"Ovo će nedvojbeno biti daljnje pogoršanje ionako ne baš dobrih odnosa." Tim rečima bivši diplomata Hrvatske Božo Kovačević za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše preporuke Ministarstva spoljnih poslova građanima Srbije. Kao odgovor na rat u Iranu, srpsko Ministarstvo izdalo je savete za putovanja, ne preporučujući građanima odlaske na Bliski istok, dok je susednu Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a Albaniju "uz dodatne mere opreza". U Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Hrvatske odgovaraju da je ta zemlja "jedna od najbezbednijih u Evropi", dok se iz zvanične Tirane nisu oglašavali ovim povodom. 'Semafor' preporukeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE na osnovu kakvih bezbednosnih analiza su sročene takozvane "Semafor" preporuke građanima za putovanje u inostranstvo. Šef diplomatije Marko Đurić objavio je 4. marta na društvenoj mreži X video u kojem navodi da su preporuke napravljene na njegovu inicijativu. U preporukama, koje su objavljene na sajtu Ministarstva, države su klasifikovane u četiri kategorije – od zelene (slobodno putovanje uz redovan oprez), preko žute (putovanje uz dodatne mere opreza) i narandžaste (putovanje u slučaju krajnje potrebe) do crvene (ne preporučuje se putovanje). Hrvatska, koja je od 2013. članica Evropske unije, jedina je evropska zemlja koja se našla u narandžastoj kategoriji, u kojoj su, između ostalih, Togo, Tanzanija, Mjanmar i Republika Kongo. Kao obrazloženje se navode "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. "Taj potez je u većoj meri posljedica projekcije koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dio političke elite u Srbiji imaju o Hrvatskoj", kaže Božo Kovačević, bivši hrvatski diplomata i politički analitičar. On navodi da u Hrvatskoj postoje pokušaji "obnavljanja ustaštva", ali dodaje da se ne može reći da je to određujuća crta hrvatske politike. U novembru 2025. godine hrvatski ultradesničari ustremili su se na događaje organizovane u okviru manifestacije Dani srpske kulture. Nekoliko desetina huligana i ratnih veterana prekinulo folklornu priredbu u Splitu, na kojoj je učestovalo kulturno-umetničko društvo iz Novog Sada. Nedugo potom, manja grupa huligana okupila se i u Zagrebu, protestujući protiv izložbe organizovane u okviru iste manifestacije. "Takvih pojava u Hrvatskoj ima, ali od njih se vlast ograđuje i općenito društvena klima nije takva da bi se pripadnici bilo koje manjine ili državljani bilo koje države trebali a priori osjećati ugroženima", kaže Kovačević. U Albaniju 'uz oprez'Albanija se našla među šezdesetak zemalja u kojima se građanima Srbije savetuju "dodatne mere opreza". Ipak, u obrazloženju Ministarstvo spoljnih poslova navodi da "u Albaniji ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca". "Građanima se tokom trajanja turističke sezone, u letnjim mesecima, preporučuje da svoja dokumenta, lične stvari i stvari od vrednosti ne ostavljaju u automobilima. Kada su u pitanju vozila, preporuka je da se ostavljaju na parkinzima koji se nadgledaju, kao i da se obavezno zaključavaju", navodi se na sajtu. Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije uključeno na listu. Šta kažu Zagreb i Tirana?Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je, ne imenujući Srbiju, da je Hrvatska svrstana u narandžastu kategoriju "zbog neodređenih 'tenzija'". "Hrvatska, članica EU, NATO i Šengena i jedna od najsigurnijih zemalja u Evropi prema podacima Eurostata, svake godine dočekuje milione posetilaca i nastavlja da beleži dosledno uspešne turističke sezone", navodi se u objavi hrvatskog Ministarstva na mreži X. "Iskustvo nas uči da kad god se podigne nivo upozorenja za putovanja, često vidimo još više posetilaca iz tih istih zemalja", dodalo je Ministarstvo nazivajući to klasičnim slučajem "zabranjenog voća". Iz Ministarstva spoljnih poslova Albanije nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu preporuke Srbije. Bivši srpski diplomata Srećko Đukić preporuke zvaničnog Beograda ocenjuje kao "nerazumnu i neracionalnu odluku". "Mislim da bi ih trebalo ukinuti. To