"Šest mjeseci bez pravde za Kočane" - bila je glavna poruka koju su stotine građana Skoplja poslale sa skupa povodom tragedije u diskoteci u kojoj je poginulo 62 mladih, a više od 200 povrijeđeno. Svjetlima mobilnih telefona stvorili su "Zvjezdano nebo" za stradale u požaru.

Nije zakazano sudsko ročište u Krivičnom sudu za požar u diskoteci u Kočanima u kojem je poginulo 62 mladih ljudi. Još se čeka procjena optužnice u sudu. Porodice poginulih i povrijeđenih obilježavaju šest mjeseci od tragedije i traže pravdu, dok se na društvenim mrežama upućuju pozivi za miran skup i na skopskom trgu. Procjena optužnice protiv optuženih za požar u kočanskoj diskoteci "Puls", koji se dogodio prije šest mjeseci i u kojem je poginulo 62 mladih ljudi, a više od 200 je povrijeđeno, nalazi se u završnoj fazi, kažu za Radio Slobodna Evropa iz Krivičnog suda. Do sada je sudu pristiglo 40 prigovora koji se razmatraju, dodaju iz suda. Tragedija u kojoj je poginulo 62 mladih ljudi dogodila se u noći između 16. i 17. marta 2025. godine, kada je oko 2:30 ujutro izbio požar u noćnom klubu. Prema Tužilaštvu, uzrok požara bila su pirotehnička sredstva koja su zapalila zapaljivi materijal na plafonu. Za samo nekoliko minuta cijeli klub je bio zahvaćen vatrom, a mladi ljudi nisu imali dovoljno vremena da pobjegnu kroz jedina ulazna vrata. Požar je otkrio ozbiljne sistemske propuste – klub nije imao dovoljno izlaza, radio je bez važeće dozvole i nije bio adekvatno kontrolisan od strane inspektora. Ti propusti izazvali su lavinu reakcija, protesta i marševa širom zemlje. Tužilaštvo je otvorilo dvije istrage – jednu za sistemske propuste, a drugu za postupanje (ili nepostupanje) policijskih službenika. Novooptužen vlasnik firme za obezbjeđenje RubikonDana 5. septembra ove godine, Tužilaštvo je Sudu dostavilo još jednu optužnicu protiv novooptuženog za "teška djela protiv opšte bezbjednosti", kao dio istrage o sistemskim propustima i uzrocima požara koji je odnio 62 ljudska života. U dopuni optužnice riječ je o propustima u radu vlasnika firme za obezbjeđenje "Rubikon", koji nije postupao u skladu s propisima i tehničkim pravilima o mjerama zaštite, čime je izazvao opasnost po živote i tijela ljudi, kao i imovinu velikih razmjera. Prema dopuni optužnice, obezbjeđenje diskoteke je vršeno bez pisanog ugovora sa klubom "Puls", i bez kontrole i nadzora nad ispunjavanjem obaveza zaposlenih koji su obavljali poslove obezbjeđenja imovine. "Na kritični dan, troje zaposlenih u agenciji bilo je zaduženo da obezbjeđuje objekat u Kočanima, bez prethodne bezbjednosne procjene, bez provjere bezbjednosnih uslova objekta, opasnosti i mogućnosti za evakuaciju u slučaju opasnosti, bez provjere ulaza i izlaza i njihove ispravnosti, u uslovima kada je kapacitet posjetilaca bio premašen", navodi se u posljednjem saopštenju Tužilaštva. Zaposleni iz agencije za obezbjeđenje "Rubikon" nisu provjeravali identitet i starost posjetilaca diskoteke, niti su spriječili unošenje pirotehničkih sredstava kojima je izazvan požar. Dokazi iz istrage pokazali su da je novooptuženi, kao stvarni vlasnik firme za obezbjeđenje, davao instrukcije dijelu optuženih koji su te večeri bili angažovani kao obezbjeđenje. "Takođe, pribavljeni su dokazi da je nakon požara u Kočanima preduzeo aktivnosti u pravcu osnivanja novog pravnog lica sa sjedištem u Strumici, čija je osnovna djelatnost takođe fizičko obezbjeđenje imovine i lica, s ciljem da nastavi djelatnost, formalno-pravno se skrivajući iza drugog odgovornog lica", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Na optuženičkoj klupi u Krivičnom sudu sjediće više od 30 osobaTužilaštvo je optužnicu podnijelo 13. juna. U njoj su optužene 34 osobe i tri firme. Među optuženima su posljednji gradonačelnik Kočana Ljupčo Papazov, kao i dvojica bivših gradonačelnika Ratko Dimitrijevski i Nikolčo Ilijev. Na spisku optuženih su i bivši ministar ekonomije Krešnik Bekteši, bivši državni sekretar, jedan rukovodilac, službeno lice i mlađi saradnik u Ministarstvu. Među optuženima su i bivši direktor Tržišnog inspektorata i inspektori, vlasnica firme koja je izradila elaborat za korišćenje objekta kao diskoteke, kao i sin vlasnika diskoteke "Puls". Svi su optuženi za ozbiljna kršenja, od falsifikovanih dozvola do propusta u službenoj dužnosti. Ukoliko im se dokaže krivica, kazne mogu dostići do 20 godina zatvora. Nadležnost nad predmetom preuzeo je Krivični sud, nakon što je utvrđeno da osnovni sud u Kočanima nema dovoljno sudija i resursa da vodi ovako veliki proces. U optužnici piše da su optuženi tokom 13 godina svojim djelovanjem – ili time što nisu ništa preduzeli – doprinijeli da se dogodi tragedija. Ovo se posebno odnosi na službena lica i funkcionere. "Sva lica su optužena u skladu sa radnjama koje su preduzela ili nisu preduzela, i time su doprinijela katastrofalnoj štetnoj posljedici. Na osnovu dokaza, svako od njih je ispunio suštinu navedenog krivičnog djela", navode iz Tužilaštva. Nevladina organizacija koja prati sudske postupke kaže da je prerano govoriti o očekivanjima od optužnice i predstojećeg suđenja, uprkos tome što je pažnja javnosti usmjerena ka cijelom procesu. "Možemo očekivati sudski proces koji će trajati, jer prije svega ima veliki broj optuženih, veliki broj oštećenih lica, a najavljen je i obiman broj dokaza koji treba da se izvedu na glavnoj raspravi", izjavila je nedavno za RSE Ivana Petkovska iz Koalicije svi za pravično suđenje. Javni skupovi u čast stradalih u požaruProšlo je šest mjeseci od 16. marta, kada je u požaru u diskoteci "Puls" poginulo 62 uglavnom mladih ljudi, a više od 200 je povrijeđeno, što je jedna od najvećih tragedija u nezavisnoj Makedoniji. Oporavak najteže povrijeđenih još uvijek traje. Stalno se traži inicijativa da se pomogne porodicama, građanima i gradu, kako bi oporavak povrijeđenih bio lakši. Uprkos velikom broju optuženih koji čekaju da se pojave pred sudom, javnost ima utisak da se pravda sporo sprovodi, posebno zbog činjenice da ni tri mjeseca nakon podnošenja optužnice, Krivični sud još nije izvršio procjenu niti zakazao sudsko ročište. U međuvremenu, protesti, marševi podrške, zahtjevi za pravdu, skupovi solidarnosti i humanitarne akcije ne prestaju. Poruke u proteklih šest mjeseci ostaju iste: "Pravda mora da postoji, a Kočani ne smiju ostati upamćeni samo kao grad tuge." Roditelji poginulih i povrijeđenih svakog vikenda organizuju "Marš anđela", mirno podsjećajući institucije na svoj zahtjev za pravdu. Tužilaštvo je sprovelo istragu, ali optuženi još nisu sjeli na optuženičku klupu u Krivičnom sudu. Danas je ponovo objavljen poziv za novi marš, sa istom rutom: od Park šume revolucije, preko Tržnog centra i zgrade Opštine Kočani, do Uprave za javne prihode, zgrade policije, pa sve do Osnovnog suda. "Ovaj marš je simbol naše zajedničke boli, ali i snažna poruka: Nikada više ovakva tragedija! Dosta je bilo manipulacija i korupcije koje odnose nevine živote! Hajde da se okupimo svi zajedno, da odamo počast anđelima i pokažemo da se njihova svjetlost i borba za pravdu neće ugasnuti", stoji u pozivu za današnji marš roditelja poginulih u diskoteci u Kočanima. Sličan poziv pojavio se na društvenim mrežama za tihi skup na skopskom trgu, sa simboličnim početkom u 20 časova i 16 minuta. Cilj je da se oda počast prerano ugašenim životima. "Nije bila nesreća, nije bila tragedija – bio je masakr. Svirepo ubistvo od strane nefunkcionalnih institucija i partijskog kartela. Ovako više ne može. Ne smijemo da otupimo", navodi se u pozivu grupe "Ko je sljedeći". Porodice poginulih i dalje traže odgovornost od institucija za tragediju i ističu da se neće povući iz borbe za pravdu.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 16. septembra da Evropska unija (EU) ostaje zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, iako u njima postoji opipljiv napredak u toj sferi. "Mešanje u sudske postupke, pritisci na zvaničnike koji istražuju korupciju i politizacija medijskih regulatora opstaju, što je neprihvatljivo", rekla je Kos novinarima na konferenciji Saveta EU za opšte poslove, nakon diskusije ministara više zemalja članica i kandidata za članstvo o vladavini prava u EU. Tim Savetom trenutno predsedava Danska, a njena ministarka za evropske poslove Mari Bjere izjavila je da je vladavina prava u EU trenutno njena najvažnija vrednost. Bjere je rekla da su ministri tokom diskusije razgovarali o stanju vladavine prava u državama Zapadnog Balkana, sa osvrtom na Izveštaj koji je na tu temu Evropska komisija (EK) objavila u julu ove godine. Na diskusiji Saveta EU učestvovali su i ministri za evropske integracije Srbije, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koji se nisu oglasili o ishodu razgovora, prenela je agencija Beta. Kos je dodala da se članice EU oslanjaju na vladavinu prava, koja podrazumeva nezavisno pravosuđe, izbore i medije, kao i da zemlje koje pretenduju na članstvo, a ne mogu da garantuju određen nivo vladavine prava, ne mogu da uđu u Uniju. Ona je navela i da su države Zapadnog Balkana trenutno "u centru procesa proširenja", a da im vladavina prava garantuje slobodu i snagu u tom procesu. "Jasno je da, ukoliko kandidati ne poštuju sprovođenje vladavine prava u svojim zemljama, oni neće moći da budu članovi Unije", rekla je Kos. Bjere i Kos su govorile i o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji, a one su zaključile da je potrebna jača evropska podrška Ukrajini, kao i jači otpor Rusiji. "Rusija je pretnja po EU. Moramo da pokažemo odlučnost i izvršimo dodatan pritisak na nju", rekla je Bjere. Od svih država Zapadnog Balkana, jedino se Srbija nije priključila sankcijama EU protiv Rusije. Najviši zvaničnici Srbije i dalje održavaju bliske odnose sa Kremljom, uprkos pozivima iz Brisela da je Srbija u obavezi, kao država kandidat za članstvo u EU, da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.

Iako požari mogu biti dio hibridnih napada, bezbjednosni eksperti su oprezni kada je riječ o tome da li se to zaista dešava u konkretnom slučaju u Sjevernoj Makedoniji. Ministar unutrašnjih poslova Panče Toškovski kaže da postoje indicije u tvrdnjama premijera, ali ne otkriva detalje. Opozicija, pak, optužuje da Hristijan Mickoski ne može da se nosi sa situacijom i da pravi PR dramu. O hibridnim napadima i podmetanju požara organizovanih od strane domaćih, ali i stranih centara moći, makedonska javnost je slušala od najviših državnih funkcionera u nekoliko navrata proteklih dana, dok su u skopskom regionu gorjele opasne deponije. Požar u fabrici za električni i elektronski otpad F-Grupacija u Trubarevu dogodio se nakon požara na bivšoj gradskoj deponiji Vardarište i na aktuelnoj Drisli. Nakon tvrdnji o hibridnim napadima, iz Osnovnog javnog tužilaštva za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije (OJT GOKK) kažu da prate situaciju, ali podsjećaju da je Ministarstvo unutrašnjih poslova nadležno za otkrivanje takvih krivičnih djela. "Tužilaštvo je organ koji u skladu sa zakonom goni počinioce krivičnih djela, dok je njihovo otkrivanje u nadležnosti MUP-a. Ukoliko se u konkretnim događajima utvrde elementi krivičnih djela iz oblasti organizovanog kriminala, Tužilaštvo će postupiti u skladu sa svojim nadležnostima", kažu iz OJT GOKK za Radio Slobodna Evropa (RSE). U nedostatku više detalja, dio bezbjednosnih eksperata je oprezan sa zaključcima da li se ovdje radi o hibridnim napadima. "Ono što definitivno jeste sadržaj hibridnih napada jeste i podmetanje požara i niz drugih aktivnosti kao što su diverzije, sabotaže koje bi se mogle dešavati. Ali, sve to ne možemo mi spolja kao akademska zajednica da procjenjujemo, jednostavno to mora biti potkrijepljeno činjenicama i argumentima", rekao je za RSE profesor Zlate Dimovski sa Fakulteta za bezbjednost – Skoplje. Za sada nema informacija iz kabineta predsjednice Gordane Siljanovske-Davkove da li će biti sazvan i Savjet za bezbjednost, koji je najviše savjetodavno tijelo u Republici i razmatra pitanja vezana za bezbjednost i odbranu. Da bi se govorilo o hibridnom napadu, moraju postojati dokaziDa li postoji realna prijetnja, odnosno da li se u praksi dešavaju hibridni napadi, to najrealnije i najobjektivnije mogu da procijene predstavnici bezbjednosnih službi koji su na terenu, ističe Dimovski. U procjeni, objašnjava on, uzimaju se u obzir i eventualne informacije koje su bezbjednosne službe prikupile prije požara u vezi sa nekom pripremom, pravljenjem planova ili povezivanjem sa spoljnim faktorom… "Ako imamo određene dokaze i usmjerenja, ako je ranije bilo indicija da će se to dešavati – jer ipak službe na terenu rade svoj posao i dobijaju informacije – onda definitivno možemo mnogo otvorenije razgovarati u smislu kvalifikacije i da li takva namjera, eventualno način izvršenja ili sredstva koja su korišćena spadaju u takve elemente da se izvrši jedan akt ili se eventualno radi o nesrećnim slučajevima tokom samog procesa rada", ističe Dimovski. U javnosti za sada nema više detalja. Ministar unutrašnjih poslova Panče Toškovski je 15. septembra u kratkom komentaru samo potvrdio sumnje. "Postoje indicije u onome što su govorili i premijer i direktor DZS. U interesu istrage u ovom trenutku ne bih mogao da podijelim više", izjavio je Toškovski. Za vlast hibridni napadi su realnost, za opoziciju samo PR dramaKasno sinoć (14. septembra), ministar je izjavio da za sada ne mogu da pronađu povezanost među osumnjičenima za požare, ali je ipak uvjeren da nisu slučajni. "Do sada je više od 40 ljudi lišeno slobode zbog požara, neki od njih su u pritvoru. Nažalost, za sada ne možemo da utvrdimo organizacionu povezanost među tim ljudima. Ali, činjenica je da nam u tri dana gore četiri deponije u Skoplju, i divlje i legalne. Bog ne može da me ubijedi da je ovo slučajnost", rekao je Toškovski. Da je prevelika slučajnost, odnosno da se radi o hibridnim napadima, prvi je u javnosti iznio direktor Direkcije za zaštitu i spasavanje, Stojanče Angelov. Nakon njega, i premijer Hristijan Mickoski je izašao sa sličnom izjavom, rekavši da "požari dolaze iz organizacije stranih centara moći". "Želim da kažem da će se ovakve stvari dešavati i da neće prestati, i želim da uputim apel građanima da će ovakvih podmetanja i diverzija biti i u narednom periodu, jer postoje centri moći u državi, ali i van nje, koji ne žele da ova Vlada uspije", izjavio je Mickoski 14. septembra. Opozicija, pak, ne vjeruje u ove tvrdnje vlasti. Lider SDSM-a, Venko Filipče, kaže da premijer uvijek kada ne može da upravlja nekom situacijom, krivi nekog drugog, i da je zato u proteklih 15 mjeseci izlazio sa pričama o praćenju dronovima, pokušajima destabilizacije, hibridnim napadima… On je optužio Mickoskog da zloupotrebljava situaciju u vezi sa bezbjednosnom sferom. "Ako smo zaista pod nekim hibridnim napadima ili pod uticajem stranih centara moći, onda je prvo trebalo da zasjeda Savjet za bezbjednost, trebalo je da vojska izađe na teren, da izađe ministar odbrane, da se aktiviraju sve bezbjednosne službe u državi, da se obavijesti NATO kao naš strateški partner. Ništa se ne dešava, sve ovo na šta se premijer poziva je praktično samo jedna PR drama, nema nikakve akcije da se problemi riješe i ovo je dokaz za jedno diletantsko vođenje države", rekao je Filipče. Kakva je situacija sa požarima?Dok ostaje otvoreno pitanje da li se uopšte radi o hibridnim napadima i od koga, informacije koje nadležni dijele sa terena govore da su posljednja dva najozbiljnija požara – u fabrici za otpad u Trubarevu i na deponiji Drisla – stavljeni pod kontrolu, odnosno ugašeni. Direktor Direkcije za zaštitu i spasavanje, Stojanče Angelov, saopštio je da je požar u Trubarevu potpuno ugašen, da je zahvaćena površina zatrpana pijeskom i zemljom, te da su dežurne ekipe na terenu, spremne da reaguju specijalnom pjenom ako se ponovo pojavi dim. "U Drisli je situacija drastično poboljšana, ostaje još sasvim mali dio da se zatrpa. Očekujem da tokom popodneva bude potpuno zatvoreno mjesto koje je dimilo. Na taj način su požari u Trubarevu i Drisli u potpunosti zatvoreni", izjavio je Angelov 15. septembra. Uzroci požara u fabrici za električni i elektronski otpad i baterije F Grupa u Trubarevu tek treba da se utvrde. Ministar unutrašnjih poslova rekao je da, prema informacijama forenzičara, uvid može da se izvrši najranije 24 sata nakon potpunog gašenja požara, a preporučljivo je i da se sačeka 48 sati. Prema posljednjim informacijama Instituta za javno zdravlje Sjeverne Makedonije, nema povećane radijacije u vazduhu, a uzorci vode i zemljišta iz Trubareva se analiziraju fizičko-hemijski. Očekuju se i rezultati ispitivanja uzoraka iz česmi, bunara i zemljišta u vezi sa eventualnim jonizujućim zračenjem. Ministarstvo za životnu sredinu je 14. septembra saopštilo da je na skladištu u Trubarevu postavljena mjerna stanica koja u realnom vremenu prati kvalitet vazduha. Za požar u Trubarevu, Osnovno javno tužilaštvo (OJT) Skoplje saopštilo je da je zatražilo pritvor od 48 sati za četiri osobe zbog sumnje na krivično djelo ugrožavanje životne sredine i prirode otpadom. Radi se o osobama koje su dio vlasničke i upravljačke strukture kompanije, kao i o jednom zaposlenom i jednom rukovodiocu. Njihove konkretne radnje će se dodatno ispitivati. Za slučaj sa deponijom Drisla, za sada nema informacija da je podnijeta bilo kakva prijava tužilaštvu. Za divlju deponiju Vardarište (bivšu gradsku deponiju), 11. septembra je podnijeta optužnica protiv tri osobe za ugrožavanje životne sredine i prirode. Oni se terete za ostavljanje, bacanje i nepropisan transport otpada, čime su stvorili divlje deponije koje su bile zahvaćene požarom. Tužilaštvo je navelo da su kupovali otpad bez dozvole, stvarali nelegalne deponije i time ugrozili zdravlje građana.

