Donoseći osmehe svima, pas Rodžer je deo tima Klinike za psihijatriju u Skoplju. Već nekoliko meseci, ovaj labrador je uključen u terapijski proces. Korisnici kažu da druženja sa njim čine da budu optimističniji. Prema rečima lekara, na taj način se smanjuje strah od neizvesnosti i nesigurnosti. Rodžer najčešće spava na klinici, ali ne ulazi u prostorije sa lekovima, niti tamo gde se nalazi hrana.

Automobil star 19 godina, uvezen iz Nemačke, kupljen "polovno" i verovatno vožen u Skoplju. Ovako se u jednoj rečenici mogu sažeti ukršteni podaci institucija o voznom parku koji je dostupan makedonskim građanima. Prema podacima Uprave carina, Severna Makedonija je 2025. zabeležila rekordan uvoz vozila – čak 69.400. To uključuje automobile, kamione i autobuse. Od njih, većinu ili 60.459 čine automobili, od kojih je 77,4% polovnih vozila, dok su ostali novi. Građani najčešće posežu za polovnim automobilima kada odlučuju o kupovini automobila, a glavni razlog je cena. "Dugo smo suprug i ja razgovarali kakav auto da kupimo i, da budem iskrena, uplašila me je opcija kredita na sedam godina za nova kola, to je zaista zaglavljivanje s ratom u banci u situaciji kada nam novac ne stiže ni da preživimo mesec. To je bio ključni razlog zašto smo se odlučili za polovan auto, iako su i oni poskupeli", kaže Skopljanka Nikolina. Stroži uslovi za čistiji vazduh?Međutim, u međuvremenu, i makedonske i evropske regulative najavljuju stroža pravila i uslove. Sa zahtevima u tom smeru godinama unazad istupaju i ekološki aktivisti, prema kojima je to jedan od načina da se utiče i na smanjenje aerozagađenja. Glavni grad Skoplje, tokom grejne sezone, često je među najzagađenijim gradovima u Evropi i svetu. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), trećina automobila u zemlji nalazi se u glavnom gradu – od ukupno 580.210 registrovanih u 2024. godini, 193.356 ili 33% je u Skoplju. "Smatramo da dažbine za uvoz vozila treba da imaju progresivno oporezivanje – prema emisiji zagađujućih supstanci. Novac od tih nameta trebalo bi da bude namenjen poboljšanju uslova za javni prevoz, pešačenje i korišćenje bicikala i ostalih mikromobilnih saobraćajnih sredstava", kaže za RSE Darko Arsovski Petrovski iz nevladine organizacije Budi zelen (Go Green). Argumentujući svoje stavove, on se poziva i na izveštaj o Nacionalnom inventaru gasova staklene bašte u Severnoj Makedoniji, prema kojem je sektor transporta na drugom mestu po emisijama gasova s efektom staklene bašte sa 27,7% učešća (posle sektora energetike). "U ovom sektoru, 99% otpada na drumski saobraćaj, dok emisije iz železničkog saobraćaja iznose 0,4% (u 2016. godini), a emisije iz domaće avijacije su blizu nule", dodaje Arsovski Petrovski. Budi zelen je među desetak nevladinih organizacija koje su potpisale inicijativu koja je podneta Vladi krajem 2024. godine, a kojom se zahteva zabrana uvoza polovnih vozila starijih od 10 godina i ispod ekološkog standarda "Evro 5". "Vozila emituju više od 200 toksičnih jedinjenja, od kojih su mnoga kancerogena i mutagena, što znači da utiču na genetski materijal i mutiraju gene. Posebno su toksična za decu u razvoju. Svi mi kao građani krećemo se pešačkim stazama pored saobraćajnica. Deca su približno na visini gde direktno udišu te izduvne gasove i zaista su najviše pogođena", rekla je Tatjana Čakulev iz O2 inicijative na konferenciji za novinare ispred Vlade. Prema javno dostupnim informacijama, minimalni dozvoljeni eko-standard za emisiju štetnih gasova motornih vozila pri uvozu je "Evro 4", dok je najstroži, odnosno onaj s najnižom emisijom, uvoz vozila standarda "Evro 6". Promene i u makedonskim i u evropskim regulativamaDa li postoje planovi za pooštravanje uslova? Do objavljivanja ovog teksta RSE nije dobio odgovor. Međutim, najave "strogih pravila i jasnih procedura" dalo je u decembru Ministarstvo energetike, rudarstva i mineralnih resursa, najavljujući izmene Zakona o vozilima, s ciljem usklađivanja s evropskim propisima. Posle radnog sastanka s ekspertom iz Slovenije, Ministarstvo je naznačilo da je cilj definisati konkretne korake kako bi se imao jasan i predvidljiv sistem koji će, između ostalog, obezbediti "moderne procedure za odobravanje i uvoz vozila", kao i "stroži i efikasniji nadzor" i ojačati institucionalni red u svim fazama procesa – od dokumentovanja do kontrole. Paralelno s tim, Evropska unija planira da u narednim godinama uvede stroža pravila kada je u pitanju izvoz starih automobila u treće zemlje. Odnosno, posebne sertifikate za ispravnost dela vozila, kao i popravke pre eventualnog izvoza. Sve bi to povećalo otkupnu cenu, čega se plaše i domaći preprodavci. "Poznajući kupovnu moć 90 odsto naših kupaca, to će biti negativna stvar i za kupce i za preprodavce. Time bi se automatski povećale cene automobila, a samim tim i dažbine u zemlji", rekao je za RSE prodavac polovnih automobila iz Kočana, koji uglavnom uvozi i preprodaje vozila iz zapadnoevropskih zemalja preko Bugarske. Najviše uvezeno iz NemačkeŠto se tiče uvoza, vozila iz Nemačke su najčešći izbor preprodavaca i kupac. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u prvih 11 meseci 2025. godine, dominantni su bili polovni automobili uvezeni s nemačkog tržišta – čak 24.955. Francuska je druga, odakle je uvezeno 5.368, dok je Japan na trećem mestu sa 2.853. Top pet listu zemalja iz kojih se najviše polovnih automobila uvozi u zemlju zaokružuju Španija i Italija sa 2.058, odnosno 1.652 automobila. Slična situacija je bila i 2024. godine, kada je iz Nemačke uvezeno 24.843 polovna vozila. Za jednu deceniju 200.000 automobila višePodaci kojima raspolaže Državni zavod za statistiku takođe pokazuju da raste broj automobila na makedonskim putevima. Iz godine u godinu on stalno raste, pa ih je za deceniju 200.000 više. Ako je 2015. godine broj registrovanih putničkih automobila bio 383.833, 2024. godine ih je bilo 580.210. Najveći broj – 193.356 – registrovan je u Skoplju, a skoro 30.000 vozila registrovano je u sledeća dva grada po broju stanovnika, Bitolju i Kumanovu. Prosečna starost registrovanih vozila u 2024. godini, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, bila je 19,4 godine. Taj prosek se održava poslednjih deset godina. Najniža je bila 2004. i 2008. godine, kada je prosečna starost registrovanih automobila bila 15,4 godine.

Četvrti dan granični prelazi za teretna vozila blokirani su zbog protesta kamiondžija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Prevoznici zahtevaju da budu izuzeti od pravila boravka u Šengen prostoru koji je za građane trećih država ograničen na 90 dana u okviru šest meseci. Da problema postoji svesni su u Evropskoj uniji kao i nadležni u četiri države Zapadnog Balkana. Ima li rešenja i koja bi mogla da budu? (Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader)

Regionalna privreda već je pretrpjela stotine miliona evra štete samo 24 sata nakon što su autoprevoznici blokirali granice prema EU. Kamiondžije iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije su 26. januara blokirali izlaze, a od ponoći su blokirali i ulaze u ove zemlje. "Direktna šteta za ekonomije Zapadnog Balkana je oko 100 miliona evra dnevno po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura i neadekvatne reakcije Evropske unije", rekao je predsjednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, u izjavi za Radio Slobodna Evropa. Istovremeno, iz Transportne zajednice (Transport Community), organizacije koju su osnovale države EU i Zapadnog Balkana radi integracije transportnih tržišta regiona sa evropskim, navode za RSE da svaka odluka o statusu vozača zahtijeva odluku na nivou EU. Prevoznici protestuju zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, te upozoravaju da im je skraćeno dozvoljeno vrijeme boravka u zemljama EU. Traže da se dozvoljeni boravak produži s tri na četiri mjeseca unutar šestomjesečnog razdoblja, te poručuju da će blokada trajati sedam dana ako se ne postigne dogovor. Prvi dan blokade, 26. januara, portparol Evropske komisije, Markus Lamert (Lammert), izjavio je da evropske institucije rade na rješenju koje bi određenim profesionalcima, uključujući i vozačima kamiona, dalo mogućnost da ostanu na teritoriji Šengena duže nego što trenutna pravila dozvoljavaju. Ugrožena stabilnost lanaca snabdijevanjaMarko Čadež je rekao da iz Srbije u EU izvozi oko 10.000 kompanija i da aktuelna situacija ugrožava i stabilnost lanaca snabdijevanja. "Na direktnu štetu treba dodati i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se kreću od 10.000 do 50.000 evra dnevno", dodao je Čadež. Naveo je da privrednici iz Srbije, Sjeverne Makedonije, Albanije i Crne Gore, kao i kompanije iz EU koje posluju u regionu, duže od dvije godine ukazuju na problem, ali da rješenja i dalje nema. "Sada imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Evropa i evropske kompanije same sebe blokiraju", rekao je Čadež. Po podacima Privredne komore, u posljednjih sedam dana samo u Njemačkoj uhapšeno je devet vozača zbog evropskih pravila. "Nadamo se da će evropska administracija imati sluha da čuje velike kompanije u državama članicama koje se sada obraćaju svojim vladama, jer ovakvim pristupom ugrožava sopstvenu ekonomiju", dodao je Čadež. Privredna komora Srbije je u saradnji sa evropskim i komorama regiona kao rješenje predložila uvođenje posebne vize ili dozvole za profesionalne vozače koja bi važila u cijeloj Šengenskoj zoni, povećanje broja dozvoljenih dana boravka, te izuzimanje vozača iz sistema ulaska i izlaska (EES) do postizanja trajnog rješenja. Komorski investicioni forum Zapadnobalkanske šestorke, koji okuplja privredne komore Albanije, BiH, Kosova, Sjeverne Makedonije, Crne Gore i Srbije, uputio je 26. januara Evropskoj komisiji zajednički apel sa ciljem pronalaženja hitnog rješenja za poteškoće vozača. U apelu podsjećaju da je oko 60% spoljne trgovine zemalja Zapadnog Balkana sa EU, te da bi problemi vozača na granicama mogli da prerastu u ozbiljan sistemski, kako ekonomski, tako i politički problem za region. Velika šteta za Luku BarVeć prvog dana protesta posljedice su osetili u crnogorskoj Luci Bar. Odatle su saopštili da će njihovom poslovanju biti nanesena velika šteta. "Blokada ulaza u Slobodnu zonu Luke Bar onemogućava funkcionisanje i redovno odvijanje posla ne samo kompanije Luke Bar, već i svih kompanija koje rade na lučkom području, odnosno u Slobodnoj zoni. Luka Bar kao operater Slobodne zone nema nijedan mehanizam za prevazilaženje ove problematične situacije, niti bilo kakav uticaj na to da se blokada što prije okonča", saopštili su. Vozači kamiona su prethodno blokirali terminale Luke Bar, zaustavaljajući tako i transport preduzeća "Jugopetrol AD" iz Kotora, koje nije moglo isporučiti energenata obrazovno-vaspitnim ustanovama u Crnoj Gori. Iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija saopšteno je da su obaviješteni kako, zbog blokade Luke Bar i skladišta goriva, tokom trajanja obustave neće biti moguće redovno snabdijevanje obrazovno-vaspitnih ustanova energentima. Takođe, iz Uprave carina Crne Gore, suprotno nekim najavama, saopštili su da ne očekuju nestašice hrane usled otežanog uvoza. Kako je objašnjeno, vikend pred početak blokada preduzete su mjere pojačanog uvoza. Evropski partneri 'preispituju kredibilitet' lokalnih izvoznikaIz Spoljnotrgovinske komore (STK) BiH upozoravaju da partneri u EU zbog posljednjih blokada preispituju "kredibilitet izvoznika i uvoznika iz ovog regiona". Zijad Sinanović, direktora Sektora za tranport i komunikacije STK BiH, za RSE navodi da podržava zahtjeve prevoznika, ali da ne može podržati blokade. "Većina zahtjeva prijevoznika je upravo artikulirana u odborima prijevoznika koji djeluju pri STK BiH i godinama smo ih upućivali nadležnim institucijama", kaže Sinanović. Dodaje da nije zahvalno procjenjivati kolike će štete biti prouzrokovane blokadom. "Otvara se pitanje poštivanja rokova isporuke i posljedica zbog nemogućnosti izvršavanja ugovornih obaveza, a s druge strane i svrhe postojanja proizvodnih procesa koji bi za rezultat imali skladištenje gotovih proizvoda, bez daljeg plasmana", upozorava Sinanović. On dodaje da bh. proizvodi, naročito iz metalskog sektora, idu direktno u proizvodne trake, te da neke fabrike u Njemačkoj direktno zavise od lanaca snabdijevanja – što znači štetu i za jedne i za druge. "Štetu će pretrpiti i sami prijevoznici koji zbog protesta ne rade, a posljedično onda i izvozno orijentirane kompanije", rekao je Sinanović. Ocjenjuje da nadležne institucije u regionu nisu reagovale na vrijeme, te da su morale "iskoristiti sve kanale službene komunikacije s Evropskom komisijom, kako bi se rješavanju ovog pitanja pristupilo bez odlaganja". Prema njegovim riječima, nije moguće brzo doći do trajnog rješenja za profesionalne vozače, ali da bi do tada trebalo uvesti moratorijum na kontrolu njihovog boravka u EU. Predsjednik Privredne komore Republike Srpske, Goran Račić, ocijenio je za RSE da su bh. vlasti trebale ranije da reaguju. "Privreda već duži niz godina, zbog malog broja otvorenosti graničnih prelaza sa Evropom i dugog čekanja, ima visoke troškove logistike, koji su prouzrokovali manju profilabilnost i više cijene na našim policama i marketima", rekao je Račić. Navodi da su neki prevoznici iz BiH zbog ovih problema već preregistrovali svoje firme u Sloveniju. Račić poziva Savjet ministara BiH da zajedno sa drugim zemljama regiona stupi u pregovore sa Evropskom komisijom, da bi se ovaj problem riješio. Odluke o statusu vozača u rukama EUSvaka potencijalna mjera koja se odnosi na vize, boravišni status ili profesionalne kategorije zahtjevala bi odluku na nivou Evropske unije, navode iz Transportne zajednice za RSE. Dodaju da su posredovali u dijalogu sa Evropskom komisijom kako implementacija novog elektronskog sistema EU (EES) ne bi stvorila poremećaje u transportu i lancima snabdijevanja. "Strukturna ograničenja na granicama EU–Zapadni Balkan, poput velikih saobraćajnih gužvi, ograničenih infrastrukturnih kapaciteta i nedovoljne digitalizacije, doprinijela su postojećim pritiscima. Rješavanje ovih izazova zahtijeva koordinisano djelovanje institucija i ne može se postići jednom mjerom", navela je Transportna zajednica. Ova organizacija konstatuje da je EES doveo do sistematičnije primjene šengenskih pravila i na profesionalne vozače, ali da se osnovni pravni okvir nije promijenio. "Vremena čekanja na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana već dugo stvaraju kašnjenja koja direktno utiču na vozače, prevoznike, lance snabdijevanja i konkurentnost privreda regiona", konstatuje Transportna zajednica. Transportna zajednica podsjeća na zaključak da je na 11 graničnih prelaza EU–Zapadni Balkan potrebno unapređenje infrastrukture, digitalizacije i međuinstitucionalne saradnje.

