Ministarstvo vanjskih poslova i dijaspore Kosova (MPJD) vodiće dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom, koji se održava uz posredovanje Evropske unije. To je saopštilo MPJD nakon sastanka ministra Glauka Konjufce sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog, Piterom Sorensenom, u Prištini. "Tokom sastanka, Konjufca je obavijestio Sorensena da će proces dijaloga od sada biti pod rukovodstvom Ministarstva vanjskih poslova i dijaspore. Na sastanku se razgovaralo o trenutnoj dinamici dijaloga, kao i o pristupima i principima potrebnim za osiguravanje efikasnijeg i održivijeg procesa", navodi se u saopštenju. Konjufca, koji je ujedno i prvi potpredsjednik vlade, rekao je da Kosovo ostaje "posvećeno tome da dijalog vidi kao priliku za unapređenje dobrosusjedskih odnosa sa Srbijom, kao dvije suverene države na svom putu ka evropskim integracijama". Ipak, ostaje nejasno da li će Konjufca lično biti nosilac ovog procesa, koji je započeo 2011. Radio Slobodna Evropa uputio je MPJD‑u zahtjev za pojašnjenje da li će Konjufca preuzeti tu ulogu i čeka odgovor. Tokom prethodnog mandata, Kosovo je u političkom smislu u dijalogu predstavljao premijer Albin Kurti, dok je na nivou glavnih pregovarača Kosovo predstavljao Besnik Bislimi. Posljednjih godina Kosovo i Srbija održale su niz rundi pregovora na nivou glavnih pregovarača, ali sastanaka na najvišem političkom nivou nije bilo od septembra 2023. godine. Tokom godina dijaloga, postignut je niz sporazuma, ali mnogi od njih nikada nisu u potpunosti primijenjeni na terenu. Godine 2023. strane su postigle Sporazum o putu ka normalizaciji, poznat i kao Ohridski sporazum, ali je Evropska unija saopštila da on još nije sproveden. Iako sporazum nije potpisan, prema EU on je obavezujući za obje strane. Ovaj sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, obavezu Srbije da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, te zahtijeva da Priština i Beograd primijene sve ranije sporazume postignute tokom 15 godina dijaloga.

Predsednica Skupšine Srbije Ana Brnabić raspisala je za 29. mart izbore u devet lokalnih samouprava. Na birališta će ići građani Bora, Aranđelovca, Bajine Bašte, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka i Smederevske Palanke. Reč je o redovnim izborima - prethodni u tim lokanim samoupravama održani su 3. aprila 2022. "Izražavam nadu i molbu svima da ovi izbori proteknu u demokratskoj atmosferi", kazala je Brnabić 23. februara. Pretnje i fizički sukobi obeležili su poslednje lokalne izbore u Srbiji koji su, 30. novembra prošle godine, održani u tri opštine - Negotinu, Mionici i Sečnju. Tokom izbornog dana ređali su se izveštaji o brojnim nepravilnostima, sumnji na kupovinu glasova, zastrašivanje birača i napadima na nezavisne posmatrače, čak i u prisustvu policije. Posmatrači i opozicija su tada optužili vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) za nasilje, a policiju za nereagovanje. Vlast je odgovorilia kontraoptužbama, dok je Evropska unija poručila da očekuje istragu. Politčke tenizije u Srbiji traju od nesreće na novosadskoj Železničkoj stanici u novembru 2024, u kojoj je poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. To je pokrenulo talas masovnih protesta širom zemlje u čijem fokusu su optužbe da su do nesreće doveli nemar i korupcija vlasti. Vlast takve optužbe dobacuje. Antivladine proteste predvode studenti sa zahtevom da se utvrdi odgovornost za pogibiju ljudi na Železničkoj stanici, te raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Specijalni izaslanik Washingtona, Steve Witkoff, izjavio je da se američki predsjednik Donald Trump pita zašto Teheran nije "kapitulirao" uprkos ogromnom gomilanju američke vojne sile u blizini Irana. U intervjuu za Fox News, snimljenom 19. februara i emitovanom 22. februara, Witkoff je rekao da je Trump "znatiželjan" u vezi sa stavom Irana nakon što je uputio upozorenja o mogućem vojnom napadu ukoliko iranski lideri ne pristanu na novi nuklearni sporazum. "Ne želim koristiti riječ 'frustriran', jer on razumije da ima mnogo alternativa, ali je znatiželjan zašto oni nisu… Ne želim koristiti riječ 'kapitulirali', ali zašto nisu kapitulirali", izjavio je Witkoff. "Zašto, pod ovim pritiskom, uz toliku pomorsku i vazdušnu silu tamo, nisu došli do nas i rekli: 'Tvrdimo da ne želimo oružje, pa evo šta smo spremni da uradimo'? A ipak, teško ih je dovesti u tu poziciju." Trump je u region poslao dvije udarne grupe nosača aviona, sa desetinama borbenih aviona i bombardera, a drugi vojni avioni i podrška takođe su primijećeni kako slijeću u baze na Bliskom istoku. Američka administracija vrši pritisak na Iran da pristane na ograničavanje svog nuklearnog programa, za koji Teheran tvrdi da je isključivo u mirnodopske, civilne svrhe poput proizvodnje električne energije. Vašington, Izrael i drugi zapadni akteri optužuju Teheran da želi razviti nuklearno oružje. Iran je 2015. godine pristao na istorijski nuklearni sporazum, Zajednički sveobuhvatni plan djelovanja (JCPOA), kojim je trebalo spriječiti razvoj nuklearnog oružja u zamjenu za ublažavanje sankcija. Međutim, Iran je počeo povlačiti svoje obaveze nakon što je Trump tokom prvog mandata 2018. povukao Sjedinjene Države iz sporazuma i ponovo uveo sankcije. Očekuje se novi krug američko-iranskih razgovora 26. februara, nakon prethodnog kruga u Ženevi prošle sedmice. Omanski ministar vanjskih poslova, Badr Albusaidi, čija je zemlja ranije posredovala u pregovorima, izjavio je 22. februara da će se razgovori nastaviti "uz pozitivan podsticaj da se ode korak dalje prema finalizaciji sporazuma" o iranskom nuklearnom programu. Teheran je saopštio da je u procesu pripreme prijedloga sporazuma kojim bi se izbjegla vojna akcija. "Vjerujem da kada se sastanemo, vjerovatno 26. februara ponovo u Ženevi, možemo raditi na tim elementima, pripremiti dobar tekst i brzo postići dogovor", rekao je iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi za CBS-TV 22. februara. U domaćem kontekstu, iranska vlada je posljednjih mjeseci suočena s rastućim otporom. Najmanje 7.000 ljudi ubijeno je tokom protesta širom zemlje koji su izbili krajem decembra 2025. godine, prema navodima organizacija za ljudska prava, premda se vjeruje da je stvarni broj žrtava znatno veći. Dalji protesti izbili su i na univerzitetima proteklih dana, a izvještaji o novim demonstracijama pojavili su se i 23. februara.