Tri tinejdžerke napale su 15-ogodišnjakinju u skopskom naselju Karpoš. Desetogodišnjaka su fizički napala dvojica školskih drugova, koji su mu kasnije u dvorištu škole prijetili i vrijeđali ga, dok je jedan od njih sve snimao mobilnim telefonom. Ovo su neki od najnovijih incidenata povezanih s vršnjačkim nasiljem, koji su zabilježeni u biltenu makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Svaka ovakva vijest iznova uznemirava roditelje maloljetnika, koji, kako kažu, strahuju za sigurnost svoje djece – i na ulici i u školi. "Osjećam duboku zabrinutost za sredinu u kojoj naša djeca odrastaju. Umjesto da školska godina počne s radošću, novim prijateljstvima i osjećajem sigurnosti, gledamo vijesti o nasilju, vršnjačkom maltretiranju i tučama. U ovakvim okolnostima svaki roditelj se pita: jesu li naša djeca zaista sigurna dok hodaju ulicom ili ostaju u školskim dvorištima?", kaže Katerina M., majka djeteta koje pohađa osnovnu školu u Skoplju. Ona smatra da bi sigurnost, psihosocijalna podrška i nenasilna komunikacija trebali biti prioritet broj jedan, ne samo u školama, već i u široj zajednici. "Edukacija i podrška moraju biti kontinuirani, mehanizmi jasni, a reakcije na svaki incident brze, kako bi djeca mogla učiti, družiti se i odrastati bez straha, a roditelji s više povjerenja puštati djecu da samostalno koračaju kroz svakodnevicu", ističe. U jednoj osnovnoj školi u Skoplju školuje se i dijete Gordane S., koja se zalaže za pristup "bolje spriječiti nego liječiti". "Ne možemo se baviti samo problemom koji je već nastao. Moramo pronaći način kako da spriječimo da nastane novi. Prevencijom se prvo moraju baviti roditelji, ali kod nekih od njih nedostaje osjećaj za etiku i empatiju. Sistem mora podržati djecu koja su žrtve nasilja, ali ne smije ostati indiferentan ni prema nasilnoj djeci – treba imati poseban uvid u njihove školske aktivnosti, ali i kroz saradnju s roditeljima u ono što se dešava izvan škole", naglašava Gordana. Roditelji i institucije moraju djelovati zajednoOdgovornost za usmjeravanje razvoja mladih imaju i obrazovni sistem i nadležne institucije, ali i roditelji, koji su prvi kanal kroz koji djeca uče i koji bi trebali ulagati u svoje psihološko znanje o tome kako odgajaju svoju djecu, poručuje Gordana Blaževska Spiridonova, školski psihologinja u gimnaziji "Nikola Karev". "Sve češće se susrećemo s manjkom odgojnih mjera roditelja, a posebno kada su nemoćni da se suoče s ponašanjem svog djeteta, tada popuštaju, povlače se, ne postavljaju jasna pravila niti uče dijete potrebnim vrijednostima da bude sigurno i za sebe i za svoju okolinu. Na kraju, izgleda kao da imamo djecu koja su odrasla u divljini, među vukovima. Često se stvara takav dojam", kaže Blaževska Spiridonova. Ona poručuje odraslima da ne krše pravila pred djecom, da ih ne ohrabruju pogrešnim ponašanjima te naglašava da djeca uče o posljedicama svog ponašanja na osnovu reakcija odraslih. "Ako djeca trče grubo hodnikom i guraju se, svaka odrasla osoba koja to vidi treba da im kaže: 'Ovako ne, djeco'. Ako dijete baci smeće, gurne druga ili mu se ruga jer je pogriješio – na to treba reagovati. Važno je kakve osobine podržavamo – agresivno nametanje, 'frajersko' ponašanje, diskriminaciju, nasilno pokazivanje moći... Ako ne učimo djecu da prepoznaju i obuzdaju takve osobine, ovakvi oblici ponašanja će se redovno ponavljati. Javnost je na ispitu, način na koji reagujemo kada ovakvi slučajevi dođu u medije pokazuje naše vrijednosti", dodaje ona. Fizičko nasilje najčešći oblik incidenata"Od početka 2025. godine do 31. jula 2025. zabilježeno je 86 incidenata u 65 škola (48 osnovnih i 17 srednjih), od čega je najveći broj, njih 69, bio fizički napad", kažu iz Ministarstva unutrašnjih poslova za Radio Slobodna Evropa. Od ovih incidenata, 41 se dogodio u Skoplju, 17 u Tetovu, dok su u drugim područjima zabilježeni manji brojevi ili ih nije bilo. "Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa po svim prijavljenim slučajevima u skladu sa zakonom. S obzirom na to da Ministarstvo djeluje i preventivno, kontinuirano provodimo niz preventivnih i edukativnih aktivnosti u osnovnim i srednjim školama, održavamo sastanke s odgovornim osobama u školama, organizujemo kampanje s građanima i simulacijske vježbe", dodaju iz Ministarstva. Ministarstvo obrazovanja i nauke u martu 2023. godine je pokrenulo mail adresu prijavinasilje@mon.gov.mk za prijavu nasilja u školama. Do ovoga je uslijedilo nakon što je u susjednoj Srbiji učenik pucao i ubio školske drugove i čuvara u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu.

Skopljanin, 37-godišnji Ljupčo Bojčevski, jedini je zatvorenik u Sjevernoj Makedoniji, koji je osuđen za "Učešće u stranoj vojsci" jer se borio na ruskoj strani u ratu u Ukrajini. On se kaje zbog onoga što je učinio, navodi se presudi Krivičnog suda, te je pristao da za Radio Slobodna Evropa (RSE) ispriča kroz šta je prošao. U prvim trenucima u zatvoru Idrizovo u Skoplju, Bojčevski je djelovao ravnodušno – s prekriženim rukama i licem bez izraza. Osuđen je na četiri godine zatvora jer su makedonske vlasti otkrile da se tri mjeseca borio na ukrajinskom ratištu. Zakon koji inkriminiše djelo "učešće u stranoj vojsci" uveden je u septembru 2014. godine kako bi se spriječilo odlazak građana u sukobe na Bliskom istoku. Do sada su u Sjevernoj Makedoniji izrečene presude samo za priključivanje formacijama poput takozvane Islamske države. Ovaj slučaj je prvi povezan s ratom u Ukrajini koji je počeo ruskom invazijom 2022. godine. Sagovornik RSE je prvi koji je osuđen jer je bio vojnik u rusko-ukrajinskom sukobu. Vlasti nisu dale RSE tačne podatke o tome koliko državljana Sjeverne Makedonije je učestvovalo ili učestvuje u ovom ratu. RSE je došao do informacija o još jednom potvrđenom slučaju, ali on nije završio zatvorskom, već uslovnom kaznom. Državne institucije negiraju da postoji organizovano regrutovanje Makedonaca za ova ratišta, smatrajući da se radi o individualnim slučajevima koji su tamo stigli uz stranu pomoć osiguranu putem interneta. Još na početku sukoba, Sjeverna Makedonija je ocijenila ruski napad kao "direktan napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine". Podržala je i međunarodne sankcije i osude Rusije. Put do MariupoljaSkopljanin, 37-godišnji Ljupčo Bojčevski, pravosnažno je osuđen 13. maja 2025. godine. U presudi, kao i u njegovom svjedočenju za RSE, navodi se da je bio regrutovan putem zatvorene grupe na ruskoj aplikaciji Telegram, od strane stranih državljana, tačnije Rusa. U presudi se navodi i da je izjavio kako "se osjeća krivim, odnosno priznaje krivično djelo koje mu se stavlja na teret podnesenom optužnicom, da ga je počinio na način, u vrijeme i na mjestu kako je opisano u optužnom aktu, te je izrazio iskreno kajanje za učinjeno". "Dugo sam pratio šta se tamo dešava, gledao sam na internetu i na Telegramu jer ima mnogo kanala preko kojih možeš da se prijaviš. Samo ukucaš Donbas i izađe milion takvih kanala. Prijavio sam se još 2021. godine, a nakon dvije godine, zazvonio mi je telefon – vidim ruski broj. Glas sa druge strane me je upitao: 'Hoćeš da dođeš da radiš za rusko ministarstvo?' I ja sam prihvatio", kaže Bojčevski. Bojčevski je do Mariupolja, gdje je učestvovao u ratu, išao iz Skoplja do Beograda autobusom, zatim avionom do Istanbula, pa odatle do Moskve. Prema sudskom predmetu, u koji je RSE imao uvid, iz Sjeverne Makedonije je izašao 18. septembra 2023. godine, a već nakon pet dana, potpisao je ugovor da bude vojnik. On priča da je cijelu organizaciju – od kupovine karata, smještaja u hotelu, pa do transfera u Mariupolj – vodio regruter, izvjesni "Musa". "On je Rus i vrlo strašan Rus. On je iz Federalne službe bezbjednosti Rusije (FSB). Bio je strah i trepet. Tamo sam vidio da radi čuda. Ni policija mu nije mogla ništa, ni vojska, niko. Kad smo stigli tamo bez dokumenata, od Moskve do Mariupolja nas je proveo kroz mjesta da ne povjeruješ. Kakvih sve kontrolnih punktova ima, provjera, stotinu. I svuda smo prolazili bez dokumenata", kaže Bojčevski. RSE nije mogao potvrditi tvrdnje Bojčevskog o postojanju osobe koja ga je navodno sprovela od Moskve do Mariupolja. U sudskom predmetu u Krivičnom sudu, u koji je RSE imao uvid, nalazi se i viza Bojčevskog za ulazak u Rusiju, ali nije bilo dozvoljeno da se fotografiše ili kopira. Riječ je o elektronskoj vizi koju je Rusija uvela 2023. godine kako bi "olakšala ulazak" građanima iz 50 zemalja. Bojčevski nije bio sam na putu do ratišta. Zajedno s njim bio je i njegov prijatelj, Skopljanin Toni Šegmanovski. U sudskom predmetu korišteno je 57 fotografija kao dokaz, a izvučene su iz Bojčevskijevog telefona. Na jednoj od njih, u opisu se navodi da se vidi Šegmanovski kako je povrijeđen, a iznad njega stoje dvije osobe sa fantomkama. Bojčevski za RSE kaže da je jedan od tih ljudi upravo on. Navodi da povreda Šegmanovskog nije bila opasna po život. "Geler ga je pogodio u glavu. Smiješno je i nije, ali on nije nosio kacigu jer mu je ona koju su mu dali bila prevelika", kaže Bojčevski. U slučaju Šegmanovskog nema presude jer je preminuo. Nije poginuo na ratištu, već je pronađen nakon povratka u napuštenoj kući u skopskoj naselju Aerodrom. Događaj je zabilježen u policijskom biltenu 10. januara 2024. godine, a tužilaštvo je u odgovoru navelo da se ne radi o nasilnoj smrti. Detalji obdukcije nisu otkriveni. Nakon njegove "misteriozne" smrti, u njegovim ličnim stvarima i telefonu pronađeni su podaci i sumnje vezane za Bojčevskog, nakon čega je pokrenuta istraga. Ubrzana obuka i odmah na frontKljučni dokaz bio je ugovor koji je pronađen prilikom pretresa doma Ljupča Bojčevskog, sklopljen s Ministarstvom unutrašnjih poslova samoproglašene "Donjecke Narodne Republike" za služenje vojnog roka u trajanju od jedne godine, počevši od 23. septembra 2023. godine, s probnim periodom od tri mjeseca. U ugovoru piše da sa jedne strane "Ministarstvo Donjecke Narodne Republike zastupa pukovnik Turčin Vladimir Sergej, a s druge strane vojnik Ljupčo Bojčevski". Prema ugovoru, Bojčevski je trebao biti obučen za pomoćnika strijelca na minobacaču. Boravio je na ruskoj strani iz, kako kaže, ličnih uvjerenja "za bratski narod". Tvrdi da je mjesečno trebao primati 3.000 eura, iako u ugovoru iznos nije naveden. "Prošao sam ubrzanu obuku i odmah su nas poslali na front", kaže on. Prijavio se za Wagner, završio u KaskadU domu Bojčevskog pronađeni su predmeti poput maskirne kape s oznakama formacije Kaskad, ispod koje je pisalo "Grupa Kinez". Prema javno dostupnim podacima, Kaskad je ruska operativno-borbena taktička formacija u ukrajinskoj Donjeckoj oblasti koja je pod ruskom okupacijom. "Kinez" je nadimak vođe grupe kojoj je Bojčevski pripadao. Sam je potvrdio da je tamo bio raspoređen, iako se prvobitno prijavio za Wagner. Zajedno sa Šegmanovskim, bili su jedini Makedonci. Prema njegovim tvrdnjama, nisu htjeli primati druge borce iz Sjeverne Makedonije. "Rotirali su nas na različite zadatke, nismo stalno bili na frontu. Neprijatno mi je da javno govorim šta sam sve vidio. Vidio sam kolege psihopate šta rade. Stvarno loša zvjerstva, čak nepotrebne stvari", kaže Bojčevski. Iako je ugovor bio na godinu dana, dvojica Makedonaca su tamo bili samo tri mjeseca. Njegov ugovor je raskinut nakon nekoliko ljekarskih pregleda, poslije kojih je utvrđeno da boluje od tromboze nogu i uvećanih limfnih čvorova u preponama. Ugovor mu je raskinut 23. decembra 2023. godine. U Sjevernu Makedoniju se vratio zajedno sa Šegmanovskim. Drugi slučaj – uslovna kaznaOsim Bojčevskog, još jedan državljanin Sjeverne Makedonije dobio je uslovnu kaznu zbog pokušaja da učestvuje u ratu na strani Rusije. Riječ je o mladiću iz Kavadaraca koji je privremeno radio u Hrvatskoj. Otišao je u Rusiju, ali se nakon nekoliko dana vratio i zatražio pomoć od makedonskog Ministarstva spoljnih poslova. Sud je potvrdio sporazum s tužilaštvom i izrekao mu uslovnu kaznu zatvora u trajanju od dvije godine. RSE je kontaktirao i njegovog advokata, ali on nije želio javno da govori. Iz izvora bliskih istrazi, RSE je saznao da je mladić svjedočio da je bio izmanipulisan i da je mislio da ide raditi na platformi. Kada je shvatio o čemu se radi, odmah je zatražio pomoć od makedonskog Ministarstva spoljnih poslova, koje je učestvovalo u njegovom povratku u Sjevernu Makedoniju. Po dolasku na skopski aerodrom, dočekala ga je policija i privela. Ministarstvo je potvrdilo da je, na zahtjev porodice, posredovalo u povratku jednog makedonskog državljanina. Još na početku ruske invazije na Ukrajinu, makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da je učešće u ratu u inostranstvu na bilo kojoj strani krivično djelo, te pozvalo građane da se ne upuštaju u takve aktivnosti. Postoji li organizovano regrutovanje?Iz Tužilaštva za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije navode da nemaju nijedan predmet protiv organizatora koji su regrutovali borce za rat u Ukrajini. "Radi se o međunarodnom kriminalu, a regrutacija se vrši putem društvenih mreža i aplikacija. Zbog toga je za bilo kakva saznanja potrebna međunarodna pravna pomoć i postupanje nadležnih institucija u drugim državama ili međunarodnih organizacija koje su zadužene za gonjenje ovakve vrste kriminala", kažu iz Tužilaštva za RSE. Tri i po godine nakon ruske invazije, koordinator Nacionalnog komiteta za sprečavanje nasilnog ekstremizma i borbu protiv terorizma, Pavle Trajanov, priznaje da je postojao interes kod pojedinaca, čak i iz specijalne jedinice makedonske vojske "Vukovi", ali tvrdi da niko nije organizovano otišao. "Nemamo mi informacije, niti nam je neko iz inostranstva dao podatak da ima makedonskih boraca. Ipak, pratimo situaciju, sarađujemo s Evropskom unijom i balkanskim državama", kaže Trajanov. Iz makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova, tačnije iz Biroa za javnu bezbjednost, koji je nadležan za djela povezana s terorizmom i povratnicima s ratišta, za RSE ističu da do sada nije otkriven organizovan način regrutovanja i odlaska na ratišta u Ukrajini. Prema navodima Biroa, do sada su otkrivena dva slučaja, ali se radi o izolovanim i pojedinačnim slučajevima. "U njima su učesnici putem društvenih mreža sami dogovarali okolnosti i uslove za svoj odlazak na gore navedene destinacije", navodi se u odgovoru za RSE. Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine, nakon mjesec dana čekanja na pitanja RSE o tome da li ima bilo kakvih podataka o Makedoncima koji učestvuju u ovom ratu, kratko je odgovorilo da nema nikakvih podataka.

