Sljedeći put kada pošalju zahtjev za izručenje Nikole Gruevskog, osuđenog bivšeg makedonskog premijera, vlasti u Skoplju mogle bi dobiti pozitivan odgovor od Mađarske. Promjena vlasti u zemlji u koju je Gruevski pobjegao 2018. godine mogla bi omogućiti da on napokon odsluži dvogodišnju kaznu. To je potvrdio i uskoro novi premijer Peter Mađar (Magyar) koji je rekao da Mađarska neće biti azil za međunarodne kriminalce. Odgovarajući na pitanje novinara o mogućem izručenju dvojice poljskih političara Zbignjeva Ziobra (Zbigniew Ziobro) i Marcina Romanovskog (Romanowski), Mađar je rekao da "u Mađarskoj ne bi trebali kupovati namještaj iz Ikee jer neće ostati dugo." "Ovo se ne odnosi samo na njih. Nego i na gospodina Gruevskog, bivšeg premijera Sjeverne Makedonije, takođe prijestupnika", rekao je Mađar na konferenciji za novinare. Dodao je i da u duhu evropske saradnje od drugih evropskih zemalja očekuje da izruče mađarske kriminalce ukoliko bi u njih izbjegli. Na koji način i kada će nova mađarska vlada regulisati ovo pitanje nije odgovoreno Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Mađarove stranke Tisa (Tisza). Parlamentarnim izborima 12. aprila Peter Mađar je s vlasti svrgnuo Viktora Orbana koji je Mađarskom vladao 16 godina. Orban je, kao premijer Mađarske, bio na meti oštrih kritika Brisela zbog podrivanja demokratije i protivljenja podršci Ukrajini nakon ruske invazije, a zbog zabrinutosti za stanje demokratije i vladavine prava, EU je blokirala milijarde eura iz fondova namijenjenih Mađarskoj. Tokom njegove vladavine utočište u toj zemlji pronašao je i Nikola Gruevski. Bivši makedonski premijer u novembru 2018. godine je, umjesto na izdržavanje kazne, mađarskim diplomatskim vozilom pobjegao iz Sjeverne Makedonije. Nekoliko dana kasnije, dobio je politički azil u Mađarskoj, zemlji koja je taj potez opravdala "mogućim političkim progonom i lošim stanjem u makedonskim zatvorima". Godinu dana kasnije, mađarski sud odbio je zahtjev makedonskih vlasti za izručenjem jer prema njihovom obrazloženju "nisu bili ispunjeni uslovi za izručenjem Sjevernoj Makedoniji". Makedonsko ministarstvo pravde nije odgovorilo na upit RSE o tome da li planiraju da podnesu novi zahtjev za izručenjem Gruevskog. 'Ukoliko dođe, biće uhapšen'Ukoliko se Nikola Gruevski pojavi u Sjevernoj Makedoniji, on će biti uhapšen, rekao je sadašnji premijer zemlje Hristijan Mickoski. Dodao je i da je pitanje Gruevskog na mađarskoj vladi. "Nemam očekivanja, ali ako se Nikola Gruevski pojavi u Makedoniji, ima pravomoćnu presudu i odmah nakon pojavljivanja u zemlji, organi za provođenje zakona će ga osigurati i poslati na izdržavanje zatvorske kazne, što je u skladu s pravomoćnom odlukom", rekao je Mickoski, aktuelni predsjednik VMRO-DPMNE, nekadašnje stranke Gruevskog. Istakao je i da nema nikakva očekivanja po pitanju da li će i kada se Gruevski vratiti u Sjevernu Makedoniju. "Mi kao vlada imamo pred sobom konačnu presudu kojom se osoba o kojoj govorite sada šalje na izdržavanje zatvorske kazne", rekao je. "Zločinačka organizacija VMRO ostala je bez svog jedinog saveznika u EU", rekao je na platformi X lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Venko Filipče. "Nema više skrivanja Gruevskog u Budimpešti, niti poslovnih kombinacija. Novi premijer Mađarske, gospodin Peter Mađar, najavio je duboku reformu medija zbog ogromnog utjecaja koji je Orban imao na njih. Autokratski režimi padaju", dodao je Felipče. Iz Mađarove stranke Tisa rekli su da će buduća mađarska vlada prioritet dati obnovi vladavine prava, iskorjenjivanju korupcije, pridruživanju Uredu europskog javnog tužitelja i temeljnoj uspostavi novog, transparentnijeg državnog djelovanja. Orban i GruevskiGruevski je bio premijer Sjeverne