Evropska komisija (EK) potvrdila je da izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost u Crnoj Gori nisu u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije (EU). Izmene ovih zakona će se naći pred poslanicima na sednici Skupštine Crne Gore, koja je zakazana za petak, 6. mart. "U tom cilju, Crna Gora treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU ili pre usvajanja zakona ili usvajanjem zakona i usklađivanjem odredbi pre završetka pregovora o pristupanju. Ovo je dodatni razlog za brzo napredovanje sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navedeno je u odgovoru EK dostavljenom medijima u Briselu. Iz ove institucije je potvrđeno da su primili pismo šefova klubova poslanika opozicionih partija u Skupštini Crne Gore, koji su skrenuli pažnju na procedure i sadržaj dotičnih zakona, kao i na zabrinutosti koje su izrazili civilno društvo i sindikati. Evropska komisija upozorila je da će pažljivo pratiti primenu zakona. Ova institucija, kako se navodi, posebno očekuje da vlasti sprovode zapošljavanje u policiji na osnovu zasluga i uspostave odgovarajuće proceduralne mere zaštite. Takođe očekuje da Crna Gora obezbedi da se svako otpuštanje vrši iz opravdanih razloga i da oni koji su pogođeni imaju pristup svim pravnim lekovima. Sličnim tonom dan ranije oglasila se i Delegacija EU u Crnoj Gori, koja je potvrdila da su crnogorske vlasti konsultovale ovu instituciju u vezi sa ova dva zakona. Crnogorskim vlastima je rečeno da imaju dve mogućnosti u pravcu usklađivanja sa pravnom tekovinom EU: "Da usklade ove odredbe sa pravnom tekovinom EU pre usvajanja zakona, ili da usvoje zakon i usklade odredbe pre zatvaranja pristupnih pregovora", objasnili su iz Delegacije EU u Crnoj Gori. "Ovo je dodatni razlog da se brzo krene sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navodi se u odgovoru Delegacije EU. U saopštenju delegacije se takođe navodi da završna merila za Poglavlje 24 ne zahtevaju od Crne Gore da menja Zakon o unutrašnjim poslovima niti Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost. Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, su najvažnija u procesu pristupnih pregovora za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU. Prva se otvaraju a poslednja zatvaraju. Crna Gora se smatra liderom u procesu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno je zatvorila njih 13. Vlada Crne Gore namerava da do kraja ove godine zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja. Trenutno je još 20 poglavlja u procesu pregovora i čeka na privremeno zatvaranje. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od strane opizicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu punopravne članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema EK, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Naime, evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije. Predstavnici civilnog društva traže od crnogorskih poslanika da otvore pitanje usklađenosti sa standardima Evropskog suda za ljudska prava i da podnesu obimne amandmane na predložena zakonska rešenja.

Sedmica je protekla kako je Aco Đukanović u pritvoru, gde će shodno odluci nadležnih pravosudnih tijela, ostati punih mjesec dana. Nekadašnji biznismen i brat bivšeg predsjednika i premijera Crne Gore Mila Đukanovića, uhapšen je zbog neovlašćenog posjedovanja oružja. Sve se događa na početku godine u kojoj Crna Gora planira da zatvori sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom (EU). Brisel od Crne Gore, baš i drugih država Zapadnog Balkana, očekuje posebno rezultate u suzbijanju organizovanog kriminala i visoke korupcije. Zašto je Aco Đukanović pritvoren?Iz Osnovnog državnog tužilaštva saopšteno je da je pritvor određen zbog opasnosti od bjekstva, jer postoji sumnja da je u svojoj kući u Nikšiću, pedeset kilometara sjeverno od Podgorice, neovlašćeno držao oružje i municiju. Prethodno mu je bilo određeno zadržavanje do 72 sata nakon što je policija u pretresu kuće pronašla više komada vatrenog oružja, municije i balističkih pancira. Policija je u noći između 27. i 28. februara pretresla i njegov stan u Podgorici i izuzela određenu dokumentaciju. Stan se nalazi u zgradi u kojoj je sjedište Prve banke Crne Gore, čiji je Đukanović najveći akcionar sa oko 41,5 odsto vlasništva. Pretresi u Podgorici i Nikšiću obavljeni su, kako je potvrđeno Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Osnovnog državnog tužilaštva, po nalogu nadležnih sudova, a na zahtjev tužilaštava. Branilac Aca Đukanovića, advokat Nikola Martinović, izjavio je nakon hapšenja Đukanovića da oružje pronađeno tokom pretresa kuće u Nikšiću nema veze sa njegovim klijentom. Prema njegovim riječima, riječ je o lovačkim puškama koje je Milo Đukanović dobijao na poklon, kao i o oružju njihovog pokojnog oca, dok je pronađena municija, kako tvrdi, zaostala iz perioda kada su Agencija za nacionalnu bezbjednost i Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbjeđivali štićenu ličnost. Advokatski tim biznismena Aca Đukanovića saopštio je da je sud prilikom određivanja i sprovođenja pretresa njegovog stana u Podgorici postupao na osnovu, kako navode u saopštenju, netačnih saznanja policije. Najavili su da će pokrenuti postupke protiv svih službenih lica koja su, kako tvrde, prekršila ili prekoračila svoja ovlašćenja. U saopštenju koje je poslato iz advokatske kancelarije Ane Đukanović kažu da je pretres izvršen po naredbi sudije za istragu Osnovnog suda u Podgorici Rada Ćetkovića, na zahtjev policije zbog sumnje da Aco Đukanović u svom stanu u Podgorici drži veću količinu vatrenog oružja, uključujući automatske puške, više pištolja različitih marki, kao i veću količinu municije. Advokatski tim biznismena Aca Đukanovića, takođe, navodi da je policija sudiju za istragu dodatno informisala i o navodnim preciznim lokacijama na kojima se oružje nalazi u stanu Đukanovića, tvrdeći da je smješteno u određenim torbama, na tačno označenim policama i u jasno određenim djelovima stambenog prostora. Advokatski tim Aca Đukanovića, međutim, tvrdi da nijedan od predmeta precizno navedenih u zahtjevu policije nije pronađen u stanu Aca Đukanovića. Oni dalje navode da nisu tačne ni informacije da je iz stana Aca Đukanovića izuzeta dokumentacija koja predstavlja osnov za vođenje drugih sudskih postupaka, naglašavajući da je jedini predmet izuzet tokom pretresa bio običan pamflet. Advokati Aca Đukanovića smatraju da pravosudni organi moraju da posvete znatno veću pažnju provjeri podataka koje im dostavlja Uprava policije Crne Gore, dodajući da automatsko prihvatanje operativnih saznanja državnog organa, bez njihove provjere i obrazloženja, dovodi do opasnog disbalansa u sistemu zaštite prava. "Takvo postupanje pretpostavlja nepogrešivost jedne strane i sužava prostor za institucionalnu kontrolu zakonitosti", navode u saopštenju. Kako se stiglo dovde?Iako se godinama unazad ime Mila i Aca Đukanovića dovodi u vezu sa političkim optužbama, istragama i medijskim aferama, do danas ne postoje pravosnažne presude za krivična djela. Advokat Veselin Radulović u izjavi za RSE ističe da, osim presuda, nema ni pokrenutih istraga za brojne sumnje koje su godinama iznošene u javnosti. "Ne postoji nijedan postupak koji je pokrenulo Specijalno državno tužilaštvo, iako je upravo ono nadležno za eventualne istrage u ovakvim slučajevima", naveo je on. Radulović vjeruje da cjelokupno postupanje u vezi sa hapšenjem Aca Đukanovića ostavlja utisak političke predstave čiji je cilj skretanje pažnje sa, kako smatra, problema u bezbjednosnom sektoru. "Na taj način se šalju poruke koje dijelu javnosti trenutno mogu biti interesantne i prihvatljive. Kao sada - poruka da je konačno počelo procesuiranje i članova porodice Đukanović, koji su važili za nedodirljive. Govori se o odlučnoj borbi protiv kriminala, ali ako se nastavi ovakav način rada, to će ostati bez konkretnih rezultata", ocijenio je Radulović. Drugačijeg su mišljenja u Mreži za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), koja godinama istražuje visoku korupciju. Tu navode da očekuju da vide da li će tužilaštvo Aca Đukanovića teretiti za još nešto osim za nelegalno posjedovanje oružja. Dejan Milovac iz MANS-a, za RSE, kaže da je ta organizacija godinama pratila poslove porodice Đukanović, posebno poslovanje Prva banka Crne Gore, čiji je Aco Đukanović većinski akcionar i da su, prema njihovim saznanjima, ukazivali na nelegalnosti. MANS je 2014. podnio krivične prijave zbog sumnji u kreditne aranžmane Prve banke, uključujući i kredite povezane sa Darkom Šarićem, koji je 2022. u Srbiji pravosnažno osuđen na 14 godina zatvora zbog pranja novca i šverca kokaina. U Crnoj Gori, međutim, nije bilo javno potvrđene optužnice niti presude u tom predmetu. "Ishod te krivične prijave nije poznat. Kao podnosioci, nikada nijesmo dobili informaciju da su preduzete ozbiljnije aktivnosti", kazao je Milovac, dodajući da je zbog protoka vremena procesuiranje dodatni izazov, jer postoji mogućnost da svjedoci i dokumentacija u vezi sa slučajem Prve banke više nijesu dostupni, ili su uništeni. Milovac ističe da slučaj pokazuje potrebu za takozvanim "italijanskim modelom", sistemom proširenog oduzimanja imovine, kakav postoji u Italiji, gdje se postupci mogu voditi protiv imovine za koju postoji sumnja da je nezakonito stečena, a teret dokazivanja porijekla se prebacuje na vlasnika. Takav model u punom obimu ne postoji u Crnoj Gori, gdje je oduzimanje imovine uglavnom vezano za dokazivanje konkretnog krivičnog djela u krivičnom postupku. Ime Aca Đukanovića pominjalo se i u slučaju "Limenka", u kojem je država, nakon sudske presude koju je 2016. izrekao Vrhovni sud, morala da mu isplati više od 10,5 miliona eura. Do sada procesi koji su vođeni protiv Đukanovića, uključujući i istragu italijanskog tužilaštva iz Barija o švercu cigareta tokom devedesetih u čijem središtu je navodno bio Milo Đukanović, nisu završili presudom ili dokazivanjem krivice.