Jedni ubrizgavaju filere kod kuće, drugi dok su kod frizera – umjesto kod stručnog lica. Zakon je jasan, poručuju iz Ministarstva zdravstva Sjeverne Makedonijne, ali kako bi se izbjegla pogrešna tumačenja, razmatraju se predložene izmjene koje dolaze od stručnjaka iz oblasti estetske medicine.

Dok institucije godinama obećavaju rješenja, a planovi za sanaciju su zaglavljeni u birokratskom lavirintu, pojedinci nesmetano pale kablove na bivšoj deponiji Vardarište – mjestu prepunom toksičnog otpada s teškim metalima koji decenijama truje zrak u Skoplju, zemlju i podzemne vode.

Dok otpadne fekalne vode i dalje završavaju u Ohridskom jezeru i na najatraktivnijim turističkim lokacijama, kolektorski sistem neće biti popravljen još makar godinu dana. Toliko vremena će biti potrebno najmanje, s obzirom na to da se novac prvo mora obezbediti usvajanjem budžeta Severne Makedonije za 2026. godinu, kako bi mogla početi sanacija zastarele infrastrukture. Javno preduzeće Kolektorski sistem navodi da je poslalo dva projekta Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, kojima traži oko 1,4 miliona evra za obnovu sistema. S druge strane, Ministarstvo navodi da je od kompanije dobilo zahtev za finansiranje samo jednog projekta u iznosu od oko 790.000 evra. Prema odgovoru Javnog preduzeća Kolektorski sistem, novac je potreban, između ostalog, za kupovinu novih pumpi i generatora za crpne stanice – opreme za koje navodi da će povećati efikasnost mreže i sprečiti curenje da u Ohridsko jezero iz kolektorskog sistema ide otpadna voda koja dolaze iz domaćinstava, preduzeća i industrije. "Dva projekta su podneta Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja i očekujemo da budu uključeni u pripremu Budžeta za sledeću godinu", navodi Javno preduzeće Kolektorski sistem. Međutim, dok se čeka novac za modernizaciju, iz šahtova kolektorskog sistema i dalje curi u jezero – jednu od najvrednijih lokacija u zemlji, stavljenu na mapu Uneska kao svetske prirodne i kulturne baština. Novac se čeka, fekalije tekuOvo se dešava i tokom tekuće turističke sezone. Građanska organizacija Ohrid SOS objavila je video iz Kanea, jedne od najatraktivnijih turističkih lokacija u gradu Ohridu, na kojem se jasno vidi kako se fekalije direktno ulivaju u jezero. "Fekalije se ulivaju u jezero, usred Kanea, usred turističke sezone", rekli su aktivisti u videu, koji je izazvao gađenje i gnev na društvenim mrežama. Kolektorski sistem oko Ohridskog jezera izgrađen je pre skoro četiri decenije i još čeka modernizaciju. RSE je, u istraživanju iz oktobra 2024. godine, utvrdio da ova zastarela mreža popušta tokom obilnih kiša, dok u jezero nekontrolisano teku otpadne vode iz nelegalno izgrađenih objekata i zagađenih reka, uključujući desetine restorana, hotela, privatnih rezidencija, farmi i deponija. Posledice su dramatične za drevno jezero, koje je dom desetinama vrsta koje su stare milione godina – univerzitetska istraživanja su pokazala da jezero brzo gubi svoju jedinstvenu floru i faunu zbog zagađenja. Kolektorski sistem danas radi s istrošenim pumpama, zastarelim instalacijama i nedostatkom generatora, što povećava rizik od izlivanja otpadnih voda (fekalije) tokom svakog nestanka struje. Da bi se ovo prevazišlo, kompanija Kolektorski sistem navodi da je podnela dva projekta Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Prvim projektom, kako navodi, planira se zamena pumpi u sedam crpnih stanica i u glavnoj stanici za prečišćavanje u Vraništu modernom opremom vrednom oko 791.000 evra. Drugi projekat je za nabavku generatora, automatskih rešetki i roletni za nekoliko kritičnih tačaka, procenjenih na oko 610.000 evra, prema odgovoru koji je preduzeće dostavilo RSE. Dva projekta, navodi preduzeće Kolektorski sistem, mogu se realizovati za sedam do osam meseci, ali samo ako Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja obezbedi sredstva. Međutim, RSE je dobio drugačiji odgovor od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Ono potvrđuje da će u Budžetu za 2026. godinu obezbediti novac za projekat "Modernizacija i unapređenje kolektorskog sistema Ohrid-Struga - ugradnja potisnih pumpi" u iznosu od 48.667.792 denara (790.000 evra), ali Ministarstvo u svom odgovoru nije pomenulo drugi projekat JP Kolektorski sistem od 37,7 miliona denara (610.000 evra). Zaštita samo na papiruDok se čeka da institucije obezbede novac, zagađenje se javlja i na drugim tačkama na jezeru, uključujući kanal Studenčišta – lokacij koja je žarište biodiverziteta i za koju Unesko stalno zahteva zaštitu. "Na papiru, u medijskim izjavama, naše institucije su posvećene zaštiti prirodnog nasleđa Ohridskog regiona, ali u stvarnosti sve su to samo prazne fraze", navodi Ohrid SOS. Kolektorski sistem oko Ohridskog jezera je mreža od oko 41 kilometra cevi, postavljenih duž obale 1988. godine. On prima otpadne vode iz Ohrida, Struge i okolnih opština, koje se zatim transportuju do postrojenja za prečišćavanje u Vraništu. Sistem ima dva kraka – ohridski koji počinje od Peštana i ulazi u grad Ohrid preko Lagadina, i struški koji se proteže od Radožde i Kališta do Struge. Oni se spajaju i prenose celu količinu otpadnih voda do postrojenja za prečišćavanje u Vraništu, a ceo proces se odvija uz pomoć prepumpnih stanica i pumpi. Ovaj sistem ne pokriva celu obalu jezera. Gradonačelnik Ohrida Kiril Pecakov uoči lokalnih izbora je obećao izgradnju posebnog postrojenja za prečišćavanje u Trpejci, koja bi ispuštala tehnički prečišćenu vodu u jezero, a slični projekti su planirani i za Ljubanište, kako bi se pokrila cela teritorija obale Ohridskog jezera. U gotovo svim izveštajima poslednjih godina, Unesko je isticao hitnu zaštitu voda Ohridskog jezera od zagađenja. U julu ove godine, Unesko je još jednom upozorio makedonsku vladu da je Ohridski region na pragu da bude stavljen na listu ugroženih svetskih baština. Međutim, uprkos tome, vladi je dat još jedan rok od nekoliko meseci da preduzme konkretne mere, koje između ostalog uključuju sprečavanje kontinuiranog ispuštanja otpadnih voda, rešavanje problema nelegalno izgrađenih objekata i zaštitu biodiverziteta jezera. Organizacije civilnog društva u zemlji reagovale su izjavom da su "zgrožene odlukom", ali su navele da će nastaviti da se bore za očuvanje Ohridskog regiona, koji je proglašen svetskom prirodnom i kulturnom baštinom upravo zbog svojih jedinstvenih i izuzetnih vrednosti. Hiljade godina kultureGrad Ohrid, smešten na obali jezera, jedno je od najstarijih naseobina u Evropi, a u vodama Ohridskog jezera otkrivena su praistorijska naselja. Dok institucije ne uspevaju da ga zaštite, arheolozi najavljuju nova otkrića koja nas podsećaju na njegovu jedinstvenost i neprocenjivu vrednost. Rojters je u julu izvestio da su arheolozi koji rade na obalama albanske strane Ohridskog jezera otkrili izgrađeno naselje staro oko 8.000 godina. Prethodna arheološka istraživanja na makedonskoj obali jezera otkrila su brojne tragove drevnih naselja koji svedoče o kontinuiranom naseljavanju od praistorijskih vremena. Jedno takvo nalazište je Zaliv kostiju na južnoj obali poluostrva Gradište sa znacima naseljavanja koji datiraju još iz oko 1.200. godine pre nove ere, objavili su arheolozi. Ali, hoćemo li zaštititi to blago? Modernizacija sistema kolektora je samo deo zadataka koji očekuju makedonske vlasti. Unesko je više puta pozivao na moratorijum na novu gradnju, preispitivanje urbanističkih planova, procene uticaja na nasleđe i uklanjanje nelegalnih objekata. Ohridski region je upisan na Listu svetske baštine 1979. godine, a 2019. godine status je proširen na albansku stranu jezera.

Nelegalno prisluškivanje, evropske integracije i nacionalni identitet, skandali, uvrede, govor mržnje i optužbe stavili su debatu o stvarnim rešenjima za probleme građana u drugi plan pred lokalne izbore u Severnoj Makedoniji koji će se održati 19. oktobra. Albanskim političkim blokom dominiraju optužbe za zloupotrebe među kandidatima za gradonačelnika u skopskoj opštini Čair. Na primer, zamenik premijera Izet Medžiti optužio je bivšeg ministra spoljnih poslova Bujara Osmanija da održava kontakt s bivšim premijerom Nikolom Gruevskim koji je u Budimpešti. Vladajuća većina je takođe optužila Osmanija da je zloupotrebio 1,8 miliona evra iz državne blagajne za farbanje i čišćenje sale u kojoj je održan samit Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) s kompanijom koja je donator njegove partije Demokratska unija za integraciju (DUI). Osmani tvrdi da je tender sproveden po zakonu i da ni Tužilaštvo ni Državna komisija za sprečavanje korupcije nisu imali primedbe na njega. Predsednik DUI Ali Ahmeti u ponedeljak je u Čairu odgovorio na, kako je rekao, političke manipulacije u vezi s navodnom željom Albanaca da podele Severnu Makedoniju. Ahmeti je rekao da ako je takva namera zaista postojala, to bi se dogodilo još 2001. godine, kada su, prema njegovim rečima, Albanci imali 15.000 naoružanih boraca. Afera prisluškivanja i EU integracije potisnule izborne teme?U fokusu javnosti, samo tri nedelje pre zvaničnog početka izborne kampanje, nalazi se optužba Vlade da je sadašnja opozicija izvela upad u obaveštajni sistem nezakonito prateći i prisluškujući lidera VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog od 2019. do 2024. godine. Takve optužbe je on iznosio u javnosti i dok je bio u opoziciji, ali i sad kada je na vlasti. Premijer Mickoski je u utorak na sednici vlade ponovio da se zemlja suočava s novim skandalom, nezakonitim prisluškivanjem i masovnom zloupotrebom sistema u poslednjih nekoliko godina. Bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) Viktor Dimovski negirao je optužbe na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) i zahtevao da se s informacija skine oznaka tajnosti. Opozicione socijaldemokrate su izazvale vlast da se usvoji zajednička rezolucija o evropskim integracijama i crvenim linijama Severne Makedonije. Lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Venko Filipče najavio je da će u petak objaviti Rezoluciju o evropskim integracijama u kojoj će biti povučene nacionalne crvene linije. "Što se tiče 'visoke politike', i to spada u domen makedonskog političkog i partijskog haosa, odnosno 'kaše-papazjanije', čim se pomenu izbori. Ni kandidati za funkcije, ni birači ne prave razliku između lokalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora, pa zato imamo teme i narative svih vrsta – čak i one o evropskim integracijama – u kontekstu lokalnih izbora, kao ovih koji dolaze", kaže za RSE politikolog Blagojče Atanasovski. Uvrede i optužbe sa svih stranaLične diskvalifikacije, ali i teme koje nisu povezane s lokalnim problemima građana, okupirale su političku scenu uoči lokalnih izbora. Glodari, polusvet, poslušnik i prevarant su neke od uvreda kojima su se u poslednje vreme političari međusobno čašćavali. Opozicioni SDSM optužio je kandidata za gradonačelnika Skoplja Orcea Đeorigijevskog da radi isključivo po diktatu lidera VMRO-DPMNE Mickoskog, zato što, kako navodi, ćuti o nelegalnoj gradnji u gradu. Na zaoštrenu retoriku na društvenim mrežama reagovali su i drugi kandidati za gradonačelnike, ističući da govor mržnje i negativnu kampanju protiv njih na mrežama pojačavaju "partijski botovi". Zašto dominira negativna retorika?Politički analitičar Dželal Neziri smatra da je razlog zašto dominira takozvana "crna" ili negativna kampanja taj što politički rivali nemaju kvalitetnu i realnu ponudu za izbore. "Koliko god se trudili da napišu lepe projekte i efikasna rešenja za probleme građana, i dalje je teško ubediti birače da će oni biti sprovedeni. Većina kandidata ima staž u politici, što sada predstavlja prepreku ubeđivanju javnosti da će ispuniti svoja obećanja", kaže Neziri. On objašnjava da nedostatak poverenja među biračima da se nešto može promeniti, da se reši jedan od njihovih dugogodišnjih problema ili da se modernizuje opština, primorava stranke da se fokusiraju na negativnu propagandu. "Ovaj vid negativne propagande vođen je motom 'ja sam loš, ali je moj protivnik katastrofa'", dodaje on. Politikolog Atanasovski ide korak dalje i kaže da je ovakav pristup deo makedonskog "političkog folklora". "Građani su jednostavno navikli na takvu vrstu politike i, nažalost, političari im to serviraju", kaže Atanasovski. Da li ima prostora za pozitivnu kampanju?Neki od najavljenih kandidata već su započeli neformalnu kampanju s obećanjem boljeg života u komšiluku. "Međutim, mislim da čak i kandidati koji nisu novi u politici imaju potencijal da vode pozitivnu kampanju, konstruktivnu propagandu i dele optimističnu energiju, zato što nisu svi prekršili svoja obećanja u prošlosti", kaže Neziri. Prema rečima Atanasovskog, u ovoj predizbornoj kampanji nije sve tako "crno" i kaže da postoje kandidati za gradonačelnike koji vode pozitivnu kampanju, i koji svoja obećanja zasnivaju na potrebama građana u opštinama. Lokalni izbori su raspisani 9. avgusta. Prvi krug glasanja biće održan 19. oktobra, a drugi krug dve nedelje kasnije 2. novembra. To će biti osmi lokalni izbori zaredom od sticanja nezavisnosti Severne Makedonije.

