dve vrste pilula – Mifepriston i Mizoprostol, koje se, kako izvor odatle potvrđuje RSE, kupuju putem interventnog uvoza. Te tablete, koje nisu registrovane u Severnoj Makedoniji, proizvode se u Indiji. Ranije je Klinika koristila pilule proizvedene u Holandiji i Francuskoj. Dve vrste tableta dolaze u zajedničkom pakovanju koje sadrži jednu tabletu Mifepristona i četiri Mizoprostola. S njima je prošle godine u GAK-u obavljeno 94,5 odsto ukupnog broja abortusa do dvanaeste gestacione nedelje, za razliku od 2020. godine kada je taj procenat bio 13,7. Prof. dr Jadranka Georgievska kaže za RSE da procenat izvršenih medikamentoznih abortusa raste jer se kod njih, za razliku od hirurškog zahvata, trudnoća prekida bez operacije i anestezije. "Pacijentkinje koje dolaze na prekid trudnoće ne moraju da imaju uputnicu od izabranog ginekologa. Mogu doći samo s ličnim dokumentom i na njihov zahtev se pregledaju u hitnoj ambulanti, a prekid trudnoće se odobrava", dodaje Georgievska, predsednica prvostepene komisije za prekid trudnoće u GAK-u. Postupak košta između 5.000 i 13.500 denara (između 80 i 220 evra), u zavisnosti od trimestra. Ako je abortus rezultat seksualnog nasilja ili postoji medicinska indikacija, troškove pokriva Fond zdravstvenog osiguranja. U Čairu se koristi samo Mizoprostol, a pacijentkinje se obavezno hospitalizuju i pod nadzorom su lekara, jer može doći do obilnog krvarenja. Kako deluju tablete?Georgievska kaže da jedne tablete blokiraju progesteronske receptore, dok druge izazivaju kontrakcije i izbacivanje ploda. Klinika za ginekologiju prati protokole Svetske zdravstvene organizacije i prema njima, "u trudnoćama do 12 gestacione nedelja, ako nema većih rizika po zdravlje žene i nekih komplikovanijih stanja, ona dobija tablete za upotrebu kod kuće". "Zakazuje se kontrolni pregled dve do tri nedelje posle abortusa kako bi se videlo da li je potpuno završen. Ako je potrebno, zakazuju se dodatne kontrole". Međutim, pacijentkinje kojima je potreban abortus između 12. i 22. gestacione nedelje, čak i s tabletama, obavezno se hospitalizuju, objašnjava Georgievska. Međutim, njene kolege iz Ginekološko-akušerske bolnice Čair koriste samo tablete Mizoprostola i sve pacijentkinje su hospitalizovane pod nadzorom lekara. Bez regulacije i nacionalne kliničke smerniceČinjenica da u Severnoj Makedoniji ne postoji registrovani lek za medikamentozni abortus dodatno komplikuje dostupnost te usluge, jer je njena upotreba ograničena na bolničke zalihe i strogo je kontrolisana u njihovim okvirima, objašnjava za RSE Đorđi Janev, doktor nauka iz oblasti socijalne medicine i zdravstvene ekonomije. Upotreba neregistrovanog leka, kaže on, stvara regulatornu prazninu, što zauzvrat znači da ne postoje nacionalne kliničke smernice za širu upotrebu, a upravo to ograničava pristup. Janev ističe da bi MALMED trebalo da započne proces registracije tableta Mifepristona i Mizoprostola, a da Ministarstvo zdravlja treba da razvije i implementira kliničke smernice za bezbedno izvođenje medikamentoznog abortusa. Prema njegovim rečima, registracija tableta će takođe smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Nejednakost među ženamaUdruženje HERA je nedavno apelovalo na veću dostupnost te vrste abortusa za devojčice i žene u Severnoj Makedoniji, ali da bi se to dogodilo, neophodna je registracija – kažu lekari sa iskustvom u toj oblasti s kojima je razgovarao RSE. Tablete za abortus su gotovo nedostupne ženama koje ne žive u Skoplju, gde se nalaze dve ginekološke klinike. Među ženama koje su dobrovoljno prekinule trudnoću na ovaj način je i 28-godišnja nezaposlena majka dvoje dece iz ruralnog područja. Žena, koja nije imala zdravstveno osiguranje i rekla je da je diskriminisana na etničkoj osnovi, potražila je pomoć od Udruženja HERA, koje ju je uputilo