Evropska komisija je najavila podršku u iznosu od 171 milion evra za podsticanje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora na Zapadnom Balkanu. Od tog iznosa, 94,7 miliona evra namenjeno je infrastrukturnim investicijama, 76,3 miliona evra podršci privatnom sektoru, dok je 2,9 miliona evra opredeljeno za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini. Ovi projekti usmereni su na pripremu budućih ulaganja u sektore energetike, vodosnabdevanja, inovacija i istraživanja. Sredstva dodeljena infrastrukturnim projektima, prema saopštenju Evropske komisije, trebalo bi da mobilizuju ukupno 263 miliona evra investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, ljudski kapital, saobraćaj i zaštitu životne sredine. Projekti uključuju uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji, unapređenje sistema za prenos električne energije u Severnoj Makedoniji, kao i izgradnju i energetsku efikasnu obnovu obrazovnih objekata u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Kako su naveli iz Evropske komisije, projekte će sprovoditi partneri sa Zapadnog Balkana u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. "Ulaganje u naše partnere na Zapadnom Balkanu ključno je za njihovo približavanje EU. Više od dve godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, radili smo, uključujući i kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, na pretvaranju obaveza u konkretna dela. Od unapređenja infrastrukture do jačanja razvoja poslovanja, ova ulaganja stvaraju stvarne mogućnosti za građane i čine EU opipljivom realnošću širom regiona", saopštila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Novi paket podrške obuhvata investicione doprinose iz više izvora finansiranja EU, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), bilateralne donatore kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Instrument za reforme i rast. "Današnji paket finansiranja uključuje investicione projekte i projekte tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se dodatno jača posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu", navela je Evropska komisija. Nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan, projekti mogu preći u fazu implementacije. To podrazumeva finalizaciju potrebnih sporazuma sa partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i završetak procedura neophodnih za realizaciju projekata privatnog sektora. Po okončanju ovih procesa, može započeti sprovođenje podržanih investicija. Među korisnicima među kojima nema usvojenih projekata nalaze se Srbija i Kosovo. U oba slučaja, razlozi za izostanak odobrenih projekata su različite prirode. Kako je za Radio Slobodna Evropa objasnio portparol Evropske komisije, za Srbiju nisu bili odobreni projekti iz Fonda za reforme i rast, jer u trenutku pokretanja procesa odobravanja sredstva iz Plana rasta još nisu bila dostupna. Međutim, zemlja bi uskoro trebalo da dobije odobrenje za projekte. "Sada, kada je Srbija dobila dodatna sredstva iz Plana rasta kroz isplatu prve rate, projekti koje je Srbija podnela i koje je Komisija pozitivno ocenila moći će da budu upućeni na odobrenje Upravnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan", naveo je portparol EK Gijom Mersije. Kosovo, s druge strane, još ne može da dobije sredstva za projekte jer nije ispunilo zakonske uslove za isplatu, budući da još nije ratifikovalo sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta. "Stoga Kosovo još ne može da koristi sredstva iz Plana rasta. Nadamo se da će se ovo pitanje uskoro rešiti", naveo je portparol Evropske komisije. Kosovo tek treba da ratifikuje sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta, nakon formiranja novih institucija. To tokom 2025. godine nije bilo moguće zbog političke blokade, koja je kao rezultat imala dva kruga parlamentarnih izbora tokom prošle godine.

Influenseri, youtuberi, vlogeri i kreatori sadržaja morat će jasno da označavaju kada su njihove objave, videi, reelsi ili streamovi na društvenim mrežama plaćene reklame ili sponzorstva. Svi koji objavljuju sadržaj na Instagramu, TikToku, YouTubeu i sličnim platformama, imaju više od 10.000 pratilaca ili pretplatnika, objave najmanje 24 videa godišnje i od toga ostvaruju zaradu, obavezni su da se registruju u Registar AVMU-a. To je propisano Pravilnikom AVMU-a koji je stupio na snagu od Nove godine. Influenseri tvrde da im se time ograničava sloboda govora i uvodi dodatni namet od kojeg nemaju korist. AVMU, s druge strane, smatra da influenseri pružaju medijsku uslugu – informišu, edukuju i zabavljaju – te zbog toga imaju uredničku odgovornost. Prema Pravilniku, influenseri ne smiju da obmanjuju javnost, ne smiju da djeluju protiv interesa potrošača, ne smiju da nude sadržaje koji mogu štetiti maloljetnicima, moraju posebnim oznakama da naznače za koju je dobnu grupu sadržaj namijenjen, te da učine sadržaje pristupačnim i osobama s invaliditetom. Stotinu influensera online, samo sedam 'u sistemu'Petar Stavreski i Sanja Ristić Pecakovska posljednja su dva influensera koja su se upisala u registar 9. januara. Oni su među svega sedam registrovanih influensera, od ukupno oko stotinu koliko AVMU procjenjuje da ih ima u državi, a koji objavljuju audiovizuelne sadržaje i time utiču na javnost. U registar se upisao i nutricionista Antonio Velkovski, čiji je Instagram profil "Hajde da jedemo". Iako je ispunio zakonsku obavezu, smatra da bi Pravilnik AVMU-a trebalo izmijeniti jer se reklame regulišu kao na televiziji ili radiju, što je, prema njegovim riječima, drugačije od načina na koji influenseri reklamiraju proizvode. "Mi uvijek pronalazimo kreativne načine da promovišemo proizvode i upravo zato brendovi sarađuju s nama. Kontrola treba da postoji kada je riječ o tome šta se reklamira, ali obaveza da se svaki 'story' označi kao reklama ubila bi našu kreativnost kao autora. Najbolje reklame su suptilne i spontane, a publika ionako zna da je riječ o reklami", rekao je Velkovski za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ističe da na društvenim mrežama već postoji opcija "plaćeno partnerstvo", kao i drugi načini označavanja koji ne zadiru u slobodu autora. Stand-up komičar Dušan Petrovski kaže da je registracija influensera kao "da vam u kuću uvedu vodomjer ili strujomjer na vaše ime", pa na kraju nemate mnogo izbora. "Prije svega sebe smatram umjetnikom i ne pripadam tim grupama s američkim nazivima. Ako bi me priznali kao umjetnika, možda bih se registrovao, to je kao da država kaže da više ne možete biti momak i djevojka, nego morate ozbiljno pristupiti i stupiti u brak", rekao je Petrovski za RSE. Nekoliko influensera na društvenim mrežama reagovalo je navodeći da AVMU zadire u njihovu slobodu izražavanja, nameće im dodatne administrativne obaveze i nove finansijske namete. YouTuber Stefan Lazarov napisao je da već plaćaju 10 posto poreza državi, da plaćaju i 18 posto PDV-a ako su obaveznici, dok YouTUbe uzima oko 40 posto prihoda plus porez, a TikTok i Instagram ne nude mogućnost direktne zarade. Uprkos tome, AVMU ih označava za medije i traži dodatnih 0,5 posto, iako od toga nemaju nikakvu korist. Mia Kostova je navela da influenseri kojima je to osnovna profesija, sarađuju s brendovima i kompanijama koje posluju legalno, ne isplaćuju novac "na ruke", već rade putem ugovora, a porez na dohodak plaća se preko marketinških agencija ili direktno. Nutricionista Velkovski najavio je da će podnijeti predstavku AVMU-u, jer smatra da su mnoge odredbe nejasne i nedovoljno definisane, što je, prema njegovom mišljenju, glavni razlog otpora influensera. Na 100.000 eura godišnjeg prihoda – 500 eura za AVMUNakon što se registruju, AVMU vrši nadzor nad tim da li se poštuje Pravilnik, a influenseri će za taj nadzor da plate naknadu u visini od 0,5 posto od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u prethodnoj kalendarskoj godini. Nadzor se odnosi na poštovanje obaveza u vezi sa zaštitom maloljetnika, označavanje sponzorstava i reklama, prisustvo govora mržnje i diskriminacije, kao i na transparentno objavljivanje vlasništva i načina finansiranja. Influenseri su dužni da AVMU-u dostave izvještaj o ukupnom prihodu najkasnije do 15. marta tekuće godine, dok se naknada za nadzor plaća najkasnije do 15. aprila. Na primjer, influenser s godišnjim prihodom od 100.000 eura mora da plati 500 eura AVMU-u, dok bi za godišnji prihod od 20.000 eura iznos bio 100 eura. Direktor AVMU-a Zoran Trajčevski rekao je za RSE da će Agencija da sačeka sredinu marta, kada influenseri treba da dostave godišnje finansijske izvještaje za 2025. godinu, na osnovu kojih će se obračunati iznos naknade za nadzor. Oni koji se ne registruju suočavaju se s kaznama u iznosu od 250 do 500 eura. "Naš stav je jasan – usklađujemo se s evropskim direktivama o audiovizuelnim uslugama i s podzakonskim aktima koje su pripremili njemački stručnjaci", izjavio je Trajčevski. Naknada od 0,5 posto postoji i za druge subjekte koji su pod regulacijom, poput kablovskih operatera, još od donošenja Zakona o audio i audiovizuelnim medijskim uslugama 2013. godine. Izmjenama ovog zakona iz 2023. godine, Agencija je kao regulatorno tijelo postala nadležna i za platforme za dijeljenje videa, poput Facebooka, YouTubea i TikToka. U Pravilniku se navodi da biti kreator ili kreatorica sadržaja ne znači samo fotografisati, snimati i objavljivati sadržaj koji nekome donosi informaciju, zabavu ili edukaciju, već predstavlja i poziciju moći kroz koju se može utjecati na javnost. Zbog toga je neophodno razumijevanje i poštivanje odgovornosti koju ta moć nosi. Influenseri postaju najuticajniji medij među mladima. Prema istraživanju Evropske komisije o društvenim mrežama iz 2025. godine, 37 posto Evropljana redovno prati influensere, dok je među mladima između 15 i 24 godine taj procenat čak 74 posto. Studija je pokazala da se u gotovo 60 posto sadržaja koji objavljuju politički influenseri ne može jasno razlikovati činjenica od mišljenja, što stvara rizik od manipulacije. Zakoni u više država – publika ne smije biti dovedena u zabluduU Evropi ne postoji jedinstven zakon koji reguliše i kontroliše rad influensera. Umjesto toga, različite zemlje koriste različite zakone, ali cilj je isti – da građani ne budu manipulirani ili prevareni. Jedan od najnovijih slučajeva je onaj italijanske modne influenserke Chiare Ferragni, koja je bila optužena da je obmanjivala potrošače promovišući prodaju limitiranog izdanja kolača "pandoro" i uskršnjih jaja. Prema promotivnoj kampanji, povećana cijena tih proizvoda trebala je direktno da ide u humanitarne svrhe. Prije desetak dana, Ferragni je oslobođena optužbi, ali je taj slučaj ipak doveo do reakcije vlasti. Vlada premijerke Giorgie Meloni predstavila je takozvani Ferragni zakon, kojim se ciljano regulišu influenseri za koje postoji sumnja da svoju publiku dovode u zabludu nejasnim ili obmanjujućim marketinškim promocijama. U Kini od prošle godine važi zakon o influenserima prema kojem svi koji govore o osjetljivim temama, kao što su medicina, pravo, obrazovanje ili finansije, moraju da imaju odgovarajuću diplomu, certifikat ili profesionalnu licencu iz tih oblasti. Cilj ove politike je da se osigura da online publika dobija pouzdane i stručne savjete od kvalifikovanih osoba te da se korisnici zaštite od netačnih ili pogrešnih informacija. Francuska je 2023. godine donijela zakon kojim se potrošači štite od lažnih ili štetnih proizvoda i nepoštenih trgovačkih praksi na internetu. Influenseri u toj zemlji mogu biti osuđeni i na zatvorske kazne ukoliko se utvrdi da su prekršili zakon. Parlament Francuske je podržao prijedlog zakona kojim bi se djeci mlađoj od 15 godina zabranilo korištenje društvenih mreža.