Ministarstvo prosvete i nauke Severne Makedonije potrošilo je milionske sume na udžbenike za osnovno i srednje obrazovanje, na prevod udžbenika s makedonskog na albanski, turski, srpski i bosanski jezik i njihov grafički dizajn, kao i na projekat "Prevod 500 stručnih i naučnih knjiga", ali udžbenici i knjige godinama stoje u magacinima, u neadekvatnim uslovima i postaju neupotrebljivi, zaključila je Državna revizorska služba u utorak objavljenom revizorskom izveštaju za Ministarstvo prosvete i nauke, koji se odnosi na 2023. U to vreme, ministar prosvete bio je Jeton Šaćiri iz albanske partije Demokratska unija za integraciju (DUI). "Utvrđene su slabosti u upravljanju kapitalnim investicijama, nedovršenim objektima i neizvršenom tehničkom prijemu, nenamenskom korišćenju sredstava za udžbenike za osnovno obrazovanje, kao i neplaćenim potraživanjima za studentske kredite koji su stari više od decenije", navodi se u revizorskom izveštaju. Primedbe revizora, između ostalog, odnose se na način na koji je Ministarstvo prosvete i nauke koristilo javni novac u izgradnji i rekonstrukciji osnovnih i srednjih škola u 2023. godini, izgradnji Državnog studentskog doma u Tetovu, izgradnji Fakulteta za fizičko vaspitanje i za informacione nauke u kampusu Univerziteta Ćirilo i Metodije, isplati stipendija za studente koji studiraju na stranim univerzitetima i raspodeli blok grantova u školama. Prevedenih 500 stručnih knjiga u magacinu u GostivaruZa projekat "Prevod 500 stručnih, naučnih knjiga i udžbenika" iz kojih studenti uče na vrhunskim, najboljim i najpriznatijim univerzitetima u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, Ministarstvo prosvete i nauke je od 2010. godine isplatilo oko 13 miliona evra tokom devet godina (2012-2021). Knjige je trebalo da budu distribuirane u 39 državnih organa, institucija i ustanova. Umesto toga, one trule u magacinu u Gostivaru. "Napominjemo da je terenskim pregledom magacina od strane revizora utvrđeno da se knjige čuvaju u neodgovarajućim uslovima, zbog čega su neke od knjiga oštećene vremenskim uslovima, vlagom, niskim temperaturama itd.", zaključili su revizori. Ministarstvo prosvete i nauke je zaključilo ugovore s organima državne uprave, institucijama i ustanovama o trajnom i besplatnom korišćenju knjiga i udžbenika. Većina ugovora je zaključena tokom 2021. i 2022. godine. "Iako su poslednje isporuke knjiga izvršene 2021. i novi primerci se ne štampaju, Ministarstvo prosvete i nauke nije razvilo plan za distribuciju i raspodelu već odštampanih i nedistribuiranih primeraka, odnosno za njihovu dostupnost javnosti. Realizacija kapitalnih projekata za štampanje knjiga delovalo je suprotno budžetskom principu ekonomičnog i namenskog korišćenja sredstava, jer su knjige još uvek u magacinu i nisu distribuirane krajnjim korisnicima ili široj javnosti radi ostvarivanja cilja zbog kojeg su štampane", navode revizori. Neupotrebljivi udžbenici zbog reformi obrazovanjaU magacinu, u Srednjoj školi za decu s posebnim potrebama "Sveti Naum Ohridski" u Skoplju, kojom upravlja Pedagoška služba, nalaze se udžbenici namenjeni osnovnim i srednjim školama, koji su postali neupotrebljivi posle uvođenja Kembridž programa. Uvođenjem engleskog kao prvog stranog jezika, postali su neupotrebljivi i udžbenici za engleski kao drugi strani jezik. Reformama u srednjem stručnom obrazovanju, udžbenici od 1. do 4. razreda više nisu u upotrebi, kao i nekoliko udžbenika za koje je usvojen novi nastavni plan i program. "Napominjemo da knjige nisu evidentirane u knjigovodstvenim evidencijama Ministarstva prosvete, zbog čega je neophodno pronaći rešenje za postupanje s knjigama koje više nisu u upotrebi", navodi se u revizorskom izveštaju. Četiri puta plaćena tehnička redaktura udžbenikaMinistarstvo prosvete platilo je oko 10,8 miliona evra za prevod udžbenika s makedonskog na albanski, turski, srpski i bosanski jezik, njihovu lekturu, stručnu redakturu, grafičku i tehničku redakturu, u nekoliko različitih postupaka za akademske 2022, 2023, 2024. i 2025. godine. Međutim, revizori su utvrdili da je, uprkos činjenici da je udžbenik za predmetnu nastavu na makedonskom jeziku jednom urađena grafička i tehnička redaktura, posle prevoda ponovo urađena redaktura, ali ovog puta skuplje. "Uvidom u način realizacije utvrdili smo da je za udžbenik koji je grafički i tehnički uređen na makedonskom jeziku po ceni od 1.000 denara po stranici (16,25 evra), ista usluga bila plaćena još četiri puta prilikom prevođenja na svaki od četiri jezika, bez obzira na obim stvarno izvršenih usluga i potrebu za njima", navodi se u revizorskom izveštaju. Za udžbenike predate na prevod, samo za grafičku i tehničku redakturu u 2023. godini, plaćeno je 15.433 hiljade denara (250 evra), dok je posle sprovedenog postupka za akademsku 2022/2023. godinu, ukupno 27.073 hiljade denara (440 evra) plaćeno u 2023. godini za prevod, stručnu redakturu, grafičku i tehničku redakturu udžbenika. "Ovakav način sprovođenja i realizacije nabavki utiče na racionalno, ekonomično i efikasno korišćenje budžetskih sredstava", utvrdili su revizori. Studentski dom u Tetovu bez tehničkog prijemaDržavni studentski dom "Tetovo", osnovan vladinom odlukom, ima kapacitet za smeštaj 300 studenata i kreveti su potpuno popunjeni. Međutim, revizori dovode u pitanje bezbednost objekta. Kada je izgradnja završena u septembru 2021. godine, predstavnici izvođača radova, investitora i nadzornika potvrdili su da su građevinski radovi završeni u skladu s projektom, građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom. "Studentski dom je pušten u rad bez tehničkog pregleda zgrade i bez dozvole za korišćenje zgrade, zbog čega još nije izvršena primopredaja građevinskog objekta između izvođača radova i investitora. Korišćenje objekta za koji nije izvršena primopredaja, nije izvršen tehnički pregled i nije izdata dozvola za korišćenje zgrade utiče na bezbednost i funkcionalnost objekta, što može dovesti do nepredviđenih rizika za zgradu i ljude koji je koriste", zaključili su revizori. Studentski dom ima kuhinju opremljenu profesionalnim mašinama, frižiderima, mašinama za pranje veša, priborom za jelo i drugom opremom, ali nema ventilaciju i kuhinja se ne koristi. Umesto da je stavi u upotrebu, dom nabavlja gotove obroke za studente putem tendera. Još 22 miliona evra za završetak dva fakultetaPre deset godina, počela je izgradnja novih zgrada za fakultete za fizičko vaspitanje i za informacione nauke na kampusu Univerziteta "Sveti Ćirilo i Metodije" u Skoplju. Ugovori o izgradnji, podzemnim garažama i uređenju prizemlja vredeli su oko 20 miliona evra za dva fakulteta. Zbog neblagovremenog završetka građevinskih radova i posle više pisanih upozorenja zbog nepoštovanja roka izgradnje, u julu 2019. godine aktivirane su i naplaćene bankarske garancije dostavljene na osnovu ugovora o izgradnji objekata. Investitor ima rok izgradnje od deset godina, ali je izvesno da fakulteti neće biti završeni. "S obzirom na činjenicu da rok izgradnje u skladu s građevinskim dozvolama ističe u decembru 2025. i uzimajući u obzir da su zgrade izložene dugoročnim atmosferskim uticajima i oštećenjima, neophodno je da Ministarstvo prosvete i nauke preduzme mere za prevazilaženje nastale situacije", zaključili su revizori. Prema navodima revizora, za dogradnju dva fakulteta biće potrebno još tri godine i skoro 22 miliona evra za građevinske radove. Ove školske godine u škole je upisano ukupno 245.000 učenika – u osnovno obrazovanje 177.800 i u srednje obrazovanje 67.200. Vlada je najavila da su novine da će za svakog učenika biti udžbenik, što nije bio slučaj pre nekoliko godina, da će se u nastavu uvesti veštačka inteligencija, kao i da će i u srednjim školama biti obrazovnih asistenata za učenike.

Grupa osuđenica iz otvorenog odeljenja Kazneno-popravnog zavoda "Idrizovo" od ponedeljka do petka provodi radno vreme u zatvorskoj krojačkoj radionici. Tamo, kažu, vezu nadu i šiju promene, na inicijativu modne kreatorke Irine Toševe. Ona je uz pomoć donacija opremila prostor u kojem zatvorenice, osim što ispunjavaju svakodnevicu, prolaze kroz resocijalizaciju i uče zanat koji može da im koristi po izlasku iz zatvora. Dok su tamo, šiju i vezu torbe i marame a koje se potom prodaju uz etiketu "Made in Idrizovo".

Nijedan prvak nije upisan ove godine u Osnovnoj školi "Vidoe Podgorec" u selu Kolešino u Severnoj Makedoniji, u strumičkoj opštini Novo Selo, koja ima 16 naselja i oko 11.500 stanovnika, prema popisu iz 2021. godine. Ni u okružnim školama u selima Mokrijevo i Mokrino nema upisanih prvaka. "Ovo je prvi put da se nijedno dete nije upisalo u prvi razred u ovoj školi. Prošle godine smo imali 36, prethodnu godinu bila su 32 učenika. Smanjenje broja prvaka je posledica masovnog odlaska pre pet ili šest godina. Ti roditelji, čija bi deca sada trebalo da budu u prvom razredu, odlazili su uglavnom u Švajcarsku. Međutim, u poslednje tri godine emigracija je smanjena, zahvaljujući tome što smo pokrenuli veliki investicioni ciklus sa švajcarskim kompanijama, tako da već imamo ljude koji se vraćaju iz Švajcarske i Nemačke i žele da rade u opštini", rekao je za RSE Đorđe Božinov, gradonačelnik Novog Sela. Novo Selo je rekorder u zemlji po smanjenju broja učenika iz godine u godinu, za 57 odsto u poslednjih deset školskih godina (2014/15 - 2023/24), pokazuje istraživanje o broju učenika u osnovnom i srednjem obrazovanju koje je prošle godine objavio Centar za građanske komunikacije. Školsko zvono danas je označilo početak nove školske 2025/2026. godine za ukupno 245.000 učenika. Od njih, 177.800 je upisano u osnovne, a 67.200 u srednje škole. Poređenja radi, prošle 2024/2025. godine bilo je 180.627 učenika osnovnih škola, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. To znači da ove godine u osnovnim školama ima skoro 2.800 učenika manje nego prošle godine. U srednjem obrazovanju, zabeleženo je minimalno povećanje od oko pedeset učenika u odnosu na prošlogodišnjih 67.143, ali je i dalje niži nego školske 2023/2024. godine kada je bilo 67.278 srednjoškolaca. Demografi kažu da se broj učenika smanjuje zbog emigracije i pada stope nataliteta. Manje prvaka u velikim opštinamaBroj prvaka je smanjen i u drugim opštinama – u Prilepu ove godine je upisano 75 prvaka, dok ih je prošle godine bilo 127. U Velesu je ove godine u prvi razred upisano 556 prvaka, što je 101 učenik manje nego prošle godine. Opštinsko veće je odlučilo da školsku godinu počne odeljenjima s manjim brojem učenika od zakonski propisanog minimuma od najmanje 20 učenika. Formirana su i odeljenja s dva-tri učenika. I ovde je glavni razlog emigracija. Kada je reč o srednjem obrazovanju, situacija je gora. Tu je broj učenika smanjen u čak 73 opštine, uključujući i Grad Skoplje u celini. U apsolutnim brojkama, najveći pad broja srednjoškolaca je u Skoplju i u skoro svim velikim gradovima – Tetovu, Strugi i Kičevu, pa sve do Strumice, Gostivara, Kumanova i Štipa. Za samo 10 godina, broj učenika u osnovnim i srednjim školama u zemlji smanjen je za 10 odsto, odnosno 27.000, pokazuje istraživanje Centra za građanske komunikacije. U toj deceniji, broj učenika osnovnih škola smanjen je za 10.000, a broj učenika srednjih škola smanjen je za više od 17.000 učenika. Ako Novo Selo ima najveći pad učenika osnovnih škola, kad je reč o srednjim školama rekorder je Pehčevo, gde je za deset godina zabeležen pad od čak 83 odsto broja učenika u srednjem obrazovanju. Broj nastavnika, s druge strane, raste u osnovnom obrazovanju, dok je došlo do blagog smanjenja u srednjem obrazovanju. Mladi odlaze, stanovništvo stariPrema popisu iz 2021. godine, u Severnoj Makedoniji ima više osoba starijih od 65 godina (315.331) nego mlađih od 14 godina (311.347). Ovakva je situacija u 52 od ukupno 80 opština. Većina njih je u istočnom regionu. "Prešli smo sve te granice odraslog stanovništva. U budućnosti će se taj broj još više povećati. Naša zemlja je već u dubokoj demografskoj starosti. A projekcije koje se prave za stanovništvo do 2050. pokazuju da će 30 odsto stanovništva biti starije od 65 godina“, rekao je statističar Dončo Gerasimovski za RSE. Podaci u periodu između dva popisa od 2002. do 2021. godine pokazuju da je broj stanovnika u Severnoj Makedoniji smanjen za više od 200.000. Zbog smanjenog broja učenika, postoji rizik od zatvaranja škola u nekim ruralnim područjima. Ministarstvo prosvete i nauke je objavilo da je u toku projekat optimizacije škola. Ideja je da tamo gde ima više dece, a postoji još jedna centralna škola dva kilometra dalje, ta deca budu prebačena u centralnu školu. Udžbenici, veštačka inteligencija, obrazovni asistentiMinistarka prosvete i nauke Vesna Janevska je na konferenciji za novinare 30. septembra obavestila da su uslovi nastave poboljšani u nekoliko škola, a inkluzija je podignuta zapošljavanjem povećanog broja obrazovnih asistenata u osnovnom obrazovanju i prvi put u srednjem obrazovanju. "Druga školska godina zaredom počinje s udžbenicima za sve učenike. Postoje potpuno novi udžbenici za sedmi razred u osnovnom obrazovanju i za prvi razred u srednjim školama, zbog primene novih nastavnih planova i programa, i najavljujem da će ovaj proces obnavljanja nastavnog sadržaja imati kontinuitet. Prvi put posle sedam godina, učenici će dobiti i udžbenike na stranim jezicima – engleskom, francuskom, nemačkom i italijanskom", rekla je Janevska. Premijer Hristijan Mickoski, koji je govorio na svečanom početku nove školske godine u Osnovnoj školi "Kiril Pejčinović" u Kiseloj Vodi, rekao je da će prvi put posle sedam godina svi učenici imati udžbenike na vreme. "Ovo je korak napred i veoma važno dostignuće. Želim da se izvinim roditeljima za prethodne godine, ali i da im obećam da ćemo putem veštačke inteligencije razgovarati o budućnosti i izazovima koje nam ona donosi", rekao je Mickoski. Počev od ove školske godine počinje implementacija novog elektronskog dnevnika, u koji će nastavnici moći da se prijave i popune podatke u bilo kom trenutku. Jedna od većih inovacija je to što veštačka inteligencija (AI) ulazi u nastavu. Janevska je rekla da je pripremljen sveobuhvatni priručnik za obrazovanje i za nastavnike i za učenike, s jasnim uputstvima za etičko i efikasno korišćenje novih tehnoloških alata u obrazovne svrhe. Ove školske godine, pored 1.346 obrazovnih asistenata u osnovnim školama, prvi put će obrazovnu pomoć dobiti i učenici srednjih škola s posebnim obrazovnim potrebama. Njima će pomagati 130 obrazovnih asistenata. Prvi put je uvedeno i formalno obrazovanje za decu koja su hospitalizovana duže od tri nedelje, što znači da više neće izostajati s nastave.