u Kliniku za ginekologiju. Posle savetovanja, žena je podvrgnuta medikamentoznom abortusu i dozvoljeno joj je da se istog dana vrati kući svojoj deci. "Ovaj pristup je omogućio ženi da dobije bezbedne i blagovremene usluge, smanjujući rizik od nebezbednih metoda prekida trudnoće", rekla je za RSE Olivera Stojkovska Ivanovska iz HERA. Stojkovska Ivanovska kaže da bi vlasti trebalo da razmotre i mogućnost telemedicine, koja bi omogućila, posebno ženama na selu, da brže i lakše dobiju bezbedne usluge. "Svakako bi i ovde trebalo da postoji opcija za lekarski pregled, ali početne konsultacije mogu se obaviti telefonom ili onlajn. To je važno jer što se abortus ranije izvrši, to je bezbedniji. To će takođe smanjiti pritisak na bolnice i klinike", dodaje Stojkovska Ivanovska. Iako su u Klinici za ginekologiju skoro svi abortusi prošle godine obavljeni medikamentozno, statistika je drugačija kada je u pitanju nacionalni nivo. HERA navodi podatak da je od ukupno 2.207 abortusa u zemlji, samo 36 odsto obavljeno medikamentozno. Apeli za dostupnost tableta za abortusIako je Programom za aktivnu zdravstvenu zaštitu majki i dece za 2025. godinu predviđeno tri miliona denara (oko 48.600 evra) za medikamentozni abortus, lekovi su najčešće dostupni samo u Skoplju. Neke regionalne bolnice, poput u Kumanovu, dobile su tablete od GAK-a, ali 2025. godine tamo nije obavljen nijedan medikamentozni abortus zbog nedostatka lekova. U Bitolju se, međutim, abortus obavlja isključivo hirurški. Nevladine organizacije upozoravaju da trenutni sistem stvara prepreke i pozivaju državu da pojednostavi postupak nabavke i distribucije, kao i da obezbedi veće finansiranje. "Pravo žena da raspolažu svojim telom i da imaju jednak pristup bezbednim zdravstvenim uslugama je suštinski deo univerzalnog prava na zdravlje", navodi se u zajedničkom saopštenju HERA-e i Makedonskog udruženja ginekologa i opstetičara (MAGO). Oni pozivaju da se usluga učini dostupnom i u drugim gradovima kako žene ne bi bile diskriminisane, niti bi morale da putuju u Skoplje i da se suočavaju s finansijskim i logističkim preprekama.

Od 12. oktobra počinju da se preminjuju nova pravila ulaska/izlaska (EES) u države članice Evropske unije (EU). Šta je novo?Novi je sistem na kom EU radi godinama, a čiji je cilj da digitalno beleži ulaske i izlaske preko granica Unije, uključujući podatke iz pasoša, otiske prstiju i slike lica državljana zemalja van EU koji putuju u zemlje članice EU na kratke boravke. Ideja je da EES ukine ručno pečatiranje pasoša na svim međunarodnim aerodromima i lukama u EU, kao i na kopnenim prelazima između zemalja EU i onih van nje. Da li će se primenjivati u celoj EU? Primeniće se u 25 zemalja članica EU, dakle u svim osim Kipra i Irske. Četiri evropske zemlje koje nisu članice EU takođe su deo ovog sistema: Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Dakle, ukupno 29 zemalja biće deo EES-a. Koga se to tiče?EES se odnosi na sve putnike koji nisu državljani nijedne zemlje EU, niti Islanda, Lihtenštajna, Norveške ili Švajcarske, kao ni mikrodržava poput Andore, Monaka, San Marina i Vatikana. Nosioce boravišnih dozvola i dugoročnih viza u ovim zemljama sistem takođe ne obuhvata, kao ni akreditovane diplomate, registrovane prekogranične radnike i državljane zemalja van EU koji putuju u zemlje EES-a u svrhe istraživanja, studiranja, obuke, volonterskog rada ili rada kao au-pair. Zašto postepeno?Sistem je prvobitno trebalo da bude uveden 2023. i 2024. godine, ali su se neke veće članice EU, u kojima se nalaze najveći saobraćajni čvorovi, zabrinule zbog istovremenog pokretanja jedinstvenog informacionog sistema koji bi u realnom vremenu obrađivao veliki broj podataka, uključujući i one o poštovanju dozvoljenog perioda boravka. Sistem jednostavno nije bio spreman, pa će