Vlasti na Kosovu saopštile su u petak da su ostaci najmanje deset skeleta pronađenih u tri masovne grobnice u Zubinom Potoku poslati u Hag na DNK identifikaciju. Ministra za rad, porodicu i vrednosti Oslobodilačkog rata u tehničkom mandatu Andin Hoti tokom posete Kaludri – jednoj od lokacija gde su pronađeni ostaci – zajedno sa porodicama nestalih, rekao je da su ostaci pronađeni na tom mestu poslati u laboratoriju Međunarodne komisije za nestale osobe u Hagu, gde će se izvršiti poređenje s uzorcima koja su dale porodice nestalih. Valjon Hiseni (Valon Hyseni) iz Instituta za sudsku medicinu rekao je da očekuju da će vrlo brzo dobiti prve rezultate posle slanja deset skeletnih ostataka kako bi se utvrdilo kome pripadaju. Iskopavanja su počela u julu i vlasti su 21. avgusta objavile da je završen proces iskopavanja i ekshumacije posmrtnih ostataka na tri lokacije u Maloj Kaludri i Jabuci u opštini Zubin Potoku. Specijalno tužilaštvo je navelo da su u tri masovne grobnice pronađeni posmrtni ostaci najmanje 23 osobe. U vezi s ovim slučajem, tri osobe su uhapšene pod sumnjom za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i trenutno se nalaze u pritvoru. Vlasti na Kosovu sumnjaju da bi posmrtni ostaci pronađeni u masovnim grobnicama u Maloj Kaludri i Zubinom Potoku mogli pripadati "grupi mitrovačkih intelektualaca". Ta grupa od 23 osobe vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i stručnjaci drugih profila. Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da slučaj 23 nestale osobe vodi sedam godina i da dosad prikupljeni dokazi usmeravaju istragu ka njima, ali da će se tek DNK identifikacijom potvrditi da li zaista reč o tim osobama. Šefica programa Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP) za Zapadni Balkan Samira Krehić izjavila je pre nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa da je pronalaženje posmrtnih ostataka samo početak složenog procesa identifikacije. Prema njenim rečima, stanje ostataka, degradacija DNK i nedostatak dovoljnog broja uzoraka od članova porodice mogu otežati identifikaciju. U složenijim slučajevima, navodi Krehić, mogu biti potrebna dodatne ekspertize, analize i napori. Ona je navela da identitet žrtava i sam događaj ne treba prejudicirati pre završetka DNK analize. "Tek kada sa sigurnošću budemo znali pojedinačne identitete svih pronađenih žrtava, može početi rekonstrukcija događaja, a ne obrnuto", rekla je Krehić. ICMP je uključen u potragu i identifikaciju osoba nestalih u ratu na Kosovu još od 1999. Prema podacima Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, 1.577 osoba se i dalje vodi kao nestalo u ratu 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata. Kosovo je više puta tražilo saradnju Srbije u razjašnjavanju sudbine nestalih osoba i pristup vojnim arhivama za koje vlasti kažu da bi mogle pomoći u identifikaciji mogućih grobnica.