Medicinska oprema i materijal vredni više od 6,7 miliona evra stigli su kao donacije u javni zdravstveni sistem Severne Makedonije u poslednjoj godini. Te donacije je primilo 85 ustanova, pokazuju podaci koje je objavilo resorno ministarstvo. Iako se donacije koriste i za opremanje hirurških sala i ordinacija, neki od toaleta nemaju ni sapun ni vrata. "Svako dete zaslužuje šansu i zato će naša pomoć ići malim herojima. Obezbeđujemo donaciju za mesto gde se svakodnevno spasavaju dečji životi, Dečju kliniku", rekao je za RSE atletičar Antonio Pandovski, koji organizuje akciju prikupljanja donacija za Kliniku za dečje bolesti. U okviru akcije, koja se organizuje uz podršku Fondacije Ajs Begov, dosad je prikupljeno 43.370 evra. Akcija se završava u ponedeljak, ali je Antonio Pandovski optimističan da će dotad stići do konačnog cilja, a to je iznos od 45.500 evra. Kako je ranije objavio RSE, ta sredstva su potrebna za kupovinu šest aparata za Kliniku, koji bi pomogli "najmlađim pacijentima koji vode najteže bitke". Pandovski kaže da su želeli da donacija napravi pravu razliku, pa su prethodno razgovarali s rukovodstvom Klinike, koje je predočilo najhitnije potrebe. "Želeli smo da naša pomoć bude konkretna i vidljiva i da dopre do onih kojima je najpotrebnija", dodaje mladi stanovnik Prilepa, koji je prošle godine izgubio majku koja je obolela od raka. Iskustvo lečenja u jednoj od javnih zdravstvenih ustanova u Severnoj Makedoniji je često motiv za donacije među rođacima pacijenata. Na to je za RSE ukazao Đorđi Janev, doktor nauka iz oblasti socijalne medicine i zdravstvene ekonomije. Prednosti i mane donacija u javnom zdravstvuMeđu donatorima u makedonskom sistemu javnog zdravstva, kojih ima oko 340, nalaze se i kompanije i akcionarska društva. Svi oni su obezbedili 424 donacije, saopštilo je ministarstvo nadležno za novi elektronski modul za donacije u zdravstvu. Janev kaže da su donacije važna komponenta finansiranja i razvoja zdravstvenog sistema u zemljama poput Severne Makedonije, ali pored prednosti, imaju i mane. "Donacije poboljšavaju infrastrukturu i opremljenost, a mogu poslužiti i kao finansijska podrška za naučna istraživanja. Posebno mogu biti korisne u kriznim situacijama poput katastrofa ili epidemija", naglasio je Janev. Ipak, prema njegovim rečima, zdravstvena zaštita ne bi trebalo da zavisi od donacija, jer to dovodi do nepredvidivosti. On je u intervjuu za RSE sugerisao da, iako donacije mogu poboljšati uslove, država ne bi trebalo da ih koristi da zameni svoje obaveze u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga. "U suštini, održivi sistem treba da balansira državna ulaganja, zdravstveno osiguranje i moguće donacije kako bi se obezbedila kvalitetna i održiva zdravstvena zaštita za sve, a ne da se oslanja na donacije za osnovne stvari bez kojih zdravstvena ustanova ne može da funkcioniše", dodaje Janev. Donacije uobičajene u zemljama s ograničenim resursimaOn ističe da država hitno mora da proceni stanje svih objekata koji se vode kao javne zdravstvene ustanove, a zatim da usvoji plan i strategiju za pružanje boljih usluga u njima. "Donacije treba da se usmere kroz već utvrđenu strategiju koju će sprovoditi Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstvenog osiguranja", dodaje sagovornik RSE. Oslanjanje na donacije, kaže on, uobičajeno je u zemljama s ograničenim resursima. Nedovoljno finansija iz državnog budžeta i Fonda, stara ili nedovoljna oprema, masovne migracije i finansiranje "iz dana u dan" su samo neki od faktora koji nameću potrebu za donacijama. Janev kaže da je pozitivno što građani i kompanije često žele da doprinesu, posebno lokalnim bolnicama, ali da to ne bi trebalo da bude glavni izvor sredstava za normalno funkcionisanje zdravstvene zaštite. "Drugim rečima – donacije ne bi trebalo da budu osnova opstanka zdravstvenog sistema, već dodatna podrška. Ako javne zdravstvene ustanove moraju da se oslanjaju na njih za osnovno funkcionisanje, to ukazuje na sistemski finansijski problem i nedovoljna državna ulaganja u javno zdravstvo", kaže on. Jedno od rešenja, prema njegovim rečima, jeste poseban zakonski okvir koji bi omogućio transparentno upravljanje donacijama. "One bi trebalo da budu usmerene ka inovacijama i poboljšanju kvaliteta, na primer, ka istraživanju, novim tehnologijama i kliničkim studijama, a ne za osnovne potrebe", dodaje Janev. Zato, među rešenjima koja on predlaže nalaze se povećana ulaganja, digitalizacija sistema, kao i bolja finansijska održivost Fonda. Veća ulaganja u zdravstvo značila bi i više sredstava za obuku i specijalizacije zdravstvenih radnika, na čiji se nedostatak upozorava već godinama unazad. Klimatizovanje bolnica donacijamaUpravo su donacije doprinele modernizaciji i poboljšanju uslova nekih od klinika, zbog čega su ih vlasti u dva navrata pohvalile u proteklih mesec dana. Ministar zdravlja Azir Aljiu je tokom nedavne posete skopskoj Klinici za anesteziju, reanimaciju i intezivno lečenje pažljivo saslušao zaposlenog koji ga je pratio i izvestio kako je višedecenijski problem klinike rešen ugradnjom klima uređaja, dobijenih iz donacije. "Ugradili smo dva klima uređaja u operacione sale, kupili smo ih donacijama, nismo imali nikakve troškove za kupovinu. Sada je temperatura u salama do 21 stepen, što je smanjilo infekcije koje smo imali", deo je razgovora s Aljiuom prikazanom na videu koji su objavili neki mediji. Klinika za urologiju je 13. avgusta predstavila kompletnu rekonstrukciju bolničkog odeljenja, za šta je utrošeno 300.000 evra – 100.000 evra obezbeđeno s računa Fonda, 100.000 evra iz sopstvenih sredstava i preostalih 100.000 kroz donacije. Opremanje bolničkih soba, s druge strane, došlo je kao rezultat subvencija iz privatne kompanije. Rukovodstvo klinike se hvalilo da su se zaposleni odrekli novih službenih mobilnih telefona na koje su imali pravo i da su za iznos od 500.000 denara (8.125 evra) kupili dve mašine za pranje veša i 18 klima uređaja za bolničke sobe. "S obzirom na to da je u Klinici veoma vruće leti i da nema klima uređaja za pacijente, odlučili smo da ćemo se svi odreći mobilnih telefona. Zaista su nam bile potrebne mašine za pranje veša i klima uređaji. Sada, po ulasku u Kliniku, sveže je, ne primećujete da je napolju vruće, sve sobe su klimatizovane i imaju LCD televizore koji su došli od privatne kompanije", rekla je tada direktorka Šabani za novinsku agenciju MIA. Glavna medicinska sestra Klinike Violeta Stojanovska naznačila je da će za dve godine imati subvencije i da će uraditi nešto drugo. "Ranije smo imali donaciju za dva klima uređaja koja nisu imala instalaciju i bila su samo dekoracija. U ostalim sobama, u bolničkim sobama, nije bilo klima uređaja. Takvi su bili uslovi. Sada u svakoj bolničkoj sobi postoje prečišćivači vazduha. Imamo mnogo donacija u smislu kolica, kreveta za pregled, novog EKG-a i drugih uređaja", objasnila je Stojanovska. Kompanije grade parkinge, crkva donira crkvene knjige psihijatrijskoj bolniciOdržavanje higijene je pola zdravlja. Međutim, u mnogim klinikama u okviru Kliničkog centra Majka Tereza to nije moguće. Jer osim vode za pranje ruku, u toaletima nema ni sapuna ni papira za brisanje ruku. "Toaleti užasno mirišu, kada sam bila na pregledu pre dve nedelje počela sam da povraćam, plašite se da uđete. Ne znam da li postoji manjak zaposlenih, ali najgore je što čak ni najteže oboleli ne mogu da obave svoje potrebe", svedoči za RSE pacijentkinja Onkološke klinike. Ona kaže da problem nehigijenskih uslova tamo traje godinama, uključujući i tokom pandemije Kovida, kada je održavanje higijene bila jedna od preporuka stručnog panela. "Kada nema osnovnih stvari poput sapuna, šta možemo očekivati za ostalo", komentarisala je sagovornica. Iako neki građani troše iz svog džepa kako bi zaštitili svoje zdravlje u bolničkim uslovima, i dalje postoje oni koji su zadovoljni uslugama u zdravstvenom sistemu, pa su donirali 30 naddušeka internom, hirurškom i neurološkom odeljenju. Na listi koju je nedavno objavilo Ministarstvo zdravlja za period 2024-2025, veliki broj bolnica, instituta i ambulanti širom zemlje primio je 424 donacije od 338 donatora. Njihova vrednost je 6.654.970 evra. Na dugoj listi koju je objavilo ministarstvo nalaze se anonimni građani, državne ustanove, privatne zdravstvene i građevinske kompanije i ambasade. Njihova vrednost zavisi od veličine donacije – bilo da su u pitanju maske, dezinfekciona sredstva, pelene, vakcine, lekovi, epruvete, invalidska kolica i razne vrste medicinske opreme i uređaja. Kompanije i akcionarska društva su takođe donirala bolnički inventar – od ćebadi, prekrivača, jastuka, do bolničkih kreveta. Takođe su opremile kancelarije stolicama i nameštajem, televizorima, klima uređajima, a donirani su i kompjuteri za rad. Ima i primeri da je građevinska firma u Vinici izgradila i opremila gradski zdravstveni centar. Međutim, zdravstvene ustanove nisu dobile samo finansijske, već i materijalne donacije. Na spisku se nalazi i Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija, koja je u protekloj godini donirala "knjige s verskim sadržajem za bolničku biblioteku" Psihijatrijskoj bolnici u Demir Hisaru. Kritike Evropske komisijeEvropska komisija je takođe u svom poslednjem izveštaju o Severnoj Makedoniji primetila da su finansije, kao i ljudski resursi u oblasti zdravstva u zemlji, nedovoljni. U izveštaju za 2024. godinu, Evropska komisija navodi da "iako je primarna zdravstvena zaštita u Severnoj Makedoniji besplatna, njeno finansiranje je znatno ispod proseka EU". Prema Evropskoj komisiji, obim zdravstvenih usluga i njihova dostupnost, posebno specijalizovanih medicinskih usluga, i njihova geografska raspodela nisu adekvatni. Nema dovoljno specijalista, a odnos medicinskih sestara na 100.000 stanovnika je ispod proseka EU. Troškovi zdravstvene zaštite su visoki, što je prepreka jednakom pristupu zdravstvenoj zaštiti – navodi se, između ostalog, u poglavlju 28 izveštaja Evropske komisije.