sada postepeno početi sa radom i biće u potpunosti operativan do 10. aprila 2026. godine. To znači da se biometrijski podaci putnika, kao što su slika lica i otisci prstiju, možda neće odmah prikupljati na svakom graničnom prelazu. Tokom ovog prelaznog šestomesečnog perioda, pasoši će se i dalje pečatirati kao i do sada. Da li će u budućnosti biti potreban biometrijski pasoš za putovanje u EU?Ne. Za putovanja u zemlje koje koriste EES prihvataju se i biometrijski i nebiometrijski pasoši. Međutim, bez biometrijskog pasoša nećete moći da koristite samouslužne terminale. Umesto toga, svi podaci moraće da budu uneti ručno, što znači da će putnici sa takvim pasošima morati da odu do šaltera gde će granični policajac slikati lice, skenirati otiske prstiju i uneti podatke iz pasoša. Dakle, može se reći da posedovanje biometrijskog putnog dokumenta štedi vreme. A šta je sa ETIAS-om?Ako EES počne da se u potpunosti primenjuje u aprilu 2026, može se očekivati da će i ETIAS (Evropski sistem za putne informacije i odobrenje) biti uveden kasnije iste godine, jer su ova dva sistema povezana. ETIAS je evropski ekvivalent američkom sistemu ESTA (Electronic System for Travel Authorization) i imaće veliki uticaj na sve putnike koji u EU dolaze bez viza. Procene su da će oko 1,4 milijarde ljudi - uključujući državljane Velike Britanije, Gruzije, Moldavije, Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice EU - morati da pribave ovo odobrenje pre nego što prvi put uđu u Uniju. Ono će važiti tri godine, koštaće 7 evra i moraće da se pribavi pre dolaska.

Velika Britanija najavila je 9. oktobra da će mobilisati sredstva za borbu protiv mreža ilegalne imigracije i rizika od ruskog mešanja na Zapadnom Balkanu. To je saopšteno tokom sastanka ministara spoljnih poslova tog regiona i ostatka Evrope u Severnoj Irskoj. Sastanak šefova diplomatija Zapadnog Balkana održava se u zamku Hilsboro kod Belfasta. Na njemu učestvuju ministri spoljnih poslova Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore. Dvodnevni ministarski sastanak - koji se održava u okviru Berlinskog procesa, i koji treba da predstavlja pripremu za samit koji treba da se održi 22. oktobra u Londonu - počeo je u sredu uveče prijemom koji je kao domaćin organizovala britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper. Ivet Kuper objavila je 9. oktobra da će njena zemlja mobilisati 10 miliona funti (11,5 miliona evra) za "inovativne programe", čiji je cilj borba protiv mreža krijumčara koji deluju na Balkanu, oblastima kroz koje prolaze brojni migranti. Među tim programima je obuka za snage reda na Kosovu i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji, piše Frans pres. Velika Britanija takođe će mobilisati četiri miliona funti da ojača kapacitete sajber odbrane zemalja tog regiona od ruskog mešanja, objavila je britanska ministarka. "Znamo da bezbednost Zapadnog Balkana utiče na bezbednost cele Evrope i na našu bezbednost ovde u Velikoj Britaniji", rekla je Ivet Kuper na sastanku. Briselski portal Politiko objavio je uoči sastanka u četvrtak da je premijer Velike Britanije Kir Starmer "sve bliži potpisivanju sporazuma o centru za povratak migranata na Zapadnom Balkanu", a da će "cena toga biti nova konfrontacija sa Rusijom". Kako se navodi u tekstu, Britanija vidi Kosovo "kao mesto za prebacivanje zahteva za azil iz Velike Britanije u inostranstvo nakon neuspelog pokušaja Starmera da privuče Albaniju tokom posete ranije ove godine". Tokom posete Albaniji u maju, Starmer je rekao da razgovarao sa više zemalja da tamo formira "centre za povratak" za osobe čiji su zahtevi za azil odbijeni u Velikoj Britaniji. Pored šefova diplomatija zapadnobalkanske šestorke, na sastanku učestvuju i ministri ili visoki zvaničnici iz Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Slovenije, Grčke, Bugarske i drugih zemalja. Berlinski proces je diplomatska inicijativa pokrenuta 2014. sa ciljem ubrzanja procesa pristupanja zapadnobalkanske šestorke Evropskoj uniji (Albanija, BiH, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija). Samit lidera zemalja koje učestvuju u toj inicijativi treba da se održi 22. oktobra u Londonu. Šta kaže šef diplomatije Srbije?Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je nakon sastanka kod Belfasta da je na skupu bilo reči o konkretnim načinima da se ubrza proces integracija, naročito uoči predstojeće posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu. On je naveo da je na sastanku bilo reči i o aktuelnim regionalnim pitanjima, uključujući situaciju u Bosni i Hercegovini i odnose Beograda i Prištine. Đurić je poručio da Srbija uvek koristi svaku priliku da iznese činjenice i argumentovano zastupa svoje stavove. "Osim toga, imamo u vidu našu odgovornost da doprinesemo očuvanju stabilnosti u regionu kao ključnog preduslova za ekonomski razvoj i za očuvanje mlade generacije", rekao je Đurić. Đurić u saopštenju nije pominjao temu ilegalnih migracija niti britanske inicijative za izmeštanje centara za povratak migranata iz Velike Britanije na Zapadni Balkan. Radio Slobodna Evropa je Ministarstvu spoljnih poslova Srbije poslao upit u vezi sa tom temom i pozicijom Srbije u odnosu na predlog Velike Britanije, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Hrvatske vlasti su po četvrti put ove godine otkrile visok nivo pesticida u makedonskom povrću. Poslednja takva pošiljka na tamošnje tržište poslata je prošlog meseca. Ukupno 15.000 kilograma crvenih paprika izvezeno je iz Severne Makedonije 9. septembra, a dve nedelje kasnije uzet je uzorak za analizu iz maloprodajne mreže. Analiza je pokazala da povrće sadrži metomil u količini većoj od dozvoljene. Informaciju je objavio Evropski sistem za bezbednost hrane (RASFF), koji je saopštio da je maksimalno dozvoljeni nivo tog pesticida 0,01 mg/kg, ali je utvrđeno da je njegov nivo u makedonskim paprikama 0,049 mg/kg. Prema tom sistemu brzog upozoravanja za hranu i stočnu hranu, rizik od ovog nivoa pesticida je ozbiljan. Veoma toksičan pesticidŠta to tačno znači za ljudsko zdravlje i životnu sredinu uopšte, objašnjava profesor Velimir Stojkovski s Fakulteta za veterinarsku medicinu, koji za RSE kaže da je metomil veoma toksičan. "S biohemijskog aspekta, njegova akutna i hronična toksičnost je zaista visoka, a pri tome, ima sposobnost da se veoma brzo apsorbuje kroz kožu, ali i udisanjem, kao i direktnim oralnim unosom", dodaje Stojkovski, profesor biohemije. Mučnina, vrtoglavica i konfuzija samo su neke od posledica koje osoba može iskusiti kada je izložena metomil u većim dozama. Reakcije na izloženost tom pesticidu variraju, posebno zato što može izazvati respiratornu paralizu ili smrt. Stoga je metomil toksičan za stoku, domaće životinje, pa čak i divlje životinje, zbog čega je njegova upotreba strogo ograničena. Profesor Stojkovski kaže da su ga neke zemlje u svetu zapravo potpuno zabranile. Štetne posledice upotrebe tog pesticida, kako objašnjava sagovornik RSE, potiču od inhibicije aktivnosti jednog od ključnih enzima u telu, holinesteraze. On kaže da je holinesteraza glavna "meta" metamila. "To je jedan od ključnih enzima koji reguliše skoro sve procese u organizmu, među kojima je i prenos nervnih impulsa, pošto se pored fizičkim, prenosi i hemijskim putem. A nervni sistem je osnovni sistem koji daje integritet organizmu, znači živce imamo skoro svuda. To znači da bilo kakvo narušavanje nervnog sistema ima dalekosežne posledice", objašnjava profesor biohemije. Šteta od ovog pesticida, ili preciznije, insekticida, ide toliko daleko da može da kontaminira podzemne vode kao rezultat njegove "visoke rastvorljivosti" u