Albanija nije i da ne može biti deo nekog scenarija za destabilizaciju Crne Gore ili bilo koje druge zemlje, izjavio je u petak albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža (Hoxha). Hoža je time reagovao na izjavu premijera Crne Gore Milojka Spajića da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Spajić u objavi na X nije naveo koje su to dve države, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Međutim, neki crnogorski mediji su nagovestili da su te dve zemlje Albanija i Srbija. "Iako ne postoji zvanično formulisana optužba protiv Albanije, želim jasno i snažno da naglasim da Albanija niti jeste, niti može biti deo bilo kakvog scenarija destabilizacije, ni u Crnoj Gori, susednoj, prijateljskoj zemlji, prijatelju, partneru i savezniku u NATO-u s kojom delimo isti projekat članstva u EU, niti bilo gde drugde", napisao je Hodža na X. On je rekao da Albanija svakodnevno ulaže u saradnju, razumevanje, stabilnost i razvoj regiona, kao i u širu evropsku i evroatlantsku saradnju. Šef albanske diplomatije je rekao da ni medijska tumačenja niti unutrašnje političke debate ne mogu stvoriti veštačke probleme između dve zemlje. "U stalnom smo kontaktu na svim nivoima i to sam učinio i u ovom slučaju, u komunikaciji koju sam imao s potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Crne Gore Ervinom Ibrahimovićem, kao i s potpredsednikom Vlade Nikom Đelošajem", napisao je on. Hodža je takođe pozvao političke aktere u Albaniji da izbegavaju nepotrebne debate i da spoljnu politiku ne pretvaraju u predmet stranačkih sukoba. Opozicija u Albaniji tražila je da se Vlada ne stane samo na demantiju, već da zvanično traži pojašnjenja od Podgorice i učini transparentnim da li su albanske institucije spomenute ili su bile predmet bilo kakvih bezbednosnih informacija. Opozicija je ocenila da je neprihvatljiva mogućnost da Albanija stvori utisak koordinacije sa Srbijom u aktivnostima protiv stabilnosti Crne Gore. Šef poslaničke grupe opozicione Demokratske partije Gazmend Bardi (Bardhi) na Fejsbuku (Facebook) he naveo da albanska diplomatija ne bi trebalo da stvara nejasnoće u regionu, već da radi na jačanju poverenja sa susedima. On je rekao da umesto što usklađivanja stavova s agendama koje dolaze iz Beograda, Tirana treba da stane uz zemlje koje teže stabilnom, demokratskom i evropskom regionu. "Svaki korak albanske Vlade koji služi normalizaciji političkog uticaja Srbije u Albaniji, bez transparentnosti i jasne procene nacionalnog interesa, nije prihvatljiv. Pitanja kao što su otvaranja srpskog konzulata u Skadru ne mogu se tretirati kao rutinske administrativne odluke, odvojene od geopolitičke realnosti i strateških interesa Albanije", napisao je Bardi. Crnogorski premijer je povezao navodne destabilizujuće akcije s procesom pridruživanja Evropskoj uniji. Njegova zemlja ima za cilj da do kraja godine privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja, kako bi ostvarila strateški cilj o članstvu u EU tokom 2028. Albanija je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja sa EU i ima za cilj da završi pregovore o članstvu do kraja 2027. godine.

Hrvatska vlada je osudila izraz saučešća koji je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić uputio povodom smrti osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ovaj čin ocenila je kao "neprihvatljiv i protivan vrednostima na kojima počiva Evropska unija". "Hrvatska će u pristupnim pregovorima nastaviti insistirati na doslednom ispunjavanju svih kriterijuma, uključujući suočavanje s prošlošću, procesuiranje ratnih zločina, poštovanje presuda međunarodnih sudova i dobrosusedske odnose. Ovakve poruke ne doprinose evropskom putu Crne Gore", upozorio je zvanični Zagreb. Na dan smrti haškog osuđenika Ratka Mladića, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić objavio je na mreži X da je sinu Ratka Mladića uputio saučešće u svoje i u ime stranke Nove srpske demokratije. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je dan kasnije saopštio da odnos prema porodici preminulog Ratka Mladića ne može biti izgovor za relativizaciju ratnih zločina. Naime, Hrvatska, kao jedna od 27 država članica Evropske unije, ima pravo veta u procesu proširenja, uključujući otvaranje ili zatvaranje pregovaračkih poglavlja. Hrvatska od 2024. godine zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Ovo poglavlje i dalje nije zatvoreno. Trenutno Evropska radna grupa za proširenje, u kojoj učestvuju diplomate iz svih država članica EU, raspravlja o mogućnosti da Crna Gora tokom septembra privremeno zatvori još četiri pregovaračka poglavlja. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila osam od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Za svaki korak neophodna je saglasnost svih država članica. U julu je Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom.