Cene sirove nafte i prirodnog gasa skaču na svetskim tržištima zbog rata u Persijskom zalivu. Barel sirove nafte Brent skočio je za oko 7 odsto. Nakon izraelskih i američkih udara na Iran i odmazde Teherana na zalivske zemlje, širom regiona su zatvorena naftna i gasna postrojenja. Saudijska Arabija je delimično obustavila rad u ogromnoj rafineriji Ras Tanura nakon napada koji je izazvao požar u postrojenju, dok je Katar obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa. Uz to iranske vlasti su zatvorile prolaz kroz Ormuski moreuz, koji povezuje Perzijski zaliv sa otvorenim morem i kojim prolazi oko petine svetske nafte prolazi kroz Ormuski moreuz. Dugotrajan sukob na Bliskom istoku mogao bi da dovede do daljeg rasta cena nafte i gasa i potresa na globalnom energetskom tržištu kao pre četiri godine kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu. Tada su cene nafte i gasa dostigle maksimum što je dovelo do inflacije i promene tokova snabdevanja, kada su evropske zemlje počele da traže alternativu Rusiji. U BiH već zabeležen blagi rast cena gorivaIako su cene goriva u Bosni i Hercegovini poslednjih dana porasle za nekoliko feninga, veći skokovi tek se očekuju početkom sedmice, nakon rasta otkupnih cena dizela u Luci Ploče u susednoj Hrvatskoj. Prema saznanjima RSE, otkupna cena dizela u Pločama od 4. marta mogla bi da poraste za 0,10 eurocenti, što bi se potom prelilo i na maloprodajne cene u BiH. Nadležnost nad tržištem goriva u BiH podeljena je između dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske. Dok u Federaciji BiH postoje robne naftne rezerve, u RS ih nema, već se nivo rezervi dogovara sa prodavcima u tom entitetu. Nadležni iz oba entiteta nisu odgovorili na upit RSE sa koliko rezerve goriva raspolažu ukoliko dođe do nestašice. Predsednik Grupacije trgovaca naftom RS, Đorđe Savić, kaže da su cene u RS već skočile. "Eurodizel je od 2,39 do 2,42 maraka (1,2 – 1,23 eura), uz poskupljenje od oko 10 feninga (0,5 eurocenti)", rekao je Savić. Dodaje kako "još nema straha od nestašice", te da su ponegde zabeležene gužve koje stvaraju građani, “zbog straha od rasta cijena." U Federaciji BiH predsednik udruženja trgovaca Milenko Bošković kaže da je poskupljenje neizbežno. "Nafta je danas prešla 140 dolara po barelu. Kako neće doći do poskupljenja? Juče su ljudi stampedom sipali gorivo, ispražnjene skoro zalihe", rekao je Bošković za RSE. On je naveo da će goriva biti ako ga daju dobavljači. "Evo sad čekaju u redu cisterne. Znaju da će biti sutra toliko skuplje u nabavi, a od prekjuče nam nisu dali (nabavku) za juče", dodao je. U Federaciji BiH su u poslednja tri dana maloprodajne cene porasle u proseku za 0,05 eurocenti, najviše kada je reč o dizelu. Iz Federalnog ministarstva trgovine poručuju da je reč o "minimalnim korekcijama" i da je tržište "stabilno". "Nema mesta za paniku", navodi se u odgovoru na upit RSE, uz podsetnik da su marže i dalje ograničene 0,125 eurocenti u maloprodaji i 0,03 eurocenta u veleprodaji. U drugom bh. entitetu, Republici Srpskoj takođe potvrđuju da je poslednjih dana zabeležen rast cena zbog poskupljenja nafte na svetskim tržištima. "Prema trenutnim informacijama sa terena, snabdijevanje tržišta se odvija nesmetano i trenutno nije ugroženo“, navelo je Ministarstvo trgovine RS za RSE. U RS je, kao i u Federaciji, ograničena visina marži. Nadležne institucije oba entiteta ponavljaju da je snabdevanje uredno, ali da će se dalji cenovni trendovi u potpunosti kretati u skladu sa globalnim tržištem i geopolitičkom situacijom na Bliskom istoku. Srbija priprema mereSrbija priprema mere kako bi bila obezbeđena energetska sigurnost, a njihovo objavljivanje se najavljuje za vikend. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je cena dizela 3. marta na kotacijama u Mediteranu osam posto viša nego u Srbiji. "Zato je moja ideja da nađemo mere kako da subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju", rekao je Vučić. Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić kaže za RSE da će građani i privreda osetiti posledice ukoliko cene sirove nafte budu visoke duži vremenski period. "Onda će se to preliti i na cene goriva kod nas na pumpama, posledično i na višu inflaciju i na sve negativne događaje koji mogu da se dese", rekao je. Povlačeći paralelu sa 2022, Gujaničić kaže da su se tada više cene sirove nafte održale oko godinu dana što je napravilo "darmar" sa inflacijom. "Visoka cena sirove nafte mogla bi da ponovo rasplamsa inflaciju i onda bismo bili svedoci novog rasta kamata, težeg zaduživanja privrede i stanovništva", naveo je. To bi, kako dodaje, moglo da "dovede do recesionih kretanja u globalnoj privredi a da samim tim i mi osetimo." Trenutno litar evrodizela u Srbiji može da košta maksimalno 200 dinara (1,7 eura) za litar, a cena benzina evropremijum BMB je 181 dinara (1,54 eura) za litar. Cene benzina i dizela u Srbiji formiraju se na osnovu državne uredbe, kojom se ograničava maksimalna maloprodajna cena kako bi se sprečile velike tržišne oscilacije. Te cene se ažuriraju na nedeljnom nivou, a izračunavaju se prema prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji uvećanoj za fiksnih 17 dinara po litru. Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na upit RSE kolike su rezerve sirove nafte u Srbiji. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja novinarima 3. marta, rekao kaže da postoje velike rezerve nafte, naftnih derivata i gasa. "U rezervama imamo 519 miliona kubnih metara gasa, što u Srbiji, što u Mađarskoj, ali ne možemo čitavu količinu da provučemo kroz kapacitete naših cevi", rekao je Vučić. Iako je nakon ruske invazije na Ukrajinu, Srbija započela divezifikaciju snabdevanja gasom, i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa.x Dok je u 2025. najviše sirove nafte za svoju rafineriju uvezla iz Kazahstana – 64 odsto, a drugi je Irak sa 11 odsto. Srbija se suočila sa opasnošću od nestašice nafte i naftnih derivata pre nekoliko meseci kada su stupile na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Američka administracija je produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta zahvaljujući pregovorima ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela. Kosovo usred upozorenja i privremenih meraU roku od samo 24 sata, cena goriva na Kosovu je porasla za najmanje 14 centi. Tako je 3. marta, litar dizela na nekim benzinskim pumpama dostigao 1,39 evra, dok je benzin bio na 1,38 evra. Kosovo nema sopstvenu rafineriju i u potpunosti se snabdeva uvozom, a samo prošle godine je zemlja uvezla preko 478 miliona evra nafte i više od 51 milion evra benzina. Glavne zalihe dolaze iz Nemačke, Mađarske, Grčke, Albanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok značajan deo ulazi preko terminala Porto Romano u Draču. Predsednik Udruženja naftaša Kosova, Fadil Berjani, kaže za RSE da cene mogu nastaviti da fluktuiraju, jer se kompanije snabdevaju prema trenutnim cenama na berzi i ne drže velike rezerve. Suočeno sa brzim rastom cena, Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MIT) Kosova najavilo je intenziviranje inspekcija i izradu dnevnih izveštaja o cenama. Stručnjak za tržište nafte Jakup Gaši kaže za RSE da postoji rizik da će kompanije povećati cene čak i za količine kupljene ranije po nižim cenama. Prema njegovim rečima, inspekcije bi trebalo da proveravaju vreme uvoza i stvarne troškove kako bi se izbegle zloupotrebe. Kosovska agencija za zaštitu konkurencije (AKA) takođe upozorava na istrage o bilo kakvim sumnjivim promenama cena ili mogućim sporazumima između operatera da se one odrede. Na mađarskoj berzi HUPX, sa koje Kosovo takođe uvozi, cena električne energije porasla je sa oko 60 evra po megavat-satu 1. marta na 115 evra 3. marta - skoro udvostručivši se za dva dana. Istovremeno, referentna cena gasa u Evropi porasla je za 33 procenta 3. marta, nakon još jednog povećanja od oko 50 procenata ranije ove nedelje. Prema Gašiju, ovo povećanje će povećati troškove transporta, koji čine veliki deo troškova za proizvodne i trgovinske kompanije. "Naftni derivati su suštinski deo energetskog sektora - što ih čini vitalnim za svaku drugu granu privrede", kaže on. Slično upozorenje izdala je i Kosovska privredna komora (PKPK), koja je procenila da povećanje cena goriva direktno utiče na troškove transporta i proizvodnje prehrambenih proizvoda i osnovnih usluga. Prema njima, ova situacija će "dodatno pogoršati troškove života", povećavajući rizik od novog talasa inflacije. U tom kontekstu, Komora je predložila da institucije razmotre smanjenje ili privremenu obustavu nekih poreza za najviše pogođena preduzeća, kao i preispitivanje poreskog opterećenja na osnovne proizvode. Crna Gora: Najpogođeniji euro dizelDraško Striković iz Udruženja naftnih kompanija Crne Gore kaže za RSE da se može očekivati povećanje cena na tržištu. "Trenutno najpogođeniji je euro dizel jer je njegova potražnja i na globalnom nivou značajna zbog industrije. Tako da možemo očekivati da će za dizel povećanje biti veće nego za ostale proizvode", naveo je. U Crnoj Gori se određuje maksimalna maloprodajna cena, koja se bazira na berzanskim kotacijama gotovih proizvoda za dizel i benzin. Svakih 14 dana se na osnovu dvonedeljnog dnevnog proseka određuju cene za naredni period. Eurodizel u Crnoj Gori košta 1,34 eura po litru, eurosuper 98 i eurosuper 95 koštaju 1,43, odnosno 1,40 eura. U Crnoj Gori ne postoji prerada i ne uvozi se sirova nafta, već isključivo prerađeni naftni derivati, kako objašnjava Striković, od dizela, benzina, loživih ulja, gasa. "I svi zavise od tih uvoznih i globalnih cijena", dodao je. Kako kaže Crna Gora je oslonjena na rafinerije u Hrvatskoj i Grčkoj. "Koje imaju u Crnoj Gori predstavnike i distributere naftnih kompanija iz svojih zemalja i primarno, koliko je meni poznato, sa mediteranskih izvora sirove nafte se snabdjevaju", naveo je Striković. Kako dodaje, delimično su se neki proizvodi uvozili iz Srbije, ali je to u manjoj meri poslednjih nekoliko meseci od uvođenja sankcija NIS-u.