vodi. Dok evropske zemlje imaju određenu granicu do koje dozvoljavaju prisustvo ostataka metamila, makedonska zakonska regulativa ga potpuno zabranjuje. Državni inspektorat za poljoprivredu (DIZ) saopštio je da su "fitofarmaceutski proizvodi koji sadrže aktivnu supstancu metomil zabranjeni za uvoz, prodaju i upotrebu, a ako se takvi proizvodi pronađu kod pomenutih subjekata, preduzimaju se odgovarajuće sankcije". Kontrole nadležnih službiZasad nije jasno kako je pesticid završio u povrću i uopšte prešao hrvatsku granicu, ako se zna da "posle kontrole na graničnom prelazu pri ulasku u Hrvatsku, pošiljka nije zaustavljena i dozvoljen joj je ulazak u zemlju". U saopštenju koje je poslao medijima, Inspektorat navodi da nema informacija kako je postupano s paprikama, ali je sajt Evropskog sistema za bezbednost hrane objavio da su povučene s tržišta. Pošto je u pošiljci od 15 tona paprika utvrđeno prisustvo pesticida metomil, domaće inspekcijske službe već sprovode kontrole kod izvoznika, kupaca i individualnih poljoprivrednih proizvođača. Izvoznik nije proizvođač, papriku je kupio od drugih pravnih lica koja otkupljuju od individualnih proizvođača, obavestio je Inspektorat za poljoprivredu. U saopštenju se objašnjava da je "izvoznik sproveo nekoliko laboratorijskih analiza na prisustvo pesticida u crvenoj paprici od početka berbe ovogodišnjeg roda za izvoz i prodaju, u akreditovanim laboratorijama u zemlji i u drugim državama". Međutim, kako navodi Inspektorat, dosad nisu dobijeni rezultati o povećanoj količini ostataka fitofarmaceutskih proizvoda ili prisustvu nedozvoljenih fitofarmaceutskih proizvoda. Kontrole koje su u toko sprovode ovi inspektori zajedno sa Agencijom za hranu i veterinarstvo (AHV), kojoj je RSE poslao pitanja na koja, do objavljivanja teksta, ta institucija nije odgovorila. Inspektorat za poljoprivredu, s druge strane, najavio je da će, posle okončanja inspekcijskog nadzora, uslediti više informacija. Drugi pesticidi otkriveni u makedonskom povrću Inače, od početka godine, ovo je četvrta pošiljka makedonskog povrća u Hrvatskoj u kojoj su otkriveni visoki nivoi pesticida. Dve takve pošiljke registrovane su u avgustu, i u oba navrata, povrće je zadržano tokom granične kontrole. U jednoj od pošiljki otkriveni su ostaci hlorpirifosa, čija je maksimalna dozvoljena granica ista kao i za metomil, odnosno 0,01 mg/kg. Tada je kontrola konstatovala prisustvo tog pesticida od 0,026 mg/kg, a rizik je klasifikovan kao potencijalno ozbiljan. Samo nekoliko dana ranije, otkriveni su ostaci pesticida formetanata, koji je procenjen kao "potencijalno rizičan". Prva pošiljka makedonskog povrća koja je ove godine zadržana na hrvatskoj granici registrovana je u januaru, kada su otkriveni ostaci pesticida imidakloprid iznad dozvoljene granice. Samo u prvom slučaju to je bio kupus, a svi ostali pesticidi pronađeni su u crvenim paprikama. Slični slučajevi u susednim zemljamaSlovenija je takođe povukla iz prodaje albanske crvene paprike u kojima je pronađen višak pesticida acetamiprid, format i flonikamid. Prema slovenačkim medijima, koje citira albanski portal Ora njuz (Ora News), paprike su prvobitno bile upakovane u kartonsku kutiju, a zatim u plastične kese. "Zbog viška pesticida, proizvod ne bi trebalo konzumirati. Osobe koje su bile u kontaktu s kontaminiranom hranom trebalo bi da dezinfikuju ruke", saopštila je kompanija Geaprodukt koja je povukla paprike iz prodaje. U istom periodu, Hrvatska je uništila četiri tone paradajza proizvedenog u Albaniji, pošto je utvrđeno da je prskan hlorfenapirom, s pet puta većom količinom od dozvoljene tog otrova koji ubija insekte. Prethodno su Hrvatska i Bosna i Hercegovina uništile oko deset tona breskvi uvezenih iz Albanije, jer je u tom voću pronađeno visoko prisustvo teškog metala nikla.