Advokati u Srbiji stupaju u trodnevnu obustavu rada u znak protesta zbog nedavnih izmena pravosudnih zakona, kako je ranije najavljeno iz Advokatske komore Srbije (AKS). U odluci koja je na sajtu AKS objavljena 11. februara, Komora je pozvala nadležne organe da preduzmu "mere iz svoje nadležnosti i stave van snage usvojeni set izmena pravosudnih zakona". Navodi se i da stupanje na snagu pomenutih izmena zakona predstavlja "ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana Srbije", te da je "nedopustivo" to što su izmene usvojene bez javne rasprave i učešća predstavnika profesije. Tokom trodnevne obustave advokati neće postupati pred sudovima, tužilaštvima, državnim organima, niti u postupcima kod javnih izvršitelja i beležnika, osim u hitnim i zakonom predviđenim slučajevima. Rukovodstvo komore navodi da je aktuelna trodnevna obustava izglasana 11. februara na sednici Upravnog odbora, dok deo advokata osporava tu odluku i najavljuje da je neće poštovati, prenela je agencija Beta. Izmene zakona stupile su na snagu 7. februara, a predložio ih je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Brnabić: Spremi smo da razgovaramo i menjamo zakonePredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u ponedeljak 23. februara da je vlast spremna da razgovara o kritikama koje su se čule u javnosti u vezi sa izmenama pravosudnih zakona. "Ukoliko dođemo do toga da nešto u ovim pravosudnim zakonima treba da se menja, zato što njihova intencija, ni na koji način nije da umanji ono što smo postigli u samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva - hajde da to menjamo", kazala je Brnabić. Ona je tokom tribine koju je organizovalo Društvo sudija Srbije navela da je bilo neophodno da se održi javna rasrprava o izmenama zakona i da, kao predsednica Skupštine, preuzima odgovornost što se to nije desilo. Navela je i da će predstavnici Venecijanske komisije, kojoj je Brnabić nedavno poslala molbu za mišljenje o tim zakonskom izmenama, uskoro doći u Beograd. Takođe, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov rekao je da su u taj sud stigla dva predloga za ocenu ustavnosti pravodsudnih zakona - od poslanika i od Tužilaštva za organizovani kriminal. Kazao je i da će sud "biti spreman" da ovaj predmet rešava brže nego što je to uobičajena praksa. "Ne isključujem mogućnost da ćemo najpre orgnizovati pripremnu sednicu u vezi sa ovim predmetom, a nakon toga možda i javnu raspravu", rekao je Petrov. Predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije izneli su niz kritika na ovaj set zakona, koje "nisu samo u nepoštovanju procedure, već nose suštinski negativne posledice po pravosuđe". Izmene su kritikovali i Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te upozorili su da to može ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a održano je i niz protesta širom Srbije istim povodom. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

Vojska Crne Gore je prinuđena da otkaže učešće na međunarodnoj vazduhoplovnoj vježbi "INOCHIOS 26" u Grčkoj, zbog nedonošenja odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost o učešću jedinica VCG u međunarodnim vježbama i obukama tokom 2026. godine, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Neodlazak vazduhoplovaca VCG sa helikopterom Bell 412 na tu vježbu znači propuštenu priliku za unaprjeđenje interoperabilnosti sa saveznicima i dodatnu obuku posada za složene zadatke, saopštili su. Otkazivanje učešća na međunarodnim vježbama, posebno onim koje organizuju članice NATO-a, direktno utiče na sposobnosti Vojske Crne Gore, borbenu spremnost i nivo obučenosti, te ozbiljno utiče na kredibilitet i ugled Crne Gore unutar NATO saveza i partnerskih inicijativa, stoji u saopšenju. "Dodatno, neodržavanje sjednica Savjeta za odbranu i bezbjednost i sporost u rješavanju kadrovskih pitanja blokira postavljanja, razrješenja i unapređenja oficira i oficirki Vojske Crne Gore, što negativno utiče na moral, profesionalni razvoj i ostvarivanje zakonom zagarantovanih prava pripadnika Vojske, a može proizvesti i finansijske i pravne posljedice po državu", rekli su iz resora odbrane. U svjetlu ovih posljedica, kako su saopštili, neophodno je da predsjedavajući Savjetu u što skorijem periodu sazove sjednicu, kako bi se omogućilo donošenje odluka koje su ključne za borbenu spremnost, profesionalni razvoj pripadnika Vojske i međunarodni ugled Crne Gore. Poručuju da Vojska Crne Gore ostaje posvećena zaštiti države i građana, ali da je ostvarivanje te misije moguće jedino uz pravovremeno odlučivanje i stabilan sistem upravljanja u sektoru odbrane.