Pripadnici crnogorske policije uhapsili su bivšu predsednicu Vrhovnog suda Crne Gore Vesnu Medenicu kojoj je do pravosnažnosti presude kojom je osuđena na 10 godina zatvora naloženo oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja grada Kolašina gde je i privedena. Medenica je uhapšena posle rešenja Apelacionog suda koji je odlučivao po žalbi Specijalnog državnog tužilaštva, javili su u subotu crnogorski mediji. Specijalno državno tužilaštvo zatražilo je ranije određivanje pritvora Medenici, nakon što je prethodno presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja na druge sudije. Medenica je presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivpravnog uticaja. Do pravosnažnosti presude naloženo je oduzimanje pasoša i zabrana napuštanja Kolašina, a tužilaštvo je uložilo žalbu na tu odluku. Sin bivše predsednice Vrhovnog suda, Miloš Medenica, prvostepeno je osuđen na deset godina zatvora i novčanu kaznu od 50.000 evra, ali je on posle presude pobegao i nije dostupan nadležnim organima. Za njim je raspisana međunarodna poternica. Prema saznanjima Vijesti, Vesni Medenici je krivično vanraspravno veće Višeg suda odredilo pritvor zbog opasnosti od bekstva. Viši sud u Podgorici u januaru je prvostepeno osudio Miloša Medenicu zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja. Njegova majka Vesna Medenica oslobođena je optužbi za stvaranje kriminalne organizacije, a osuđena za protivzakoniti uticaj, primanje mita i uticanje na sudske odluke.

Policija Crne Gore je u petak opkolila zgradu u centru Podgorice u kojoj živi biznismen Aco Đukanović, brat bivšeg crnogorskog predsjednika i premijera Mila Đukanovića. Radio-televizija Crne Gore prenosi da su zgradu opkolile posebne jedinice policije, jer je izvršen pretres imovine koju koristi Aco Đukanović. U pitanju je zgrada u kojoj su prostorije Prve banke, čiji je Đukanović većinski vlasnik. Radio-televizija Crne Gore je navela da je prema njenim saznanjima policija pretresla imovina i koju Đukanović koristi u Nikšiću. Aco Đukanović je krajem 2006. kupio akcije Nikšićke banke, kojoj je godinu kasnije promijenio ime u Prva banka Crne Gore. Od početka rada do smjene Demokratske partije socijalista (DPS) avgusta 2020. u banci su depozite imale državne kompanije, brojna ministarstva i druge državne institucije, lokalne samouprave i biznismeni koji su bili bliski tada vladajućoj partiji. Analizu poslovanja Prve banke radila je 2012. godine i Mreža za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije u čijim je izvještajima naveden niz navodno nezakonitih aktivnosti banke koje su, kako navode, "detaljno opisane na hiljadama stranica tajnih bankarskih dokumenata" u posjedu Mreže. "Dokumenti otkrivaju korupciju, pohlepu i nestručnost. Pri sklapanju ovih poslova banka nije poštovala Zakon o sprečavanju pranja novca, vlastita pravila, niti je slijedila dobru bankarsku praksu", dodaje se u izvještajima. U tim tekstovima se, između ostalog, navodi da je za Prvu banku optuženi narko bos Darko Šarić bio "pouzdani klijent koji im je u vrijeme krize pritekao u pomoć oročivši milionski depozit u trenutku kada je banka jedva izvršavala naloge deponenata". Pravosnažnom presudom Darku Šariću od 14 godina zatvora zbog šverca 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu od 2006. do 2009. u maju 2022. okončano je suđenje u jednom od najvećih slučajeva organizovanog kriminala koji je vođen u Srbiji. Šarić je, prema presudi, vodio kriminalnu organizaciju na globalnom nivou.

Vlada Crne Gore planira da do kraja godine zatvori sva pregovaračka poglavlja u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji – inicijativa je koja se ogleda i na poruci ispisanoj na avionima nacionalnog avioprevoznika Air Montenegro. "28by28 - The next EU member", poruka je ispisana na avionima, a kako navode iz Ministarstva evropskih poslova, cilj kampanje je da se međunarodnoj javnosti prenese poruka da će Crna Gora do 2028. godine postati 28. članica Evropske unije. Ispisivanje slogana na avionima dio je šire kampanje koja će se provoditi kako bi se domaća i evropska javnost upoznala s rezultatima Crne Gore u procesu evropskih integracija i ambicijom punopravnog članstva do 2028. godine. "Donosimo Evropu u Crnu Goru i nosimo Crnu Goru u Evropu. Širom Europske unije naš nacionalni avioprijevoznik nosi poruku - Crna Gora je sljedeća članica Europske unije", rekao je premijer Milojko Spajić prigodom predstavljanja zrakoplova u podgoričkoj zračnoj luci. Spajić kaže da poruka na avionu nacionalnog avioprevoznika predstavlja "stratešku izjavu države", istaknuvši da Crna Gora Evropi nudi stabilnost, novu energiju i potvrdu mogućnosti zajedništva u različitostima. Crnogorska ministarka za evropske poslove Maida Gorčević ocijenila je da je članstvo u EU ambiciozan, ali ostvariv cilj, poručivši da su institucije preuzele odgovornost za provedbu potrebnih reformi. Vlasti Crne Gore su ranije najavile da im je plan da do kraja godine zatvore sva pregovaračka poglavlja, čime bi se otvorio prostor za završetak kompletnog pristupnog procesa do 2028. godine. Crna Gora se u Briselu prepoznaje kao najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Ambicija ne samo Crne Gore već i evropskih institucija jeste da zemlja zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja tekuće godine. Time bi se, teoretski, omogućila primjena državnog slogana "28 do 28", što znači da bi Crna Gora mogla postati 28. članica Evropske unije do kraja 2028. godine. Ako se zatvore sva poglavlja do kraja 2026. ostaje dovoljno vremena za ratifikaciju Sporazuma o pristupanju koji se potpisuje nakon što se pregovori o članstvu proglase završenim. Ratifikacija mora da prođe kroz sve postojeće države članice EU, njih 27, kao i kroz državu koja pristupa, u ovom slučaju Crnu Goru. Ovaj proces obično traje između jedne i tri godine.

Koordinisana akcija koju su vodili Europol i Eurojust izvedena je 23. februara u četiri države kada su vlasti izvršile povezana hapšenja i pretrese u Francuskoj, Italiji, Belgiji i Švajcarskoj. Kriminalna mreža je razotkrivena praćenjem traga novca dok je visokocijenjena meta Europola iz Crne Gore i tražena širom Evrope, koja se navodno smatra vođom kriminalne organizacije uhapšena u Francuskoj, javio je 26. februara Europol. Uhapšeno je sedam osumnjičenih (četvorica u Francuskoj, troje u Italiji), uključujući crnogorskog državljanina. Osumnjičeni iz Crne Gore se nastanio u oblasti grada Kana u Francuskoj sa bliskim članovima porodice, uključujući zeta iz Italije, koji je italijanskim vlastima poznat po pranju novca, prevarama i krivičnim djelima vezanim za oružje. Na Francuskoj rivijeri zaplijenjena su luksuzna vozila, zajedno sa skupocjenim nekretninama vrijednim više od pet miliona eura. Tokom povezane akcije dodatna imovina zaplijenjena je u Švajcarskoj i Italiji. Međunarodna kriminalna mreža koja je prala profit od kokaina za italijanski organizovani kriminal razbijena je nakon što su istražitelji pratili trag novca širom Evrope. Srbija, BiH i Crna Gora u prvih deset u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminalaOtkriven je sofisticirani sistem pranja novca koji je služio članovima Kamore, napuljske mafije i Ndrangete, kalabrijske mafije. Iza fiktivnih kompanija, lažnih faktura i luksuznih investicija, milioni eura profita od kokaina prali su se i reinvestirali širom Evrope. Istražitelji su, prateći finansijske tokove, identifikovali crnogorskog državljanina, koji se tretira kao meta visoke vrijednosti i koga traži nekoliko evropskih zemalja, naveo je Europol. Finansijska istraga je otkrila da je mreža za pranje novca direktno povezana sa velikom trgovinom kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Grupa je osumnjičena za koordiniranje pomorskih pošiljki značajnih količina kokaina u glavne evropske luke. Velika zapljena koju su izvršili belgijski carinici krajem 2025. godine povezana je sa crnogorskim osumnjičenim, što je omogućilo napredovanje u istrazi. Istragu je vodila francuska Nacionalna žandarmerija, blisko sarađujući sa italijanskim karabinjerima i Švajcarskom federalnom kancelarijom policije (fedpol). Istragu su podržali Belgijska sudska federalna policija Antverpena, Bugarska državna agencija za nacionalnu bezbjednost, Njemačka carina i Ekvadorska nacionalna policija, uz koordinaciju Europola i Eurojust-a. Evropol podržava ovu istragu od 2023. godine i ona je brzo postala jedna od najaktivnijih operacija Agencije u okviru njenog Evropskog centra za finansijski i ekonomski kriminal.