U Skoplju sve više građana ostaje na ulici. Oko 160 njih dobija pomoć i podršku u Dnevnom centru za beskućnike Crvenog krsta u Mominom potoku. Tamo je 2008. godine, kada je centar počeo s radom, usluge koristilo desetak osoba. Procjenjuje se da je u glavnom gradu Sjeverne Makedonije njihov ukupan broj između 500 i 600.

Blokade graničnih prelaza za teretna vozila. To je slika koja od 26. januara može da se vidi na više graničnih prelaza u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Povod protestu je već postojeće pravilo po kojem prevoznici ne mogu da borave u šengenskom prostoru duže od 90 dana u toku šest meseci. Predstavnici udruženja prevoznika kažu da već dve godine traže izmenu tog propisa jer zbog prirode posla "90 dana nije dovoljno". Objašnjavaju da je problem za njih postao očigledniji otkako je od oktobra 2025. počela primena digitalne kontrole ulaska i izlaska u Šengen prostor. (Snimatelj: Slaven Miluš, montaža: Ana Toader)

Vozači kamiona iz Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su u ponedeljak ulazne i izlazne teretne terminale graničnih prelaza u znak protesta zbog novih šengenskih pravila. Protestuju zbog novog sistema ulaska u države EU, navodeći da im skraćuju boravak u zemljama Unije.

Na graničnim prelazima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u ponedeljak u podne počele su blokade, u organizaciji profesionalnih prevoznika. Vozači blokiraju teretne terminale zbog pooštrenih procedura za ulazak u Šengenski prostor.

Cijevi su popucale, vlaga je izazvala plijesan na kuhinjskim elementima, a zbog loše ventilacije mirisi iz kuhinje jednog stana ulaze u susjedni. Takve probleme ima Atanas J., i to čak devet godina nakon što je kupio stan u jednom stambenom kompleksu u opštini Gjorče Petrov u Skoplju. "Kada je [vlaga] prodrla iznad nas, napravila je lom, kuhinja je postala neupotrebljiva, čak se i ringla pokvarila, ponovo smo krečili i popravljali. Garaža na nivou -1 nakon svake kiše u vodi. Ulaz ispred zgrade je toliko loše urađen da se voda tu zadržava. Nema nikakve zvučne izolacije, susjede čujemo kao da sjede u našoj dnevnoj sobi, čak i kada razgovaraju tiho", kaže Atanas za Radio Slobodna Evropa. Cijena stanova u novogradnji u atraktivnijim opštinama Skoplja premašuje 2.500 eura po kvadratu i već je uporediva s cijenama u evropskim gradovima. Prosječna cijena kvadrata u Solunu je 3.270 eura, u Rigi u Latviji 2.720 eura, a u Dortmundu u Njemačkoj 2.700 eura, prema online bazi Numbeo.com. Najviša postignuta cijena po kvadratnom metru u Skoplju je 189.231 denar (oko 280.000 eura) za stan od 91 m² u opštini Centar, prema posljednjem izvještaju Registra cijena i zakupnina Agencije za katastar za treći kvartal 2025. (1. juli – 30. septembar). To je 3.076 eura po kvadratnom metru. Atanas priča da su zgradu gradila dva investitora, jedan je radio neparne, a drugi parne spratove. Tako se desilo da je na spratu gdje je kuhinja, sprat iznad ima kupatilo pa kada pukne cijev, voda iz kupatila curi u kuhinji ispod. Slične probleme ima i Monika Mladenović, koja se 2023. godine uselila u novogradnju u naselju Taftalidze. Stan je kupila dvije godine ranije, po cijeni od 1.250 eura po kvadratu. "Sedmicu dana nakon što smo se uselili, kuhinja i kupatilo su poplavili. Nismo mogli da postavimo televizor na zid jer je ispod gips-kartona bila gola crvena cigla, bez maltera, bez ičega. Ventilacija ne funkcioniše. Dugo nismo imali vlasnički list, a ugovor o kupoprodaji stana sastavljen je tek nakon što smo dobili vlasnički list. Na parkingu i dalje vise metalne šipke, nije sigurno", kaže Mladenović za Radio Slobodna Evropa. Na drugom kraju grada, u naselju Novo Lisiče, Skopljanka Marija Najdova mora nakon svakog tuširanja da skuplja vodu iz kupatila jer ne teče prema sifonu. "Voda još nije bila priključena u zgradu, a kupatila su već napravljena. Problem je što nije pravilno izveden pad vode. Žalili smo se, došli su majstori, prelijepili pločice i opet je isto", kaže Najdova, koja se uselila u novu zgradu. Profit glavni interesSlični problemi postoje u većini novogradnji, procjenjuje arhitekta Nikola Velkovski, bivši glavni arhitekta Skoplja i bivši predsjednik Građevinske komore. Prema njegovim riječima, 80 posto privatnih investitora nisu građevinske firme, već ljudi koji uopšte nisu u sektoru, grade jednom ili najviše nekoliko puta, zavisno od toga koliko lokacija dobiju, imaju i druge poslove, a krajnji interes im je profit. "Smatram da su nove zgrade sigurne u pogledu statike, ali sve ostalo je površno i nekvalitetno. Na oko lijepo izgleda, lijepo ih predstavljaju, ali kupac kasnije uoči nedostatke. Kvalitet je na najnižem mogućem nivou", izjavio je Velkovski za Radio Slobodna Evropa. Prema njegovim riječima, problem počinje već pri prvom koraku, odnosno izradi projekta. "Važno im je ne ko zna, nego ko je najjeftiniji. Izvođači često nisu klasični izvođači, nego grupe majstora bez inženjera koji bi kontrolisao kvalitet radova. Nadzor je većinom samo formalnost, uzmu nekog da napiše tehnički izvještaj na kraju, a tokom gradnje ga nigdje nema. Kupci su obmanuti – na papiru postoji nadzor i sve što treba, a u praksi ga nema", kaže Velkovski. Nedostaci u kvaliteti gradnje pokazuju širi problem u stambenom sektoru, ističu i u Organizaciji za stanovanje i stanare (ODS), udruženju građana koje radi na pristupačnom i dostojanstvenom stanovanju i zaštiti građanskih prava. "Radi se o posljedicama brze i nekvalitetne izgradnje, nedovoljne kontrole faza gradnje i korištenja materijala niskog kvaliteta. Ovi problemi često ukazuju na sistemske propuste u projektovanju i izvođenju objekta. Dodatni problem je što građani često nemaju jasne ugovore, nisu informisani o svojim pravima ili nemaju mehanizme za efikasnu zaštitu pa je u praksi teško doći do popravki ili obeštećenja. To stvara osjećaj nemoći i nepovjerenja u sistem", kažu iz ove organizacije. Radio Slobodna Evropa je tražio stav o kvaliteti gradnje od nekoliko privatnih investitora koji nude stanove za prodaju u već izgrađenim ili u zgradama u izgradnji, ali niko od njih nije želio dati izjavu. Arhitekta Velkovski, s druge strane, smatra da kupaca za stanove ima bez obzira na cijenu, jer se ulaganje u nekretnine i dalje smatra jednom od najsigurnijih investicija. Nepouzdani kvalitet materijala bio je razlog zbog kojeg se Ivan M. iz Skoplja odlučio useliti u stari stan. Prvobitno je tražio nov stan, ali su mu investitori rekli da je garancija na stanove ili ugrađene materijale najčešće dvije do tri godine. "Ja u tom stanu treba da živim decenijama, a poslije možda i moja djeca. Koja je garancija dvije godine? Za televizor je duža garancija", kaže Ivan. Zbog toga, nakon mjeseci gledanja novih stanova, na kraju je kupio stan u zgradi na ASNOM bulevaru, izgrađenoj između 1985. i 1990. godine od tada renomiranih građevinskih firmi. Kaže da je spreman uložiti više da ga renovira, ali da će barem znati šta tačno ugrađuje u stan. Bez kontrole kvalitetePrema zakonima, kontrolu gradnje vrši više institucija. Ministarstvo saobraćaja i veza nadležno je za zakonodavstvo, dok direktna kontrola gradnje ostaje na lokalnom nivou. Opštine izdaju građevinske dozvole i prate da li se poštuju rokovi gradnje, prema Zakonu o gradnji. Međutim, građevinski inspektori nisu nadležni za provjeru kvaliteta stanova. To rade nadzorne firme koje investitor sam angažuje, iako nadzor treba biti nezavisan od firme koja gradi. Drugim riječima, ko gradi, taj odlučuje i ko će ga kontrolisati. Od jula do septembra 2025. godine, najviše prodatih stanova bilo je u skopskoj opštini Centar (611), prema Registru cijena i zakupa nekretnina. Slijede Aerodrom sa 515 i Karpoš sa 440 transakcija kupoprodaja i zakupa stanova. "Opština nije nadležna za utvrđivanje kvaliteta završenih stanova, to se reguliše ugovorom između izvođača (investitora) i klijenta", rekli su Radiju Slobodna Evropa iz opštine Centar. Dejan Miteski, gradonačelnik opštine Aerodrom, kaže da su do njega u neformalnim razgovorima stizale žalbe sugrađana, ali da opština nema nadležnost u tom dijelu. "Do 2005. godine, nadzor nad objektima druge kategorije vršile su opštine i izdavale upotrebne dozvole. Nakon toga se to promijenilo i sada nije tako. Možda bi ta odredba trebala ponovo da se uvede", rekao je Miteski za Radio Slobodna Evropa. Svaka zgrada treba imati firmu koja je licencirani upravitelj stambenih objekata. Trenutno postoji 62 takve licencirane firme, ali i njima su ruke vezane. "I kod nas ima reakcija i to mnogo. Mnoge zgrade nemaju hidrantske mreže i protivpožarne aparate. Građanin je kupio garažu, a nema vrata da uđe u nju. Ili su napravljena parking mjesta na šinama pa nema pristupa. Ili je investitor prodao i zajedničke prostorije u zgradi. Ako je zgrada pod garancijom, obraćamo se investitoru, pa dolazi do posredovanja i pregovaranja... Ali, kad preda ključeve, odgovornost investitora kao da prestaje", rekla je upravnica jedne takve firme. Postoji i Regulatorna komisija za stanovanje, ali ni ona nije nadležna za kontrolu kvaliteta novoizgrađenih stanova. Građani se snalaze samiKada je shvatio da nema drugog rješenja, Atanas iz Gjorče Petrova, da bi barem donekle zaštitio svoje interese, jedina opcija mu je bila da plaća godišnje osiguranje u osiguravajućoj kompaniji. Nakon jedne od brojnih šteta, osiguranje mu je isplatilo 30.000 denara (oko 488 eura) Monika Mladenović iz Taftalidza, nakon više sukoba s investitorom, pokušala je podnijeti žalbu opštini. Uputili su je da popuni formular, a nakon konsultacija s advokatom odustala je kada je shvatila da bi se upustila u dugotrajnu i skupu sudsku proceduru. "Na kraju sam odlučila da popravim što se može popraviti i da sačuvam svoje zdravlje", priča Monika. Arhitekta Velkovski apeluje na državu i opštine da preduzmu mjere i pojačaju kontrole, jer prodaja nekvalitetnih stanova postaje masovna pojava. Od jula do septembra 2025. godine, nekretnine u ukupnoj vrijednosti od 305 miliona eura su prodane, prema posljednjem kvartalnom izvještaju Registra cijena i zakupa. Najveći dio kupoprodaja, trećina ukupnog broja, odnosi se na stanove. U izvještaju se takođe navodi da je u Agenciji za katastar nekretnina upisano i 26.463 lista, što ukazuje da se toliki broj objekata trenutno gradi i da će uskoro biti ponuđeni na tržištu nekretnina.