Usvajanje najnovijeg paketa sankcija protiv Rusije ostaje neizvesno jer ambasadori država članica Evropske unije (EU) tokom vikenda nisu postigli dogovor. Ministri spoljnih poslova država članica EU pokušaće da na sastanku koji se održava u Briselu postignu konsenzus, ali je dogovor malo verovatan. Šefica evropske diplomatije, Kaja Kallas, nije optimistična da će ministri postići saglasnost. "Naravno da će biti rasprave o 20. paketu sankcija, ali kao što svi znate, mislim da danas neće biti napretka u vezi s tim. Ipak, svakako ćemo nastaviti da radimo na tome", izjavila je Kalas uoči sastanka ministara EU. Reč je o 20. paketu sankcija kao odgovoru na rusku agresiju protiv Ukrajine, a EU je želela da se njegovo usvajanje poklopi sa četvrtom godišnjicom početka rata, koja se obeležava 24. februara. U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, na godišnjicu će boraviti predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen i predsednik Evropskog saveta Antonio Costa. Prema diplomatskim izvorima, kamen spoticanja je predlog o potpunoj zabrani pomorskih usluga za ruske tankere za naftu, što bi, ukoliko bude usvojeno, ukinulo ograničenje cena koje je Grupa sedam uspostavila krajem 2022. godine. Mađarska predstavlja poseban problem jer usvajanje sankcija uslovljava time da Ukrajina popravi naftovod Družba, oštećen u ruskom napadu, i nastavi isporuke nafte Mađarskoj. Blokiranje paketa sankcija već je najavio ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto. Mađarska je blokirala i kredit od 90 milijardi evra koji je EU odobrila upravo zbog problema sa isporukama nafte. Premijer Mađarske, Viktor Orban, proteklog vikenda je saopštio da Ukrajini ne mogu biti odobreni nikakvi krediti EU niti će se usvojiti sankcije dok se ne nastave isporuke nafte Mađarskoj. Iako je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte putem naftovoda zbog rata u Ukrajini, Mađarska i Slovačka su obezbedile izuzeća od tih sankcija koristeći cevovod Družba, koji prenosi rusku naftu u centralnu Evropu preko Ukrajine. Međutim, isporuke iz ovog cevovoda su obustavljene 27. januara. Kijev je naveo da je ruski dron odgovoran za oštećenje energetske infrastrukture. I Mađarska i Slovačka su okrivile Ukrajinu za sporo ponovno pokretanje protoka nafte, a slovački premijer Robert Fico je čak optužio Kijev da to radi kako bi izvršio pritisak na Mađarsku da odustane od svog veta na buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji. Dve zemlje su 18. februara takođe navele da zaustavljaju izvoz dizela u Ukrajinu dok se protok nafte ponovo ne pokrene. Evropska komisija je u međuvremenu kontaktirala Kijev u vezi s tom situacijom i Mađarska je zvanično tražila od Hrvatske da umesto toga pumpa rusku naftu, koristeći svoju mrežu naftovoda. Hrvatska je saopštila da će udovoljiti zahtevu pod uslovom da je to kompatibilno sa zakonima o sankcijama EU i SAD.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) uhapsilo je Artana Grubija 23. februara, bivšeg poslanika i potpredsjednika vlade Sjeverne Makedonije, na graničnom prijelazu Blace. On je bio u bjekstvu više od godinu dana. "Danas (23.02.2026) u 06:10 časova na Graničnom prijelazu Blace, na ulazu u državu, lišen je slobode Artan Grubi (48), koji je bio tražen međunarodnom potjernicom zbog istrage za krivično djelo po članu 354 stav 5 u vezi sa stavom 3 u vezi sa stavom 1, u vezi sa članom 22. Krivičnog zakona", saopštilo je MUP. Grubi je osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja u slučaju povezanom s Državnom lutrijom, o čemu je pisala i Radio Slobodna Evropa. U predmetu je osumnjičen i Perparim Bajrami, a istraga se odnosi na navodnu pronevjeru od oko osam miliona eura putem nabavke VLT aparata (elektronski aparat za igre na sreću pod kontrolom lutrije). Prema Tužilaštvu, predmet obuhvata odluke i ugovore za koje postoji sumnja da su nanijeli značajnu finansijsku štetu instituciji, procijenjenu na oko 500 miliona denara, odnosno više od osam miliona eura. Tužilaštvo je zatražilo pritvor za Grubija i Bajramija, jer su prikupljeni dokazi ukazali na osnovanu sumnju da su kao saučesnici učestvovali u radnjama kojima je pričinjena šteta "Državnoj lutriji" s namjerom pribavljanja protivpravne imovinske koristi za drugog. Dana 17. decembra, Krivični sud odredio im je tridesetodnevni pritvor, a Javno tužilaštvo je kasnije iste večeri izdalo nalog MUP-u za raspisivanje nacionalne potjernice, a zatim i međunarodne potjernice za obojicu. Artan Grubi je na Facebooku napisao da nije u bjekstvu, da se nalazi u privatnoj posjeti na Kosovu i da će se vratiti kući, ali dan nakon objave policija je izvršila pretres na dvije njegove lokacije i nije ga pronašla. Premijer Hristijan Mickoski tada je izjavio da je Grubi "zajedno s još jednim licem, privrednikom, u vozilu s diplomatskim tablicama napustio Sjevernu Makedoniju i uputio se prema Kosovu", a za Bajramija je rekao da se već duže vrijeme ne nalazi u državi. Inače, Grubi je zajedno s apelacionim sudijom Enverom Beždjetijem stavljen i na "crnu listu" State Departmenta, objavljenu 9. decembra, zbog umiješanosti u značajnu korupciju, političko miješanje i pokušaje diskreditovanja pravosuđa. U obrazloženju se navodi da su primili mito kako bi uticali na sudske procese povezane s krivičnom presudom bivšem direktoru Uprave za bezbjednost i kontraobavještajnu djelatnost (UBK), Saši Mijalkovu, u predmetu "Target" koji je pokrenulo Specijalno tužilaštvo (SJO), a odnosio se na masovno prisluškivanje. Grubi je član opozicione Demokratske unije za integraciju (DUI), bivši poslanik i potpredsjednik vlade u prethodnoj vladi SDSM‑a i DUI‑a.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u pripremnoj fazi razvoja svog nuklearnog programa sarađuje s francuskom kompanijom EDF, ali da je otvorena za saradnju i s drugim nosiocima tehnologija. Prema njenim riječima, prva nuklearna elektrana u Srbiji mogla bi biti na mreži do 2040. godine. Na sastanku sa delegacijom ruske državne korporacije Rosatom, koju je predvodio generalni direktor Aleksej Lihačov, ministarka Đedović Handanović je istakla da je planirano da prve dvije faze razvoja nuklearnog programa budu završene do 2032. godine. Do tada bi, kako je navela, trebalo da se dodatno razvije i tehnologija malih modularnih reaktora, što će i Srbiji omogućiti da razmotri tu opciju. "Kada se institucionalno, regulatorno i kadrovski osposobimo, moći ćemo da izaberemo partnera, nosioca tehnologije i uđemo u proces izgradnje, kako bismo nakon 2040. godine imali nuklearnu elektranu na mreži", poručila je ministarka, saopštilo je ministarstvo. Aleksej Lihačov upoznao je srpsku stranu s iskustvima Rosatoma, te projektima koje trenutno realizuju i planovima za budućnost. On je naglasio da Rosatom danas radi na oko 30 blokova velike i male snage u devet zemalja, uključujući Kinu, Indiju, Egipat, Tursku i Mađarsku. Dodao je da bi saradnja sa Srbijom mogla obuhvatiti razmjenu iskustava i znanja u okviru zajedničke radne grupe. "Naši stručnjaci mogu sarađivati u oblastima kao što su informisanje i edukacija javnosti, jačanje kadrovskih kapaciteta i analiza regulatornog okvira", rekao je Lihačov. Sastanku je prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko. Vođena potrebom da diversifikuje svoj energetski sektor i da napravi otklon od ruskog gasa, Srbija se okreće ka ideji izgradnje nuklearnih elektrana na svojoj teritoriji. Javna debata o mogućnostima korišćenja nuklearne energije otvorena je 10. jula 2024. nakon što je pet ministarstava u Vladi Srbije potpisalo Memorandum o razumevanju sa 20 naučnih instituta i institucija u vezi sa nuklearnom energijom. Iako je Rusija izgubila dominantnu poziciju u izvozu nafte i gasa od početka rata u Ukrajini 2022. godine, ona je i dalje najveći globalni igrač u snabdevanju nuklearnim gorivom, sa više od 40 odsto udela na svetskom tržištu. Za zemlje sa reaktorima ruske proizvodnje ova zavisnost je još veća, jer ruski državni nuklearni gigant Rosatom upravlja sa 18 reaktora širom Evropske unije, od čega se najveći deo nalazi u centralnoj i istočnoj Evropi. Ta zavisnost je dovela do toga da Rosatom i ruski nuklearni materijal budu izuzeti iz paketa sankcija usvojenih u Briselu. Međutim, Sjedinjene Države, Britanija, Francuska i važni zapadni dobavljači nuklearnog goriva najavili su da planiraju povećanje sopstvenih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma i izgradnju reaktora širom Evrope. U tom kontekstu Beograd mora da donese odluku i uzme u obzir dugoročne implikacije odluke. Srbija trenutno dobija skoro 70 odsto svoje električne energije iz uglja, ali se obavezala da će ga potpuno ukinuti do 2050. Da bi ispunila taj cilja mora da uključi nuklearnu energiju u energetski miks, uz više energije iz obnovljivih izvora.