Na Harvardu jedan profesor ima tri asistenta, a studenti imaju pristup mnogim resursima i biblioteci koja radi 24 sata sedam dana u sedmici, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Luka Pavićević iz Skoplja, koji studira na tom prestižnom američkom univerzitetu. On navodi da je Harvard godinama na prvom mjestu" Šangajske liste", imajući u vidu i njegove finansije, ali da pitanje nije uvijek koliko se novca daje, već kako se troši. "Nezahvalno je praviti poređenje, ali ako nam nedostaju knjige, hoćemo li moći dati iste rezultate?", kaže Luka Pavićević. "Šangajska lista", službeno poznata kao Academic Ranking of World Universities (ARWU), je prestižno godišnje rangiranje 500 najboljih svjetskih univerziteta koje od 2003. godine objavljuje Šangajski univerzitet Jiao Tong. Luka Pavićevič, bivši vođa Sindikata srednjoškolaca u Sjevernoj Makedoniji, već je na polovini studija historije i političkih nauka na Harvardu, za koje ima stipendiju. Kaže da je razmatrao opciju studiranja u inostranstvu još u prvoj godini srednje škole, iako je put do dobijanja stipendije bio složen. "Sada kada gledamo vrh, 'Šangajska lista' možda djeluje daleko, ali trebali bismo se zapitati šta je sa zemljama u regionu koje su nekada bile u istoj državi kao i mi. Univerzitet u Beogradu je bolje rangiran od Univerziteta u Ljubljani i Univerziteta u Zagrebu, što je indikativan primjer jer Srbija nije članica Evropske unije, ali ima bolje rezultate", dodaje 21-godišnji Luka. Prema riječima ovog studenta, koji sebe u budućnosti vidi kao univerzitetskog profesora, Sjeverna Makedonija treba da vidi šta su uradile bivše jugoslovenske republike. Šest kriterija za 'Šangajsku listu'Šangajska rang lista se zasniva na šest kriterija. Prvi je dobijanje Nobelove nagrade i Fieldsove medalje, a slijede radovi objavljeni u vodećim naučnim časopisima kao što su Nature i Science, visoko citirani istraživači, broj indeksiranih naučnih publikacija i učinak po glavi stanovnika. Do sada, nijedan od makedonskih univerziteta nije bio na ovoj listi. Ali Univerzitet Svetog Ćirila i Metodija (UKIM) u Skoplju uvršten je na listu koju objavljuje SCIMAGO Institutions Rankings, servis za rangiranje visokoškolskih i istraživačkih institucija u svijetu. Na ovoj listi, UKIM je pao za čak 3.128 mjesta u ukupnom rangiranju za period od 2016. do 2025. godine. Bivši rektor ovog Univerziteta, prof. dr. Velimir Stojkovski, kaže je da je takav pad katastrofalan i stoga treba postaviti pitanje – ne da li su obezbijeđena sredstva, već šta je s njima urađeno. Profesor Stojkovski, koji je bio rektor UKIM-a od 2008. do 2016. godine, kaže da funkcionisanje univerziteta zavisi od državnih sredstava, koja, iako se povećavaju, sama po sebi neće riješiti problem s rangiranjem. "Procenat BDP-a koji se izdvaja za nauku kontinuirano raste. Subvencioniraju se štampani radovi u časopisima s faktorom uticaja, naučnoistraživački projekti se finansiraju solidnim sredstvima, kupuje se oprema. Ako pođemo samo od ovih činjenica, trebali bismo očekivati da će univerziteti biti sve bolje rangirani. Ali to se ne dešava, naprotiv", kaže Stojkovski za RSE. On naglašava da nadležno Ministarstvo obrazovanja i nauke može samo da kupi opremu za univerzitete, ali će njena upotreba zavisiti od univerzitetskih jedinica. "Ako uzmemo hipotetički primjer u kojem je Ministarstvo obrazovanja i nauke kupilo neki uređaj sa 100% učešćem, da budemo iskreni, moraćemo vidjeti i da li je druga strana omogućila njegovo nesmetano funkcionisanje. Taj uređaj koji vam je država stavila na raspolaganje treba da doprinese dobijanju novih rezultata, objavljivanju novih radova i njihovom povlačenju u određene baze podataka, a samim tim i boljem rangiranju. Samo na taj način ćemo doći do pravog odgovora, a takvih primjera na fakultetima ima mnogo", dodaje Stojkovski. Nedostaju asistentiPrema njegovim riječima, univerzitetima su uvijek potrebni novi asistenti, odnosno mlad kadar koji će igrati značajnu ulogu u, kako kaže, lancu visokog obrazovanja. "Međutim, i ovdje treba napraviti dobru procjenu i dobar plan - gdje su potrebni, koliko ih je potrebno i kojom dinamikom se ostvaruje napredak. Jer ne mogu na odsjeku biti četiri profesora, a nijedan asistent", zaključuje Stojkovski. Govoreći o disperziji fakulteta kao pokušaju da se visoko obrazovanje približi što većem broju mladih ljudi, on kaže da je, iako je ideja bila dobra, pogrešno provedena. "Razvoj određene regije s fakultetima koji su karakteristični za tu regiju, a koji bi bili od koristi svima, u dobroj infrastrukturnoj povezanosti je dobro rješenje. Ali kopiranje istih univerziteta koji su vrlo blizu jedan drugom uticalo bi na racionalno korištenje sredstava jer naša zemlja nije dovoljno bogata da razvije toliko univerziteta na istom nivou", kaže sagovornik RSE. Slaveski: Podjela na istraživačke i nastavne univerziteteU međuvremenu, vlasti već rade na novom Zakonu o visokom obrazovanju, za koji kažu da će poboljšati situaciju. Ali profesor Trajko Slaveski, aktuelni guverner Narodne banke, smatra da je potreban oprez i da isti kriteriji za prijem nisu potrebni za sve univerzitete. On predlaže da se državni univerziteti podijele na nastavne i istraživačke. U izjavi za RSE, Slaveski naglašava da to već funkcioniše širom Sjedinjenih Država, Evrope i Azije. "Ne bismo trebali stvarati frustracije nakon svake objave "Šangajske liste". Problem se može riješiti tako što će se univerziteti izdvojiti prema svojim performansama u proteklih nekoliko decenija i staviti u povoljniji položaj u pogledu finansiranja", smatra Slaveski. To bi značilo da bi ovi univerziteti imali više sredstava za istraživanje, što bi podrazumijevalo strože kriterije za prijem i napredovanje. S druge strane, preostali univerziteti bi imali status "nastavnih institucija", gdje bi profesori imali manji pritisak da objavljuju u naučnim časopisima. "Mogli bi se više koncentrisati na nastavu i rad sa studentima. Bio sam na obje vrste univerziteta u SAD-u – nastavnim i istraživačkim. Na ovim univerzitetima drugog reda, studenti dobijaju vrlo solidno obrazovanje, ponekad čak i više pažnje od samih profesora, jer su prvi pritisnuti potrebom da stalno budu u dosluhu sa naukom i objavljuju istraživanja", dodaje Slaveski. Promjene u Agenciji za kvalitet u visokom obrazovanjuPored izmjena Zakona o visokom obrazovanju, vlasti pripremaju i novi Zakon o naučnoistraživačkoj djelatnosti. Ove godine, za razliku od prošle, budžet za nauku je udvostručen – saopštilo je Ministarstvo obrazovanja i nauke za RSE. Prošle godine država je za nauku izdvojila 380 miliona denara (oko 6,1 milion eura), dok je ove godine planirani budžet 680 miliona denara (oko 11 miliona eura). Od ovog iznosa, oko 370 miliona denara (oko 6 miliona) je već raspoređeno kroz tri poziva. Vlasti također razmatraju mogućnost restrukturiranja Agencije za kvalitet u visokom obrazovanju, koja uključuje Odbor za akreditaciju i Odbor za evaluaciju. Ministarstvo obrazovanja i nauke podsjeća u saoštenju za RSEda je ove godine, po prvi put, obezbijeđen besplatan pristup naučnim bazama podataka SCOPUS i WEB OF SCIENCE za sve naučnike, profesore i studente na državnim univerzitetima. Potpisan je sporazum sa Zajedničkim istraživačkim centrom Evropske komisije u Italiji o pružanju dodatne podrške makedonskim naučnicima u cilju realizacije ciljeva Strategije pametne specijalizacije - dodali su iz Ministarstva obrazovanja i nauke.

Policija u Severnoj Makedoniji je registrovala 75 slučajeva nasilja i nedoličnog ponašanja na omladinskim sportskim utakmicama, za koje je podneto sedam krivičnih prijava, dok je 15 osoba povređeno. Incident u Štipu završio se s dva dečaka u bolnici, pritvaranjem napadača, oca petnaestogodišnjeg fudbalera koji je suspendovan. U proteklih osam meseci ove godine, dečji sportski tereni u Severnoj Makedoniji bili su poprišta 75 incidenata nasilja i nedoličnog ponašanja, u kojima je povređeno 15 osoba, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova. Policija je probleme najčešće registrovala u Skoplju, 45 od ukupno 75 incidenata. Reč je o kršenjima javnog reda na sportskim tribinama na dečjim utakmicama, koja se kreću od bacanja pirotehničkih sredstava i uvredljivih skandiranja do fizičkih napada. "Preduzetim merama registrovano je sedam krivičnih dela – od kojih tri za krivično delo 'nasilje', dva za 'ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti' i po jedno za 'napad na ovlašćeno službeno lice prilikom obavljanja poslova obezbeđenja' i 'nasilje nad detetom' – za koja su podnete krivične prijave protiv 11 osoba, podneto je 13 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdate su novčane kazne i sastavljeni su zapisnici za ukupno 78 prekršaja", navodi se u odgovoru Ministarstva unutrašnjih poslova za RSE. Sportske tribine na dečjim takmičenjima sve češće postaju scene neprimerenog, pa čak i opasnog ponašanja roditelja, umesto terena za sportske vrednosti i podršku. Poslednji incident ovog vikenda šokirao je javnost. Na terenu "Belo Brdo" u Štipu, 43-godišnji otac je na silu utrčao na teren u poslednjem minutu fudbalske utakmice omladinskih timova fudbalskih klubova Bregalnica i Škupi, i napao dva deteta iz kluba domaćina. Dva dečaka s prelomima u nasilnom incidentu u ŠtipuDva dečaka su završila u bolnici s prelomima, a osumnjičeni napadač u pritvoru. Pošto je sud odredio osmodnevni pritvor, Fudbalski savez Makedonije (FFM) pokrenuo je disciplinski postupak protiv trojice igrača koji su započeli tuču na terenu zbog žutog kartona, kao i protiv oba kluba. Incident je otvorio debatu o potrebi za dodatnim mehanizmima za sprečavanje nasilja u omladinskom sportu. Događaj je ocenjen kao grubo kršenje sportskog duha i fer-pleja. Poslednji incident je verovatno dotakao dno, kaže portparol Fudbalskog saveza Zlatko Andonovski. "Zaista smo morali oštro da reagujemo i prema disciplinskim propisima izrekli smo doživotnu suspenziju fudbaleru koji je izazvao teške povrede drugog dečaka iz ekipe Bregalnice. Zatim su dva fudbalera suspendovana na tri meseca, pokrenut je postupak protiv Škupija, kao i protiv Bregalnice zbog loše organizacije, ali i protiv jednog od koordinatora omladinskog tima Škupija", dodao je on. Incidenti na sportskim terenima na raznim omladinskim takmičenjima u kojima su učestvovali roditelji nisu neobični u Severnoj Makedoniji. Neki roditelji kao negativan primer"Šutni pre, glupane", "Da li si sakat u nogama", "Idi na njega, skrši ga", "Uzeću ti kopačke, ne zaslužuješ ih" samo su neke od rečenica koje Danijela, majka osmogodišnjeg dečaka, čuje od pojedinih roditelja koji viču na svoju decu dok gledaju dečje utakmice. "Umesto da uče decu o sportskoj kulturi, sami roditelji preuzimaju ulogu menadžera 'budućeg Mesija ili Ronalda' i vrše ogroman pritisak na svoju decu. Zbog takve 'napete' atmosfere, počela sam da izbegavam tribine", kaže majka desetogodišnjeg dečaka koji trenira u jednom skopskom fudbalskom klubu. Neprimereno ponašanje ponekad ne ostaje samo na nivou reči. Prošle godine roditeljima zabranjen pristup tribinamaPošto je izbila tuča između roditelja mladih fudbalera prošle godine, tribine su bile zatvorene za gledaoce neko vreme. "Prošle godine, na utakmici dečje lige, roditelji su se potukli na tribinama stadiona FFM-a. Potukli su se međusobno zbog utakmice. Posle toga, tribine su neko vreme bile zatvorene za navijače", kaže Zoran iz Skoplja, roditelj jedanaestogodišnjeg dečaka koji trenira fudbal. Pošto su dozvolili da se opet bude na tribinama, u početku je bilo mirno, ali na poslednjem prolećnom turniru, možda nije bila tuča, ali je bilo neprimerenog ponašanja roditelja osmogodišnje dece, svedoči 35-godišnji otac Vlatko iz Skoplja. "Jedan od očeva dece u timu mog sina bio je verbalno agresivan, neprestano je dovikao uvrede svom sinu sina, a kada je on postigao pobedonosni gol, razbio je kantu za smeće ispred sebe iz sreće zbog gola – preterivanje. To je samo igra za malu decu, treba se radovati, ali ne i razbijati", dodaje on. Međuim, zabrana roditeljima prisustva na sportskim terenima nije uvek dobro rešenje, kaže profesor na Fakultetu za fizičko vaspitanje Ivan Atanasovski. "S jednog aspekta, to jeste dobra preventivna mera, ali s aspekta da se fudbal i sport igraju za publiku, za narod, mi s tog aspekta osiromašujemo sport ili fudbal. Međutim, ponašanje, negativno ponašanje roditelja, nažalost zbog njihove želje da njihovo dete uspe po svaku cenu, jer im je rezultat imperativ koji treba da se reflektuje kroz njihovo dete, dovodi do eskalacije situacije na terenu, u terenu i oko terena", kaže on. Neki od roditelja u ulozi trenera i sudijaTrener Marjan Grozdanovski iz fudbalskog kluba Grozdanovski objašnjava da je prisustvovao mnogim situacijama u kojima roditelji koji nisu uspeli u sportu, leče, uslovno rečeno, "svoje frustracije" kroz svoju decu. "Neki od roditelja koji vode decu na sport, dolaze sa svojim frustracijama, bilo s posla ili iz privatnog života, nije bitno, i ambicijama poput: 'Ja nisam uspeo u sportu, onda moje dete mora'. Ništa ne mora, dete jednostavno mora da uživa u sportu", kaže trener Grozdanovski. Često se dešava da roditelji preuzmu ulogu trenera na dečjim takmičenjima i remete red, kaže on. "Umesto da bodre svoju decu s tribina, dešavalo se da se neki roditelji ponašaju kao huligani, preuzimaju ulogu trenera u pokušaju da vode utakmicu. Takvim ponašanjem ponekad kod dece stvaraju odbojnost prema sportu, jednostavno ne žele da treniraju, jer im se sport gadi", dodao je Grozdanovski. Krivicu treba tražiti u nekim od roditelja, ali i u nekim od trenera, koji umesto da pokažu da igra može da nauči decu sportskom duhu, veštinama i sportskom bon tonu, ciljaju samo na pobednički rezultat, dodaje on. Policija i obezbeđivanje čest dekor na dečjim utakmicamaUniformisani policajci često su "glavni dekor" na dečjim fudbalskim turnirima. To je takođe jedan od zadataka Saveza, da obezbedi bezbednost utakmica. "Nismo srećni ako na takvoj vrsti utakmice ima više redara ili policije nego publike koja dolazi svim srcem da navija za mlade i svoju decu, ali postoje slučajevi kada se to jednostavno mora uraditi", dodaje portparol FFM-a Andonovski. Prema rečima profesora Atanasovskog sa Fakulteta za fizičko vaspitanje, želja za profesionalnom fudbalskom karijerom koja će omogućiti uspešan transfer i finansijsku korist je ozbiljan motiv za neke roditelje da svoje dete posmatraju kao "investiciju". "Sva te frustracija koju roditelji donose, čak mislim da roditelji u nekom trenutku gledaju na svoje dete kao investiciju po svaku cenu koja bi trebalo da uspe i da se isplati u budućnosti", kaže Atanasovski. U takvim slučajevima, sport gubi svoje osnovno značenje – vaspitanje dece kroz timski rad, disciplinu i fer-plej. Umesto toga, deca odrastaju u okruženju u kojem se agresija i nasilje normalizuju, i to dolazi upravo od onih koji bi trebalo da im budu uzori – njihovih roditelja. Sociolozi i sportski psiholozi upozoravaju da roditelji koji donose uvrede i agresiju na tribine štete svojoj deci. "Sportska kultura ili sportski bonton je veoma ozbiljna tema koja se, nažalost, kod nas ne razvija. Pritisak da se bude 'pobednik po svaku cenu' stvara strah, nesigurnost i uništava ljubav prema sportu. Da bi sport ostao ono što treba da bude, škola fer-pleja, discipline i zdravih navika, neophodno je odlučno sankcionisati svaki oblik nasilja", kaže profesor Atanasovski. Potrebna su ozbiljna istraživanja o tome zašto se incidenti između roditelja na sportskim terenima dešavaju svakih nekoliko meseci, kako bi država mogla ozbiljnije da se pozabavi ovom negativnom devijantnom pojavom, kaže profesor s Fakulteta za fizičko vaspitanje.