Poreski inspektori, njihovi zamjenici, načelnici i rukovodioci različitih sektora u Upravi za javne prihode (UJP) Sjeverne Makedonije u posljednje tri godine bili su dio niza afera koje otkrivaju organizovane šeme za krađu iz državne kase. Sve uz pomoć fiktivnog povrata PDV-a, poreske utaje, poreske prevare, zloupotrebu službenih ovlaštenja i korupciju. Rezultat institucionalnog kriminala mjeri se desetinama miliona eura koji su završili na privatnim računima umjesto u državnom budžetu, pokazuju dosadašnje istrage Tužilaštva. Najveća istraga povezana s Upravom za javne prihodeSamo u posljednjoj istrazi skopskog tužilaštva obuhvaćeno je 20 osoba, među kojima je 11 službenika i rukovodilaca iz UJP-a. Oni su osumnjičeni za poresku utaju, pranje novca i zloupotrebu službenog položaja. Tužilaštvo smatra da su zaposleni u UJP-u i osumnjičeni vlasnici firmi zajednički oštetili državni budžet za 4,8 miliona eura. Istraga tužilaca pokazuje da se šema s fiktivnim fakturama, sumnjivim firmama, neplaćenim porezima i zahtjevima za povrat nije mogla ostvariti bez podrške zaposlenih u Upravi za javne prihode. Prema navodima, dio osumnjičenih je prikazivao lažne poreske prijave, nakon čega su državni službenici "zažmirili" i omogućili im da izbjegnu obaveze prema državi. "Ostali osumnjičeni vlasnici i upravitelji pravnih lica sa lažnim prijavama zatražili su, a osumnjičeni zaposleni odobrili, neosnovan povrat poreza za nerezidentna pravna lica, čime je nanesena šteta budžetu od 31 milion denara (približno 504.000 eura)", navodi se u saopštenju. UJP tvrdi da ima "nultu toleranciju na korupciju" i da u potpunosti sarađuje s Tužilaštvom. Dok traju institucionalni i pravni postupci, iz UJP-a poručuju da su preduzete pravovremene mjere za nesmetano funkcionisanje institucije i stabilnost radnih procesa u pogođenoj organizacionoj jedinici. Sindikalne organizacije zaposlenih u UJP-u navode da su protiv bilo kakvog koruptivnog ponašanja i da ne opravdavaju niti podržavaju bilo kakvo nezakonito postupanje bilo kojeg zaposlenog u UJP-u. Međutim, kako navode u današnjem saopštenju, traže jasno razgraničenje djela. "Kao sindikalne organizacije, izražavamo zabrinutost zbog dešavanja u koja su uključeni zaposleni u UJP-u, posebno zbog javnog iznošenja informacija, komentara i kvalifikacija koje mogu stvoriti utisak unaprijed utvrđene krivice i unaprijed izricanja presude poreskim službenicima bez pravosnažne sudske odluke", navodi se u njihovom saopštenju. Prema mišljenju poreskih analitičara, šeme u kojima su zaposleni u poreskoj administraciji uključeni u prevare i utaje najčešće ukazuju na strukturne slabosti u administrativnim procedurama, ali i u ključnim kontrolnim sistemima koji omogućavaju zloupotrebe, a ne samo na pojedinačne greške. Posebno ako se uzme u obzir činjenica da se najčešće radi o organizovanim grupama, kao što je slučaj s posljednjim skandalima, kaže poreski stručnjak Pavle Gacov. "Dakle, ipak se radi o ozbiljnoj prijetnji vladavini prava. Od podrivanja povjerenja u institucije – Uprava za javne prihode treba da štiti državnu imovinu, odnosno da prikuplja prihode u budžet, da vodi računa i o trošenjima kada je riječ o poreskim obveznicima i slično", kaže on. Gacov dodaje da je u takvom kontekstu očigledno potrebno unaprijediti sistem, uvesti redovne unutrašnje i vanjske kontrole unutar institucija, zatim izabrana tijela koja će prikupljati anonimne dojave. Međutim, kako ističe, najvažnija je digitalizacija procesa. "I još važnije, potrebno je smanjiti diskreciono odlučivanje pojedinaca unutar institucija. Ovdje ne govorim samo o Upravi za javne prihode – oni su trenutno aktuelni – ali očigledno je da i u drugim organima postoji previše prenesenih starih diskrecionih ovlaštenja koja daju priliku nekim osobama koje su daleko od morala da stiču lično bogatstvo na štetu podrivanja ugleda institucije u kojoj rade", objašnjava on. Direktor Finansijske policije, Slobodan Ivanovski, čiji je osnovni zadatak kao institucije briga o državnom budžetu, kaže da je najveći dio krivičnih djela koje je policija otkrila u 2024. i 2025. godini povezan sa zloupotrebom službenog položaja, pronevjerom i nesavjesnim radom u institucijama. On u nedavnom intervjuu za portal MKD.mk objašnjava da institucionalni kriminal postaje sve ozbiljniji problem, koji ima dalekosežne posljedice po povjerenje građana u državu. "Veći dio slučajeva na kojima radimo proizlazi iz sistemskih slabosti, nedovoljne kontrole, slabih mehanizama prevencije i često nedostatka lične odgovornosti kod pojedinaca koji upravljaju javnim resursima. Ono što je zajedničko velikom dijelu krivičnih djela jeste činjenica da su mogla biti spriječena da su postojale strožije unutrašnje kontrole, transparentnost i pravovremeno reagovanje na sumnjive aktivnosti", kaže direktor Finansijske policije Ivanovski. Poreski inspektori upozoravali vlasnika "Pulsa"O sistemskim propustima u Upravi za javne prihode govori i predmet vezan za požar u diskoteci Puls u Kočanima, u kojoj su poginule 63 mlade osobe, a oko 200 je povrijeđeno. Pored glavne istrage o uzrocima i uslovima koji su doveli do požara, Tužilaštvo je otvorilo i još jednu zasebnu istragu u kojoj je 20. novembra privedeno 11 osoba. Od njih, osam su poreski inspektori i rukovodioci direkcija koji su, za određeni mito, zloupotrebljavali službenu dužnost i godinama upozoravali vlasnika "Pulsa" na vanredne poreske kontrole te mu omogućavali da radi bez fiskalnih računa. "Vlasnik 'Pulsa' je duži vremenski period svjesno i s umišljajem, tokom kontrola Uprave za javne prihode, prilagao prepravljene fiskalne aparate s kontrolnim fiskalnim izvještajima s neistinitim podacima, koje je koristio kao prave, a sve s ciljem i namjerom izbjegavanja novčanih kazni i zatvaranja objekta", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Predmet "Lanac" – 15 zaposlenih u Upravi za javne prihode u pritvoruOvo, međutim, nisu jedini poreski radnici koji su završili iza rešetaka. Tokom 2024. godine 15 zaposlenih u Generalnom poreskom inspektoratu UJP-a i Regionalnim direkcijama UJP-a u Skoplju, Bitoli i Prilepu završilo je u pritvoru, osumnjičeni u proširenoj istrazi predmeta Lanac. Riječ je o predmetu u kojem je prvoosumnjičeni Ljupčo Pecov – Đavolot. Tužilaštvo tereti Pecova i ostale osumnjičene da su putem mreže od 28 kompanija i fiktivnih faktura oštetili državni budžet za oko 8 miliona eura. Većina privedenih poreskih radnika su osobe koje se nalaze na rukovodećim pozicijama u sektorima UJP-a. Gacov: Gotovina je kerozin korupcijeOve istrage otvaraju sistemsko pitanje unutrašnje kontrole, političke odgovornosti i efikasnosti antikorupcijskih mehanizama, smatraju analitičari. "Ovo su sada otkrivanja kriminala. Ne možemo se pohvaliti ni da smo bili neka zemlja u kojoj je poreski moral, i na strani institucija, ali i na strani poreskih obveznika, bio vrlo visok. Zato i prikupljanje poreza i siva ekonomija, nimalo slučajno, uvijek čine oko jedne trećine. To pokazuje da sistem ima propuste", kaže Gacov. Jedan od načina za suočavanje s ovom pojavom jeste digitalizacija procedura i istiskivanje gotovine iz platnog prometa. Prema podacima Narodne banke, upotreba gotovine nema trend opadanja, a "ona je kerozin korupcije", kaže Gacov. Prema posljednjoj objavljenoj analizi Centra za ekonomske analize, makedonski budžet prikuplja 17 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) kroz poreske prihode, procenat koji je praktično nepromijenjen tokom dvije decenije. Međutim, u poređenju s drugim državama članicama Evropske unije, taj prosjek je manji, jer se kod njih kreće od 25 do 50 posto.