Jedna osoba je ranjena u utorak na ulici u makedonskom gradu Kumanovo, pošto je na nju pucano iz vozila u pokretu. Povređeni Z. Š. (43) iz sela Slupčane, opština Lipkovo, prebačen je u bolnicu u Kumanovu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Telma televizija je izvestila da je ranjeni zaposlen u Pulmološkoj klinici u Skoplju i da je nosilac odborničke liste opozicione albanske partije Demokratska unija za integraciju (DUI) na lokalnim izborima u opštini Lipkovo. Javno tužilaštvo je saopštilo da prve indicije ne ukazuju na političke motive oružanog incidenta, ali da se sve okolnosti istražuju. "Dva javna tužioca iz Osnovnog javnog tužilaštva u Kumanovu izašla su na lice mesta i preduzimaju istražne radnje. Prikupljaju se tragovi i materijalni dokazi koji će biti predmet veštačenja. Jedna osoba je privedena posle pucnjave, a za napadačem se traga", saopštilo je Javno tužilaštvo. DUI je saopštila da je u znak solidarnosti s povređenom osobom i kako bi naglasila ozbiljnost događaja, odlučila da obustavi sve aktivnosti u utorak. Ta stranka traži od institucija da preduzmu konkretne korake kako bi se vratilo javno poverenje i bezbednost. "Zabrinuti smo zbog oružanog napada na našeg kandidata i kandidata na listi u Opštini Lipkovo, na koga su pucale maskirane osobe i ranile ga. Srećom, njegov život je van opasnosti i prima neophodnu medicinsku negu. Najoštrije osuđujemo ovaj varvarski čin nasilja i zahtevamo da Ministarstvo unutrašnjih poslova i Javno tužilaštvo odmah reaguju – s punom transparentnošću i odlučnošću – kako bi identifikovali, uhapsili i izveli pred lice pravde počinioce ovog atentata", saopštila je DUI. Ta stranka je pozvala pristalice, simpatizere i građane da ostanu mirni i ne podležu provokacijama. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se incident dogodio u 13.54 časova, kada je Policijskoj upravi Kumanovo prijavljeno da su dve osobe u pokretu otvorile vatru iz vatrenog oružja na automobil kojim je upravljao Z.Š. "Zadobio je povrede i prebačen je u bolnicu u Kumanovu na lečenje", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dr Sašo Stoševski, direktor bolnice u Kumanovu, potvrdio je za novinsku agenciju MIA da je povređena osoba van životne opasnosti. "Osoba je primljena sa četiri prostrelne rane u levoj podlaktici i desnom kolenu. Svi pregledi su obavljeni sa naše strane. Osoba je van životne opasnosti. Prevezena je u klinike u Skoplju vozilom iz Opšte bolnice Kumanovo", rekao je on. Lokalni izbori u Severnoj Makedoniji biće održani 19. oktobra.