Makedonsko kulturno nasleđe se često restaurira stranim novcem, umesto dugoročnim državnim investicijama, pokazuju revizorski izveštaji. U poslednjih šest godina, u zemlju je uloženo nekoliko miliona evra iz stranih fondova za restauraciju takvih objekata. Dok političari u Severnoj Makedoniji stalno govore o "zaštiti makedonskog identiteta" i skoro 30 godina vode diplomatske bitke u vezi s istorijom, u praksi to ne pokazuju zaštitom kulturne baštine na kojoj se zasniva nacionalni identitet. Makedonski i grčki stručnjaci za vizantijske spomenike zajedno će raditi na restauraciji makedonske crkve Uspenje Presvete Bogorodice u manastirskom kompleksu Treskavec. Za tu restauraciju, makedonske institucije će ove godine uložiti 65.000 evra, a preostali novac će doći iz projekta koji podržava Grčka. Unutrašnju restauraciju fresaka u aprilu je najavio ministar kulture Zoran Ljutkov, koji je naznačio da će se sledeće godine raditi na konzervaciji fresaka u crkvi. Prethodno su makedonske institucije uložile oko dva miliona evra za restauraciju manastira, čiji je konak zahvatio požar 2013. godine. Ovaj manastir je jedan od najvažnijih vizantijskih spomenika u Severnoj Makedoniji. Izgrađen je tokom 12. i 13. veka, a obnovili su ga srpski kraljevi Milutin i Dušan u 14. veku. Jedan od dodatnih razloga zašto je neophodna restauracija crkve Uspenja Presvete Bogorodice u manstirskom kompleksu Treskavec jesu neadekvatna prethodna arheološka istraživanja, pokazuje poslednji revizorski izveštaj. "Postoje vidljiva oštećenja na strukturi zgrada, arhitekturi i freskama, delimično kao rezultat arheoloških istraživanja, koja nisu praćena konzervatorskim tretmanom. Iskopine iz istraživanja ostale su otvorene, što je rezultiralo sakupljanjem podzemnih voda koje su promenile unutrašnju mikroklimu zgrada i izazvale povećanu vlažnost", navodi se u revizorskom izveštaju "Efikasnost politika i mera za zaštitu, upravljanje i revitalizaciju nepokretne kulturne baštine". Direktorka Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike u Solunu, Flora Karagijani, izrazila je uverenje tokom posete u aprilu da će crkva i njene freske biti zaštićene od vlage. To je drugi takav zajednički projekat timova stručnjaka iz Instituta za zaštitu spomenika kulture i muzeja – Prilep, Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike u Solunu u Grčkoj (EKBMM), Zavoda i muzeja – Bitolj i Nacionalnog centra za konzervaciju. Prvi je još u toku i tiče se crkve Svetog Đorđa u prespanskom selu Kurbinovo, koja datira iz 12. veka i deo je vizantijske arhitektonske tradicije s jedinstvenim carigradskim konceptom. Međutim, jedinstveni freskopis, poput anđela, odnosno arhanđela Gavrila, koji je preslikan na novčanici od 50 denara i koji Kurbinovo postavlja na mapu svetskih kulturnih vrednosti, godinama je u opasnosti, prepušten zubu vremena. Stručnjaci su upozorili da je ta crkva pola veka bila ostavljena da propada i godinama nije bila prioritet za mnoge vlade. Od poslednje restauracije 1958. do 2020. godine, svako je mogao da poseti crkvu ako bi dobio ključ koji je čuvao stanovnik Kurbinova. Dodata je na listu čekanja za restauraciju 2021. kada je tadašnja ministarka Irena Stefkoska potpisala sporazum s Evropskim centrom za vizantijske i postvizantijske spomenike u Solunu, psole čega su radovi na restauraciji počeli 2023. "Krajem 2024. godine, sve freske su restaurirane, prema projektu. Troškovi konzervacije fresaka unutra, koje je pokrilo Ministarstvo kulture Grčke preko EKBMM-a, iznosili su 112.510 evra", navela je grčka ambasada u Skoplju u odgovoru za RSE. Evropska unija – Prespa kao laboratorija za održivostPomoć EU za Prespu dolazi i iz projekata "Kreativna Evropa", kojim je obezbeđen novac za renoviranje stare vatrogasne stanice u Resenu i njeno pretvaranje u Opštinski i multikulturalni centar "Prespanska kultura", zatim konzervatorske radove na crkvi Svete Petke u prespanskom selu Brajčino i restauraciju bivše carinske zgrade u Ljubojnu radi uspostavljanja "Karaula haba" – samoodrživog inkubatora za zajednicu i turizam. Spisak projekata koji su dobili novac iz evropskih fondova uključuje i podvodna arheološka istraživanja Prespanskog jezera i ekoturističku inicijativu poput "Otkrijte Prespu". "Glavni cilj je zaštita kulturnog bogatstva, podizanje svesti o ključnim lokalitetima nasleđa, s akcentom na održivost kako bi se osiguralo da ovi napori traju dugoročno", navela je Delegacija EU u Skoplju u odgovoru za RSE. Prema podacima koje je RSE dobio od kancelarije ambasadora EU u Skoplju, u protekle četiri godine, 1,4 miliona evra je uloženo u dva prekogranična projekta u regionu Prespa-Pelagonija, koji takođe obuhvata delove Albanije, a preostalih pola miliona evra dolazi iz makedonskog i albanskog budžeta. SAD obezbedile više od pola miliona evra za četiri od 18 restauratorska projekataNa primer, podrška Ambasade SAD u Skoplju za zaštitu kulturnog nasleđa dolazi uglavnom kroz grantove iz Ambasadorovog fonda za očuvanje kulture. Od 2019. godine, 18 projekata očuvanja kulture u Severnoj Makedoniji je dobilo podršku. Samo za četiri od njih, grantovi iznose više od pola miliona evra. Reč je o četiri projekta iz 2019. godine, uključujući konzervaciju manastira Svete Bogorodice Eleuze u Veljuši iz 11. i 12. veka, očuvanje mozaika na arheološkom lokalitetu Herakleja Linkestis, očuvanje Spomenika slobode u Kočanima i nedavno dodeljenu konzervaciju Akvadukta u Skoplju. "Ambasada SAD je ponosna što podržava očuvanje i promociju bogatog kulturnog nasleđa Severne Makedonije", navela je Ambasada SAD za RSE. Od srednjovekovnih crkava do osmanskih građevina i arheoloških nalazišta iz rimskog doba, poslednjih godina se sve više oslanjaju na finansijsku i stručnu pomoć međunarodnih organizacija i zapadnoevropskih fondova. Ambasade i međunarodne fondacije postale su glavni investitori u zaštitu spomenika i crkava, dok država, odnosno oni koji je predstavljaju, pred susedima glasno govore o "odbrani identiteta", ulažu minimalna sredstva za zaštitu kulturne baštine koja je deo identiteta jednog naroda. Makedonski budžet štedi na zaštiti kulturne baštinePoslednji podaci Zavoda za javne nabavke s početka ove godine zasad pokazuju da su Nacionalne ustanove za zaštitu spomenika zaključile samo dva tendera za rekonstrukciju krovova i građevinske radove na crkvama u vrednosti od 200.000 evra. Nacionalni centar za zaštitu, s druge strane, izdvojio je 86.000 evra za javne nabavke za konzervaciju i sedmu fazu restauracije dela manastira Lesnovo i za sanaciju kuće Apasijevi u Velesu. S druge strane, Uprava za zaštitu kulturnog nasleđa potrošila je svoj budžet od početka ove godine na račune za struju, telefon, obezbeđenje i kupovinu kancelarijskog materijala, pokazuju podaci Zavoda za javne nabavke. Istoričari i arheolozi kažu da je poslednjih godina došlo do povećanja budžeta za zaštitu kulturne baštine, ali ni to nije dovoljno. "Međutim, novca i dalje nema dovoljno. Ali tu postoji veći problem, institucionalni kapacitet i način finansiranja kako je dosad rađeno. Tako što, ponekad iako ima mnogo više sredstava, neke od institucija nisu u mogućnosti da same realizuju projekte, pre svega zato što se proteklih godina vrlo malo ulagalo u ljudske kapacitete, odnosno, zaposleno je vrlo malo stručnog osoblja, posebno konzervatora koji mogu da odgovore na potrebe zaštite kulturnog nasleđa", kaže predsednik Makedonskog arheološkog društva Ordančo Petrov. On dodaje da je problem i kako je novac do sada raspodeljen, odnosno da je jednogodišnje finansiranje kamen spoticanja koji često ostavlja projekte nedovršenim. Ove godine je to promenjeno delegiranim budžetom, ali je prerano govoriti o rezultatima promene. "Videćemo tek krajem ove godine da li će ovaj način finansiranja, gde će same institucije moći da odrede svoje prioritete i same raspodele budžet, dati neke rezultate", kaže Petrov. Ministar kulture Zoran Ljutkov od početka ove godine je najavio nekoliko novih projekata restauracije, uključujući i brutalizam kao arhitektonski stil koji treba da bude obeležen u Skoplju kao kulturno nasleđe, kao i renoviranje dva muzeja u Skopskoj tvrđavi vredno 130.000 evra. "Cilj je da do 2028, kada će Skoplje biti Evropska prestonica kulture, ovaj prostor bude jedan od najkorišćenijih", nedavno je rekao Ljutkov. Nacionalni konzervatorski centar radi s doniranom opremom starom 25 godinaProšlogodišnji izveštaj Nacionalnog konzervatorskog centra (NKC) ukazao je da su ključni problemi u njegovom radu koji su ga mučili poslednjih godina nedostatak novca, kvalifikovanog osoblja koje će moći da radi na zaštiti kulturne baštine, kao i oprema. "Konzervatorske laboratorije za ikone i štafelajno slikarstvo u NKC-u suočavaju se s nedostatkom moderne opreme za konzervaciju. Poslednje ozbiljnije ulaganje u opremu sprovedeno je 2000. godine, kroz donaciju od FARE-a. Jedina moderna oprema koju posedujemo je u hemijskoj laboratoriji, dok se ostale konzervatorske laboratorije suočavaju s nedostatkom osnovnih uslova za rad. Stoga su neophodna ozbiljnija ulaganja u modernu opremu, alate i laboratorijsku opremu koja će omogućiti odgovarajući tretman kulturnih dobara, u skladu s postojećim standardima u delatnosti zaštite i konzervacije", navodi se u izveštaju. U izveštaju se navodi da je prošle godine za tu instituciju odobreno 400.000 evra za građevinske radove i 23 projekta za sanaciju kulturnog nasleđa. Dok projekti finansirani stranim grantovima poboljšavaju stanje objekata, oni takođe postavljaju pitanja o zavisnosti makedonskog kulturnog nasleđa od stranih sredstava. "Strane donacije su uvek dobrodošle, kao i pomoć stranih stručnjaka, što se ceni, ali u odnosu na ukupno kulturno nasleđe koje imamo i koje se svake godine štiti, sredstva koja dolaze iz inostranstva su i dalje veoma mala. Strani stručnjaci dolaze za određene spomenike, za mali broj spomenika, i oni bi trebalo da nam više posluže kao obuka i sticanje znanja i novih praksi za naše konzervatore koji bi potom trebalo samostalno da odgovore na potrebe", objašnjava Petrov. Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Italija i druge zemlje sponzorišu i sprovode projekte konzervacije u Severnoj Makedoniji. Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) finansirala je 95.000 evra za konzervaciju krovne konstrukcije i unutrašnje arhitekture Daut-pašinog hamama. SAD su ranije obezbedile 54.000 evra za renoviranje tog objekta. Samuilova tvrđava u Ohridu bila je deo projekta konzervacije zidina koji su podržali USAID i UNESCO, s ukupnim iznosom od 300.000 dolara (273.000 evra). Nemačka ambasada je finansijski podržala projekat za arheološko nalazište Skupi 2023. godine. "U oblasti očuvanja kulture u Severnoj Makedoniji, saradnja s Nemačkim arheološkim institutom (GAI) takođe igra ulogu i zadovoljni smo što će GAI biti prisutan u zemlji dugo vremena kako bi sarađivao s makedonskim kolegama na arheološkim lokalitetima", navela je nemačka ambasada u Skoplju u odgovoru za RSE. Ta saradnja je rezultirala osmomesečnom izložbom u Nemačkom arheološkom muzeju u Frankfurtu pod nazivom "Tamna strana rimske istorije", koja se fokusira na otkriće masovne grobnice rimskih vojnika u skopskom lokalitetu Skupi. Izložba će biti otvorena do 31. avgusta. Strana ulaganja u restauraciju makedonskog kulturnog nasleđa pozdravlja stručna javnost, ali ona nekako otkrivaju i pokazuju drugu stranu, nedostatak jasne državne strategije i manjak političke volje da se izdvoji više novca za kulturno nasleđe. Takve stavove u svojim izveštajima iznosi i Evropska komisija, koja navodi da je strategija za kulturu i zaštitu kulturnog nasleđa za period 2023–2027. zakasnila i da je potrebno ojačati institucionalne kapacitete. Kada nema strategije, novac ide ad hok i ne stvara održivi sistem. Nasleđe u opasnostiPoslednji revizorski izveštaj ukazuje na to da nema redovne brige, održavanja i obezbeđivanja, kao i na nekonzistentne kriterijume za raspodelu sredstava za nepokretno nasleđe, što je kombinacija koja dovodi do štete i većih troškova kasnije. Ti slučajevi ilustruju paradoks u kojem državno rukovodstvo glasno govori o "borbi za zaštitu makedonskog identiteta", ali kada je reč o konkretnim resursima i zaštiti spomenika koji simbolizuju makedonske kulturne korene, domaće institucije su netransparentne, efekat je slab, a delovanje sporo. "Kulturno nasleđe je zanimljiva tema i deo je makedonskog identiteta. Političari vole da se hvale brigom koju pokazuju prema zaštiti kulturnog nasleđa, ali mislim da to nije dovoljno. Treba da pokažu više brige o načinu finansiranja, upravljanju institucijama i postupanju sa zaštitom. Kulturno nasleđe je naš identitet i moramo više da brinemo o njemu", kaže Petrov. Zaključno s novembrom 2024. Registar kulturnog nasleđa Makedonije evidentirao je 1.336 objekata i mesta zaštićenih kao spomenici kulture. To su crkve, manastiri, džamije, kuće, prodavnice, sahat-kule, tvrđave, spomenici, mostovi i ulice. Međutim, sami brojevi ne znače zaštitu. U 2023. godini, 19 njih je proglašeno nasleđem u opasnosti, ali se malo ko obazire na taj alarm. Najviše zabrinjava to što država nema jasan sistem za dugoročnu zaštitu tog blaga. Poslednji Revizorski izveštaj potvrđuje da je prethodna nacionalna strategija za razvoj kulture (2018–2022) ostala samo na papiru. Od devet glavnih prioriteta, šest nije uopšte realizovano ili je delimično realizovano. Kao ilustrativan primer nefunkcionalnosti može poslužiti Ohrid, grad koji je na Uneskovom spisku svetske kulturne baštine. Stari plan za restauraciju fasada kuća koje spadaju u kategoriju "zaštićenog nasleđa" u periodu od 2015. do 2020. nije sproveden. Prema revizorima, u tom periodu od 11 predloga projekata za konzervatorske radove na fasadama, Ohridski institut i muzej je aplicirao sa samo četiri, a Ministarstvo je odobrilo sredstva za dva. Realizaciju su blokirali nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nedovoljna sredstva, pa čak i nesaglasnost vlasnika da se intervenišu na njihovim zgradama. Sanacija spomeničkog kompleksa "Kuća Robevci" završena je pre mesec dana, iako je bila deo programa iz 2015. Na njenu restauraciju Ministarstvo kulture potrošilo je 50.000 evra.