nije politika dobrosusedskih odnosa i politike pridruživanju Evropskoj uniji", rekao je Đukić za RSE. Šta su motivi Beograda?Bivši hrvatski diplomata Božo Kovačević smatra da bi jedan od motiva za ovakvo pozicioniranje Hrvatske i Albanije mogao biti i sporazum o produbljivanju bezbednosne saradnje koji su te dve zemlje potpisale sa Kosovom. U martu 2025. godine ministri odbrane Albanije, Hrvatske – obe članice NATO saveza – i Kosova potpisali su deklaraciju o jačoj saradnji na polju odbrane i bezbednosti. Predsednik Srbije je u više navrata optuživao tri države da su napravile "vojni savez" protiv Srbije i srpskog naroda i najavio da će Beograd više investirati u odbranu. Božo Kovačević kaže da je sporazum Albanije, Hrvatske i Kosova uporediv sa Balkanskim paktom koji su potpisali Grčka i Turska kao članice NATO saveza i Jugoslavija 1953. godine. "To je bilo posredno jamstvo da će NATO braniti Jugoslaviju u slučaju da je Sovjetski Savez napadne. Tako i ovaj sporazum treba shvatiti kao pokušaj ohrabrivanja Kosova, koje su priznali i Albanija i Hrvatska", kaže Kovačević. Dalje pogoršanje odnosaDiplomatski odnosi Hrvatske i Srbije godinama unazad su daleko od skladnih. Nakon izbijanja masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024. godine, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje protesta, što su hrvatski zvaničnici oštro negirali. Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, gotovo 20 hrvatskih državljana je proterano iz zemlje tokom protesta, uz obrazloženje da predstavljaju "bezbednosni rizik". Zbog toga je u decembru 2025. Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske državljanima preporučilo da "odgode putovanja koja nisu nužna", te "pojačan oprez", kao i da posebno izbegavaju "mjesta okupljanja većeg broja osoba". Božo Kovačević smatra da nema razloga da zvanični Zagreb odgovori na najnovije preporuke Srbije, ali dodaje da potez Beograda neće poboljšati odnose sa susednom Hrvatskom. "Mislim da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ponajprije imao u vidu unutrašnje političke posljedice i ovo mi izgleda kao pokušaj homogenizacije njegovog biračkog tijela", kaže Kovačević. Uprkos politički turbulentnim odnosima, značajan broj građana Srbije bira hrvatsko i albansko primorje kao letnju turističku destinaciju. Prema poslednjim podacima Hrvatske turističke zajednice iz 2023. godine, tu zemlju je posetilo 212.000 turista iz Srbije, dok je godinu dana ranije zabeleženo 186.000 srpskih turista. Prema podacima koje je u julu 2022. iznela ministarka turizma Albanije Mirela Kumbaro Furki, od 2019. do 2021. godine broj srpskih turista u Albaniji povećan za 110 odsto.

Ministar odbrane Republike Hrvatske Ivan Anušić poručio je da deklaracija o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, koju je Hrvatska potpisala sa Albanijom i Kosovom, ne predstavlja pretnju ni za koga. "U toj deklaraciji apsolutno ništa nije sporno i, naravno, nikoga njome ne ugrožavamo. Naša saradnja jasno je usmerena na jačanje stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope, kao i na produbljivanje partnerstva i savezništva tri prijateljske države", naveo je Anušić na mreži X. Ova izjava usledila je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 13. februara u Minhenu rekao da je "veoma zabrinut i ugrožen" zbog, kako je naveo, vojnog saveza Hrvatske, Kosova i Albanije. Najavio je i da će Srbija povećati ulaganja u odbranu. Na marginama Minhenska bezbednosna konferencija održan je sastanak ministara odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova, na kojem se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. Anušić je naveo da tri zemlje kroz tu deklaraciju razvijaju nove projekte u oblasti odbrambene industrije i unapređuju saradnju svojih oružanih snaga. Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u martu prošle godine deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, u kojoj se navodi da će tri države sarađivati na jačanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je ovu deklaraciju opisao kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije".