Dok se u Briselu traže načini za zaobilaženje veta u pokušaju da se deblokira evropski put Ukrajine i drugih zemalja kandidata, u Severnoj Makedoniji se najavljuju politička pomeranja posle izbora. Ideja o ukidanju konsenzusa tokom pregovora sa zemljama kandidatima mogla bi biti korak ka njegovom potpunom ukidanju u EU. Ukidanje jednoglasnog odlučivanja u Evropskoj uniji za pregovore sa zemljama kandidatima je daleka šansa za deblokiranje zaustavljenih evropskih integracija Severne Makedonije, ocenjuju pojedini makedonski stručnjaci koji prate to pitanje. Predvodnik ideje o ukidanju jednoglasnog odlučivanja u EU je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa), a o ovom pitanju se glasnije raspravlja posle protivljenja Mađarske članstvu Ukrajine u EU. Kijev je prošlog meseca završio skrininga proces s Briselom. Na stolu je, međutim, "blaža" verzija Kostine ideje – saglasnost svih članica za početak i kraj pregovora, ali da se o tehničkim koracima tokom pregovora o kandidaturi odlučuje kvalifikovanom većinom. Među zemljama koje promovišu tu inicijativu su Austrija, Slovenija, Nemačka i Italija. Severna Makedonija treba pažljivo da prati sve te diskusije i da aktivno doprinese, smatra direktorka Instituta za evropsku politiku – Skoplje, Simonida Kacarska. Činjenica da se takvi predlozi iznose, prema njenim rečima, daje veći značaj problemu "zloupotrebe principa konsenzusa". "S druge strane, treba naglasiti da je izuzetno teško da ti predlozi postanu stvarnost u bliskoj budućnosti i ne bi trebalo da ih vidimo kao opciju u kojoj je članstvo u EU moguće uz aktivno protivljenje jedne zemlje članice", rekla je Kacarska za RSE. Severna Makedonija još nije otvorila klastere pregovora jer je uslov da se to desi uključivanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, na šta vlada ne pristaje bez garancija da neće biti drugih uslova i veta Bugarske. Korak ka ukidanju jednoglasnog odlučivanjaIzvršni direktor Centra za evropske strategije Evrotink Dimitar Nikolovski ima slične stavove o tome koliko su realni predlozi za ukidanje konsenzusa u odlučivanju. Međutim, ako se usvoji inicijativa za kvalifikovanu većinu o tehničkim pitanjima, to bi mogao biti korak ka potpunom ukidanju jednoglasnosti. "Ne očekujem da će se u dogledno vreme promeniti pravila o jednoglasnosti pri odlučivanju o početku i kraju pregovora, ali inicijativa koja se odnosi na tehnička pitanja je interesantna i može biti korak ka potpunom ukidanju jednoglasnosti. Mislim da postoje šanse da inicijativa Austrije, Slovenije, Nemačke i Italije bude uspešna", rekao je Nikolovski za RSE. On, međutim, naglašava da, pošto se očekuje stvarni početak pregovora za Severnu Makedoniju, "zavisićemo od konsenzusa svih država članicama". Protivljenje MađarskeKoština ideja, kako su objavili neki mediji, bila je razmatrana i na samitu evropskih lidera u Kopenhagenu početkom oktobra, čemu se Mađarska usprotivila. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Peter Szijjarto) je u intervjuu za RTS 1. oktobra rekao da je Evropska unija "formirana na takav način da se mora postići jednoglasnost i to su ključne vrednosti EU". U intervjuu je optužio za dvostruke standarde i otvoreno se izjasnio protiv guranja Ukrajine u EU, rekavši da je to "pravi skandal". Međutim, kada je reč o ukidanju jednoglasnosti o tehničkim pitanjima tokom pregovora, predstavnici evropskih zemalja tvrde da do sada postoji podrška 16 članica EU. Na to su ukazale i austrijska državna sekretarka za Evropu, integracije i porodicu Klaudija Plakolm (Claudia Plakolm) i slovenačka državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Neva Grašič koje su 6. oktobra bile u zvaničnoj poseti Skoplju. Njihove zemlje su, kako su pojasnile, zajedno s Nemačkom i Italijom, poslale pismo Košti radi pokretanja te inicijative. "Austrija će se zalagati za glasanje kvalifikovanom većinom u procesu pristupanja EU kako bi se smanjila birokratija. To znači da jednoglasnost neće biti potrebna za svaki tehnički korak za svaku zemlju kandidata... Jednoglasnost će biti potrebna za konačni proces pristupanja, ali u međuvremenu