Nakon kontinuiranih upozorenja o nestašici lekova za dijabetes, pacijenti s tom hroničnom bolešću sada reaguju na nestašicu leka Ozempik, čiji je generički naziv Semaglutid. Taj lek smanjuje rizik od kardiovaskularnih komplikacija kod pacijenata s dijabetesom tipa 2, kojih u Severnoj Makedoniji, prema podacima Ministarstva zdravlja, ima skoro 136.000. Ozempik je rastvor za ubrizgavanje napunjenom olovkom za injekcije, objasnila je za RSE Agencija za lekove i medicinska sredstva (MALMED). Njegova primena je bezbolna i slična insulinu. Lek je besplatan u insulinskim apotekama u Severnoj Makedoniji za dijabetičare tipa 2 i neophodan im je jer sprečava kardiovaskularne komplikacije i smanjuje potrebu za hospitalizacijom. Iskustvo pacijenta iz VelesaAko se Ozempik ne koristi u lečenju bolesti, može doći do pogoršanja već krhkog zdravlje pacijenata, što pokazuje nedavno iskustvo Dimeta Veleva, koji je predsednik Saveza udruženja osoba sa dijabetesom. Prošle godine nije mogao da dobije Ozempik tri meseca, a u novembru je, zbog začepljene arterije, morao da se podvrgne koronarografiji. "Imao sam masne naslage i visok nivo šećera u krvi, ali smo lekari i ja reagovali na vreme, dodatnom terapijom i biohemijskim analizama. Bio sam na korak od toga da mi ugrade stent", dodao je Velev za RSE. Sledećeg meseca je ipak uspeo da nabavi tu injekcionu olovku iz insulinske apoteke u Velesu, gde živi, ali tvrdi da lek trenutno nije dostupan za oko 400-500 pacijenata. Velev je odgovorio da je njihovo lečenje kao "ruski rulet" i da se nikad ne zna da li će insulinska apoteka imati dovoljne količine. "Ako je u jednoj apoteci u nekom gradu trebalo da ima 50 pacijenata, njima se distribuira po starom, na primer, za 43 osobe. Pa se svakog meseca menja kojih sedam neće dobiti antidijabetičku terapiju da bi sprečili komplikacije", dodaje stanovnik Velesa. Objašnjenje koje su on i ostali pacijenti dobili od zdravstvenih vlasti je da je lek kupljen u dovoljnim količinama, ali da "zbog tehničkog problema" nije distribuiran. Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanje RSE šta je razlog nestašice leka. Međutim, ističe da je obezbedilo količine leka za 1.800 pacijenata. "Novom javnom nabavkom za 2025-2027. godinu, količina za ovaj lek je povećana za 400 pacijenata više nego prethodnom javnom nabavkom kada su obezbeđene količine za 1.400 pacijenata", ukazuju zdravstvene vlasti u pisanom odgovoru za RSE. Kako se nabavlja Ozempik?Ministarstvo kupuje Ozempik preko Programa za obezbeđivanje insulina, glukagona, insulinskih igala i traka za merenje glukoze, insulinskih pumpi s potrošnim materijalom i senzora za kontinuirano merenje glukoze. Zbog toga se ovaj lek ne nalazi na Pozitivnoj listi i kao takav ne pada na teret Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO). "To znači da Fond ne obezbeđuje sredstva za nabavku i izdavanje tog leka ni za jednu kategoriju pacijenata, uključujući i pacijente s dijabetesom", navodi FZO za RSE. Prema odobrenju MALMED-a, lek može da se izdaje u apotekama samo uz lekarski recept, ali van insulinskih apoteka, njegova kupovina pada na teret pacijenata. Dijabetičari koji ne mogu da ga priušte, mesec dana prođu bez njega. Neki se zadužuju, a neki se ipak odluče da ga kupe u susednim zemljama po nižoj ceni, posebno pacijenti koji žive u gradovima blizu graničnih prelaza. Ozempik za sprečavanje hospitalizacijeMeđutim, koje su konkretne indikacije za koje se ovaj lek daje pacijentima s dijabetesom tipa 2? Endokrinolog Irfan Ahmeti objašnjava za RSE da je taj lek izuzetno važan za one koji imaju tu dijagnozu, a da pritom imaju komorbiditete i gojaznost, što znači da im je indeks telesne mase iznad 27. Ahmeti iz Klinike za endokrinologiju kaže da gojazni pacijenti bez dijabetesa tipa 2 ne bi trebalo da uzimaju taj lek. Ipak, on i njegove kolege, koji se vode preporukama američkog i evropskog udruženja za dijabetes, ne prepisuju ovaj lek za mršavljenje pacijentima koji nemaju dijabetes. "Preporuke jasno ukazuju koja grupa pacijenata treba da prima Semaglutid, odnosno Ozempik. To je grupa pacijenata s dokazanim kardiovaskularnim rizikom zbog dijabetesa i gojaznosti, i nastojimo da ga tako propisujemo kako bismo bili usklađeni s našim propisima", dodaje doktor Ahmeti. Upotreba Ozempika, prema njegovim rečima, donela je revolucionarnu promenu u lečenju dijabetesa tipa 2. Za razliku od prethodnog glukocentričnog pristupa, Ozempik i drugi lekovi slični njemu dokazali su da pristup treba da bude ne samo regulisanje šećera, već i sprečavanje komplikacija kod dijabetesa tipa 2. "Ozempik, osim što reguliše nivo šećera u krvi, ima pozitivan efekat na smanjenje telesne težine kod gojaznih i preuhranjenih pacijenata s dijabetesom tipa 2. Isto tako, smanjuje rizik od kardiovaskularnih događaja kao što je infarkt. Nove studije pokazuju da ova grupa lekova utiče i na usporavanje progresije bubrežne bolesti, periferne arterijske bolesti i masne jetre", dodaje Ahmeti. On objašnjava da se lek može propisati i dijabetičarima koji nemaju komplikacije, kako bi smanjili telesnu težinu. Ali u tom slučaju, neće ga dobiti besplatno, već će ga u jednoj od privatnih apoteka moći kupiti za oko 6.000 denara (oko 98 evra). Rizični trend upotrebe Ozempika za mršavljenjeTrend kupovine tog leka na svoju ruku, čak i kada se ne koristi za lečenje, i dalje je prisutan među makedonskim građanima koji imaju višak kilograma, ali nisu gojazni. Mogu ga naručiti iz bolje snabdevenih apoteka. Jednom takvom pokušaju da se nabavi Ozempik svedočio je stanovnik Skoplja Riste S. dok je čekao u redu u apoteci u centru grada. "Žena je tražila da kupi Ozempik privatno, ali ga u tom trenutku nije bilo. U razgovoru, zaposleni su rekli da se prodaje privatno, ali da im prodaju potkopava uvoz na crno preko Kosova, gde je jeftiniji. U razgovor sam se uključio i ja, rekli su mi da mogu da ga kupim, ali kada ga dobiju", kaže sagovornik RSE. RSE je napravio i "malu proveru" van Skoplja. Pitali smo u apoteci u jednom od većih gradova u unutrašnjosti da li Ozempik može da se kupi za mršavljenje, na šta je farmaceut potvrdno odgovorio. "Mesečna doza je 5.400 denara", kratko je rekao, ne ukazujući na moguće rizike takve upotrebe. Ipak, endokrinolog Ahmeti upozorava građane da to ne rade samoinicijativno. "To je isključivo na njihovu odgovornost. Ako preduzmu nešto takvo, sebe stavljaju u opasnost. Mi, lekari, apelujemo da svaki lek koji je registrovan i ima efekte, kao i nusefekte, ipak treba da prepiše lekar specijalista koji se bavi tim pitanjem kako bi pratio pacijenta", zaključuje Ahmeti. Ta praksa je dobro poznata među udruženjima dijabetičara i prvi čovek njihovog saveza apeluje da Ozempik nije ni suplement ni kozmetika, već terapija. "Postoje ozbiljni rizici ako ga uzimate kada ste zdravi. Ako nema lekara koji vam je prepisao lek kao terapiju, ne bi trebalo ni da ga dodirnete", dodaje Velev za RSE. Navodi o falsifikovanju lekaTakav apel je stigao i od MALMED-a 2023. godine, nakon što je Agencija pismenim saopštenjem obavestila javnost da taj lek treba da se koristi samo po preporuci lekara. Kao i kod svakog drugog leka, postoje kontraindikacije za Ozempik, odnosno stanja u kojima se lek ne sme koristiti. Zabeležene su i neželjene reakcije poput niskog nivoa šećera u krvi, povraćanja, dijareje, bolova u stomaku, zatvora, mučnine, metaboličkih poremećaja i drugih, saopštio je MALMED. Agencija je obavestila da je dobila prijavu od nosioca odobrenja za stavljanje leka u promet za Ozempik, da na teritoriji Severne Makedonije postoji falsifikovani lek i najavila vanrednu inspekciju u apotekama. Međutim, kako je MALMED naveo za RSE, sprovedene inspekcije nisu utvrdile nalaze o falsifikovanju leka. Inspekcijski nadzor u apotekama se sprovodi najmanje jednom godišnje, dodao je MALMED. RSE je pitao tu agenciju da li su tokom 2024. i 2025. primećene zloupotrebe leka Ozempik, ali je u pisanom odgovoru navedeno da nema podataka koji ukazuju na zloupotrebu. U vezi s informacijama o prodaji Ozempika za mršavljenje, bez recepta i izveštaja lekara, RSE je Farmaceutskoj komori uputio pitanje da li je dobila takve informacije, ali RSE nije dobio odgovor.

Krivični sud je naložio kućni pritvor i oduzimanje pasoša osumnjičenom sudiji Apelacionog suda u Skoplju Đoku Ristovu. Te dve mere su u utorak tražili tužioci pošto su pronašli 350.000 evra sakrivenih u jednom od zidova u kući roditelja sudije Ristova u gradu Negotino. Tužilaštvo sumnja da je taj novac nezakonito stečen i prikriven. Prethodno je Sudski savet na hitnoj sednici odlučio da ukine imunitet osumnjičenom sudiji Ristovu. Članovi Sudskog saveta, sa 10 glasova "za", odlučili su da Ristov privremeno bude udaljen s obavljanja sudijske funkcije do okončanja krivičnog postupka. Ta odluka je otvorila put sudiji u prethodnom postupku Krivičnog suda da razmotri predlog tužilaštva za kućni pritvor i oduzimanje pasoša. Tome je prethodilo saslušanje sudije u Tužilaštvu. "Danas je nadležni dotični javni tužilac saslušao osumnjičenog sudiju i izneo mu prikupljene dokaze na osnovu kojih se zasniva osnovana sumnja da je počinio dela za koja se tereti", saopštilo je 20. januara Osnovno javno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju koje vodi istragu. Pare 'zazidane' u kuhinjiRistov je osumnjičen za krivično delo "protivpravno sticanje i prikrivanje imovine" i "pranje novca". Evri u zidu porodične kuće u Negotinu pronađeni su tokom pretresa koji su nadležni sproveli 18. januara. "Na prvom spratu, tačnije u kuhinjskom prostoru, primećene su sumnjive okolnosti koje ukazuju na građevinske radove (korekcija zidnih pločica), posle čega je, uklanjanjem jedne keramičke pločice, uočena rupa u kojoj su se nalazile aluminijumske rolne u obliku cilindra", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Od tada, tri dana nije bilo informacija da li je priveden ili je u bekstvu. Hitan postupak pred Sudskim savetomNakon što je tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju saopštilo da je sudija ispitan i da se za njega traži kućni pritvor, Osnovni krivični sud u Skoplju se oglasio da je predmet već dodeljen nadležnom sudiji i da je obaveštenje poslato Sudskom savetu. To telo je trebalo da odluči o imunitetu u roku od 24 sata, kako je predviđeno zakonskim odredbama. "Savet na sednici s najmanje sedam glasova od ukupnog broja članova Saveta s pravom glasa, daje saglasnost na zahtev za odobravanje pritvora sudiji i oduzima mu imunitet, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje pet godina", navodi se u članu 104 Zakona o Sudskom savetu. Savet ima ukupno 15 članova, od kojih 13 ima pravo glasa. Dva koja ne glasaju su članovi po službenoj dužnosti – predsednik Vrhovnog suda i ministar pravde. Ristov, kako je navedeno u njegovoj biografiji, izabran je za sudiju Apelacionog suda u Skoplju u februaru 2020. U drugostepenom sudu postupao je u predmetima iz krivičnog odeljenja. Prethodno je bio sudija u skopskom Osnovnom krivičnom sudu. Pored pretresa kuće u Negotinu, tužioci su u nedelju saopštili da se pretresi i druge istražne radnje nastavljaju. Zasad nema novih detalja iz istrage. "Reč je o jednoj od najopsežnijih istraga o sumnjama na korupciju na visokom nivou u našoj zemlji dosad, što je potkrepljeno informacijama i izveštajima", saopštilo je Tužilaštvo. Među 'najmutnijim' događajima 2025.Akcija povezana s pretresom i sumnjičenjem sudije Apelacionog suda, kao što je poznato, nastavak je istrage koja je otvorena 14. decembra, a u kojoj je priveden advokat koji je od osumnjičene osobe primio 50.000 evra da posreduje i "iskoristi svoj stvarni uticaj i interveniše kod sudije Apelacionog suda u Skoplju". Advokat je Fehmi Stafa, bivši državni pravobranilac Severne Makedonije. Četiri godine – od avgusta 2018. do avgusta 2022. godine – bio je na čelu institucije zadužene za pravnu zaštitu države i njene imovinsko-pravne interese. Upravo se taj slučaj našao na listi "mutnih" događaja koji su obeležili decembar, ali i celu 2025. godinu, koju je 20. januara objavila organizacija Transparensi internašnal – Makedonija. Reč je o listi "mutnih" i "jasnih" događaja kroz koje ta organizacija prati slučajeve i postupanja povezana s koruptivnim ponašanjem i borbom protiv korupcije. "Praćenje ovih slučajeva ima veliki odjek, kako u javnosti, tako i među domaćim i stranim akterima, i vremenom je preraslo u relevantan pokazatelj korupcije i volje države da se suoči s tim problemom", navodi Transparensi internašnal – Makedonija. Stafa se u ovom slučaju tereti za krivično delo "primanje nagrade za nezakoniti uticaj“. "Prvobitno je osumnjičeni (advokat) tražio 100.000 evra da bi uticao na ukidanje pritvora određen licu koje je nedostupno organima za sprovođenje zakona i protiv kojeg Osnovno javno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju vodi drugi postupak za krivična dela protiv javnih finansija, platnog prometa i privrede. Dana 6.10.2025. godine, primio je deo traženog iznosa, i to 30.000 evra, koje mu je predala sestra lica u bekstvu", saopštilo je tužilaštvo 14. decembra kada je otvorilo istragu. Advokat je 13. decembra, prema dokazima tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju, direktno tražio i primio još 20.000 evra kao deo mita koji je navodno trebalo da preda sudiji. Osoba koja je bila u bekstvu, a od koje je Stafa tražio novac, kako je već objavljeno u javnosti, jeste Ljupčo Pecov-Đavolot. On je optužen u slučaju "Sindžir", u kojem je obuhvaćeno više od 30 fizičkih i pravnih lica. Slučaj se odnosi na utaju poreza od oko osam miliona evra. Pecov je trenutno u kućnom pritvoru.