Uprava policije Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore je odgovarajući na upit Radija Slobodna Evropa potvrdila da je crnogorski državljanin, inicijala K.M. uhapšen na aerodromu u Varšavi, prije dva dana. Hapšenje je izvršeno na osnovu evropskog naloga Litvanije pod optužbom da je u toj zemlji špijunirao za Kinu. U pismenom odgovoru iz Uprave policije se navodi da su nadležni organi Crne Gore u komunikaciji sa biroom Interpola u Varšavi u vezi sa ovim slučajem. Takođe se ukazuje da je istraga u toku i da je u nadležnosti pravosudnih i policijskih organa u Poljskoj i Litvaniji, te da Uprava policije Crne Gore nije u mogućnosti da pruži dodatne informacije o slučaju. Poljski javni tv servis TVP.info je 24. februara javio da je 32-godišnji državljanin Crne Gore uhapšen na aerodromu u Varšavi jer je po saznanjima vlasti u Viljnusu, od februara 2023. godine nelegalno prikupljao informacije za Kinu na teritoriji Litvanije. U Poljskoj uhapšen državljanin Crne Gore po poternici Litvanije kao kineski špijunTužilaštvo je tražilo da mu se odredi pritvor od sedam dana. Navode da je državljanin Crne Gore špijunirao je za Kinu, ali da nije djelovao neposredno na teritoriji Poljske. Kineske vlasti već dugo nisu naročito blagonaklone prema Litvaniji. Odnosi su se pogoršali 2021. godine, kada je u Vilnjusu zvanično otvoreno predstavništvo Tajvana. Litvanija se takođe ne slaže sa tranzitom kineske robe preko svoje teritorije, navode poljski mediji. Poljsko Tužilaštvo je saopštilo da je 9. februara uhapšen i jedan državljanin Bjelorusije koji je špijunirao za bjeloruske obavještajne službe. Njega terete da je od juna 2024. do februara ove godine prikupljao informacije o kritičnoj infrastrukturi u Poljskoj, Litvaniji i Njemačkoj, a uhapšen je zahvaljujući saradnji njihovih policija. Njemu je određen pritvor od tri mjeseca i po poljskim zakonima mu prijeti pet godina zatvora. Poljski analitičari podsjećaju da je tokom rata Rusije protiv Ukrajine 2022. godine iz zemalja Evropske unije protjerano 700 ruskih diplomata za koje su službe bezbjednosti ocijenile da su najvjerovatnije agenti pod pokrićem diplomatskog statusa. Moskva protjeruje britanskog diplomatu 'zbog špijunaže'Rus koji je bio meta špijuna u Crnoj Gori: 'Moskva ima veoma duge ruke'

Crna Gora se prepoznaje kao najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU), a zastupnici Evropskog parlamenta smatraju da je, ukoliko zemlja zadrži tempo napretka, ostvariva ambicija da se pristupni pregovori zatvore do kraja ove godine. U Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET) raspravljano je o nacrtu godišnjeg izveštaja o Crnoj Gori. Marjan Šarec, evropski poslanik i izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu (EP), poručio je da nacrt izveštaja priznaje "opipljiv napredak" Crne Gore tokom protekle godine, ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. "Konačni uspeh će zavisiti od održivih rezultata u vladavini prava, političkoj stabilnosti i sposobnosti da se strateški cilj članstva postavi iznad svakodnevne politike. Ako se takva zrelost održi, cilj završetka pregovora do kraja 2026. godine je dostižan", poručio je Šarec, koji je ujedno i autor dokumenta. Sličnu poruku uputio je i predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta EP, David McAllister, naglasivši da je Crna Gora najdalje odmakla u pristupnim pregovorima, ali da su potrebna dodatna angažovanja. On je pozvao sve relevantne aktere političke scene Crne Gore da ostanu posvećeni strateškom cilju članstva u EU i nastave sa ključnim reformama. Kako su zastupnici tokom rasprave poručili, srž procesa pristupanja ostaje vladavina prava, te su poglavlja 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava) i dalje ključni kriterijumi napretka. Izveštaj poziva na dalje jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, brža i transparentnija imenovanja u pravosuđu i tužilaštvu, kao i na održive rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala. Naglašava se potreba za smanjenjem zaostalih sudskih predmeta i obezbeđivanjem potpune usklađenosti vizne politike sa politikom EU. U oblasti demokratije, izveštaj pozdravlja izmene izbornog okvira, poboljšanja u nadzoru finansiranja kampanja i veću zastupljenost žena. Istovremeno, ističe se potreba za konstruktivnim političkim dijalogom i stabilnošću, jer se reforme ne mogu efikasno sprovesti bez saradnje između vlade i parlamenta. U dokumentu se navodi da, iako je Crna Gora lider u procesu pristupanja i blizu zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, dalji napredak ne zavisi samo od sprovođenja tehničkih reformi, već i od svakodnevne politike i unutrašnjih tenzija koje ponekad usporavaju projekte od ključnog značaja za usklađivanje sa evropskim standardima. Posebno su naglašeni izazovi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u oblastima slobode medija i uloge civilnog društva. Za uspešno okončanje pregovora, kako se navodi, ključno je očuvati politički konsenzus o evropskom putu i obezbediti konstruktivnu saradnju između vlasti i opozicije. Trajni rezultati u oblasti vladavine prava i efikasna primena reformi označeni su kao glavni uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Evropski parlament će ovim dokumentom pozvati sve političke aktere u Crnoj Gori da zadrže fokus na evropskim integracijama i upozoriti da su politička stabilnost i funkcionalne institucije temelj završetka pregovora. Posebno će biti istaknut značaj saradnje između vlade i parlamenta, kao i dijaloga među političkim subjektima. Od Crne Gore se očekuju brža i transparentnija imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući sudije Ustavnog suda i članove sudskih i tužilačkih saveta. Naglašava se potreba daljeg usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU u pogledu nezavisnosti i profesionalnosti pravosuđa, kao i smanjenje sudskih zaostataka – naročito u predmetima korupcije i organizovanog kriminala. Nacrt izveštaja takođe izražava zabrinutost zbog stranog mešanja, dezinformacija i hibridnih pretnji, uz poziv da Crna Gora dodatno ojača otpornost svojih institucija. Dokument, međutim, pohvaljuje usklađenost crnogorske spoljne i bezbednosne politike sa EU. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja sa EU. Preostalo je da se zatvori još 20 poglavlja u pregovorima o članstvu. Crna Gora ima ambiciju da sva poglavlja zatvori do kraja ove godine, kako bi se omogućilo moguće članstvo do kraja 2028. godine. Nacrt ovog izveštaja, uz predložene i usvojene amandmane, biće izglasan na AFET-u u maju. U junu će na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta biti izglasan ceo dokument, kada će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta.

Državljanina Crne Gore priveden je na međunarodnom aerodromu u Varšavi na osnovu evropskog naloga Litvanije za hapšenje pod optužbom da je u toj zemlji špijunirao za Kinu, prenela je agencija Beta. Kako je u ponedeljak naveo poljski javni televizijski servis TVP.info, prema saznanjima vlasti u Viljnusu, 32-godišnji muškarac je od februara 2023. nelegalno prikupljao za Kinu informacije na teritoriji Litvanije. Tužilaštvo je tražilo da mu se odredi pritvor od sedam dana. Poljsko Tužilaštvo je saopštilo da je 9. februara uhapšen i jedan državljanin Belorusije koji je špijunirao za beloruske obaveštajne službe. On se tereti da je od juna 2024. do februara ove godine prikupljao informacije o kritičnoj infrastrukturi u Poljskoj, Litvaniji i Nemačkoj, a uhapšen je zahvaljujući saradnji njihovih policija. Njemu je određen pritvor od tri meseca i po poljskim zakonima mu preti pet godina zatvora. Poljski analitičari podsećaju da je tokom rata Rusije protiv Ukrajine 2022. iz zemalja Evropske unije proterano 700 ruskih diplomata za koje su službe bezbednosti ocenile da su najverovatnije agenti pod pokrićem diplomatskog statusa. Potom su, prema tim navodima, prikupljanje informacija za Rusiju o kritičnoj civilnoj i vojnoj infrastrukturi i sabotaže preuzeli civili iz raznih zemalja, čak i Južne Amerike, vrbovani i plaćani za "jednokratnu upotrebu".

Vojska Crne Gore je prinuđena da otkaže učešće na međunarodnoj vazduhoplovnoj vježbi "INOCHIOS 26" u Grčkoj, zbog nedonošenja odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost o učešću jedinica VCG u međunarodnim vježbama i obukama tokom 2026. godine, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Neodlazak vazduhoplovaca VCG sa helikopterom Bell 412 na tu vježbu znači propuštenu priliku za unaprjeđenje interoperabilnosti sa saveznicima i dodatnu obuku posada za složene zadatke, saopštili su. Otkazivanje učešća na međunarodnim vježbama, posebno onim koje organizuju članice NATO-a, direktno utiče na sposobnosti Vojske Crne Gore, borbenu spremnost i nivo obučenosti, te ozbiljno utiče na kredibilitet i ugled Crne Gore unutar NATO saveza i partnerskih inicijativa, stoji u saopšenju. "Dodatno, neodržavanje sjednica Savjeta za odbranu i bezbjednost i sporost u rješavanju kadrovskih pitanja blokira postavljanja, razrješenja i unapređenja oficira i oficirki Vojske Crne Gore, što negativno utiče na moral, profesionalni razvoj i ostvarivanje zakonom zagarantovanih prava pripadnika Vojske, a može proizvesti i finansijske i pravne posljedice po državu", rekli su iz resora odbrane. U svjetlu ovih posljedica, kako su saopštili, neophodno je da predsjedavajući Savjetu u što skorijem periodu sazove sjednicu, kako bi se omogućilo donošenje odluka koje su ključne za borbenu spremnost, profesionalni razvoj pripadnika Vojske i međunarodni ugled Crne Gore. Poručuju da Vojska Crne Gore ostaje posvećena zaštiti države i građana, ali da je ostvarivanje te misije moguće jedino uz pravovremeno odlučivanje i stabilan sistem upravljanja u sektoru odbrane.