Nakon što je meksička vojska ubila Nemesija Rubéna Oseguera Cervantesa, zvanog El Mencho, vođu kartela Jalisco New Generation (CJNG), izbio je talas nasilja širom zemlje. El Mencho je poginuo 22. februara tokom operacije u gradiću Tapalpa u državi Jalisco, gdje je ranjen u sukobu s vojskom i preminuo tokom transporta u Meksiko Siti. Tokom iste operacije ubijena su još četiri člana kartela, a nekoliko pripadnika meksičkih snaga sigurnosti ranjeno je, dok je zaplijenjeno teško naoružanje i oklopna vozila. Meksičke vlasti potvrdile su da su u akciji koristile i obavještajne podatke Sjedinjenih Država. Nakon objave vijesti o njegovoj smrti, CJNG je pokrenuo široko rasprostranjene odmazde. U najmanje deset saveznih država zapaljena su vozila, postavljene blokade na putevima i zabilježeni su oružani napadi u više gradova, uključujući Guadalajaru i Puerto Vallartu. U Jaliscu je proglašeno vanredno "crveno stanje", obustavljen je javni prijevoz, otkazana nastava i masovni događaji, a stanovništvu je savjetovano da ostane u domovima. Prema podacima sigurnosnih službi, uhapšeno je 25 osoba, dok je veliki broj trgovina i bankovnih poslovnica oštećen ili zapaljen u napadima. Zbog eskalacije nasilja, više međunarodnih aviokompanija, među njima Air Canada, United Airlines i American Airlines, otkazale su letove za Jalisco. Turisti u Puerto Vallarti opisivali su situaciju kao "ratnu zonu". Američke vlasti izdale su upozorenje svojim državljanima da se sklone na sigurno u više saveznih država, uključujući Jalisco, Tamaulipas, Michoacán, Guerrero i Nuevo León. El Mencho je godinama važio za jednog od najtraženijih kriminalaca na svijetu, a Sjedinjene Države nudile su 15 miliona dolara za informacije koje bi vodile njegovom hapšenju.

Iranska vlada, suočena s pritiskom kod kuće zbog rastuće opozicije i globalno zbog prijetnji američkim vojnim napadom, izgleda spremna za treći krug pregovora koje posreduje Oman, a koji bi se trebali održati sljedeće sedmice s američkim pregovaračima. Omanski ministar vanjskih poslova Badr Albusaidi je 22. februara rekao da će se pregovori nastaviti 26. februara u Ženevi, "uz pozitivan podsticaj da se ode korak dalje prema finalizaciji sporazuma" o iranskom nuklearnom programu. U odvojenim izjavama, iranska vlada je sugerisala pregovore u tom švicarskom gradu na taj datum. Američki zvaničnici nisu odmah komentarisali. Američka administracija vrši pritisak na Iran da pristane na ograničenje svog nuklearnog programa, za koji Teheran insistira da je namijenjen mirnim, civilnim svrhema, poput proizvodnje električne energije. Vašington, zajedno s Izraelom i drugima na Zapadu, optužuje Teheran da namjerava izgraditi atomsko oružje. Trumpova upozorenja o protestimaAmerički predsjednik Donald Trump takođe je upozorio Teheran protiv daljnjeg nasilja nad antivladinim demonstrantima i zaprijetio vojnim akcijama protiv režima. Trump je poslao dvije udarne grupe nosača aviona, s desetinama lovaca i bombardera u regiju, a drugi vojni avioni i pomoćne snage viđeni su kako pristižu na vojne baze na Bliskom istoku. U govoru koji je 21. februara prenijela državna televizija, iranski predsjednik Masud Pezeshkian rekao je da njegova zemlja neće popustiti pod pritiskom svjetskih sila. "Svjetske sile su se poredale da nas natjeraju da pognemo glave... ali mi nećemo pognuti glave uprkos svim problemima koje nam stvaraju", rekao je Pezeshkian. "Ako nas SAD napadne, imamo puno pravo da se branimo", rekao je Araqchi. Ipak, dodao je: "Postoji dobra šansa da se pronađe diplomatsko rješenje." Trump 'znatiželjan' o iranskom stavuU međuvremenu, američki izaslanik Steve Witkoff rekao je da se Trump pita zašto Teheran nije "kapitulirao" suočen s masovnim nagomilavanjem američke vojske blizu Irana. U intervjuu za Fox News snimljenom 19. februara, a emitovanom 22. februara, Witkoff je rekao da je Trump "znatiželjan" o iranskoj poziciji nakon što je izdao upozorenja o vojnom napadu ukoliko iranski lideri ne pristanu na novi nuklearni sporazum. "Ne želim koristiti riječ 'frustriran', jer on zna da ima mnogo alternativa, ali je znatiželjan zašto oni nisu... Ne želim koristiti riječ 'kapitulirali', ali zašto nisu kapitulirali", rekao je Witkoff. "Zašto, pod ovim pritiskom, uz količinu pomorske i mornaričke moći tamo, zašto nisu došli do nas i rekli: 'Tvrdimo da ne želimo oružje, pa evo šta smo spremni uraditi'? A ipak, teško ih je dovesti u tu poziciju." Iran je 2015. pristao na istorijski nuklearni sporazum, Zajednički sveobuhvatni plan djelovanja (JCPOA), sa svjetskim silama, čiji je cilj bio spriječiti razvoj nuklearnog oružja u zamjenu za ublažavanje ekonomskih sankcija. Međutim, Iran je počeo povlačiti svoje obaveze nakon što je Trump, tokom svog prvog mandata, 2018. povukao SAD iz sporazuma i ponovo uveo sankcije Teheranu. Masovni protesti na ulicamaKod kuće, iranska vlada je posljednjih mjeseci svjedočila rastućoj opoziciji. Najmanje 7.000 ljudi je ubijeno tokom protesta širom zemlje koji su izbili krajem decembra 2025. godine, prema navodima grupa za ljudska prava, iako se vjeruje da je stvarni broj žrtava znatno veći. Većina ubistava dogodila se od 8. do 10. januara, na vrhuncu obračuna. Posljednji protest izbio je 22. februara ispred Tehnološkog univerziteta Amir Kabir, kada su se studenti sukobili s pripadnicima Basija, dobrovoljačke paravojne jedinice koja je igrala značajnu ulogu u gušenju ranijih političkih protesta. Na snimcima na društvenim mrežama čuje se kako studenti skandiraju antivladine slogane. Drugi se vide kako mašu iranskom zastavom. Slični protesti ranije su prijavljeni na još pet univerziteta širom zemlje, uključujući Šarif univerzitet u Teheranu. Univerziteti u Teheranu često su bili poprište studentskih protesta od revolucije 1979. i brojnih brutalnih gušenja od strane sigurnosnih snaga. Izvještaj o iransko-ruskom sporazumu o oružjuU međuvremenu, u izvještaju koji bi mogao dodatno potaknuti tenzije sa Sjedinjenim Državama i Zapadom, Financial Times je objavio da je Iran pristao na tajni ugovor o oružju vrijedan 589 miliona dolara s Rusijom za nabavku hiljada naprednih prenosivih raketnih sistema. Izvještaj navodi da je sporazum potpisan u Moskvi u decembru i obavezuje Rusiju da u roku od tri godine obezbijedi 500 prenosivih Verba lansera i 2.500 raketa 9M336. FT se pozvao na procurjela ruska dokumenta i nekoliko osoba upoznatih s ugovorom. 'Ohrabrujući znakovi'Međutim, u objavi na društvenim mrežama 22. februara, Pezeshkian — kojeg mnogi posmatrači smatraju relativnim umjerenjakom — rekao je da su prethodni pregovori "dali ohrabrujuće signale". Teheran je izjavio da je u procesu izrade prijedloga za sporazum koji bi spriječio vojnu akciju. "Vjerujem da kada se sastanemo, vjerovatno 26. februara ponovo u Ženevi, možemo raditi na tim elementima i pripremiti dobar tekst te brzo postići dogovor", rekao je iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi za CBS-TV 22. februara. Uz izvještavanje Reutersa i AFP-a