Goše Nikolov, osnivač platforme "Studentarija", kaže kako se trudi da doprinese poboljšanju situacije u svojoj zemlji, ali da to ne znači da nije razmišljao o preseljenju iz Sjeverne Makedonije. "Veliki dio ljudi iz moje generacije se već odselio, neki čak ni ne planiraju da se vrate. Čak su i oni koji su bili najveći patrioti na kraju morali priznati da im je lakše da grade svoje živote u inostranstvu sa mogućnostima za bolju platu, kao i zdravstvenu i socijalnu zaštitu", kaže Nikolov za Radio Slobodna Evropa (RSE). On smatra da je ovakva slika u zemlji koja gubi sve više mladih tužna. Ali kako kaže, razlozi su razumljivi. "Mladi ljudi ne odlaze samo zato što žele evropski pasoš, već zato što žele bolji životni standard, bolje plate i osjećaj sigurnosti", ističe Nikolov. Druga 'pravila igre'Kaže da mladi ljudi često koriste ljeto za rad u inostranstvu, uglavnom u Njemačkoj i Hrvatskoj. Tamo su, dodaje, "pravila igre" drugačija. "To su dvije zemlje koje su dio EU i kada odu tamo, mladi ljudi shvate da im ne trebaju veze ili birokratske procedure kao kod kuće. Sa istim radom mogu zaraditi više", kaže dvadesetdevetogodišnji Goše. Platforma "Studentarija", koju je osnovao prije osam godina, nedavno je objavila rezultate online ankete u kojoj je učestvovalo više od 1.000 mladih ljudi, iskazavši euroskepticizam. Rezultati ankete, koji su objavljeni prošlog mjeseca, pokazuju da 41 posto mladih u zemlji pozitivno doživljava Evropsku uniju (EU), a 24 posto ima negativan stav prema Uniji. Nešto više od trećine, odnosno skoro 35 posto mladih, je neutralno – pokazuje anketa. To je dio šire analize stavova mladih prema EU, koju provode Institut za dobro upravljanje i evroatlantske perspektive (IDUEP Skopje), Evropski centar izvrsnosti u Briselu i njemačka Fondacija Friedrich Naumann za slobodu, u saradnji s omladinskom platformom Studentaria. Skepticizam prema evropskoj budućnosti Sjeverne MakedonijeŠto se tiče budućnosti zemlje u Uniji, podaci su vrlo skeptični - bilježi nevladin sektor. Gotovo polovina ispitanika, ili 46,5 posto, ne vjeruje da će Sjeverna Makedonija ikada postati članica EU. Međutim, 35,8 posto je reklo da će se evropska integracija Makedonije dogoditi, ali u daljoj budućnosti, dok samo 6,7 posto vjeruje da bi se to moglo dogoditi u narednih pet godina. Preostalih 11 posto ne zna, tj. nema mišljenje o tom pitanju. Nikolov smatra da je takav skepticizam samo "dugotrajni osjećaj među mladima da se uprkos svim najavama i obećanjima ništa u suštini ne mijenja." Agende, strategije i reforme stranaka, kaže on, zvuče sjajno na papiru, čak i savršeno u izbornim kampanjama, ali stvarnost je drugačija. "Svi ti planovi se ili vrlo sporo provode ili uopće ne dosežu konkretnu implementaciju. Mislim da ovaj jaz između onoga što se govori i onoga što se radi stvara nepovjerenje", dodaje Nikolov za RSE. Svakodnevno komunicirajući sa studentima i drugim mladim ljudima o trenutnim izazovima, njegov utisak je da se skepticizam produbljuje, jer se "prave kompromisi s osnovnim vrijednostima". Euroskepticizam je direktno povezan s nepovjerenjem mladih u kapacitete institucija za provođenje reformi - kaže Matea Kargovska iz Centra za evropske strategije "Eurothink". Zatvorenost za saradnju s mladimaPrema njenim riječima, da bi se to promijenilo, institucije moraju biti otvorenije za saradnju s mladima. I zapravo, i sama je iskusila njihovu zatvorenost. Matea već tri godine čeka odgovor od jednog od ministarstava gdje se prijavila za praksu. Od tada je završila Političke studije na Pravnom fakultetu u Skoplju, a trenutno priprema magistarski rad, ali do sada niko nije odgovorio na dokumente koji su od nje traženi, a koje je uredno dostavila. "Sigurna sam da taj odgovor nikada neću dobiti", kaže Matea za RSE. Za razliku od javnog sektora, nevladin sektor nudi mnogo programa stažiranja unutar zemlje, ali nezadovoljstvo sistemom i dalje je prisutno među mladima. Svjedočeći apatiji institucija, Mattea je od tada postala asistentica na projektu "Mediji za EU" i mlađa istraživačica u Eurothinku. Kaže da nepovjerenje u institucije nije slučajno, s obzirom na to da Evropska komisija također preporučuje reforme u javnoj upravi. "Žalosno je što, iako bi trebale biti stubovi države, institucije ne funkcionišu, čak ni one u osnovnim oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo i pravosuđe, a na kraju krajeva, i javna uprava s kojom se svi suočavamo", kaže Mattea. Osim toga, mladi ljudi, kako ističe, ne mogu profesionalno napredovati ako nisu stranački orijentisani. "Više ne možemo reći da je javna tajna saznanje da se svi zapošljavaju prema tome ko je na vlasti. Vaš profesionalni napredak u tim institucijama ne zavisi od stručnosti", ističe Matea. A nisko povjerenje u institucije je jedna od tri glavne prepreke članstvu Sjeverne Makedonije u EU – odgovorili su mladi ljudi koji su učestvovali u anketi IDUEP Skopje. Samo korupcija i bilateralni sporovi dolaze prije toga. Implementacija postojećih, a ne novih politikaDa bi se ova slika promijenila, državi nisu potrebne nove politike, već samo da se implementiraju postojeće – pokazuje još jedno istraživanje, koje je 4. avgusta objavio Balkanski institut za regionalnu saradnju BIRS sa sjedištem u Tetovu. Programski direktor ovog instituta Lorik Idrizi navodi da je posebno važno da mladi budu uključeni u proces donošenja odluka na svim nivoima vlasti. "Njihova zastupljenost u općinskim vijećima je ispod sedam posto, dok većina općina nema funkcionalna vijeća mladih. Mladi izražavaju nepovjerenje i apatiju prema institucijama i političkim procesima. Zato bježe od nas i vide svjetliju budućnost vani, u nekoj od razvijenih zapadnih zemalja“", kaže Idrizi za RSE. On upire prstom u stranke zbog nemogućnosti mladih da se dokažu: "Glas mladih mora se čuti ako želimo da ovdje grade svoju budućnost“", kaže Idrizi. Članstvo neće smanjiti iseljavanjeSagovornici RSE smatraju da koristi od eventualne evropske integracije same po sebi neće iskorijeniti sve nedostatke. "Čak i ako sutra postanemo članica Unije, mladi će i dalje vidjeti razliku u prosječnoj plati između naše zemlje i zemlje poput Njemačke ili Hrvatske. A u scenariju u kojem bismo imali bolje uslove članstvom u EU, povjerenje je već narušeno“, zaključuje Nikolov sa platforme "Studentarija". Sjeverna Makedonija je na trećem mjestu u Evropi po demografskom padu. Izgubila je 11,4 posto stanovništva u odnosu na 2011. godinu - objavila je Evropska statistička agencija Eurostat. "Pad broja stanovnika u Sjevernoj Makedoniji dio je šireg trenda iseljavanja i niske stope nataliteta koji pogađa gotovo cijeli Balkan", objavio je Eurostat u julu ove godine.

Ministarstvo zdravlja Sjeverne Makedonije planira da formira tročlanu komisiju za stručni nadzor, koju će činiti isključivo strani kardiohirurzi, s ciljem da se analizira opravdanost medicinskih intervencija u privatnim i državnim klinikama. Na ovaj način Ministarstvo odgovara na tvrdnje poznatog kardiohirurga Saška Kedeva, koji je optužio privatne klinike u Sjevernoj Makedoniji – ne navodeći konkretno koju – da izvode nepotrebne operacije na pacijentima, kako bi naplatili novac od države putem Fonda za zdravstveno osiguranje. Iako je ministar Azir Aliu najavio brzu reakciju, stručnjaci još nisu ni pronađeni, niti angažovani. Aliu čeka i informacije o tome da li uopšte smije angažovati stručnjake i da li ih Ministarstvo može platiti, s obzirom na raspisane lokalne izbore. "Mapirali smo odakle želimo članove komisije. Trenutno imamo kontakte iz Slovenije. Ne želim da svi budu iz iste zemlje, niti iz susjednih zemalja, jer naši doktori s njima sarađuju. Tražit ćemo stručnjake iz drugih evropskih zemalja. Prvo će iskontrolisati privatne zdravstvene ustanove, pa ćemo nastaviti s javnim. Ako Ministarstvo ne bude moglo da plati eksperte, tražit ćemo opciju preko vanjskih institucija s kojima sarađujemo", izjavio je Aliu na konferenciji za medije. Ministar je dodao da resor kojim upravlja ima podatke samo za pacijente koje pokriva Fond za zdravstveno osiguranje, ali da uopšte nema informacije o onima koji se liječe o vlastitom trošku. "Dio tih pacijenata se pojavljuje u državnim ustanovama, a mi nemamo nikakve informacije o tretmanu pacijenata u privatnim klinikama. Ili nam treba vremena da prikupimo podatke kako bismo znali kako da nastavimo dalje, ili, nažalost, ponekad moramo krenuti ispočetka. Informacije koje imamo odnose se samo na pacijente iz privatnog zdravstva koje pokriva Fond i ne daju potpunu sliku. Neću dozvoliti da imamo polovične informacije", rekao je Aliu na konferenciji za novinare 21. avgusta. Osvrnuo se i na činjenicu da Ljekarska komora, iako ima nadležnosti i zakonsku obavezu da vrši kontrole u bolnicama, prema podacima koje je podijelio, u posljednjih pet godina nije sprovela ni redovne, ni vanredne inspekcije. Zašto nije postupala, ministar je rekao da će tražiti objašnjenje od direktorice Kaline Grivčeve 25. avgusta, nakon što se vrati s odmora. Kedev: Postoje dokazi o nepotrebnim operacijamaReakcija zdravstvenih vlasti uslijedila je nakon što je kardiohirurg Saško Kedev izjavio da se u privatnim klinikama izvode nepotrebne operacije zarad profita. "Najveći dio mog savjetodavnog rada svodi se na odvraćanje ljudi od nepotrebnih intervencija – nepotrebnih ugradnji stentova, nepotrebnih operacija. Trenutno se suočavamo sa nečim zastrašujućim, a to su upravo te profitno orijentisane nepotrebne intervencije. Svjedočimo širenju privatnih bolnica, kojima je primarni interes zarada. To su lako dokazive stvari, imamo dokaze da bi određeni centri iz medicinskog aspekta trebali biti zatvoreni. Da se to dešava u Engleskoj ili Americi, te ustanove bi bile zaključane. Operisali su bez potrebe, otvarali grudni koš bez medicinskog opravdanja, za to imamo dokaze", izjavio je Kedev u emisiji "Stadion" na Kanalu 77. Iako Kedev nije imenovao nijednu konkretnu bolnicu, "Acibadem Sistina" mu je zaprijetila tužbom i zatražila da precizira na koga se njegove optužbe odnose, a on je odgovorio da bi "tužba mogla biti prilika da se konačno otkrije šta se zaista dešava u makedonskom privatnom zdravstvu". Kardiološke intervencije – gdje i koliko?Prema podacima koje je 21. avgusta iznio ministar Azir Aliu, u 2025. godini do sada je ukupno izvršeno 5.773 kardioloških intervencija u državnim i privatnim klinikama. U 2024. godini bilo ih je 5.188, dok je 2023. zabilježeno ukupno 5.012 takvih intervencija. Aliu je najavio da će tročlana Komisija za stručni nadzor analizirati 10 posto od ukupnog broja intervencija koje su izvedene u tim klinikama. U tekućoj godini, najviše pacijenata zabilježeno je na Univerzitetskoj klinici za kardiologiju – 1.488, zatim u privatnim klinikama "Žan Mitrev" sa 939 i "Sistina" sa 531 pacijentom. Slijede Specijalna bolnica u Ohridu sa 493 pacijenta i Univerzitetska klinika za državnu kardiohirurgiju sa 105 pacijenata – ukupno 3.556 pacijenata. Više od 16 miliona eura završilo u dvije privatne klinikeViše od 16 miliona eura (tačnije 16.747.967 eura) je iznos koji je Fond za zdravstveno osiguranje Republike Sjeverne Makedonije (FZORS) izdvojio za kardiovaskularne intervencije u dvije privatne kliničke bolnice – "Žan Mitrev" i "Acibadem Sistina", pokazuje posljednji godišnji izvještaj Fonda za 2024. godinu. Riječ je o intervencijama koje osiguranici imaju pravo obaviti u privatnim bolnicama, a da pritom ne plate skoro ništa – kao da su ih obavili u javnim ustanovama. Troškove pokriva Fond putem tzv. ugovornih naknada, koje se odnose i na privatne i na javne zdravstvene ustanove. Za ove operacije na srcu i krvnim sudovima, Fond ima potpisane ugovore sa četiri bolnice – dvije privatne ("Acibadem Sistina" i "Žan Mitrev") i dvije državne (Klinika za kardiohirurgiju i Klinika za torakalnu i vaskularnu hirurgiju). Za privatne bolnice 81 posto novca, a za državne samo 19 postoPrema izvještaju Fonda za zdravstveno osiguranje, tokom 2024. godine za kardiovaskularne operacije u dvije državne bolnice obezbijeđeno je oko 11 miliona eura. Polovinu tog iznosa iskoristila je Klinika za kardiohirurgiju. Za vaskularne operacije na Klinici za torakalnu i vaskularnu hirurgiju potrošeno je oko 71 milion denara, što je otprilike četvrtina od ukupnog iznosa od oko 302 miliona denara. Drugim riječima, brojke pokazuju da je 81 posto novca koji je država putem Fonda izdvojila za operacije srca i krvnih sudova završilo u dvije privatne bolnice, dok je samo 19 posto realizovano u dvije državne bolnice. Izvještaj Fonda pokazuje da je u 2024. godini u bolnici "Žan Mitrev" obavljeno 1.384 kardiovaskularne hirurške intervencije, dok je u "Acibadem Sistina" zabilježeno 1.100 takvih slučajeva. To je duplo više od broja intervencija u državnim ustanovama: 532 slučaja u Klinici za kardiohirurgiju i 542 u Klinici za torakalnu i vaskularnu hirurgiju. Dakle, prema podacima, dvostruko više pacijenata je izabralo – ili je bilo upućeno – na operacije srca i krvnih sudova u privatne umjesto u državne bolnice. Ministar Aliu nije dao konkretan odgovor na pitanje zašto se ne ulaže u kapacitete državnih klinika, umjesto što novac preko Fonda završava u privatnim bolnicama. "Od onih pet stubova koje smo najavili, tri su ključna. Prvi je edukacija – država mora više ulagati u nove metodologije, nove tehnike i nove pristupe u liječenju bolesti. Drugi je infrastruktura bez adekvatne infrastrukture, tehnologija se ne može primijeniti. Treći su procesi protokoli i standardi moraju biti precizniji. Ponekad klinike imaju poteškoća upravo zbog tih nejasno definisanih ili dugotrajnih procesa. To je definitivno jedna od prepreka", rekao je Aliu. Fond za zdravstveno osiguranje: Nema nijedne prijave od pacijenataU posljednje četiri godine, Fond za zdravstveno osiguranje nije primio nijednu prijavu od pacijenata koja bi se odnosila na nepotrebne medicinske intervencije. "Ipak, nemamo zakonsku nadležnost da procjenjujemo medicinsku opravdanost izvedenih intervencija niti da vršimo inspekcijski nadzor nad stručnim radom zdravstvenih ustanova. Te nadležnosti su u domenu Državnog zdravstvenog i sanitarnog inspektorata ili specijalnih komisija koje formira ministar zdravstva", saopšteno je iz Fonda. Nadležnost Fonda jeste da prati eventualne nepravilnosti u korištenju novca od strane bolnica. Na toj osnovi, Fond je saopštio da je po sopstvenoj inicijativi izvršio devet kontrola u vezi s naplatom sredstava u privatnom sektoru, ali nije otkriveno kakvi su bili rezultati tih kontrola.