Paravojni kampovi, širenje rasne i verske mržnje i špijunaža po Evropi, praćenje opozicionih ruskih aktivista, utočište za proterane ruske diplomate. To su neke od afera koje povezuju Rusiju sa Srbijom. Vlasti u Srbiji, koje održavaju prijateljske veze sa Kremljom, do danas nisu rasvetlile niti okončale nijednu od njih. "Označavanje ruskih struktura kao inspiratora ili organizatora bi značilo otvoreno zaoštravanje odnosa sa Rusijom", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ističe i da bi imenovanje ruskih službi kao aktera "potkopalo narativ o suverenosti i kontroli bezbednosnog okruženja" Srbije. Beograd se oslanja na Moskvu zbog protivljenja nezavisnosti Kosova, ali i zbog gasne zavisnosti, a takođe se poziva na tradicionalno prijateljske odnose. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve. "Prisustvo ruskih službi u Srbiji je signal i prema Zapadu i prema domaćim akterima, odnosno pokazivanje da Rusija i dalje ima pristup i uticaj u Srbiji", dodaje Maja Bjeloš. Kampovi za obukeSlučaj ruskog paravojnog kampa, otkrivenog uz reku Drinu na zapadu Srbije u septembru 2025, i dalje je u fazi istrage. "Osumnjičeni su saslušani, svedoci ispitani i u toku su potrebna veštačenja", navelo je za RSE Više javno tužilaštvo u Šapcu. To tužilaštvo vodi istragu protiv Lazara Popovića iz Beograda i Save Stevanovića iz Loznice. Popoviću je 6. februara pritvor zamenjen jemstvom, rečeno je za RSE u Višem sudu u Šapcu, dok je Stevanović pušten 17. oktobra nakon saslušanja svedoka. Sumnja se da je borbeno-taktička obuka, koju su organizovali u ugostiteljskom objektu Sunčana reka, imala za cilj pružanje fizičkog otpora policiji Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana 28. septembra 2025. Obojica su povezani sa proruskim ministrom bez portfelja u Vladi Srbije Nenadom Popovićem. Lazar Popović je njegov nekadašnji savetnik, a Stevanović je najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a potom "Zdrave Srbije", članice vladajuće koalicije. Nakon njihovog hapšenja, RSE je posetio lokaciju za koju se sumnja da je bila sedište kampa. U lokalnoj prodavnici su tada za RSE rekli da su im dolazili posetioci iz kampa i da su uglavnom govorili ruski jezik. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kasnije izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je navelo da je kroz borbeno-taktičku obuku u Sunčanoj reci prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora 28. septembra na kojima je proevropska vladajuća partija ubedljivo pobedila prorusku koaliciju. Iz kancelarije javnog tužioca Moldavije nisu odgovorili na raniji upit RSE u kojoj fazi je istraga i da li imaju novih saznanja u vezi sa ovim slučajem. Rusija je negirala mešanje u izborni proces Moldavije. U međuvremenu je sud u Moldaviji zbog organizovanja obuke 2024. u Bosni i Hercegovini i Srbiji osudio tri osobe. I BiH je otvorila predmet u vezi sa obukama koje su održavane u toj zemlji tokom 2024. Vlasti Moldavije su u dva navrata iznele tvrdnje da se u zemljama Zapadnog Balkana organizuju obuke za izazivanje nereda u organizaciji Rusije. I uoči predsedničkih izbora i referenduma o pridruživanju Evropskoj uniji 2024. u Kišinjevu je saopšteno da su organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Izazivanje rasne i verske mržnje u Parizu i BerlinuU fazi istrage je i slučaj 11 državljana Srbije uhapšenih zbog sumnje da su u Parizu i Berlinu izveli niz rasističkih akcija. Te akcije su, kako je navela srpska policija, bile usmerene na jevrejske i muslimanske verske zajednice kako bi dodatno pojačale tenzije u društvu. Oni su uhapšeni krajem septembra 2025. u Smederevu, 60 kilometara južno od Beograda. Na upit o tome kakav je status osumnjičenih, RSE iz Višeg tužilaštva u Smederevu nije dobio odgovor. U decembru je u tom tužilaštvu za RSE rečeno da je devetorici osumnjičenih produžen pritvor, dok za dvojicu koji su ranije prebačeni u kućni pritvor nije bilo navedeno da li je i njima produžena mera. MUP Srbije je nakon hapšenja naveo i da se jedna osoba koja je u bekstvu sumnjiči da je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" na teritoriji Srbije organizovala i obučavala 14-članu grupu srpskih državljana. Više Tužilaštvo u Smederevu je na upit RSE da li je u međuvremenu ta osoba uhapšena navelo da "u interesu nesmetanog vođenja" istrage za sada nisu mogućnosti da iznose informacije. Dva incidenta, koji su se desila u razmaku od nekoliko meseci, potresla su javnost u Francuskoj 2025. godine. Najpre su krajem maja nepoznate osobe polile zelenu farbu na Muzej Holokausta, tri sinagoge i jedan restoran u centru Pariza. Potom je početkom septembra ispred devet džamija u Parizu ostavljena svinjska glava, a na nekoliko njih bilo je ispisano ime francuskog predsednika Emanuela Makrona. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, ispisivali su diskriminišuće poruke. Istraživački portal Mediapart iz Pariza objavio je u novembru 2025. da je francuska obaveštajna služba došla do internih dokumenata Kremlja u kojima se vidi da je predsednička administracija Rusije "direktno odobrila" skrnavljenje jevrejskih spomenika u maju 2025. godine. Prema sažetku izveštaja, u koji su novinari pariskog portala imali uvid, Kremlj nastoji "da poveća tenzije" između jevrejske i muslimanske zajednice u Francuskoj "kako bi posejao podelu unutar francuskog društva i oslabio nacionalnu koheziju". Nadležno tužilaštvo u Francuskoj nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovim informacijama. Prema pisanju francuskih istraživačkih medija, ključni čovek u oba incidenta bio je državljanin Srbije Aleksandar Savić, čije veze sa Rusijom su detektovale francuske obaveštajne službe. RSE nije dobio odgovor iz Višeg tužilaštva u Smederevu o tome koliko njihova istraga potvrđuje informacije iz Francuske. U decembru su naveli da o detaljima ne mogu da govore u cilju dalje istrage. Afera 'Ruski špijun'Novembra 2019. godine na internetu se pojavio snimak na kojem se navodno vidi kako ruski obaveštajac daje novac jednom penzionisanom pripadniku Vojske Srbije. Snimak je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, napravljen skoro godinu dana ranije 24. decembra 2018. Autentičnost snimka je medijima potvrdio Relja Željski, načelnik analitike Bezbednosno-informativne agencije (BIA), rekavši da se "na njemu nalazi ruski obaveštajac Georgij Kleban". Iako je prvo sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Bocan-Harčenkom konstatovao da je za njega afera sa ruskim obaveštajcem zatvorena. Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu su za RSE izjavili u decembru 2019. da ova institucija ne vodi postupak u ovom slučaju. Smrt predstavnika SDPR-a u MoskviPredstavnik srpske državne kompanije za trgovinu oružjem Jugoimport-SDRP u Moskvi Radomir Kurtić pronađen je mrtav u glavnom gradu Rusije polovinom novembra 2025. godine. Tu vest su mesec dana kasnije objavili provladini mediji u Srbiji tvrdeći da su srpske službe bezbednosti o "sumnjivoj smrti" obavestile predsednika države. Potom je vest potvrdio Vučić rekavši da zvanični Beograd očekuje odgovor od ruskih službi, kao i da Moskva nije poslala forenzičke izveštaje. "Znamo da su tamo nestali određeni hard diskovi i još neke stvari, ali to ne mora da znači da ima veze sa samim događajem. Dakle, to može da bude i rutinska akcija neke službe, kada ustanove identitet nekoga (ko je umro) na ulici", rekao je Vučić za RTS. On je ipak dodao i da "ne želi da učestvuje u širenju sumnji i teorije zavere". Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li su iz Rusije stigli traženi odgovori i izveštaji. Nakon objavljivanja vesti o smrti Kurtića ni nadležne institucije ni Jugoimport SDPR nisu odgovorili na upit RSE šta predstavnici srpskog državnog trgovca oružjem rade u Moskvi, duže od tri godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Ruske službe su u maju 2025. optužile Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika, među kojima se ističu pojedine NATO članice u Evropi. U saopštenju ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) na spisku srpskih državnih firmi koje su učestvovale u isporukama bio je i Jugoimport SDPR. Mesec dana nakon saopštenja ruske službe, Srbija je uvela moratorijum na sav izvoz naoružanja i vojne opreme koja se proizvodi u domaćoj namenskoj industriji. Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. 'Zvučni top'Ruske vlasti pritekle su u pomoć zvaničnom Beogradu tokom masovnih antivladinih demonstracija i blokada fakulteta, izazvanih pogibijom 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Zvanični Beograd je zatražio da ruski istražitelji sprovedu "nezavisnu istragu" o tome da li je na antivladinom mirnom protestu 15. marta 2025. upotrebljen zvučni top. Na brojnim video snimcima vidi se kako se hiljade demonstranata u panici razbežalo sa kolovoza pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. U izveštaju Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije iz aprila 2025. navodi se da je nakon sprovedenih testova zaključeno da nije korišćen zvučni top, inače nedozvoljeno oružje u Sbiji. U tom izveštaju, koji je objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije, navodi se da akustični uređaji tipa LRAD, koje poseduju policijski organi Srbije, nisu primenjeni tokom protesta. Prema izveštaju efekat emitera na biološke objekte testiran je na psima zbog "njihove visoke osetljivosti na akustične efekte". Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje za RSE da Kremlj, ovakvim postupcima, pruža podršku vlastima u Beogradu. "Moguće namere Kremlja su očuvanje političkog režima u Srbiji, odnosno podrška vlasti koja održava bliske odnose i ne uvodi sankcije Rusiji, te povećava ruski uticaj u regionu", dodaje ona. "Dodatno, ruske službe u kriznim momentima legitimizuju narativ vlasti o 'obojenoj revoluciji', nastojeći tako da umanje odgovornost vlasti za korupciju, nezadovoljstvo građana i nasilno gušenje studentskog protesta", ocenjuje Bjeloš. Više domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija koje su istraživale incident na protestu 15. marta, poput organizacije "Earshot", saopštile su, uz iznošenje dokaza, da je na protestu najverovatnije korišćeno zvučno oružje. Zahteve srpskim vlastima da istraže da li je na protestu korišćen zvučni top uputio je komitet Ujedinjenih nacija, kao i Evropska unija. "Očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata", saopštila je Evropska komisija u ponovljenom zahtevu Beogradu 17. januara. Utočište za proterane ruske diplomate iz EUNajmanje trojica ruskih diplomata, koji su proterani iz zemalja Evropske unije zbog špijunaže, potom su akreditovana u Srbiji. Višemesečno istraživanje RSE, objavljeno u martu 2023. pokazalo je da su dvojica od njih imala veze sa ruskim obaveštajnim službama. Rusija je pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU 2022. zbog ruske invazije na Ukrajinu. Na listi Ministarstva spoljnih poslova Srbije u martu 2023. nalazilo se 62 akreditovanih diplomata, u poređenju sa 54 u martu 2022. godine. Nijedna institucija u Srbiji se do danas nije oglasila povodom ovih saznanja. Ni sada Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o tome da li trenutno među ruskim diplomatama ima onih koje su pojedine članice EU proterale ili stavile na "crnu listu". Špijuniranje ruskih aktivistaU decembru 2021. godine, ruski opozicioni aktivista Vladimir Kara-Murza optužio je Aleksandra Vulina, tada ministra policije, da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji. Vulin se u decembru te godine sastao u Moskvi sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim sa kojim je razgovarao o navodnim "obojenim revolucijama". Vulin je demantovao tvrdnje koje je protiv njega izneo ruski opozicionar i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak. MUP Srbije ni BIA nisu odgovorili na upit RSE da su preduzimali bilo kakve radnje u cilju ispitivanja navoda Kara-Murze. Dve godine kasnije Kara-Murza je u Rusiji osuđen za izdaju i širenje lažnih informacija na maksimalnu kaznu od 25 godina. Kara-Murza je bio među trojicom ruskih aktivista koji su u leto 2024. oslobođeni u razmeni zarobljenika između Rusije i zapadnih zemalja. Aleksandar Vulin je od jula 2023. na listi sankcija Sjedinjenih Država zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom. Pokušaj državnog udara u Crnoj GoriSlučaj "državni udar", koji je pre jedne decenije potresao javnost u susednoj Crnoj Gori, dobio je 20. februara sudski epilog. Apelacioni sud Crne Gore je saopštio da je u ponovljenom postupku potvrdio oslobađajuću presudu za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u oktobru 2016. godine. Obrazloženje suda je da nije dokazano da su optuženi izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret. Odlukom Apelacionog suda, oslobođeni su prosrpski političari Milan Knežević i Andrija Mandić, kao i ostali optuženi u ovom slučaju. Ukupno 13 osoba iz Rusije, Srbije i Crne Gore bilo je obuhvaćeno optužnicom. Za organizaciju i finansiranje državnog udara bili su optuženi ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov. Od crnogorskih državljana, pored Mandića i Kneževića, optužen je bio i Mandićev vozač Mihailo Čađenović. Andrija Mandić je danas predsednik Skupštine Crne Gore, dok je Knežević poslanik u parlamentu. Koalicija koju su predvodili Mandić i Knežević na izborima 2023, podržala je aktuelnu Vladu premijera Milojka Spajića. Pre toga su obojica, na izborima 2020, učestvovali u smeni gotovo tridesetogodišnje vlasti Demokratske partije socijalista (DPS), čiji je lider bio nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović. U slučaju "državni udar", bilo je optuženo i osam državljana Srbije, među kojima je i penzionisani general srpske Žandarmerije Bratislav Dikić. Dvojica optuženih su bili nedostupni, a Srbija je odbila da ih izruči. Za Rusima Šišmakovim i Popovim Crna Gora je ranije raspisala međunarodnu poternicu. Svi optuženi negirali krivicu i tvrdili da se međusobno ne poznaju. Viši sud ih je najpre osudio na zatvorske kazne. Apelacioni je poništio tu presudu i naložio novo suđenje, a Viši sud ih je u ponovljenom procesu oslobodio. Na tu presudu Specijalno tužilaštvo je podnelo žalbu, koja je odlukom Apelacionog suda od 20. februara odbačena.

Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je u ponovljenom postupku oslobađajuću presudu za lidere bivšeg Demokratskog fronta (DF) Andriju Mandića i Milana Kneževića, te odbio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u predmetu navodnog pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine. U saopštenju se navodi da je sud utvrdio kako tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi izvršili krivična djela stvaranja kriminalne organizacije i terorizma u pokušaju, zbog čega su potvrđene oslobađajuće odluke Višeg suda u Podgorici. Mandić i Knežević su organizovali konferenciju za medije nakon objave presude. Mandić je poručio da je današnjom odlukom "pobijedila pravda", ističući da je sada "sasvim jasno da se radilo o lažnim optužbama" i da su on i Knežević bili "proganjani deset godina". Zahvalio je svima koji su, kako je rekao, bili uz njih tokom tog perioda. "Progoniteljima, kao hrišćanin i pravoslavac, opraštam sve. Vjerujemo da svaki čovjek može da se popravi i bude bolji", kazao je Mandić. Knežević je rekao da se svi sjećaju kako su "lažne optužbe godinama plasirane preko režimskih medija", te da je laži iznosio i "svjedok saradnik". Optužio je postupajuću sudiju za nepotizam, navodeći da je "zaposlila sina u policiji bez konkursa". "Naša borba traje deset godina. Dokazali smo da oni koji su nas proganjali treba da budu u zatvoru", rekao je Knežević, dodajući da i on, poput Mandića, želi da oprosti "svim progoniteljima". Zahvalio je pristalicama DF-a "na hiljadama i hiljadama poruka podrške koje su pristizale godinama". Mandić je ocijenio da je ova presuda "najbolja presuda onima koji su htjeli da nas utamniče". Presuda nakon višegodišnjeg sudskog procesaMandić i Knežević su prvobitnom presudom iz 2019. godine bili osuđeni na po pet godina zatvora, zajedno sa grupom koju su činili ruski i srpski državljani. Međutim, presuda je ukinuta nakon promjene vlasti 2020. godine, poslije čega je uslijedio ponovljeni postupak. U međuvremenu je promijenjeno rukovodstvo Specijalnog državnog tužilaštva, a tadašnji glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić završio u pritvoru zbog sumnje da je u drugim predmetima zloupotrijebio službeni položaj. Iako je novo tužilaštvo ostalo pri optužnici i ponovo tražilo zatvorske kazne, Viši sud je optužene oslobodio. Oslobođeni svi optuženi u predmetuPotvrđenom presudom, pored Mandića i Kneževića, oslobođeni su i ruski državljani Eduard Shishmakov Vadimovič i Vladimir Popov Nikolajevič, kao i državljani Srbije i Crne Gore obuhvaćeni optužnicom – među njima Bratislav Dikić, Predrag Bogićević, Nemanja Ristić, Srboljub Đorđević, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Mihailo Čađenović. Prema odluci Apelacionog suda, niti za jednog od optuženih nije dokazano da su učestvovali u planiranju ili izvršenju krivičnih djela za koja su tereteni.

U Crnoj Gori je u 2025. godini evidentirano 50 žrtava trgovine ljudima, od čega je 36 bilo maloletno, objavila je crnogorska vlada. Vlada Crne Gore je u Nacrtu Drugog periodičnog izveštaja Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN navela podatke o evidenciji žrtava trgovine ljudima u tužilaštvima, prenela je u petak Radio-televizija Crne Gore. "U toku 2025. godine u tužilaštvima je evidentirano 50 žrtava trgovine ljudima, od čega 26 muškaraca i to 18 maloljetnih, te 24 žene, i to 18 maloljetnih", navodi se u dokumentu. Takođe se navodi da je formirano 27 predmeta protiv 32 fizička i tri pravna lica, a doneto 20 naredbi o sprovođenju istrage protiv 23 osobe, kao i da je podignuta 21 optužnica protiv 25 osoba. Prema izveštaju koji prenosi RTCG, najprisutniji oblik eksploatacije u Crnoj Gori i dalje je prinudno prosjačenje, koje pogađa najveći broj žrtava, dok su zabeleženi slučajevi radne i seksualne eksploatacije, kao i prisilnog braka. "Dominantno prisutan oblik eksploatacije je prinudno prosjačenje sa ukupno identifikovanih 28 žrtava, zatim radna eksploatacija sa 10, seksualna eksploatacija sa 4 i prinudni brak sa 1 identifikovanom žrtvom", navodi se u dokumentu. Prema tim podacima, deca su isključive žrtve kada je u pitanju prisilno prosjačenje, budući da je tokom prošle godine identifikovao 66 osoba kao žrtve prisilnog prosjačenja, pri čemu su sve bile maloletne. Crnogorska vlada je krajem prošle godine usvojila novi strateški okvir koji definiše ciljeve i mere za suzbijanje trgovine ljudima u narednom četvorogodišnjem periodu. Prema dokumentu, sistem zaštite je dodatno ojačan uspostavljanjem specijalizovanih državnih kapaciteta namenjenih isključivo deci koja su žrtve trgovine ljudima. U izveštaju eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) iz novembra navedeno je da je u Crnoj Gori u prethodnih pet godina povećan broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima. Prema tom izveštaju, u periodu od 2021. do 2024. identifikovano je ukupno 67 žrtava, od kojih su 79 odsto bila deca. Broj se povećavao tokom godina - 2021. ih je bilo pet, a 2024. - 28. I prema tom dokumentu, glavni oblik eksploatacije bilo je prisilno prosjačenje, zatim prisilni brak i seksualna eksploatacija.