će se smanjiti napeti bilateralni odnosi i odluke će se moći donositi neutralnije", rekla je Plakolm u Skoplju 6. oktobra. Grašič je dodala da je proširenje prioritet za Sloveniju zbog geopolitičke dinamike. "Insistiramo i da Severna Makedonija postane deo EU do 2030. godine i razumemo razočaranje", rekla je državna sekretarka u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Vlada očekuje 'povećane napore', ali ne otkriva detaljeA koliko u celoj atmosferi kada se pokreće pitanje jednoglasnog donošenja odluka u EU, Vlada u Skoplju vidi šansu za Severnu Makedoniju? Ona ne ulazi u detalje, ali ističe da je u "stalnoj koordinaciji s nadležnim institucijama kako bi se unapredio put ka EU", kao i da ostaje posvećena sprovođenju reformske agende kako bi se ubrzao proces. "Naš stav je jasan, verujemo da se proces mora graditi uz međusobni dijalog, saradnju i poštovanje, a ne uz jednostrana ograničenja", navela je Vlada Severne Makedonije za RSE. Premijer Hristijan Mickoski je na brifingu za novinare 19. septembra takođe naznačio da očekuje napredak posle novogodišnjih praznika u smislu pružanja garancija da će ustavni amandmani biti poslednji zahtev Bugarske. Za to je, rekao je, potreban pritisak jače strane. Međutim, ni Mickoski tada ni Vlada danas ne otkrivaju nikakve detalje. U odgovoru koji je dobio RSE, ponavlja da očekuje "pojačane obaveze za sve konkretne korake". Pomaci posle lokalnih izbora?Kacarska iz Instituta za evropsku politiku ističe da su čak i posle prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora i promene vlasti, procene bile da su pomeranja u vezi s evropskim integracijama malo verovatne pre predstojećih lokalnih izbora. "Kraj lokalnih izbora je period u kome je više nego neophodno vratiti proces evropskih integracija u fokus svih državnih institucija, kako na političkom, tako i na tehničkom nivou", kaže Kacarska. Lokalni izbori treba da se održe 19. oktobra – prvi krug, i 2. novembra – drugi krug. A, usred kampanje za lokalne izbore, opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) je takođe predstavio rezoluciju s "crvenim linijama" u vezi s pristupanjem EU, koja predviđa da država mora da ispuni svoje obaveze za ustavne amandmane, ali bez prihvatanja novih zahteva ili pitanja bilateralne i identitetske prirode. Vlast za sada negoduje, ali ipak, Nikolovski iz Evrotinka očekuje pomake u tom pravcu. "Iako sam očekivao da će to biti dobra osnova za pronalaženje nacionalnog konsenzusa, dnevna politika je učinila svoje i mislim da će se sve izjaloviti. Što se tiče ostalih inicijativa, očekujem da će Vlada podneti novi predlog za deblokiranje procesa, neku novu kreativnost, ali ostaje pitanje da li će to prihvatiti EU i Bugarska", dodao je Nikolovski. Najave o pomacima u vezi s evrointegracijama posle lokalnih izbora izneli su i predstavnici vlasti. Ministar za evropska pitanja Orhan Murtezani izjavio je da "postoji ozbiljna odlučnost kod premijera i Vlade da se odmah posle izbora preduzmu konkretni koraci za prevazilaženje spora sa Bugarskom". Nekoliko dana pre lokalnih izbora, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (fon der Layen) će, u okviru svoje turneje po regionu, posetiti i Skoplje. Severna Makedonija i Bugarska imaju međusobni Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji od 2017. godine. Međutim, u novembru 2020. godine, Sofija je stavila veto na početak pristupnih pregovora Skoplja zbog spora oko jezika, istorije i bugarske manjine. Uz posredovanje evropskih partnera, pronađen je kompromis za pregovarački okvir Severne Makedonije, prema kojem je zemlja prihvatila da se u Preambulu Ustava, pored već postojećih, doda i bugarska zajednica. S druge strane, zadržana je čista formulacija za makedonski jezik, pri čemu je Bugarska dala jednostranu izjavu u kojoj je iznela svoj stav o tom pitanju. Posle sporazuma, Severna Makedonija je 19. jula 2022. održala Prvu međuvladinu konferenciju s EU u okviru procesa pristupanja. Da bi se održala druga i da bi poglavlja počela da se otvaraju, makedonski parlament mora da usvoji ustavne amandmane koji bi uključili Bugare u Preambulu.