Sudija Apelacionog suda u Skoplju osumnjičen je za "nezakonito sticanje i prikrivanje imovine" u istrazi koju je vodilo Osnovno javno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju. Sudija je poreklom iz grada Negotino, gde su vlasti 18. januara izvršile pretres i pronašle novac sakriven u zidu. "U kući roditelja sada osumnjičenog sudije, u prostor unutar zida, pronađeno je 350.000 evra, za koje se sumnja da su nezakonito stečeni i prikriveni", saopštilo je tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju kasno uveče 18. januara. Tužilaštvo je navelo da se "pretresi i druge istražne radnje nastavljaju". Iste informacije objavilo je i Ministarstvo unutrašnjih poslova, u kojem su u istragu uključeni pripadnici Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala. "Ovo je jedna od najopsežnijih istraga o sumnjama na korupciju na visokom nivou u našoj zemlji dosad, što je potkrepljeno informacijama i izveštajima Agencije za nacionalnu bezbednost", navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Većina makedonskih medija je izvestila da je osumnjičeni sudija Đoko Ristov, što vlasti nisu demantovale. Ristov je, kako je navedeno u njegovoj biografiji, izabran za apelacionog sudiju u Skoplju u februaru 2020. godine. On postupa u predmetima iz krivičnog odeljenja. Zasad nema informacija da je Ristov pritvoren u okviru akcije. Tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju saopštilo je da se postupak nastavlja i da će javni tužilac "u narednim danima proceniti mere za obezbeđivanje prisustva osumnjičenog". U slučaju da se zatraži najstroža mera – pritvor, to će morati da aminuje Sudski savet, s obzirom na to da on, kao sudija, uživa imunitet. Šta je prethodilo akciji?Ova akcija, kako je tužilaštvo objasnilo, predstavlja proširenje istrage koja je otvorena 14. decembra, u kojoj je advokat osumnjičen da je "primio nagradu za nezakoniti uticaj". Prema podacima tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju, advokat je primio 50.000 evra od osumnjičenog da posreduje i "iskoristi svoj stvarni uticaj i interveniše kod sudije Apelacionog suda u Skoplju". "Prvobitno je osumnjičeni (advokat) tražio 100.000 evra da bi uticao na ukidanje pritvora određen licu koje je nedostupno organima za sprovođenje zakona i protiv kojeg Osnovno javno tužilaštvo za organizovani kriminal i korupciju vodi drugi postupak za krivična dela protiv javnih finansija, platnog prometa i privrede. Dana 6.10.2025. godine, primio je deo traženog iznosa, i to 30.000 evra, koje mu je predala sestra lica u bekstvu", saopštilo je tužilaštvo, opisujući kako je advokat uzeo novac. Zatim je 13. decembra, prema dokazima tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju, advokat direktno tražio i primio još 20.000 evra kao deo mita koji je zahtevao da da sudiji. On je uhapšen odmah posle prijema novca. Zbog rizika od bekstva i vršenja novih krivičnih dela, kao i uticaja na istragu, tužilaštvo je tražilo pritvor od 30 dana za advokata, što je sud prihvatio. U makedonskoj javnosti je poznato da je osumnjičeni advokat Fehmi Stafa. Stafa je bivši državni pravobranilac. Tu funkciju koju je obavljao od avgusta 2018. do avgusta 2022. godine. Državni pravobranilac je institucija zadužena za pravnu zaštitu države i njenih imovinsko-pravnih interesa. Stafa je podneo neopozivu ostavku iz "ličnih razloga" istog dana kada je tadašnja Vlada odlučila da ga razreši. Tokom njegovog mandata u Državnom pravobranilaštvu, Stafino ime se najčešće pominjalo u kontekstu sudskog slučaja "Trust", odnosno načina na koji je pravobranilaštvo postupalo u vezi s oduzimanjem imovine. Reč je o imovini kompanije Transmet biznismena Seada Kočana, koji je osuđen u slučaju "Trust" koji je otvorilo bivše Specijalno javno tužilaštvo, a koji je povezan s nezakonitim dobijanjem tendera za eksploataciju uglja u REK Bitolj. Državno pravobranilaštvo, Uprava finansijske policije i tužioci su se međusobno optuživali ko je kriv što imovina Transmeta nije mogla biti oduzeta. Po odlasku iz Državnog pravobranilaštva, Stafa je postao advokat, a u julu 2025. godine se prijavio na konkurs za izbor novog narodnog pravobranioca Severne Makedonije.

Ako se Severna Makedonija uporedi sa studentom koji želi da se uklopi u Evropsku uniju, onda se Evropski plan rasta može uporediti sa stipendijom koju finansira Evropska komisija. Studentske stipendije su uslovljene uspehom u savladavanju lekcija i urađenim domaćim zadacima. Prema onome što je dosad postignuto, deo stipendije je stigao na račun radi pripreme, ali je student (u ovom slučaju – država) već počeo da propušta rokove za ključne ispite u trećem semestru. To znači da će sledeće rate "stipendije" biti blokirane dok se ne polože zaostali ispiti. Ovako se metaforički može opisati napredak Severne Makedonije u evropskoj Reformskoj agendi o kojoj su politički lideri razgovarali na nedavnom sastanku. Reč je o Planu rasta za Zapadni Balkan vrednom šest milijardi evra, koji finansira kandidate za članstvo u EU kako bi brže i efikasnije dostigli evropske standarde pre nego što postanu članice EU. Ukupno 750 miliona evra je namenjeno Severnoj Makedoniji, ako vlada uspešno sprovodi domaće reformi koje je obećala evropskim institucijama. Te reforme su mnogo više od usklađivanja zakona; one znače kvalitetniji život, efikasnije usluge, čistu životnu sredinu i digitalnu transformaciju. EU je najavila Plan rasta 2023. godine, posle čega je odobrena makedonska Reformska agenda 2024-2027, koja ima za cilj ubrzanje ključnih reformi u zemlji. Prema podacima iz monitoringa napretka, zemlja je u fazi u kojoj je počela da povlači novac za pretfinansiranje, ali već kasni s ključnim zakonskim reformama kao što su novi Izborni zakonik i reforme u pravosudnom sistemu, što direktno dovodi u opasnost milionske tranše vezane za određene zadatke. Skoplje dosad dobilo 25,6 od mogućih 87,7 miliona evraDa su makedonske institucije u potpunosti završile 21 zadatak zacrtan u Reformskoj agendi do juna 2025, država je mogla da dobije bruto iznos od 87,7 miliona evra iz evropskog Plana rasta. Međutim, prema proceni Evropske komisije o ispunjenosti zadataka, odobrena je skoro trećina te vrednosti, odnosno 25,6 miliona evra. Taj novac se odnosi na potpuno ispunjenje samo šest od 21 planirane reforme. Ti podaci su prikazani u bazi podataka Instituta za evropsku politiku (EPI) za "Praćenje reformi i rasta na Zapadnom Balkanu". Za drugu polovinu 2025. i planiranih 29 nove reforme, Severnoj Makedoniji potencijalno je na raspolaganju skoro 135 miliona evra. Međutim, koliko će novca zemlja moći da dobije od toga biće poznato najkasnije do marta sledeće godine, nakon što Evropska komisija proveri da li su zadaci završeni na vreme. Neispunjena 44 od ukupno 60 reformska zadatkaPored toga, tokom ove godine teku i dva grejs perioda u kojima bi zemlja treba da završi i prethodnih 15 zaostalih zadataka. "S ukupno 44 reformska koraka od decembra 2025, potrebna je znatno snažnija strateška koordinacija između institucija kako bi se izbegla kašnjenja i nedosledna implementacija", kaže istraživačica EPI-ja Fikrija Tair-Selmani koja izbliza prati reforme. Ona objašnjava da je ove godine potrebno napraviti jasnu podelu zadataka između institucija i konsultovati se s organizacijama civilnog društva koje su stručne u tim oblastima. "S obzirom na to da se broj reformskih koraka povećava iz perioda u period, potrebna je dobra međuinstitucionalna saradnja i planiranje kako bi se uspešno i blagovremeno sproveli reformski koraci u skladu sa zacrtanim krajnjim rokovima i u skladu s 'grejs periodom' i oslobađanjem sredstava iz Instrumenta za reforme i rast", kaže Tair-Selmani. Petica Ministarstvu za digitalnu transformacijuPrema analizi EPI, oblast digitalne tranzicije zabeležila je najveći napredak u ocenjivanom periodu s ukupno ostvarena tri od četiri reformska koraka. Reč je o usvajanju zakona u oblasti sajber bezbednosti, elektronskih dokumenata i arhiviranja. Drugi zadaci koji su dobili "peticu" od EU su izmena zakona o trgovinskim društvima i usvajanje Zakona o javnoj unutrašnjoj finansijskoj kontroli (PIFK). Pravosudni sistem s najviše nezavršenih zadatakaNa listi "zaglavljenih reformi" najviše prostora zauzima pravosuđe. One su deo osnovnog klastera "osnovna prava i vladavina prava". Na primer, ključni zakon o Sudskom savetu usvojen je 29. decembra sa 198 dana zakašnjenja. Prema Reformskoj agendi, njegovo usvajanje je planirano do 30. juna 2025. Za blagovremeno ispunjenje ovog zadatka, Evropska unija je predvidela nagradu od 6,4 miliona evra. Međutim, poslanici su o tom zakonu glasali samo tri dana pre isteka grejs perioda za njega. Pored toga, Ministarstvo pravde je u poslednja tri dana godine otvorilo raspravu o nekoliko predloga za sistemske izmene zakona o Akademiji sudija i tužilaca, zakona o udruženjima i fondacijama i zakona o pomilovanju. Među nerealizovanim zadacima iz Reformske agende su i izmene zakona o platama sudija i tužilaca, tema koja je privukla pažnju javnosti zbog stava premijera Hristijana Mickoskog, da se povećanje plata sudija i tužilaca traži neosnovano, u situaciji, kako navodi, niskog poverenja u pravosudni sistem. Vlada se pred Evropskom unijom obavezala i da će zaposliti kvalitetne kadrove u sudovima, tužilaštvu i Agenciji za upravljanje oduzetom imovinom, kao i preduzeti pravne korake za olakšavanje pristupa finansiranju malim i srednjim preduzećima, što su zadaci koji dosad nisu ispunjeni. Ministarstvo energetike takođe nije završilo svoj zadatak u oblasti reformskih koraka za energetsku tranziciju. Na svom poslednjem sastanku u novembru najavilo je značajna kašnjenja u postupcima za povezivanja tržišta i u transpoziciji propisa EU, zbog, kako navodi, njihove tehničke složenosti i dugih procedura odobravanja. "U međuvremenu, nastavlja se rad na merenju energetskog siromaštva, planovima za dekarbonizaciju i uvođenju novih digitalnih usluga za ranjive potrošače", navodi se u saopštenju Ministarstva. Evropska komisija odlučila da delimično oslobodi novac za Srbiju iz Plana RastaZbog neispunjenih obaveza iz Plana rasta Brisel isplatio Crnoj Gori 10 od 18 miliona eura Evropska komisija odobrila Reformsku agendu BiHMeđutim, novi model finansiranja zasnovan na rezultatima je ozbiljan i suštinski izazov za državu, kaže Andrea Stojkovski iz Prespanskog instituta, koji radi na istraživanju i analizi za ubrzanu evropeizaciju zemlje. Realizacija samo šest od 21 zadatka u periodu do juna 2025. ukazuje na sistemske slabosti. "Ovaj značajan jaz između planiranog i ostvarenog otkriva duboku slabost sistema koji ulazi u okvir finansiranja zasnovanog na učinku s ozbiljnim strukturnim nedostacima", dodaje on. Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku, Severna Makedonija godinama održava umeren nivo spremnosti za preuzimanje obaveza članstva u EU, ali sa sporim napretkom. Ključno zapažanje je da se bez aktivnog procesa pregovora, reforme sprovode veoma sporo, a ovogodišnji pomaci su u velikoj meri posledica obaveza iz Reformske agende, kao dela Plana rasta.