"Više elemenata ukazuje na sumnju da je riječ o falsifikovanom proizvodu", potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa(RSE) iz Instituta za lijekove i medicinska sredstva Crne Gore koji je analizirao uzorak zaplijenjene pošiljke od dva miliona tableta u Slobodnoj zoni Luke Bar. Pošiljku deklarisanu kao multivitamini i minerali za životinje procijenjene vrijednosti 12.460 dolara, zaplijenili su carinici Crne Gore kako je navedeno u saopštenju Uprave carine od 18. februara. Crnogorska carina zaplenila dva miliona tableta multivitamina i minerala sa zabranjenim supstancama"Laboratoriji Instituta za lijekove i medicinska sredstva Crne Gore dostavljen je uzorak veterinarskog dodatka ishrani radi laboratorijske analize kako bi se utvrdio njegov sastav. Rezultati su pokazali prisustvo nedeklarisanih farmakološki aktivnih supstanci, kao i odstupanja od deklarisanog sastava proizvoda. (…) Zahvaljujući koordinisanom djelovanju Uprave carina i Instituta, proizvod je blagovremeno identifikovan", stoji u pismenom odgovoru Instituta za lijekove i medicinska sredstva Crne Gore (CinMED). U zaplijenjenim tabletama utvrđeno je prisustvo zabranjenih supstanci furazolidona i dimetridazole. Ove supstance nisu bile navedene na deklaraciji proizvoda. Furazolidon i dimetridazole su antimikrobni agensi koji se koriste za lječenje infekcija, ali je njihova upotreba često strogo zabranjena ili ograničena u proizvodnji hrane zbog rizika od kancerogenosti i toksičnosti te se pronalaze kao nedozvoljene supstance u proizvodima. Kako objašnjavaju u saopštenju Uprave carina, prema dostavljenoj dokumentaciji, pošiljku je činilo 1.700 paketa bruto mase 20.025 kg, ukupne vrijednosti 103.000 dolara, obuhvaćenih jednom fakturom za 13 različitih artikala. "Kontrolom je utvrđena nepravilnost u deklarisanju jednog od proizvoda, nakon čega je izvršena analiza spektrometrijskim uređajem Rigaku ResQ CQL, a potom i laboratorijska provjera od strane Instituta za ljekove i medicinska sredstva. Utvrđeno je prisustvo zabranjenih supstanci furazolidon i dimetridazol, koje nijesu bile navedene na deklaraciji proizvoda. Zbog utvrđenih nepravilnosti oduzeto je dva miliona komada tableta spornog proizvoda, procijenjene vrijednosti 12.470 USD", navode u Upravi carine. Radio Slobodna Evropa je poslao upit Upravi policije Crne Gore o odgovornim osobama za zaplijenjenu pošiljku u Luci Bar, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovor nije stigao. Porast falsifikovanih lijekova na tržištuFalsifikovani lijekovi i suplementi za životinje predstavljaju veliku prijetnju za zdravlje ljudi s obzirom da su proizvodi životinjskog porijekla važan dio prehrane, piše na portalu farmaceutske kompanije Pfizer. Upravo kroz svakodnevnu konzumaciju, takvi veterinarski lijekovi koji se koriste za liječenje ili sprečavanje bolesti životinja, mogu ući u lanac ishrane ljudi, upozorava se. Mnoge zoonotske bolesti, ako se ne liječe pravilno kod životinja, mogu se prenijeti na ljude i predstavljati stvarnu prijetnju kao što je bio slučaj sa pandemijom COVID-19 izazvanom korona virusom. Takođe, ako je lijek falsifikovan, može doći do otpornosti na dostupne tretmane. Isto se može desiti ako su falsifikovani lijekovi koji se koriste za liječenje bolesti kućnih ljubimaca, čime se vlasnici kućnih ljubimaca dovode u opasnost. Ovo takođe može stvoriti antimikrobnu i antiparazitsku otpornost. Falsifikovani veterinarski lijekovi (što uključuje neregistrovane odnosno nelicencirane lijekove) na tržištu ostvaruju promet od jedne do dvije milijarde dolara, kako stoji u Istraživanju falsifikovnih medicinskih proizvoda za veterinarsku upotrebu koji je objavljen na konvenciji Medicrime-a Savjeta Evrope 2021. godine Krivotvoreni lijekovi u Crnoj Gori?Ovo istraživanje ukazuje da su i vakcine i farmaceutski proizvodi pogođeni trgovinom falsifikovanim veterinarskim lijekovima. Dok kontinuirani brzi rast kupovine i prodaje proizvoda putem interneta (e-trgovina) i paralelni rast međunarodne trgovine, posebno malih pakovanja stvara nove mogućnosti za trgovinu falsifikovanim veterinarskim lijekovima. Koliko su česte zaplijene lijekova u Crnoj Gori? Tokom 2024. i 2025. godine službenici Uprave carina evidentirali su ukupno sedam zapljena različitih vrsta ljekova, uključujući antidepresive, Xanax, Tramal, Concertu kao i veterinarske ljekove, rečeno je u pismenom odgovoru Uprave carine Crne Gore za Radio Slobodna Evropa. U tri slučaja nadležni tužilac je utvrdio postojanje krivične odgovornosti, dok se u četiri slučaja radilo o prekršajnoj odgovornosti. Ukupna procijenjena vrijednost zaplijenjenih ljekova iznosila je 12.894 eura. Iz Uprave carine takođe navode da su u većini slučajeva zapljene bile na graničnim prelazima, takođe na Aerodrom Podgorica i Aerodrom Tivat, kao i poslednji slučaj koji bilježi zapljenu u Slobodnoj zoni ''Luka Bar'', čiji predmet je bio namijenjen za tržište Albanije. Važno usklađivanje Crne Gore sa EU standardimaCrna Gora se sve bržim tempom usklađuje sa propisima Evropske unije na različitim nivoima. Tako je 17. februara objavila novi Zakon o lijekovima kojim se uređuju uslovi za proizvodnju, promet i ispitivanje ljekova za humanu upotrebu i upotrebu u veterinarstvu. Iz CinMED-a su za RSE naveli kako je donošenjem novog Zakona o lijekovima "izvršeno potpuno usklađivanje sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti". "Zakon se primjenjuje na ljekove za humanu i veterinarsku upotrebu koji se proizvode industrijski i stavljaju u promet kroz legalan lanac snabdijevanja. Istovremeno, Zakon uvodi savremene evropske standarde i mehanizme koji dodatno jačaju zaštitu sistema i sprečavaju ulazak falsifikovanih ljekova u legalan promet", napisali su u odgovoru za RSE. Evropska unija ima čvrst pravni okvir za licenciranje, proizvodnju i distribuciju lijekova, koji se bazira na Direktivi o falsifikovanim lijekovima za humanu upotrebu, tako da samo licencirane apoteke i odobreni prodavci mogu da nude lijekove na prodaju, uključujući i legitimnu prodaju putem interneta. Evropska agencija za lijekove blisko sarađuje sa svojim partnerima na sprovođenju ovih zakona. Lažni lijekovi su globalni problemSvjetska zdravstvena organizacija (SZO) procjenjuje da je svaki deseti lijek falsifikat, bez garancije da ima zdravstvenu korist. Ovo je posebno problem u zemljama s niskim i osrednjim prihodima, naročito u dijelovima Afrike i Azije. Ali čak i u bogatim zemljama oko jedan posto ljudi nabavlja lijekove iz neprovjerenih izvora. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, 30 posto ljekova koji se nalaze na tržištu zemalja u razvoju predstavljaju falsifikate. U nekim zemljama Istočne Evrope ta učestalost je čak 10 posto. Prema navodima Interpola, "utvrđeno je da neki lažni lijekovi sadrže živu, arsen, otrov za pacove ili cement". *Tekst je nakon objavljivanja dopunjen naknadno dobijenim odgovorom iz Uprave carine Crne Gore .

Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić izjavio je u sredu da će parlament skoro stalno zasedati kako bi se ispunile obaveze na evropskom putu zemlje s ciljem da se pristupni pregovori s Evropskom unijom završe ove godine. Na sastanku s delegacijom Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta koju je predvodio predsednik tog tela Dejvid Mekalister (David McAllister) Mandić je zahvalio na "dugogodišnjoj, otvorenoj i dosljednoj podršci evropskom putu Crne Gore", saopštio je crnogorski parlament. Mandić, lider Nove srpske demokratije koja je bila deo rasformiranog proruskog Demokratskog fronta, rekao je da Crna Gora deli viziju da postane 28. članica EU do 2028. i da je cilj da se pristupni pregovori završe do kraja 2026. "U ovom sazivu Skupštine usvojeno je gotovo 400 zakona, od čega je blizu 170 usklađeno sa evropskim zakonodavstvom, a Parlament će do kraja godine biti u gotovo stalnom zasijedanju kako bi se preostale obaveze završile bez odlaganja", rekao je Mandić. On je najavio je da će u junu biti otvoren Evropski parlamentarni centar, sa ciljem daljeg jačanja saradnje sa Evropskim parlamentom. Mandić je rekao da je Skupština "pokretač i glavni motor" evropskog puta Crne Gore, navodeći da kontinuiranim zasedanjem parlament demonstrira da stoprocentno podržava članstvo Crne Gore u EU. "Kao najveći izazov izdvojio bih borbu protiv organizovanog kriminala i potrebu daljeg jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa. Poglavlja 23 i 24 su ključni test napretka i preduslov za kvalitetan i siguran život građana", rekao je Mandić. Poslanici Evropskog parlamenta su pozdravili napredak Crne Gore na evropskom putu, ističući da je progres vidljiv, ali da su završne faze pregovora najzahtevnije, navodi se u saopštenju crnogorske Skupštine. Izvestilac za Crnu Goru u Evropskom parlamentu Marjan Šarec ocenio je prođe nedelje da tu zemlju očekuje zahtevna godina u kojoj će biti ključno da politički akteri prevaziđu međusobne sporove i usmere se na strateški cilj - završetak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 13 pregovaračkih poglavlja i ostaje zemlja predvodnica u procesu proširenja. Cilj vlasti je da do kraja godine zatvori sva preostala poglavlja i time otvara put ka ostvarenju slogana "28 do 28" – postizanju članstva u EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da će sporazum o pristupanju Crne Gore, koji bi trebalo da bude "prvi u novoj generaciji", uključiti i zaštitne mehanizme u slučaju nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.

