"Ovo će nedvojbeno biti daljnje pogoršanje ionako ne baš dobrih odnosa." Tim rečima bivši diplomata Hrvatske Božo Kovačević za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše preporuke Ministarstva spoljnih poslova građanima Srbije. Kao odgovor na rat u Iranu, srpsko Ministarstvo izdalo je savete za putovanja, ne preporučujući građanima odlaske na Bliski istok, dok je susednu Hrvatsku uvrstilo na listu zemalja koje treba posetiti samo "u slučajevima krajnje potrebe", a Albaniju "uz dodatne mere opreza". U Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Hrvatske odgovaraju da je ta zemlja "jedna od najbezbednijih u Evropi", dok se iz zvanične Tirane nisu oglašavali ovim povodom. 'Semafor' preporukeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE na osnovu kakvih bezbednosnih analiza su sročene takozvane "Semafor" preporuke građanima za putovanje u inostranstvo. Šef diplomatije Marko Đurić objavio je 4. marta na društvenoj mreži X video u kojem navodi da su preporuke napravljene na njegovu inicijativu. U preporukama, koje su objavljene na sajtu Ministarstva, države su klasifikovane u četiri kategorije – od zelene (slobodno putovanje uz redovan oprez), preko žute (putovanje uz dodatne mere opreza) i narandžaste (putovanje u slučaju krajnje potrebe) do crvene (ne preporučuje se putovanje). Hrvatska, koja je od 2013. članica Evropske unije, jedina je evropska zemlja koja se našla u narandžastoj kategoriji, u kojoj su, između ostalih, Togo, Tanzanija, Mjanmar i Republika Kongo. Kao obrazloženje se navode "sve učestaliji incidenti, tenzije i nepovoljne bezbednosne okolnosti", bez preciziranja o kojim događajima je reč. Državna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nevena Jovanović izjavila je 6. marta da kategorizacija ne nosi nikakvu vrstu političke poruke, ali da građanima Srbije treba da predoči sve eventualne rizike na koje mogu naići i upozori na eventualne incidente koji bi mogli da se dogode. Ona je za Radio-televiziju Srbije rekla da su prilikom izrade preporuka bili razmatrani različiti faktori, između ostalih, "sveukupna bezbednosna situacija" u državama, kao i procene različitih vrsta rizika i napada, "kao i sagledavanje svih potencijalnih incidenata sa kojima se strani državljani mogu u određenim zemljama sresti". "Nije nikakva tajna da smo mi u prethodnom periodu bili suočeni sa ne malim brojem incidenata koji su bili usmereni prema našim državljanima, i uopšte prema pripadnicima srpskog naroda koji i živi u Republici Hrvatskoj", rekla je Jovanović. "Taj potez je u većoj meri posljedica projekcije koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dio političke elite u Srbiji imaju o Hrvatskoj", kaže Božo Kovačević, bivši hrvatski diplomata i politički analitičar. On navodi da u Hrvatskoj postoje pokušaji "obnavljanja ustaštva", ali dodaje da se ne može reći da je to određujuća crta hrvatske politike. U novembru 2025. godine hrvatski ultradesničari ustremili su se na događaje organizovane u okviru manifestacije Dani srpske kulture. Nekoliko desetina huligana i ratnih veterana prekinulo folklornu priredbu u Splitu, na kojoj je učestovalo kulturno-umetničko društvo iz Novog Sada. Nedugo potom, manja grupa huligana okupila se i u Zagrebu, protestujući protiv izložbe organizovane u okviru iste manifestacije. "Takvih pojava u Hrvatskoj ima, ali od njih se vlast ograđuje i općenito društvena klima nije takva da bi se pripadnici bilo koje manjine ili državljani bilo koje države trebali a priori osjećati ugroženima", kaže Kovačević. U Albaniju 'uz oprez'Albanija se našla među šezdesetak zemalja u kojima se građanima Srbije savetuju "dodatne mere opreza". Ipak, u obrazloženju Ministarstvo spoljnih poslova navodi da "u Albaniji ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca". "Građanima se tokom trajanja turističke sezone, u letnjim mesecima, preporučuje da svoja dokumenta, lične stvari i stvari od vrednosti ne ostavljaju u automobilima. Kada su u pitanju vozila, preporuka je da se ostavljaju na parkinzima koji se nadgledaju, kao i da se obavezno zaključavaju", navodi se na sajtu. Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, nije uključeno na listu. Šta kažu Zagreb i Tirana?Hrvatsko Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je, ne imenujući Srbiju, da je Hrvatska svrstana u narandžastu kategoriju "zbog neodređenih 'tenzija'". "Hrvatska, članica EU, NATO i Šengena i jedna od najsigurnijih zemalja u Evropi prema podacima Eurostata, svake godine dočekuje milione posetilaca i nastavlja da beleži dosledno uspešne turističke sezone", navodi se u objavi hrvatskog Ministarstva na mreži X. "Iskustvo nas uči da kad god se podigne nivo upozorenja za putovanja, često vidimo još više posetilaca iz tih istih zemalja", dodalo je Ministarstvo nazivajući to klasičnim slučajem "zabranjenog voća". Iz Ministarstva spoljnih poslova Albanije nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu preporuke Srbije. Bivši srpski diplomata Srećko Đukić preporuke zvaničnog Beograda ocenjuje kao "nerazumnu i neracionalnu odluku". "Mislim da bi ih trebalo ukinuti. To nije politika dobrosusedskih odnosa i politike pridruživanju Evropskoj uniji", rekao je Đukić za RSE. Šta su motivi Beograda?Bivši hrvatski diplomata Božo Kovačević smatra da bi jedan od motiva za ovakvo pozicioniranje Hrvatske i Albanije mogao biti i sporazum o produbljivanju bezbednosne saradnje koji su te dve zemlje potpisale sa Kosovom. U martu 2025. godine ministri odbrane Albanije, Hrvatske – obe članice NATO saveza – i Kosova potpisali su deklaraciju o jačoj saradnji na polju odbrane i bezbednosti. Predsednik Srbije je u više navrata optuživao tri države da su napravile "vojni savez" protiv Srbije i srpskog naroda i najavio da će Beograd više investirati u odbranu. Božo Kovačević kaže da je sporazum Albanije, Hrvatske i Kosova uporediv sa Balkanskim paktom koji su potpisali Grčka i Turska kao članice NATO saveza i Jugoslavija 1953. godine. "To je bilo posredno jamstvo da će NATO braniti Jugoslaviju u slučaju da je Sovjetski Savez napadne. Tako i ovaj sporazum treba shvatiti kao pokušaj ohrabrivanja Kosova, koje su priznali i Albanija i Hrvatska", kaže Kovačević. Dalje pogoršanje odnosaDiplomatski odnosi Hrvatske i Srbije godinama unazad su daleko od skladnih. Nakon izbijanja masovnih antivladinih protesta i studentskih blokada, zbog smrti 16 osoba u Novom Sadu krajem 2024. godine, vlast u Srbiji je u više navrata optuživala hrvatske tajne službe za organizovanje protesta, što su hrvatski zvaničnici oštro negirali. Prema podacima Ambasade Hrvatske u Srbiji, gotovo 20 hrvatskih državljana je proterano iz zemlje tokom protesta, uz obrazloženje da predstavljaju "bezbednosni rizik". Zbog toga je u decembru 2025. Ministarstvo vanjskih poslova Hrvatske državljanima preporučilo da "odgode putovanja koja nisu nužna", te "pojačan oprez", kao i da posebno izbegavaju "mjesta okupljanja većeg broja osoba". Božo Kovačević smatra da nema razloga da zvanični Zagreb odgovori na najnovije preporuke Srbije, ali dodaje da potez Beograda neće poboljšati odnose sa susednom Hrvatskom. "Mislim da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ponajprije imao u vidu unutrašnje političke posljedice i ovo mi izgleda kao pokušaj homogenizacije njegovog biračkog tijela", kaže Kovačević. Uprkos politički turbulentnim odnosima, značajan broj građana Srbije bira hrvatsko i albansko primorje kao letnju turističku destinaciju. Prema poslednjim podacima Hrvatske turističke zajednice iz 2023. godine, tu zemlju je posetilo 212.000 turista iz Srbije, dok je godinu dana ranije zabeleženo 186.000 srpskih turista. Prema podacima koje je u julu 2022. iznela ministarka turizma Albanije Mirela Kumbaro Furki, od 2019. do 2021. godine broj srpskih turista u Albaniji povećan za 110 odsto. *Tekst je ažuriran 6. marta u 12:36.

Ministar odbrane Republike Hrvatske Ivan Anušić poručio je da deklaracija o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, koju je Hrvatska potpisala sa Albanijom i Kosovom, ne predstavlja pretnju ni za koga. "U toj deklaraciji apsolutno ništa nije sporno i, naravno, nikoga njome ne ugrožavamo. Naša saradnja jasno je usmerena na jačanje stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope, kao i na produbljivanje partnerstva i savezništva tri prijateljske države", naveo je Anušić na mreži X. Ova izjava usledila je nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 13. februara u Minhenu rekao da je "veoma zabrinut i ugrožen" zbog, kako je naveo, vojnog saveza Hrvatske, Kosova i Albanije. Najavio je i da će Srbija povećati ulaganja u odbranu. Na marginama Minhenska bezbednosna konferencija održan je sastanak ministara odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova, na kojem se razgovaralo o aktuelnim i budućim aktivnostima u okviru Deklaracije o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. Anušić je naveo da tri zemlje kroz tu deklaraciju razvijaju nove projekte u oblasti odbrambene industrije i unapređuju saradnju svojih oružanih snaga. Albanija, Hrvatska i Kosovo potpisali su u martu prošle godine deklaraciju o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane, u kojoj se navodi da će tri države sarađivati na jačanju bezbednosti i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je ovu deklaraciju opisao kao "vojni i ofanzivni savez protiv Srba i Srbije".