Pedesetdevetogodišnja Milena kaže da godinama nije dobila ni denar preko minimalne zarade. "Skoro sam u penziji, iza sebe imam 30 godina radnog iskustva, visoko obrazovanje – diplomirana istoričarka, a ne mogu ni da dođem do 30.000 mesečno (oko 485 evra)", kaže Milena I., koja radi kao distributerka konditorskih proizvoda u privatnoj kompaniji. Tamo je već šest godina, pošto je zatvorena firma u kojoj je radila u administraciji. "Kada je 2022. minimalna plata porasla na 22.000, gazda nam je dao toliko, koliko je bio minimalac. Onda je porastao na 24.000 i toliko sam dobila na račun. Stalno radim za minimalnu platu. Ne samo ja, već i većina mojih kolega. Nema ni govora o većoj plati. Oko praznika, kada radim prekovremeno, isplate mi dnevnicu na ruke, i to je sve. U današnjoj skupoći, ne može se živeti od tog novca", kaže Milena za RSE. Minimalna plata u Severnoj Makedoniji je 24.379 denara (397 evra). Prema podacima Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), oko 40.000 radnika prima toliko. S druge strane, u decembru 2025. godine, četvoročlanoj porodici je bilo potrebno 65.492 denara (1.065 evra) da preživi mesec, izračunao je Savez sindikata Makedonije (SSM). Više od trećine tog troška, preko 23.000 denara, odlazi samo na hranu i piće. Da bi se napunila sindikalna potrošačka korpa nisu dovoljne ni dve i po minimalne zarade. Sindikat izlazi na ulice, vlada poziva na dogovor s poslodavcimaU uslovima povećanja cena hrane, energenata i usluga, minimalna zarada se često potroši pre kraja meseca, navodi SSM. Zato zahteva da se minimalna zarada poveća na 600 evra i da se sve ostale zarade povećaju za po sto evra. "Cene prerano pojedu plate. Da nema inflacije, minimalna plata neka bude i 15.000 denara. Naš zahtev za minimalnu platu od 600 evra je opravdan kada uporedimo koliko su skočile cene u marketima. Dvoje u kući bi trebalo da obezbede najmanje 65.000 denara mesečno samo za osnovne troškove", kaže za RSE potpredsednik SSM-a Ivan Peševski. Inflacija u Severnoj Makedoniji zvanično je 4,1 odsto na godišnjem nivou. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS) objavljenim 8. januara, samo u 2025. cene su u proseku porasle za 4,1 odsto, a maloprodajne cene za 3,7 odsto. Sindikat je prošle godine zahtevao minimalnu platu od 500 evra, ali nije dobio podršku ni od poslodavaca ni od vlade. Stoga je SSM najavio protest posle 20. januara. Cilj je poboljšanje životnog standarda građana, izjednačavanje plata s regionalnim minimalnim prihodima koji se povećavaju i sprečavanje odliva radnika, kaže Sindikat. Vlada ostaje pri stavu da je o zahtevima radnika potrebno postići dogovor između njih i poslodavaca. "Ističemo da su najava štrajka demokratsko pravo, ali ujedno podsećamo da Vlada prvi put vodi konstruktivan socijalni dijalog u okviru Ekonomsko-socijalnog saveta, gde se sva pitanja razmatraju javno i transparentno, u interesu svih zainteresovanih strana, kako bi se obezbedio bolji životni standard", odgovorila je Vlada Vlada je dodala da kontinuirano gradi inkluzivan dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući radnike i poslovni sektor, kako bi pronašla održiva rešenja koja će doprineti poboljšanju životnog standarda. Poslovni sektor: 463 evra je 'granica'Kao odgovor na zahteve sindikalista za minimalnu platu od 600 evra, deo poslovnog sektora nudi 28.500 denara (463 evra). Takav stav preovladava u poslovnom sektoru, posebno u Poslovnoj konfederaciji Severne Makedonije, rekao je za RSE njen predsednik Mile Boškov. To je udruženje poslodavaca među članovima ima 8.500 kompanija. "Preovlađuje stav da je 28.500 denara psihološka i ekonomska granica koju većina stabilnih kompanija može da podnese u ovom trenutku. Taj iznos bi značio rast koji prati troškove života, ali ne dovodi mikrokompanije do bankrota. Taj iznos pokriva dobar deo sindikalne korpe", rekao je Boškov. Da bi ta plata bila "realno isplativa", kompanije su predložile olakšice troškova po osnovu socijalnih doprinosa za razliku u povećanju, uz pomoć države. Vlada je tada rekla da ne može da subvencioniše doprinose. Prema Boškovu, minimalna zarada od 600 evra bila bi nagli skok koji bi mnogi sektori, posebno tekstilna i kožarska industrija, zanati i poljoprivredna, ne mogu da podnesu. Linearno povećanje svih plata za 100 evra moglo bi da izazove dodatni inflatorni pritisak, a ako se minimalna plata previše približi platama srednje kvalifikovanih kadra, nekvalifikovani radnik bi zarađivao skoro koliko i neko s dugogodišnjim iskustvom ili specifičnom veštinom, što bi dovelo do unutrašnjeg sukoba u kompanijama. "Kada legalni troškovi rada postanu previsoki za poslovni model, postoje dva opasna ishoda: kompanije mogu početi da otpuštaju radnike da bi preživele ili da isplaćuju deo plate 'u kešu', što je korak unazad u borbi protiv neformalne ekonomije", rekao je predsednik Poslovne konfederacije Severne Makedonije. Upozorenja na neželjene poslediceAko bi se minimalna plata povećala na 600 evra, to bi značilo povećanje od više od 50 odsto u odnosu na 2025. Međutim, empirijska zapažanja ukazuju na to da u najvećem broju sektora rast produktivnosti zaostaje u odnosu na rast plata, kaže Dimitar Nikoloski, profesor ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Prilepu. "Povećanje minimalne zarade za više od zakonski utvrđenog iznosa moglo bi imati dve očekivane neželjene posledice. Prvo, veliki deo kompanija, posebno onih s niskim nivoom produktivnosti, možda ne bi mogao da isplaćuje veće plate, što bi se negativno odrazilo na njihovu konkurentnost. Drugo, povećanje plata više od povećanja produktivnosti neminovno bi dovelo do povećanja cena proizvoda, odnosno do podsticanja inflacije", rekao je Nikoloski za RSE. Prema njegovim rečima, rešenje treba tražiti kroz dijalog u okviru Ekonomsko-socijalnog saveta i eventualnu korekciju formule za izračunavanje minimalne zarade. Ekonomsko-socijalni savet je savetodavno telo Vlade, koje bi trebalo da omogući tripartitnu saradnju između Vlade, sindikata i poslodavaca u rešavanju ekonomskih i socijalnih pitanja i problema. Zasad nije zakazana sednica ovog tela. Samo Kosovo ima manji minimalac od Severne MakedonijeMinimalna zarada u Severnoj Makedoniji se usklađuje svake godine u martu, s 50 odsto povećanja prosečne neto plate isplaćene iz prethodnu godinu i 50 odsto povećanja indeksa troškova života za prethodnu godinu. Za mart 2026. godine, prema proračunima, povećanje minimalne zarade trebalo bi da bude u rasponu od 6,5 do 7 odsto u odnosu na 2025. godinu. Ili, to bi bilo povećanje od 1.500 do 2.000 denara. U regionu, samo Kosovo ima nižu minimalnu platu od Severne Makedonije. Minimalna na Kosovu je 384 evra. Minimalna plata u Srbiji je od 505 do 580 evra, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu. U Albaniji je 440 evra, a u Bosni i Hercegovini 525 evra. Najviša minimalna plata je u Crnoj Gori i iznosi 600 evra mesečno.

Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija mogu se suočiti sa američkom carinom od 25 posto zbog poslovanja sa Iranom. Iako je na niskom nivou, ove zemlje imaju spoljnotrgovinsku razmenu sa Iranom. U jeku velikih antivladinih protesta u Iranu, američki predsednik Donald Tramp (Trump) poručio je da će svaka zemlja koja posluje sa Iranom biti suočena sa carinskom stopom od 25 posto na svu trgovinu sa SAD. Američka administracija je letos već uvela carine na uvoz iz desetina zemalja u pokušaju da smanji trgovinski deficit, a među njima su i zemlje Zapadnog Balkana. Srbija: Iran nije među prvih 50 uvoznika i izvoznikaEkonomska razmena između Srbije i Irana u poslednjih pet godina iznosila je 267,6 miliona američkih dolara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku samo u 2025. iznosila je 55,4 miliona od čega se veći deo od 54,6 miliona odnosio na uvoz iz Irana. U toj godini najviše se uvozio polietilen (vrsta plastike), a izvozili sistemi za centralno podmazivanje. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije na svom sajtu navodi da se ekonomski odnosi dve zemlje uglavnom odvijaju kroz trgovinsku razmenu, te da je ona na niskom nivou i sa uskom strukturom proizvoda. Prema tim podacima za 2024. godinu, 26 srpskih firmi izvozilo je u Iran, dok je 160 uvozilo iz Irana. Za političke odnose se navodi da su tradicionalno dobri i da ih karakteriše uzajamna podrška u međunarodnim organizacijama. U poslednjih pet godina Iran je samo u 2022. bio na 49. mestu po ukupnom uvozu i izvozu, dok u ostalim godinama u tom periodu nije bio među prvih pedeset. Ministarstva spoljnih poslova i unutrašnje i spoljne trgovine nisu odgovorila na upit RSE povodom najave američkog predsednika o carinama zbog poslovanja sa Iranom. Nije se oglašavala ni Privredna komora Srbije. Ekonomista Mahmud Bušatlija ocenjuje da novi namet neće biti veliki problem. "Mi imamo ekonomske probleme koji se mere milijardama", naveo je on za RSE. Iako su SAD u avgustu 2025. već uvele carinu na uvoz robe iz Srbije od 35 posto, Bušatlija smatra da se sada sa ekonomskog stanovišta neće desiti "ništa vidljivo". "I ako Amerika kaže – mi ćemo vašu robu cariniti sa oko 60 posto, koliko mi izvozimo u Ameriku? Jel to neko važno tržište za nas, pa nije", kaže Bušatlija. Sjedinjene Države bile su tek na 19. mestu u 2024. godini po izvozu iz Srbije sa 7,3 milijarde američkih dolara. BiH uvozila voće i orašaste plodove, izvozila drvoPrema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine u prethodnih pet godina u BiH je uvezeno robe iz Irana u vrednosti od oko 25 miliona dolara. U istom periodu BiH je u Iran izvezla robe u vrednosti od 5,2 miliona dolara. BiH je prema zvaničnim podacima iz Irana najviše uvozila voće i orašaste plodove, kore agruma, dinje i lubenice, te plastične mase i proizvode od plastičnih masa. Dok je najviše izvozila drvo i proizvode od drveta poput uglja, te delove za kotlove, mašine, aparate i mehaničke uređaje. Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH nije odgovorilo na upit RSE povodom najave američkih carina od 25 odsto zbog poslovanja sa Iranom. Američke tarife na robu iz BiH iznose 30 odsto. Kosovo: Uvoz 17 miliona evra, bez izvozaPrema podacima Carine Kosova, prošle godine vrednost uvoza iz Irana dostigla je 19,8 miliona dolara, dok izvoz nije zabeležen. Iz Irana, Kosovo uvozi urme, pistaće, sokove, grožđe, suve kajsije, orahe. Iz Ministarstva industrije i trgovine Kosova su za RSE saopštili da su u toj instituciji registrovana 23 iranska preduzeća, od kojih je pet aktivno, 16 pasivno, a dva ugašena. RSE je zatražio pojašnjenje koje delatnosti ta preduzeća obavljaju i čeka odgovor. Američke carine na robu sa Kosova iznose 10 posto. Severna Makedonija: Uvoz drastično veći od izvozaOd 2020. do novembra 2025. godine, Severna Makedonija je imala uvoz od oko 106 miliona dolara, dok je izvoz u Iran iznosio 3,1 milion dolara, prema podacima Državnog zavoda za statistiku. Prehrambeni i hemijski proizvodi su među najčešćim proizvodima koje Severna Makedonija uvozi iz Irana, dok najviše izvozi mašine i transportnu opremu. Razvoj događaja u Iranu, prema rečima ekonomskog analitičara Slobodana Najdovskog, "neće imati poseban uticaj na domaću ekonomiju u ovom trenutku". "Ali kako će se situacija dalje razvijati, ne samo u Iranu već i šire, moramo biti oprezni, posebno sa zemljama sa kojima imamo veću trgovinsku razmenu i ekonomsku saradnju", rekao je Najdovski. Vlada Makedonije nije odgovorila na upit RSE o tome kako će situacija u iranskom društvu uticati na domaću ekonomiju i da li vlada planira da obustavi trgovinu sa Iranom nakon Trampove najave američkih tarifa. Do sada nije bilo komentara iz privrednih komora zemlje. Američke tarife na robu iz Severne Makedonije iznose 15 posto. *Saradnja na tekstu: Gojko Veselinović, Nadije Ahmeti, Aleksandar Samardžiski