Iran je nagovijestio da je spreman na ustupke po pitanju svoga nuklearnog programa u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama u zamjenu za ukidanje sankcija i prepoznavanje iranskog prava na obogaćeni uranijum, dok zemlja nastoji da odvrati američki napad, prenosi Reuters. Obje strane i dalje su duboko podijeljene, čak i po pitanju opsega i mehanizma razornih američkih sankcija, nakon dvije runde pregovora, rekao je viši iranski zvaničnik Reutersu. Ovo je prvi put, prenosi ova agencija, da Iran nudi nove ustupke od kada su njihovi pregovori okončani prošle sedmice, kada je izgledalo da se dvije strane udaljuju i da je vojni sukob sve izvjesniji. Analitičari kažu da ovaj potez nagovještava da Teheran pokušava da održi diplomatiju živom te odbije američki napad. Zvaničnik je rekao da će Teheran ozbiljno da razmotri kombinaciju slanja polovine svoga najobogaćenijeg uranijuma u inostranstvo, ostatak da razrijedi, te će da učestvuje u osnivanju regionalnog konzorcijuma za obogaćenje, što je ideja koja se povremeno pojavljivala u iranskoj diplomatiji. Iran bi to učinio u zamjenu za američko priznanje da Iran ima pravo na "miroljubivo nuklearno obogaćenje" prema sporazumu koji bi uključivao i ukidanje ekonomskih sankcija, rekao je zvaničnik. Dodatno, Iran je ponudio američkim kompanijama da učestvuju kao izvođači radova u velikim iranskim naftnim i gasnim industrijama, rekao je zvaničnik, u pregovorima koji nastoje da razriješe dugogodišnje sporove u vezi s nuklearnim aktivnostima Teherana. "Unutar ekonomskog paketa prema pregovorima, SAD su takođe ponuđene mogućnosti za ozbiljno ulaganje i opipljive ekonomske interese u iranskoj naftnoj industriji", rekao je zvaničnik. Washington na obogaćenje unutar Irana gleda kao na potencijalni put prema nuklearnom oružju. Iran opovrgava da nastoji razviti nuklearno oružje i želi da njegovo pravo na obogaćeni uranijum bude prepoznato, podsjeća Reuters. Iran i SAD nastavili su pregovore ranije ovaj mjesec dok SAD gomila vojsku na Bliskom istoku. Iran prijeti da će napasti američke baze u regionu ako bude prvi napadnut. "Posljednja runda pregovora pokazala je da se američke ideje u vezi s opsegom i mehanizmom ukidanja sankcija razlikuju od iranskih zahtjeva. Obje strane moraju da postignu razuman vremenski okvir za ukidanje sankcija", rekao je zvaničnik. Iranski ministar inostranih poslova Abas Arakči rekao je u nedjelju da očekuje da će se sastati s posebnim izaslanikom predsjednika Donalda Trumpa Steveom Witkoffom u Ženevi u četvrtak, dodavši da i dalje postoje "dobre mogućnosti" diplomatskog rješenja. Arakči je u petak rekao da očekuje da će da ima nacrt kontraprijedloga spreman za nekoliko dana, dok je Trump rekao da razmatra ograničene vojne napade. U nedjelju, Witkoff je rekao da je predsjednik bio znatiželjan zašto Iran još nije "kapitulirao" i pristao da ograniči svoj nuklearni program. Među američkim zahtjevima su uvođenje ograničenja iranskih balističkih projektila dugog dometa, te okončanje podrške regionalnim proksi grupama. Iran je odbacio raspravu o svojim projektilima te je rekao, kako su izvori prenijeli Reutersu, da "problem regionalnih proksija nije crvena linija za Teheran". Iranske vlasti rekle su da bi diplomatsko rješenje donijelo ekonomske dobrobiti i za Teheran i Washington. Iranski zvaničnik je rekao da Teheran neće da preda kontrolu nad svojim naftnim i mineralnim izvorima. "SAD može biti ekonomski partner Iranu, ništa više. Američke kompanije uvijek mogu da učestvuju kao izvođači radova na iranskim naftnim i gasnim poljima", istakao je zvaničnik.

U centru Novog Sada ponovo su se 22. februara uveče okupili jedni naspram drugih pristalice i protivnici vlasti, a razdvajao ih je kordon policije u opremi za razbijanje demonstracija. Okupljanje je prošlo mirno uz jake policijske snage. Studenti u blokadi Novosadskog univerziteta pozvali su na protest "Dalje ruke od Miletića" zbog najave prisustva državnih funkcionera na obeležavanju 200 godina od rođenja Svetozara Miletića, političara i gradonačelnika Novog Sada u 19. veku. Svečana akademija povodom dva veka od rođenja Miletića održana je u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) uz učešće predsednice Pokrajinske vlade Maje Gojković, gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina i ministarke za rad, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski. Ispred pozorišta su za to vreme bile okupljene pristalice vlasti, a bio je raspoređen i policijski kordon u opremi za razbijanje demonstracija. Nešto dalje, kod spomenika Svetozaru Miletiću, nalazili su se protivnici vlasti koji su došli na poziv studenata u blokadi. Nakon završetka akademije, policijski kordoni su obezbeđivali izlazak gostiju. Za vreme održavanja akademije, u jednom trenutku, antivladini demonstranti blokirali su raskrsnicu oko SNP-a. "Ne mogu da nam uzmu ono što su simboli svih građana", rekao je za RSE Boris Kojčinović, student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. On je poručio da pristalice vlasti ne mogu da šetaju slobodno Novim Sadom i da se prave kao da se ništa nije desilo pre nešto više od godinu dana i kao da se nije desio prošli ponedeljak. "Samo jedna osoba je privedena, a oni dolaze ovde i prikazuju neku svoju moć. Mi to ne želimo da dozvolimo zato što su Miletić i Matica srpska i svi ostali simboli - simboli svih ovih građana a ne Srpske napredne stranke", dodao je Kojčinović. Svetozar Miletić bio je vođa srpskog narodnog pokreta u tadašnjoj Ugarskoj i poslanik u ugarskom saboru. Protest se održava nedelju dana nakon što je nekoliko novinara i studenata napadnuto 16. februara kada su u Novom Sadu istovremeno održani skupovi pristalica i protivnika vlasti. Tenzije u Srbiji se ne smiruju poslednjih godinu dana od kada je u novembru 2024. u obrušavanju betonske nadstrešnice Železničke stanice stradalo 16 osoba a jedna teško povređena. Pre šest dana su se ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta dogodili incidenti dok se u pozorištu, za to vreme, uz prisustvo predstavnika vlasti, održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske. Viši sud u Novom Sadu je 19. februara odredio pritvor do 30 dana osumnjičenom za nasilničko ponašanje tokom tog protesta kada je nekoliko novinara i studenata napadnuto. Studenti u blokadi fakulteta, koji su organizovali antivladin skup, optužili su pristalice vlasti za napad na njih. Tvrde da su ih vređali, udarali i šutirali, dok policija, u prvi mah, nije reagovala. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je optužio antivladine demonstrante da su došli da bi "izazvali incidente". Jedan od zahteva studenata u blokadi, koji predvode antivladine proteste je i raspisivanje vanrednih parlamentarnih protesta. Vlast već mesecima ne prihvata taj zahtev, a predsednik Srbije je najavio mogućnost održavanja izbora između oktobra i decembra 2026.