Crnogorska Uprava carina saopštila je u sredu da je u luci Bar zaplenila dva miliona tableta koje su deklarisane kao multivitamini i minerali za životinje, ali u kojima su se nalazile zabranjene supstance. Prema dostavljenoj dokumentaciji, pošiljku je činilo 1.700 paketa bruto mase 20.025 kilograma, ukupne vrednosti 103.000 dolara, obuhvaćenih jednom fakturom za 13 različitih artikala. Kontrolom je utvrđena nepravilnost u deklarisanju jednog od proizvoda, posle čega je izvršena spektrometrijska analiza, a potom je laboratorijsku proveru sproveo Instituta za ljekove i medicinska sredstva. Daljom analizom je utvrđeno prisustvo zabranjenih supstanci furazolidon i dimetridazol, koje nisu bile navedene na deklaraciji proizvoda, navela je Uprava carina i dodala da je zbog utvrđenih nepravilnosti oduzeto 2.000.000 komada tableta spornog proizvoda, procenjene vrednosti 12.470 dolara. Crnogorska carina je saopštila da su u odvojenoj akciji na graničnom prelazu Dobrakovo, carinici zaplenili robu u vrednosti od skoro 28.000 evra, koju su činili skupi mobilni telefoni, optička sočiva i medicinski alkohol, kao i parfemi pronađeni u autobusu crnogorskih registarskih oznaka.

Vesna Bratić, bivša ministrica prosvjete, nauke, kulture i sporta Crne Gore, uhapšena je u istrazi Specijalnog državnog tužilaštva (SDT). Mediji pišu da su je službenici Specijalnog policijskog odjeljenja (SPO) uhapsili jutros, 16. februara u Podgorici. Ona je poslije 11 časova privedena u zgradu "Limenka", gdje je sjedište SPO-a. Taj objekat je napustila nakon saslušanja oko 13 časova. "Po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, Specijalno policijsko odjeljenje je, u Podgorici, lišilo slobode jedno lice, zbog postojanja osnova sumnje da je učinilo krivično djelo zloupotreba službenog položaja. Specijalno državno tužilaštvo će, nakon saslušanja lica lišenog slobode kao osumnjičenog, obavijestiti javnost o daljem toku postupka", saopštio je SDT. Bratić je uhapšena u odvojenoj istrazi SDT-a, koja nema veze sa jutrošnjim hapšenjem bivšeg direktora Uprave za imovinu Blaža Šaranovića. Vesna Bratić je izabrana 2020. godine za ministrica prosvjete, nauke, kulture i sporta u Vladi premijera Zdravka Krivokapića. U prvoj polovini mandata smijenila je gotovo sve direktore škola u Crnoj Gori. I dok je opozicija na čelu sa Demokratskom partijom socijalista tvrdila da su smjene politički revanšizam, Bratić je razrješenja u prosvjeti pravdala depolitizacijom školstva, tvrdeći da je dio smijenjenih direktora "zloupotrijebio obrazovne ustanove u političke svrhe". Opozicija je optuživala Vesnu Bratić da je na mjesta smijenjenih direktora postavila sebi ideološki bliske kadrove. Zbog smjene direktora, bivša ministrica nije dužna da nadoknadi štetu državi nastalu nakon nekoliko do sad okončanih suđenja i pravosnažnih presuda, jer je takva prvostepena presuda sudije podgoričkog Osnovnog suda Nikole Boškovića. U presudi iz decembra prošle godine piše da se odbija zahtjev kojim je traženo da se Bratić obaveže da državi isplati iznos od 15.281 evra na ime naknade štete koju je država pretrpjela plaćanjem parničnih troškova u postupcima po tužbama bivših direktora.

U prosjeku, na stotinu hiljada stanovnika u zemljama Evropske unije 78 osoba umre prijevremeno zbog štetnih čestica iz zraka. U Crnoj Gori, od istih PM 2.5 čestica, na isti broj stanovnika umre 182 osobe. Ovo su podaci Evropske agencije za životnu sredinu koje navode u nacrtu nove Strategije upravljanja kvalitetom vazduha Crne Gore. Cilj strategije? "Značajno smanjenje zagađenja i usklađivanje sa standardima Evropske unije, uz prepolovljen broj preuranjenih smrti povezanih sa zagađenjem do 2030. godine", navodi se u nacrtu kojeg je objavilo Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera Crne Gore. Strategija predviđa smanjenje broja preuranjenih smrti koje se mogu pripisati zagađenju vazduha za 55 posto, kao i smanjenje broja ekosistema u kojima zagađenje predstavlja prijetnju biodiverzitetu za 25 posto. "Ključni strateški cilj ovog dokumenta su poboljšanje kvaliteta vazduha, unapređenje praćenja i upravljanja kvalitetom vazduha." U ostalim zemljama Zapadnog Balkana situacija je još gora. Tako u Srbiji svake godine zbog izloženosti P.M 2.5 česticama umre 228 osoba, na Kosovu 254, Bosni i Hercegovini 258. Situacija je najgora u Sjevernoj Makedoniji u kojoj na stotinu hiljada stanovnika strada oko 300 osoba zbog izloženosti prekomjernim koncentracijama suspendovanih čestica PM2.5. Ove čestice se, navode iz Evropske okolišne agencije, najčešće emitiraju izgaranjem krutih goriva za grijanje kućanstava, u industriji i prevozu. Prema procjeni Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije oko sedam hiljada preuranjenih smrti uslijed zagađenja vazduha u preko 30 gradova na Zapadnom Balkanu izaziva troškove od oko 300 miliona eura godišnje, navodi se u nacrtu strategije. Problem u PljevljimaProsječna stopa preuranjenih smrti koja se može pripisati zagađenju vazduha u Jugoistočnoj Evropi je četiri puta veća nego u zapadnoj Evropi, navodi se u strategiji. Prema izvještaju Evropske agencije za životnu sredinu o kvalitetu vazduha u Evropi 2024. godine čak 96 posto urbane populacije u Evropskoj uniji je izloženo koncentracijama suspendovaniih čestica koje su iznad preporučenog nivoa Svjetske zdravstvene organizacije. I u Crnoj Gori najkritičniji polutanti su i dalje čestice PM10 i PM2.5. Uprkos opadajućem trendu ranijih godina, srednja vrijednost PM10 čestice je bila prekoračena i u Pljevljima i Nikšiću, dok su neznatna prekoračenja zabilježena dva puta u Podgorici. Prema analizi najveći doprinos emisiji čestiv dolazi iz domaćinstava, odnosno grijanja. Strategija Ministarstva ekologije ima za cilj i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i obaveze smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduhu, odnosno sumpor-dioksida, oksidi azota, amonijaka, kao i suspendovanih čestica. Kada je u pitanju emisija sumpor-dioksida u Crnoj Gori, čak 99 posto dolazi iz proizvodnje električne energije odnosno iz Termoelektrane Pljevlja. U nacrtu navode da to pokazuje da termoelektrana ne može raditi bez ispravnog "funkcionisanja sistema za odsumporavanje i sistema za automatsko praćenje emisija" jer to može dovesti do uticaja na zdravlje stanovnika. Prekoračenja koncentracija sumpor-dioksida zabilježena u decembru 2025. godine nakon probnog puštanja u rad termoelektrane. Pljevlja, mali rudarski grad na sjeveru zemlje, sa oko 30 hiljada stanovnika. Strategiji upravljanja kvalitetom vazduha Crne Gore za period 2026-2029. predviđa "toplifikaciju Pljevalja kroz izgradnju sistema daljinskog grijanja, subvencije za unapređenje energetske efikasnosti i zamjenu starih peći, potpunu operativnost sistema za odsumporavanje u Termoelektrani, kao i promociju električnih vozila i strože standarde pri uvozu polovnih automobila". Prema nacrtu očekuje se da će broj dana u kojima je nivo PM10 čestica u Pljevljima prekoračen biti smanjen sa 100 na ispod 35 godišnje. "Sprovođenje mjera iz ovog Programa takođe doprinosi i poboljšanju javnog zdravlja, kroz smanjenje broja slučajeva respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja povezanih sa izloženošću PM2.5 i NOx," navodi se u nacrtu. Također se navodi da je Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera već pokrenulo izradu plana za sprovođenje revidirane Direktive EU o kvaliteti zraka. "Tako da će se ovaj strateški dokument njome baviti u mjeri u kojoj ona direktno utiče na elemente ovog strateškog dokumenta, prevashodno na planove kvaliteta vazduha." Revidirana Direktiva, usvojena 2024. godine, uvodi strože standarde za niz zagađujućih materija koje države članice treba da postignu najkasnije do 2030. godine. Od Crne Gore se u pregovaračkom poglavlju koje se tiče životne sredine i klimatskih promjena traži da se, između ostalog, uskladi sa revidiranom Direktivom o smanjenju nacionalnih emisija određenih zagađujućih materija. Crna Gora je u januaru privremeno zatvorila poglavlje 32 i trenutno ima 13 zatvorenih poglavlja od ukupno 33 u pristupnim pregovorima za članstvo u EU.

Skupština Crne Gore u ponedeljak je na vanrednoj sjednici usvojila izmjene Zakona o unutrašnjoj trgovini kojima se ponovo garantuje neradna nedjelja, uprkos nedavnoj odluci Ustavnog suda da ukine tu odredbu kao neustavnu. Za zakon je glasalo svih 62 prisutnih poslanika, a stupa na snagu odmah po objavljivanju u Službenom listu. Usvajanje je uslijedilo nakon višenedjeljne pravne i političke neizvjesnosti oko toga da li će trgovine početi raditi nedjeljom. Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je pokrenuo inicijativu da se neradna nedelja definiše kao ustavna kategorija. Naime, crnogorski predsjednik Milatović je nakon odluke Ustavnog suda pokrenuo inicijativu za izmjenu Ustava, navodeći da je to jedini način da se trajno zaštiti neradna nedelja. Međutim, za izmjenu Ustava potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu. Ustavni sud Crne Gore krajem januara ukinuo je odredbu Zakona o unutrašnjoj trgovini, kojom je bila propisana zabrana rada nedeljom i u dane praznika. Obrazloženje je da je tako prekršena sloboda preduzetnicima i princip jednakosti pred zakonom. Tako je Crna Gora od 15. februara trebala da vrati radnu nedelju nakon što je Ustavni sud ukinuo zabranu iz 2019. zbog kršenja slobode poduzetništva i jednakosti. Ipak, kako prenosi RTCG većina trgovina nije radila 15. februara u nedelju iako je Službeni list objavio odluku o ukidanju neradne nedelje. Vodeći trgovinski lanci i tržni centri najavili su da neće raditi u nedelju i to su i ispoštovali. Takođe nije bila otvorena ni većina malih trgovina i piljara.