Prijedlog izmjena Zakona o vladi, kojima će se ukinuti tehnička vlada, kao i izmjene Izbornog zakona, dio su tema o kojima će se razgovarati 14. januara na liderskom sastanku koji će se održati u Klubu poslanika. Do sada su svoje prisustvo na ovom sastanku javno potvrdile samo stranke iz vladajuće koalicije i opozicijska Ljevica. Ona dolazi s uslovnom podrškom za ukidanje tehničke vlade i traži uvođenje jedne izborne jedinice. Lider opozicijskog SDSM-a Venko Filipče najavio je da neće prisustvovati, dok iz DUI-a još nisu odgovorili kakav je njihov plan. Na sastanku će se razgovarati o reformskom programu, izboru narodnog pravobranioca, najavljenim izmjenama Izbornog zakona, kao i o ukidanju tehničke vlade – mehanizma koji je uveden 2016. godine kao dio tzv. "Pržinskog sporazuma". Njime je bilo predviđeno da se garantuju fer izbori prije izbora kroz kadrovske promjene sa mandatom od sto dana. Otvaranje pitanja ukidanja tehničke vlade i izmjena Izbornog zakona, samo dva dana nakon zvaničnog zatvaranja poglavlja "lokalni izbori", otvara i pitanje – da li se priprema teren za prijevremene parlamentarne izbore. Analitičar Sefer Selimi kaže da se u javnosti sve glasnije govori o mogućnosti prijevremenih parlamentarnih izbora i da će ishod ići u prilog VMRO-DPMNE-u. Dodaje da opcija prijevremenih izbora što je moguće prije najviše odgovara vlasti. "Iz više razloga, ali uglavnom mislim da premijer Mickoski želi uskladiti mandat na čelu VMRO-DPMNE-a s još jednim punim četverogodišnjim mandatom kao premijer, uz očekivanja ponovne pobjede. Kao drugo, više indikatora pokazuje da makroekonomska situacija u državi nije dobra i neće se kretati u dobrom pravcu", kaže Selimi. Prema njegovim riječima, vladajuće stranke žele na neki način spriječiti veći pad podrške i to kapitalizirati s još jednim četverogodišnjim mandatom. "Vlada žuri da izbore održi što je prije moguće, a s druge strane, opozicija se nada da će oni biti što kasnije ove godine, jer očekuje da će ekonomska situacija i druga politička dešavanja stvoriti veće nezadovoljstvo, a time i povećati podršku opoziciji", dodaje on. S druge strane, dio političkih analitičara smatra da trenutno nijednoj partiji ne odgovaraju prijevremeni parlamentarni izbori iz dva razloga: vlast je na polovini mandata sa stabilnom većinom, a opozicione stranke nisu spremne dok ne završe unutrašnje reforme. "Trenutno ne vidim ozbiljnu političku opciju kojoj bi odgovarali prijevremeni izbori ove godine, možda 2027., ali ne i ove godine", kaže analitičar Vladimir Božinovski iz Instituta za politička istraživanja za Radio Slobodna Evropa. Vlast tvrdi – nema novih izbora, ali ako mora...Premijer i lider VMRO-DPMNE-a Hristijan Mickoski, uoči liderskog sastanka, poručio je da fokus Vlade nisu izbori, već reforme i projekti. No, često je ponavljao u javnosti da "opozicija treba paziti šta želi, jer može da joj se ostvari ta želja". Predsjednik Sobranja Afrim Gaši slaže se sa svojim koalicionim partnerom, ističući da je pobornik ideje o redovnim izborima. "Mislim da nam, konceptualno govoreći, nedostaje politička i ekonomska stabilnost. Ako stalno pravimo prijevremene izbore, stvaramo političku i ekonomsku nestabilnost", izjavio je Gaši na brifingu s novinarima. Opozicione želje za prijevremenim izborimaDemokratska unija za integraciju (DUI) nakon prošlih parlamentarnih izbora javno traži prijevremene izbore jer ne priznaje legitimitet vladajuće koalicije Vredi. Opozicioni lider iz frakcije stranke Alijansa za Albance, koja je ostala u koaliciji Nacionalna Alijansa za Integraciju (NAI), Arben Taravari nada se da će već na proljeće biti prijevremenih izbora. "Alijansa za nacionalnu integraciju pokazala je da zajedno možemo postići izvanredne rezultate. Ovo je novi duh koji vjerujem da će se nastaviti i na parlamentarnim izborima koje očekujem 2026. godine, bez obzira da li će biti u maju ili oktobru", izjavio je Taravari nakon pobjede na ponovljenim lokalnim izborima u Gostivaru i Vrapčištu. Prema riječima lidera opozicionog SDSM-a Venka Filipčea, lopta za izbore je u dvorištu vlasti, optužujući premijera Mickoskog da mu se žuri s ukidanjem tehničke vlade kako bi raspisao prijevremene izbore. "Mickoski i tender-koalicija VMRO-ZNAM neka sami raspišu izbore kad već sve imaju isplanirano, SDSM neće biti pokriće za ovaj scenario", izjavio je Filipče, ne objašnjavajući da li to znači da će bojkotovati izbore ako budu organizovani prijevremeno. Vlast traži ukidanje tehničke vlade, opozicija ne dozvoljavaLiderski sastanak će pokazati u kojem pravcu će se kretati politički tokovi u narednom periodu, složni su analitičari. Prema njihovim riječima, prisustvo DUI-a na ovom sastanku pokazaće političku spremnost za sistemske promjene u ključnim zakonima, među kojima su i oni koji se odnose na izbore. Božinovski očekuje da će se po prvi put, kako kaže, na vrijeme krenuti s izmjenama izbornih pravila, među kojima i rasprava o jednoj izbornoj jedinici, smanjenju cenzusa za referendum i predsjedničke izbore. "Mislim da je sada pravi trenutak jer sada ima dovoljno vremena da se naprave određene izmjene koje nam kasnije neće zadavati glavobolje. Jer mi uoči predsjedničkih izbora ne znamo hoće li oni biti uspješni", kaže Božinovski. Iako je SDSM u prethodnim godinama tražio ukidanje tehničke vlade, sada Filipče odbija da prisustvuje liderskom sastanku i traži da ovaj mehanizam ostane, jer smatra da je garant fer i demokratskih izbora. "Ona može biti ukinuta samo onda kada budemo zrelo društvo, a mi to sada, u ovom trenutku, nismo", kaže Filipče. Gaši se slaže da zemlja nema skandinavsku demokratiju, ali za razliku od Filipčeta, smatra da je "rok trajanja" tehničke vlade istekao. "Ne mislim da smo među rizičnim zemljama za implementaciju demokratije i sprovođenje izbora. Mislim da smo mnogo napredovali u tom dijelu", rekao je Gaši, dodajući da zemlji članici NATO-a ne priliči da organizuje prelaznu vladu kako bi sprovela izbore. Ideju o ukidanju tehničke vlade lider VMRO-DPMNE-a promovisao je uoči prošlih parlamentarnih izbora. Stranka je to uvrstila i u svoj izborni program, a kao objašnjenje navodi da se "koncept tehničke vlade pokazao kao kreator dodatnih kriza, neefikasnosti, polarizacije i nefunkcionalnosti institucija". Tehnička vlada se aktivira sto dana prije izbora, a mandat traje od njenog izbora do objavljivanja konačnih rezultata Državne izborne komisije za izbore poslanika i formiranja nove političke vlade. U njoj premijer dolazi na prijedlog aktuelne vlasti, a u pet ministarstava, koja su određena kao ključna, rukovode kadrovi i iz opozicije i iz vlasti. Tamo gdje je ministar iz jedne strane, dodatni zamjenik ministra je iz druge, i obrnuto. Radi se o ministarstvima: unutrašnjih poslova, rada i socijalne politike, finansija, informacionog društva i administracije te poljoprivrede. Pitanje nužnosti tehničke vlade u protekloj deceniji otvaralo se nekoliko puta, pa i uoči posljednjih parlamentarnih izbora, ali ipak nije ukinuta.

Ukupno 6.128 stranih radnika dobilo je dozvole za privremeni boravak u Sjevernoj Makedoniji. To je tri i po puta više nego prije pet godina, kada su zbog rada u zemlji dozvole dobile 1.704 osobe, pokazuju podaci koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Najveći interes za zapošljavanje stranaca, prema mišljenjima koja je Agencija za zapošljavanje izdavala od 2020. do danas, postoji u građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, smještaju i ugostiteljstvu, kao i u trgovini na veliko i malo. Turci dominiraju, a sve više dolaze iz Nepala, Bangladeša i IndijeBangladeš, Nepal, Indija, Turska, Kina i Filipini su među državama čije je državljane MUP naveo kao one kojima su izdane dozvole za boravak zbog rada. Detaljnije podatke o tome za koje strane radnike postoji najveća potražnja pokazuje i Agencija za zapošljavanje. Prema tim podacima, u 2025. godini, zaključno s 29. decembrom, izdano je ukupno 8.509 pozitivnih mišljenja za radne dozvole. U to spada i 798 ličnih radnih dozvola izdatih za direktore, menadžere i slične pozicije. Ovo mišljenje je jedan od dokumenata koje MUP prikuplja kada odlučuje hoće li odobriti boravak ili ne. I ovi podaci pokazuju rastući trend stranaca koji traže posao u zemlji. U 2020. godini, na primjer, Agencija je izdala 3.227 pozitivnih mišljenja, što je oko 62 posto manje nego prošle godine. Godinama su radnici iz Turske bili na vrhu liste, a u 2024. i 2025. među prvih pet zemalja čiji državljani dobijaju pozitivna mišljenja nalaze se i Nepal, Bangladeš i Indija. Prošle godine, od ukupno 8.509 mišljenja, za Turke je Agencija za zapošljavanje izdala 2.815 mišljenja. Slijede državljani Bangladeša – 1.567, zatim Nepala – 1.089 i Indije – 1.079. Peti su državljani Kosova – 406. Ranije, kada je broj kvota i dozvola za strance bio znatno manji, ova mjesta zauzimale su zemlje iz regiona, poput Srbije, Albanije i Kosova. Trend sve brojnijih stranih radnika vidljiv je i u svakodnevnom životu, posebno u glavnom gradu Sjeverne Makedonije, gdje ih se često može vidjeti na gradilištima, ali i u hotelima, restoranima, barovima… Ovaj proces, navodi Krste Blaževski iz dobrovoljnog i neprofitnog trgovačkog udruženja hotelijerskih i ugostiteljskih biznisa – HOTAM, prirodan je s obzirom na to da domaći radnici migriraju u druge evropske zemlje. Najveći dio dozvola traži se za Skoplje, a po nekoliko desetina godišnje izdaje se za Bitolj, Tetovo, Ohrid, Kumanovo… "To su radnici iz siromašnijih zemalja koji ovdje žele obezbijediti egzistenciju i poslati nešto svojim porodicama, jer i danas postoje mjesta gdje primaju plate od 100 dolara mjesečno. Ovdje zarađuju po 600–800 dolara", kaže Blaževski za RSE. Ima i ponude i potražnje za strane radnikeAli, kako dolaze u Sjevernu Makedoniju? Najčešća praksa kada je riječ o radnicima iz udaljenih zemalja, poput Nepala i Bangladeša, jeste angažovanje preko agencija – posrednika. Za razliku od ranije, danas, ističe Blaževski, "ima dosta takvih agencija" koje svakodnevno nude radnike. Prema njegovim riječima, ima ih na desetine. Dostavljaju video snimke, CV-e s radnim iskustvom kandidata i slično. Jedna od takvih agencija, koja već četiri godine dovodi strane radnike u Sjevernu Makedoniju, jeste "Balkan – ljudski resursi". Ona sarađuje s agencijom iz Bangladeša. "Na početku je bilo teško pronaći prve radnike, uvjeriti ljude da ovdje kod nas ima posla i za njih. Međutim, dolaskom prvih ljudi, povjerenje je stečeno i sada je lakše pronaći radnike za našu zemlju", kaže u razgovoru za RSE predstavnik agencije. Prema njegovim riječima, interes domaćih poslodavaca je veliki. "Na početku sam bio skeptičan da Makedoniji zaista toliko treba radna snaga, ali moja procjena je bila pogrešna. Vidim da je potražnja sve veća iz dana u dan", dodaje sagovornik iz agencije. "Brzo uče jezik"On navodi da se najviše traže radnici u gastronomiji, zatim u proizvodnji i građevinarstvu. Blaževski iz HOTAM-a kaže da u posljednje vrijeme radnici koji dolaze nisu "samo nekvalifikovani". "Ima i mnogo iskusnih radnika koji brzo shvate šta treba da rade kod nas", ističe on. U hotelijerstvu i ugostiteljstvu stranci se najčešće angažuju za "poslove u pozadini" – čišćenje, rad u kuhinji i slično. Blaževski dodaje da oni brzo uče jezik. Prema iskustvu, za šest mjeseci savladaju osnovne stvari, a najčešće se sporazumijevaju i na engleskom. "Znate, nijedna država na svijetu dosad nije propala zbog radne snage, nije nazadovala. Sve ide samo naprijed. Ako nema ko da obavlja radne pozicije, onda smo u velikom problemu, moraće se zatvarati objekti i neće biti prihoda", kaže Blaževski. Strani radnici ključni za građevinarstvo i ugostiteljstvo, trend odlaska opadaIpak, višegodišnje iskustvo s radnicima iz udaljenih zemalja, poput Indije, Nepala i Bangladeša, pokazalo je da se i ta radna mjesta prazne jer radnici odlaze u druge evropske zemlje. Ovaj problem ne negiraju ni predstavnici biznis sektora ni agencije-posrednici. Predstavnik "Balkan – ljudski resursi" navodi da trenutno sarađuje samo s jednom agencijom iz Bangladeša jer su neke od tamošnjih "zloupotrebljavale naše firme za bijeg u druge evropske zemlje". Prema njegovim riječima, samo četiri posto onih koje je njegova agencija dovela u zemlju otišlo je dalje. "Trend odlaska stranih radnika, prema Blaževskom, smanjen je. Regulativa ranije nije bila uređena kako treba i određeni broj radnika-migranata to je iskoristio. Ali prošle godine, oni koji su došli – ostali su. Ako je neko otišao, to je vrlo mali broj", tvrdi on. U 2025. godini, kada su dozvole dobila 6.128 stranaca, Ministarstvo unutrašnjih poslova evidentiralo je 166 stranaca koji su napustili Sjevernu Makedoniju, a bili su u zemlji sa statusom "privremenog boravka zbog zaposlenja". Prema podacima koje je RSE dobio od MUP-a, od njih 129 su bili državljani Bangladeša, 34 Nepala, a trojica Indije. Prema zakonskim odredbama u Sjevernoj Makedoniji, kvota za zapošljavanje stranaca ne smije prelaziti 5 posto ukupnog radno sposobnog stanovništva u zemlji. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u trećem kvartalu 2025. bio je oko 705.000, a nezaposlenih skoro 92.000. Kada je riječ o kvoti za radne dozvole za strance, za 2025. godinu Vlada ju je odredila na 10.000 radnika. Ta kvota je, paralelno s brojem angažovanih stranih radnika, rasla tokom proteklih godina. Krajem 2023. prethodna vlada ju je povećala s 5.000 na 7.000. Ranije je iznosila 3.250. Prošlog ljeta Vlada je predložila, a Sobranje usvojilo izmjene Zakona o strancima, prema kojima se predviđa da se izvan ove kvote privremeni boravak zbog rada odobri i strancu koji radi na strateškim projektima utvrđenim posebnim zakonom. To znači da radnici angažovani na strateškim projektima predstavljaju dodatnu radnu snagu, izvan kvote od 10.000. Takav strateški projekat je, na primjer, izgradnja koridora 8 i 10D od strane američko-turskog konzorcijuma "Bechtel i Enka".