Američka tajna služba saopštila je u nedjelju da je ubila naoružanog muškarca koji je ušao u obezbijeđeni prostor Mar-a-Laga, odmarališta predsjednika Sjedinjenih Država Donalda Trumpa na Floridi. Trump često provodi vikende u svom odmaralištu, ali je u vrijeme ovog incidenta bio u Bijeloj kući sa prvom damom Melanijom Trump. Riječ je o 21-godišnjem Austinu T. Martinu iz Camerona u Sjevernoj Karolini, prenio je BBC. Vlasti navode da je nosio sačmaricu i kanister goriva kada je ušao u Mar-a-Lago, pri čemu je ušao u kompleks u trenutku kada je jedan gost izlazio. Iz Tajne službe navode da je u svom vozilu "primijećen kod sjeverne kapije imanja Mar-a-Lago dok je nosio ono što je izgledalo kao sačmara i kanister za gorivo". Direktor američkog FBI-ja Kash Patel je naveo da se ulažu "svi potrebni resurse u istragu jutrošnjeg incidenta u Mar-a-Lagu predsjednika Trumpa". Iako se oglasila portparolka Bijele kuće, predsjednik Trump zasad se nije oglasio na svojoj društvenoj mreži Truth Social o ovom incidentu.

Organizovane kriminalne grupe, uključujući one povezane sa glavnim fudbalskim klubovima i regionalnim mrežama za trgovinu narkoticima, predstavljaju primarnu kriminalnu pretnju u Srbiji. To je navedeno u izveštaju američkog Saveta za prekograničnu bezbednost (OSAC), kojim su dopunjena upozorenja Stejt departmenta za putovanja u Srbiju. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije bilo dostupno za hitan komentar na upit RSE povodom navoda iznetih u izveštaju OSAC-a. OSAC je javno-privatno partnerstvo koje omogućava razmenu bezbednosnih informacija i kriznu podršku između globalnih američkih organizacija i Diplomatske bezbednosne službe. Stejt department je procenio da putnici treba da budu oprezniji u Srbiji zbog kriminala. U Savetodavnom upozorenju Stejt departmenta za Srbiju naveden je indikator C što ukazuje da u zemlji može biti široko rasprostranjen nasilni i/ili organizovani kriminal i/ili da lokalne snage mogu imati ograničene mogućnosti da reaguju na teška krivična dela. Beograd je procenjen kao lokacija sa visokim rizikom pretnje od kriminala usmerenog ka interesima vlade SAD. U izveštaju OSAC-a, objavljenom 12. februara, navodi se da se Srbija nalazi na značajnoj ruti trgovine ilegalnom robom, uključujući narkotike, u Evropsku uniju. Dodaje se da narko-karteli u Srbiji i na Zapadnom Balkanu igraju sve veću ulogu u koordinaciji većih, svetskih mreža za distribuciju narkotika, uključujući i one sa Zapada. "Nasilni kriminal u Srbiji je obično povezan sa rivalskim organizovanim kriminalnim grupama koje se međusobno ciljaju zbog plena, uključujući kontrolu mreža narkotika", konstatuje se u izveštaju. Takođe se kaže da su istraživački novinarski mediji objavljivali da navodno postoje veze između organizovanih kriminalnih grupa i vladinih zvaničnika, što omogućava tim grupama da deluju sa izvesnim stepenom nekažnjivosti u Srbiji. Konstatuje se i da Evropska komisija, u svojim izveštajima, često poziva Srbiju da učini više u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Izveštaj OSAC-a navodi i da u Srbiji postoji veliki broj "sportskih navijačkih grupa", poznatih kao "fudbalski huligani." Navodi se da više tih grupa ima "veoma jake veze sa kriminalnim, desničarskim i ultranacionalističkim organizacijama." Konstatuje se i da su "ti huligani često uključeni u ratove za teritoriju između kriminalnih organizacija i da navodno imaju jake veze sa političkim strukturama u Srbiji". Savetuje se oprez tokom prisustvovanja lokalnim fudbalskim utakmicama, čak i u blizini stadiona na dan utakmice. "Vlasti ponekad mogu imati poteškoća da suzbiju nasilje unutar posebno rizičnih sportskih događaja. Ovaj rizik se proteže i na sportske pabove, gde su huligani napadali posetioce ili prolaznike zbog nošenja dresa protivničkog tima", dodaje se. U izveštaju se navodi da je antiameričko raspoloženje široko rasprostranjeno i da može biti prisutnije oko određenih godišnjica i nekih nacionalnih praznika. Kao mogući datumi pominju se 17. februar, godišnjica proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, zatim 24. mart kada je godišnjica početka NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, kao odgovor na događaje na Kosovu, i potencijalno 28. jun kada se obeležava Vidovdan. Dodaje se da nekoliko nacionalističkih organizacija sa različitim nivoima ksenofobije usmerava napore protiv američkih državljana i drugih stranaca. Konstatuje se da su antiamerički i antiNATO grafiti vidljivi širom Beograda. "Mnogi Srbi krive Sjedinjene Države i američke državljane za NATO bombardovanje 1999. godine i za nezavisnost Kosova 2008. godine", stoji u izveštaju OSAC-a. Beograd je procenjen i kao lokacija sa "srednjim" nivoom pretnje od političkog nasilja, uz napomenu da građanski nemiri mogu izbiti brzo i bez najave. Savetuje se izbegavanje demonstracija, jer čak i one koje su planirane da ostanu mirne imaju potencijal da postanu nasilne. Objašnjava se da je veliki studentski antikorupcijski pokret pokrenut nakon urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, a da su se protesti nastavili tokom cele 2025. godine.