Makedonije od 2006. do 2016. godine i lider VMRO-DPMNE, stranke koja se nakon sedam godina u opoziciji ponovo vratila u vrh na izborima 2024. godine. Sa aktuelnim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom imao je dugogodišnje političko prijateljstvo, a Orban je bio čest gost u izbornim kampanjama VMRO-DPMNE. Dvije desničarske stranke, kao sestrinske partije, bile su dio Evropske narodne stranke (EPP). Međutim, stranka mađarskog premijera napustila je EPP u martu 2021., neposredno prije nego što je izbačena nakon što se dugo suočavala s kritikama EU zbog podrivanja demokratskih sloboda, medija, nevladinih organizacija i vladavine prava. Kao sestrinska stranka, Fides (Fidesz) je redovno podržavao VMRO-DPMNE, a Orban je bio i gost u nekoliko izbornih kampanja bivšeg lidera stranke i bivšeg makedonskog premijera Gruevskog. U vrijeme kada je Gruevski bio premijer, Orban je odlikovan i državnom nagradom Sjeverne Makedonije - ordenom "8. septembar". Kako je tekao slučaj Gruevski?U maju 2018. godine Nikola Gruevski je osuđen na dvije godine zatvora u slučaju "Tenk", zbog nezakonitosti u nabavci blindiranog automobila Mercedes u vrijednosti 600.000 eura. O nabavci luksuznog automobila saznalo se 2015., kada je tadašnja opozicija objavila prisluškivani razgovor u kojem Gruevski od ministrice unutrašnjih poslova Gordane Jankuloske, traži da MUP kupi Mercedes koji bi on onda koristio, a da javnost to ne zna. Gruevski je u to vrijeme bio premijer Sjeverne Makedonije. Osim ovog protiv njega se vodilo još nekoliko sporova. U septembru 2020. osuđen je u odsustvu na godinu i po zatvora zbog nasilja nad političkim protivnicima. U aprilu 2022. godine za slučaj "Placevi na Vodnom" nepravosnažno je osuđen na sedam godina zatvora zbog pranja novca te protivpravnog sticanja i prikrivanja imovinske koristi. Istog mjeseca, Ministarstvo finansija SAD-a stavilo ga je na listu sankcija za korupciju. Pod sankcije je stavljena i njegova mađarska firma i I.C.I.C. KFT.

Odjeci sukoba na Bliskom istoku i napetosti s Iranom na Zapadnom Balkanu primarno se ogledaju kroz pojačane sigurnosne rizike, strah od radikalizacije i probleme sa inostranim politikama država regije.

Vlada Severne Makedonije navela je nije bilo zvaničnog sajber incidenta, nakon što su tragovi ruske hakerske grupe "Fancy Bear" – koju američke i britanske institucije povezuju s ruskom vojnoobaveštajnom službom GRU – pronađeni u elektronskim adresama povezanim s domenima makedonske vlade, Vojske Severne Makedonije i Ministarstva odbrane. Grupa međunarodno povezanih nezavisnih stručnjaka za sajber bezbednost Crtl Alt Intel navela je u izveštaju da je sredinom marta uspela da pristupi folderima na serveru ruske hakerske grupe i da je Fancy Bear kompromitovao vladine i vojne subjekte širom Severne Makedonije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije – uključujući elektronske adrese povezane s četiri članice NATO-a. U izveštaju se navodi da je imejl s domenom gov.mk takođe kompromitovala ruska hakerska grupa. Makedonska vlada je na upit RSE da li je njena elektronska pošta hakovana i da li je takav napad prijavljen Nacionalnom centru za odgovor na kompjuterske incidente MKD-CIRT, odgovorila da da nema zvaničnog sajber incidenta, već samo pominjanja adresa elektronske pošte koje se smatraju javno dostupnim podacima, a ne lozinki ili sličnih poverljivih informacija. "U vesti, odnosno izveštaju, pominju se imejl adrese, ali ne i kredencijali, koje hakeri kontinuirano prikupljaju (često iz javno dostupnih izvora) za potencijalne buduće napade. Shodno tome, kao i u okviru nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade, Nacionalnom CIRT-u nije prijavljen incident. Vlada preduzima kontinuirane aktivnosti