"Previše je govora mržnje (na obe strane)". To je ocena predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj Milorada Pupovca nakon sastanka sa predsednicom Hrvatskog nacionalnog saveta u Srbiji Jasnom Vojnić u Beogradu 10. februara. Pupovac i Vojnić su govor mržnje identifikovali kao jedan od glavnih problema sa kojima se susreću Srbi u Hrvatskoj i Hrvati u Srbiji. "Mi Hrvati iz Srbije i Srbi iz Hrvatske smo 2006/2007 postali neka vrsta zlatnog mosta odnosa između Hrvatske i Srbije i to smo prakticirali do pre tri godine. Razočarani smo svime što smo doživljavali i na neki način zaustavili svoje aktivnosti na određeno vreme da se vidi kako to izgleda kada između država nema ni toliko saradnje", rekao je Pupovac na konferenciji za novinare. Sastanak koji je održan predstavlja, prema njegovim rečima, nastavak saradnje jer je cena u suprotnom "podosta visoka za obe manjine". Do sastanka predstavnika manjina u Srbiji i Hrvatskoj dolazi u vreme stalnih tenzija na relaciji Beograd-Zagreb. Vlasti u Hrvatskoj su u februaru organizovale nastup kontroverznog pevača Marka Perkovića Thompsona u okviru dočeka rukometne reprezentacije posle osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu. Taj nastup je sporan za odnose Srbije i Hrvatske jer Thompson u svojim pesmama veliča kvislinški ustaški režim u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata čije su žrtve bili Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti. Sa druge strane, provladini mediji, ali i pojedini zvaničnici vlasti u Srbiji termin "ustaša" često koriste kako bi targetirali političke protivnike. "U Srbiji kada se dogodi neki veći incident, enormno raste govor mržnje i korišćenje reči 'ustaša' u medijima", rekla je predstavnica Hrvata u Srbiji Jasna Vojnić navodeći da takve tenzije pogađaju hrvatsku nacionalnu manjinu. Saradnja u doba tenzijaVojnić je na pitanje Radija Slobodna Evropa o tome kako vlasti utiču na saradnju nacionalnih manjina odgovorila da vlasti u Hrvatskoj i Srbiji "ne utiču na našu saradnju". "Mi to gajimo više godina", dodala je. Na pitanje RSE o problemima sa kojima se suočava hrvatska zajednica u Srbiji navodi "da se ne reagira ili neadekvatno reagira na govore mržnje i nasilji do neostvarivanja prava u obrazovanju, nedostatak finansiranja". Krajem 2025, novoizgrađeni vrtić u Tavankutu, selu na severu Srbije, postao je predmet spora između Hrvatske i Srbije. Vrtić je izgrađen novcem Vlade Hrvatske, ali su lokalne vlasti u Srbiji odlučile da nastava u toj predškolskoj ustanovi bude i na srpskom jeziku. Zvanični Zagreb zbog toga je uputio protestnu notu Beogradu. Hrvatska se oglasila i u julu 2025. saopštenjem da ne preporučuje svojim građanima putovanje u Srbiju. U to vreme trajali su antivladini protesti u Srbiji tokom kojih vlasti su proterivale pojedine umetnike i građane iz susednih država koji su podržali proteste. U prva tri i po meseca 2025. godine 12 hrvatskih državljana dobilo je rešenje o proterivanju iz Srbije, pokazuju podaci Ambasade Hrvatske u Beogradu. Sa druge strane, Pupovac je na konferenciji za novinare naveo da "postoji nekoliko izvora i generatora mržnje i netrpeljivosti" između Hrvatske i Srbije. "Jedno su stadioni i jedna vrste kulture navijanja često povezana sa ratnim iskustvom. Drugi oblici su određeni muzički izvođači koji čuvaju i šire ratnu retoriku. I treće je politika - političari koji se sve ređe sustežu da koriste reči koje povređuju i olako potiču na mržnju i nasilje", rekao je on. Pupovac, koji je i sam prethodnih meseci bio meta govora mržnje i pretnji u Hrvatskoj, naveo da su manjine najranjivije. 'Politika podiže stare zidove'"Odlučili smo da pokrenemo aktivnosti u smeru promene percepcije kod ljudi i da pokušamo da stvorimo uvjete da se stvori politička volja u pozitivnom smeru u odnosima dve zemlje", rekla je Jasna Vojnić. Kao deo tog procesa navela je međunarodne konferencije u Srbiji i Hrvatskoj koje će biti važan alat u smirivanju tenzija. Pupovac, sa druge strane, ističe da ne zna da li će dobiti podršku vlasti za tu saradnju. "Politika podiže stare balkanske zidove, nama to ne odgovara, nama odgovara da ovaj prostor bude integriran u evropski prostor", rekao je on. Hrvatska je od 2013. članica Evropske unije, a Srbija je kandidatkinja za članstvo. Odnose dve zemlje, ipak, i dalje opterećuju ratni događaji od pre trideset godina, a svake godine političke tenzije obeležavaju godišnjicu hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja". Godišnjica operacije "Oluja" kojom je Hrvatska 5. avgusta 1995. povratila deo svoje teritorije, na kojoj je deo hrvatskih Srba formirao takozvanu Republiku Srpsku Krajinu, slavi se u toj zemlji kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Isti dan u Srbiji se obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe koji su konvojima tada pobegli iz Hrvatske.