Jedna osoba je poginula, a desetine su ranjene u dvije eksplozije u Lavovu, na zapadu Ukrajine, u napadu za koji su vlasti rekle da je "teroristički čin". Nacionalna policija Ukrajine je u nedjelju u ranim jutarnjim satima izvijestila je da je iza ponoći zaprimljen hitan poziv o provali u lokalnu prodavnicu. Navodi se da je, nakon dolaska patrolne jedinice na mjesto događaja, došlo do eksplozije, a potom i do druge eksplozije kada je stigla druga patrola. "Preliminarno je utvrđeno da su detonirane improvizovane eksplozivne naprave", saopštila je policija na Telegramu. Policija je navela da je u eksplozijama poginula 23-godišnja policajka Viktorija Špilka. Najmanje 25 drugih osoba je povrijeđeno u incidentu. Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Ihor Klimenko rekao je da su tri osobe u "kritičnom stanju". Olha Pidcerkovna, doktorica u lokalnoj bolnici, izjavila je za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa da su te tri osobe priključene na respiratore. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski nazvao je incident "terorističkim napadom" i rekao da je policija privela osumnjičenog. Nije iznio dodatne detalje. Klimenko je dodao da su u toku daljnje "operativne mjere i istražne radnje". U kasnijim komentarima je istakao da postoji "svaki razlog da se vjeruje da je zločin izvršen po nalogu Rusije". U međuvremenu, ruska vojska je tokom noći lansirala 50 raketa i 297 dronova na Ukrajinu, navele su nadležne vlasti u nedjelju. Zelenski je rekao da je pogođeno sedam oblasti, dodajući da je u napadima na Kijevsku oblast jedna osoba poginula, a osam drugih je povrijeđeno, uključujući i dijete. Prema navodima spasilačkih službi, povrijeđeni su izvučeni ispod ruševina nakon napada, dok je jedan muškarac preminuo od zadobijenih povreda na putu do bolnice. "Glavna meta napada bio je energetski sektor. Oštećene su i obične stambene zgrade, a zabilježena su i oštećenja na željeznici", napisao je Zelenski na platformi X. Operator ukrajinske elektroenergetske mreže Ukrenergo saopštio je da su ruski napadi ponovo izazvali nestanke struje u više oblasti, uključujući i glavni grad. Usred neuobičajeno niskih zimskih temperatura, Rusija je više puta gađala energetske objekte i toplane u Kijevu i širom zemlje, ostavljajući milione Ukrajinaca da se bore kako bi se ugrijali i nastavili svakodnevni život. Napadi su uslijedili nekoliko dana nakon što je najnovija runda mirovnih pregovora, posredovanih od strane SAD-a u Ženevi, završena bez pomaka ka okončanju ruske invazije, koja nakon 24. februara ulazi u petu godinu. Iako bi nova runda pregovora mogla uskoro biti održana, Zelenski je rekao da Moskva velikim napadima na Ukrajinu nastavlja "ulagati više u udare nego u diplomatiju".

Iranski studenti drugi dan zaredom sukobili su se sa sigurnosnim snagama ispred univerziteta u Teheranu, a prema snimcima objavljenim na internetu riječ je o najvećem iskazu protivljenja u glavnom gradu od smrtonosnog obračuna prošlog mjeseca. Najnoviji protest izbio je u nedjelju ispred Tehnološkog univerziteta Amir Kabir, kada su se studenti suočili s pripadnicima Basija, dobrovoljne paravojne formacije koja je imala istaknutu ulogu u gušenju ranijih antivladinih protesta. Prema videosnimcima objavljenim na društvenim mrežama, moglo se čuti kako studenti uzvikuju antivladine slogane. Na nekim snimcima vidi se i kako demonstranti mašu iranskom zastavom. Slični skupovi ranije su zabilježeni na još najmanje pet univerziteta širom zemlje, uključujući i teheranski Univerzitet Sharif. Univerziteti u Teheranu često su bili poprište studentskih protesta još od revolucije 1979. godine, koji su završavali sukobima sa sigurnosnim snagama. Demonstracije su se poklopile sa stotinama komemoracija koje su ove sedmice održane širom zemlje u znak sjećanja na žrtve ubijene u velikim sukobima sa sigurnosnim snagama u januaru. Prema podacima organizacija za ljudska prava, najmanje 7.000 ljudi je ubijeno u protestima širom zemlje koji su izbili krajem decembra, iako se vjeruje da je stvarni broj žrtava znatno veći. Većina ubistava navodno se dogodila između 8. i 10. januara, u jeku represije. Protesti, koji su se u međuvremenu smirili, bili su među najvećim u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine. Historijski gledano, komemoracije u Iranu često su poprimale politički značaj u periodima nemira. Protesti su privukli globalnu pažnju i osude represije vladinih snaga. Amnesty International je naveo da se najmanje 30 Iranaca suočava sa smrtnom kaznom u vezi s protestima. Američki predsjednik Donald Trump upozorio je Teheran da se suzdrži od daljeg nasilja nad demonstrantima i zaprijetio vojnim akcijama protiv režima. Trump je u region uputio dvije udarne grupe nosača aviona, s desetinama borbenih aviona i bombardera, a drugi vojni avioni i prateće snage primijećeni su kako pristižu u zračne baze na Bliskom istoku. Trumpova administracija takođe vrši pritisak na Iran da pristane na ograničavanje svog nuklearnog programa, za koji Teheran tvrdi da je namijenjen mirnodopskim, civilnim svrhama, poput proizvodnje električne energije. Washington, zajedno s Izraelom, optužuje Teheran da namjerava razviti nuklearno oružje. U govoru koji je uživo prenosila državna televizija, iranski predsjednik Masud Pezeškijan rekao je da njegova zemlja neće popustiti pod pritiscima svjetskih sila. "Svjetske sile se postrojavaju kako bi nas natjerale da pognemo glave... ali mi nećemo pognuti glavu uprkos svim problemima koje nam stvaraju", rekao je on. Američke i izraelske snage bombardovale su nekoliko iranskih objekata za koje se vjeruje da sadrže ključne komponente nuklearne infrastrukture. Međutim, nije jasno u kojoj mjeri su napadi unazadili te programe. Trump je rekao da razmatra ograničeni vojni udar. "Pretpostavljam da mogu reći da to razmatram", izjavio je u Bijeloj kući 20. februara. Srbija i Švedska su među posljednjima zemljama koje su pozvale svoje građane da napuste Iran usred velikog gomilanja američkih snaga u regionu.

Šef misije Srbije pri Evropskoj uniji i rukovodilac Operativnog tima za pristupanje EU Danijel Apostolović izjavio je u nedelju da je "Brisel i dalje kritičan kad je reč o usvojenom setu pravosudnih zakona", poznatih kao Mrdićevi zakoni, navodeći da odatle poručuju da je neophodno da se to pitanje što pre reši. "Čuli ste to i od predsednika Vučića [Aleksandar] koji je u Minhenu imao sastanke sa predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom i komesarkom Martom Kos. Jedna od ključnih zamerki, ne ulazeći u suštinu, jeste i procedura. Kao država u procesu pristupnih pregovora bili smo u obavezi najpre da zatražimo mišljenje Venecijanske komisije, a potom da sve zakone pošaljemo Evropskoj komisiji na konačno 'zeleno svetlo'", rekao je Apostolović za Radio-televiziju Srbije, prenela je Beta. Dodao je da je "predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić uputila zahtev za urgentnim mišljenjem Venecijanske komisije i čim budemo dobili to mišljenje postupićemo po njemu". "Važno je da se ovo pitanje reši što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora. Priča oko otvaranja klastera tri se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši", naveo je Apostolovć, koji je u petak u Vladi Srbije predsedavao sastankom sa predstavnicima Evropske komisije. Venecijanska komisija je saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Izmene zakona je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić. Uprkos upozorenjima iz EU, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije i niz strukovnih organizacija i upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Povlačenje spomenutih izmena zakona zatražili su sudije, tužioci, advokati i građani na protestnom skupu "Marš za pravosuđe" održanog u subotu u Beogradu. Organizatori skupa bili su Sindikat sudske vlasti, Udruženje tužilaca Srbije, Odbrana struke i Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS. I advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a prethodno je 2. februara održano niz protesta širom Srbije istim povodom. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