na poboljšanju sajber bezbednosti i proaktivno prati sve informacije", odgovorila je Vlada za RSE. Registracija lažnog domena govmk.comDan nakon što je RSE ukazao Vladi Severne Makedonije na nalaze u izveštaju, deo koji se odnosi na kompromitovanu vladinu elektronsku poštu nestao je iz prvobitno objavljene verzije. Ben Foland, istraživač u Ctrl Alt Intelu, objasnio je za RSE da je reč o grešci objavljenoj na blogu. "Severna Makedonija je bila snažna meta Fensi Bera, oni čak su registrovali domen govmk.com da bi se predstavljali kao MK za upotrebu u fišing kampanjama. U dnevniku žrtava videli smo žrtvu s domenom mail.govmk.com. Naveli smo da je bila jedna žrtva s gorepomenutog domena, iako to nije bila stvarna žrtva iz Severne Makedonije. Videli smo žrtve iz MK preko proksija na drugim mestima u kampanji", rekao je Foland. Međutim, u izveštaju je ostalo navedeno sedam adresa, od kojih je pet povezano s Vojskom Severne Makedonije (mil.mk) i dve s Ministarstvom odbrane (mod.gov.mk). Obrazloženje je da su izvučene iz "liste kontakata" koja pripada stvarnim žrtvama tog napada. "To pokazuje da su makedonske imejl adrese izvučene s liste kontakata drugih stvarnih žrtava. One dolaze iz grčkog Ministarstva odbrane", objasnio je Foland. Makedonsko Ministarstvo odbrane navodi da stručna lica 24 sata dnevno prate bezbednosnu situaciju domena Ministarstva odbrane i Vojske. "Do ovog trenutka Ministarstvo odbrane i Vojska nemaju podatke o curenju informacija iz imejlova ministarstva i Vojske. Podatak da su identifikovani mejlovi na domenima mil.mk i mod.gov.mk ne mora da znači da su napadnuti", navelo je Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je u izjavi za RSE dodalo da se u pomenutom tekstu ne pominje konkretna kampanja, već da su pronađeni folderi hakerske grupe. "Kao institucije odgovorne u ovom polju, posebno od početka rata u Ukrajini, one su u kontinuitetu podložne sajber napadima (neovlašćeni pristup, fišing napadi itd.) u pokušaju pristupa relevantnim podacima. Radi zaštite od te vrste napada, redovno se sprovodi obuka zaposlenih zajedno sa kolegama iz drugih državnih institucija, kao i uz pomoć savezničkih zemalja", navelo je Ministarstvo odbrane. Ministarstvo digitalne transformacije navelo je da se u imejl adresama pomenutim u izveštaju ne nalaze kompromitovani kredencijali ili dokazi o neovlašćenom pristupu vladinim sistemima. "S obzirom na to da nije potvrđen incidenta, nisu evidentirane direktne posledice po informacione sisteme, integritet podataka ili dostupnost usluga. U izveštaju se domeni mil.mk i mod.gov.mk pojavljuju u kontekstu krađe adresara, što znači da se radi o kontakt adresama izvučenim iz adresara, a ne o ugroženim korisničkim nalozima. Međutim, sve relevantne informacije iz otvorenih izvora se kontinuirano prate i analiziraju kao deo proaktivnog monitoringa", odgovorilo je ministarstvo za RSE. U izveštaju Ctrl Alt Intel navodi da je sredinom marta ta grupa uspela da pristupi folderima na serveru ruske hakerske grupe. Na serverima hakerske grupe pronađeno je više od 2.800 imejlova, izvučenih iz vladinih i vojnih baza. Ukradeno je više od 240 kompleta korisničkih kredencijala, uključujući lozinke i kodove za dvofaktorsku autentifikaciju, a 140 adresa je tiho preusmereno na imejl adresu koju kontrolišu napadači, navodi se u izveštaju. Više od 11.500 imejl adresa izvučeno je iz adresa žrtava, mapirajući čitave komunikacione mreže, dodao je Ctrl Alt Intel. Na meti hakerske grupe povezane s ruskom vojnoobaveštajnom službom našlo se i Ministarstvo odbrane Srbije. Na serverima Fancy Beara su, prema podacima Ctrl Alt Intela, pronađeni dokaze da su, između ostalog, ruski hakeri prikupljali podatke s imejl adresa iz tri srpske državne institucije.