Sudije, tužioci, advokati i građani okupili su se u subotu na protestnom skupu "Marš za pravosuđe" u Beogradu zbog nedavno donetih pravosudnih zakona kojim se, prema tvrdnjama organizatora, ugrožava nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Organizatori protesta su Sindikat sudske vlasti, Udruženje tužilaca Srbije, Odbrana struke i Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS. Okupljanje je počelo ispred zgrade Generalštaba u Beogradu, a nakon toga kolona je stigla ispred zgrade Tužilaštva za organizovani kriminal. Ispred tužilaštva je održano 16 minuta tišine za 16 žrtava pada nadstrešnice u nesreći u Novom Sadu. Na protestu su se mogle videti zastave Srbije i Evropske unije. Sa govornice se okupljenima obratilo više sudija i tužilaca. Aleksandar Jovanović iz Osnovnog suda u Novom Pazaru kazao je da su novi zakoni doneti bez javne rasprave i uz kršenje drugih zakona. Pozvao je sve sudije da se pobune i ne ćute, prenosi Beta. Radovan Lazić iz Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu je poručio da se pravosuđe tek delimično otrglo od "zagrljaja izvršne vlasti", ali još uvek nije slobodno. Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović rekao je na skupu da je ovo bitka koju sudije i tužioci "moraju da dobiju", a da će advokati pružiti podršku. On je dodao da se nada da vlast neće uspeti od sudije i tužilaca da napravi "lojaliste"(vlasti). Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je u januaru usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Izmene zakona je predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. Izmene su kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije i niz strukovnih organizacija i upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Advokati u Vojvodini bili su 10. februara u jednodnevnoj obustavi rada zbog usvajanja ovog seta zakona, a prethodno je 2. februara održano niz protesta širom Srbije istim povodom. Povlačenje spomenutih izmena zakona zatraženo je i sa protesta u Beogradu 9. februara. Na ovaj protest su pozvali studenti koji su mesecima blokirali fakultete tražeći odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Sa druge strane, ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da je Srbija spremna da uđu u "proces korekcije" novih pravosudnih zakona samo ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe.

S masovnog protesta u Sarajevu u subotu demonstranti su poručili da se objave sve informacije o istrazi tramvajske nesreće i utvrdi da li je nakon tragedije bilo nedozvoljenih intervencija na tramvaju. Više hiljada ljudi, mahom mladih, protestovalo je po sedmi put nakon što je 12. februara tramvaj iskočio iz šina i srušio stajalište u Sarajevu. Tada je poginuo 23-godišnji Erdoan Morankić, dok je više osoba povrijeđeno. Demonstranti su se u subotu okupili ispred kantonalnog Tužilaštva, nakon šetnje glavnom saobraćajnicom i prethodnog okupljanja ispred Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, u čijoj se neposrednoj blizini dogodila nesreća. Protest je bio ispunjen brojnim transparentima, dok su demonstranti uzvikivali: "Hoćemo istinu i pravdu". Prisutnima su se obratiti i roditelji koji su u proteklim godinama doživjeli bol gubitka djeteta, a za čiju odgovornost, kako tvrde, još nije utvrđeno ko je kriv. Građani već danima na protestima traže odgovornost za tramvajsku nesreću. Iz Tužilaštva Kantona Sarajevo za Radio Slobodna Evropa je potvrđeno da ne postoji snimak iz tramvaja koji je iskočio iz šina. "Forenzičkom obradom hard diska koji je izuzet iz kabine vozača, utvrđeno je da snimljenog materijala nije bilo od 29. 11. 2025. godine. Tužilaštvo, između ostalog, utvrđuje zašto nije funkcionirao sistem video nadzora", potvrđeno je iz kantonalnog Tužilaštva. Ranije je iz kantonalnog Tužilaštva navedeno da istražioci Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo izuzimaju dokumentaciju iz Gradskog saobraćajnog preduzeća (GRAS) koja se odnosi na upotrebu tramvaja broj 516 koji je učestvovao u nesreći, tehničku dokumentaciju svih čeških tramvaja i određene personalne dosijee zaposlenih. Prethodno je Tužilaštvo izvijestilo da je u okviru istrage saslušano 30 svjedoka i izuzeto 10 snimaka video-nadzora sa okolnih objekata, kao i snimak iz tramvajske kabine. Tužilaštvo je navelo i da je utvrdilo da "postoji osnovana sumnja da je vozač počinio krivično djelo ugrožavanja javnog saobraćaja iz nehata sa smrtnom posljedicom", ali da poštuje odluku Kantonalnog suda u Sarajevu koji je odbio njihov prijedlog pritvora za vozača tramvaja te ga pustio na slobodu. Vozač se izjasnio da nije kriv i da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu GRAS-a. U danima nakon nesreće ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk, kao i direktor GRAS-a Senad Mujakić.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da je potpisao izvršno naređenje prema kome može da zaobiđe Kongres i uvede porez od 10 odsto na uvoz iz celog sveta, posle odluke američkog Vrhovnog suda kojim je poništen široki spektar carina koje je on uveo prošle godine za veliki broj zemalja. Tramp je bio ogorčen zbog odluke Vrhovnog suda koji je žestoko kritikovao, prenela je Beta. Rekao je da ga je "sramota" zbog sudija koje su izglasale da se ponište njegove sveobuhvatne carine i nazvao tu odluku "duboko razočaravajućom". "Velika mi je čast što sam upravo potpisao, u Ovalnom kabinetu, globalne carine od 10 odsto za sve zemlje, koje će stupiti na snagu gotovo odmah", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut soušal. Tramp je nove carine uveo pozivajući se na Zakon o trgovini iz 1974. godine. Te mere delimično zamenjuju carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine, na osnovu koga je uveo prethodne carine a koje je Vrhovni sud proglasio nezakonitim zato što nisu odobrene u Kongresu. Vrhovni sud je ocenio da je Tramp tim carinama prekoračio svoja predsednička ovlašćenja.. Tramp je naložio i istraživanje mogućnosti ponovnog uvođenja carina u okviru drugih zakona. Bela kuća je saopštila da će administracija ukinuti određene carinske mere. U izvršnoj naredbi navodi se da dodatne carine, uvedene u skladu sa Zakonom o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) prethodnim izvršnim naredbama, "više neće biti na snazi i, čim to bude praktično, više se neće naplaćivati", preneo je Rojters. Prvobitna reakcija na odluku o ukidanju Trampovih carina u Evropi usmerena je bila na konfuziju i poremećaje oko troškova sa kojima se suočavaju firme koje izvoze u SAD. Evropska komisija je postigla dogovor sa Trampovom administracijom kojom se carine za evropski uvoz ograničavaju na 15 odsto, a taj dogovor je dao kompanijama sigurnost kojim su mogle da planiraju, i smatralo se da je pomoglo da 21 zemlja u evrozoni izbegne recesiju prošle godine.