Evropska komisija saopštila je u petak da je na vlastima Srbije kakvu će ulogu imati u sahrani ratnog zločinca Ratka Mladića, ali i istakla da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo, Evropska unija je povodom smrti Mladića poručila da je on bio ratni zločinac koji je služio kaznu doživotnog zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i genocida u Srebrenici. "Evropska komisija smatra da je svako veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u EU ni u zemljama kandidatima za članstvo u EU", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa. Evropska unija je ukazala na odgovornost srpskih institucija u vezi sa sahranom Mladića koji je u četvrtak preminuo u Hagu. "Ukoliko Ratko Mladić bude sahranjen u Srbiji, na srpskim vlastima je da potvrde eventualnu ulogu koju bi mogle imati u organizaciji ili samoj sahrani Ratka Mladića", rečeno je u odgovoru Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa. Mladić bi, prema najavama, trebalo da bude sahranjen u Srbiji. Ministar pravde Nenad Vujić istog dana saopštio je da će on biti sahranjen uz najviše državne počasti. Blaži stav povodom ovog pitanja izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 28. avgusta izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome. "Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić. Smrt Ratka Mladića još jednom je podelila region. Reakcije povodom njegove smrti kreću se od podsećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do njegovog veličanja. Bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je pred sudom u Hagu na doživotni zatvor, nakon što je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon i prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, kao i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce. Godinama je bio među najvažnijim beguncima od međunarodne pravde. Ratko Mladić se skoro 16 godina nalazio u bekstvu nakon što ga je Haški tribunal optužio 1995. godine. Uhapšen je 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u Srbiji, u akciji srpskih bezbednosnih službi.

Evropska unija (EU) je još dve nedelje produžila podršku Srbiji u gašenju požara, saopštila je ova institucija. Na terenu će do 5. septembra ostati četiri helikoptera iz strateške rezerve, koji su angažovani iz Češke, Rumunije i Slovačke, kao i rumunski tim za gašenje požara na kopnu. Evropska komesarka za upravljanje krizama Hadža (Hadja) Lahbib izjavila je da šumski požari predstavljaju ogroman pritisak na srpske vatrogasce i zajednice. "U ovom teškom trenutku, Evropa čvrsto stoji uz Srbiju i njen narod: naši timovi i vazduhoplovi nastavljaju da rade rame uz rame sa srpskim službama kako bi požari bili stavljeni pod kontrolu. Ovo je evropska solidarnost na delu i nastavićemo da pružamo podršku kako se situacija bude razvijala", izjavila je komesarka Lahbib. Pozivajući se na podatke evropskog programa za posmatranje Zemlje iz svemira (Kopernikus), EU potvrđuje da su, od 26. avgusta, veliki šumski požari koji su zahvatili Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara i druga područja spalili oko 13.920 hektara. "Razmere i dugotrajnost vanredne situacije i dalje predstavljaju veliki pritisak na kapacitete lokalnih službi za reagovanje i ugrožavaju jedno od najznačajnijih prirodnih područja Srbije", saopšteno je iz EU. Srbija se nedeljama bori sa požarima. Posebno je teško u Deliblatskoj peščari. Iako su kuće, uglavnom, sačuvane, pričinjena je velika šteta šumama i prirodi. Kao glavni uzroci navode se suša, visoke temperature i ljudski faktor. Srbija je u petak, 21. avgusta, zatražila pomoć Brisela u okviru Mehanizma civilne zaštite. Iz EU je potvrđeno da je od trenutka kada je Srbija uputila zahtev do poletanja evropskih helikoptera prošlo manje od 24 sata. Dok se zemlja bori sa požarima nešto duže od mesec dana, vlasti odbacuju kritike da je međunarodna pomoć prekasno zatražena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obilazeći Deliblatsku peščaru 23. avgusta ocenio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, "evropska velesila" kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare. Ali je dodao da Mehanizam civilne zaštite EU ima ogroman potencijal, jer se pomoć šalje brzo i iz različitih zemalja. U međuvremenu, EU je potvrdila da održava blisku koordinaciju sa srpskim vlastima preko svog Centra za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, dok oficir za vezu na terenu podržava operativnu koordinaciju između nacionalnih vlasti i evropskih timova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je Hag želeo smrt iza rešetaka Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog na doživotnu robiju zbog genocida i ratnih zločina. "Mi smo sada videli da je Hag želeo Mladićevu smrt iza rešetaka, ne u blonici, posebno nisu želeli da dopuste da general umre u Srbiji, tamo gde je želeo", rekao je Vučić u petak novinarima u Osečini. On je naveo da je to "anticivilizacijsko ponašanje, bez presedana i bez opravdanja". Vučić je izjavio da će Mladić biti sahranjen tamo gde porodica bude želela i da vlasti u Srbiji trenutno nemaju nikakve informacije o tome. "Ukoliko porodica bude želela da Mladić bude sahranjen u Srbiji, mi ćemo pomoći da to bude učinjeno na dostojanstven i pristojan način", naveo je Vučić. Prema njegovim rečima poslati su logistički timovi u Hag kako bi pomogli oko prebacivanja tela u Srbiju. Prethodno je ministar pravde Nenad Vujić rekao da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti, prenela je banjalučka Alternativna televizija (ATV). Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za zločin genocida i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini, umro je 27. avgusta u 85. godini u bolnici u Hagu.

Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Graciela Gatti Santana, 27. avgusta naložila je sprovođenje istrage o okolnostima smrti haškog osuđenika Ratka Mladića, koji je preminuo istog dana u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu. Za sprovođenje interne istrage imenovan je sudija Iain Bonomy, koji će utvrditi okolnosti pod kojima je nastupila smrt i o nalazima izvestiti predsednicu. Ratko Mladić je 2021. godine pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i drugih ratnih zločina. Nakon presude nalazio se u pritvorskoj jedinici UN-a u Hagu, čekajući premeštaj u državu u kojoj bi služio kaznu. S obzirom da se u trenutku smrti nalazio u pritvorskoj jedinici, predsednica Mehanizma može da naredi da se sprovede istraga o okolnostima smrti, navodi se u dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović saopštio je 28. avgusta da odnos prema porodici preminulog Ratka Mladića ne može biti izgovor za relativizaciju ratnih zločina. "Ratko Mladić je pravosnažno osuđen za genocid u Srebrenici, kao i za druge najteže ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. To nije pitanje političkog stava, već činjenica utvrđena pravosnažnom presudom međunarodnog suda i, kao takva, ne smije biti predmet političkog relativizovanja", navodi Milatović u saopštenju. Dodaje da Crna Gora mora poštovati presude međunarodnih sudova, osuđivati ratne zločine, čuvati dostojanstvo žrtava i njihovih porodica i odbacivati veličanje i relativizaciju zločina. Na dan smrti haškog osuđenika Ratka Mladića predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić objavio je na mreži X da je sinu Ratka Mladića uputio saučešće u svoje i u ime stranke Nove srpske demokratije. Ratko Mladić preminuo je 27. avgusta u bolnici u Hagu. Bio je osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Memorijalni centar Srebrenica uputio je Uniji evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) zvaničnu prijavu protiv beogradskog Fudbalskog kluba Crvena zvezda zbog veličanja osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića tokom utakmice, kao i zbog naknadnog objavljivanja i promovisanja fotografija sa spornim porukama putem zvaničnih kanala kluba. Memorijalni centar zatražio je od UEFA-e trajnu diskvalifikaciju. Utakmica protiv češkog tima Viktorija Plzen održana je u četvrtak 27. avgusta, na isti dan kada je u Hagu umro Ratko Mladić, osuđen na doživotni zatvor zbog zločina genocida i drugih ratnih zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Tokom utakmice navijači beogradskog kluba istakli su transparente "Generale, velika slava i hvala", uz skandiranje imena Ratka Mladića, a nakon toga je FK Crvena zvezda na svojim zvaničnim profilima na društvenim mrežama objavila fotografije na kojima su sporni transparenti jasno vidljivi. U prijavi se navodi da takvo "postupanje predstavlja osnov za primenu odredbi UEFA Disciplinskog pravilnika koje se odnose na diskriminatorno ponašanje, vređanje ljudskog dostojanstva, političke i ideološke poruke neprikladne sportskim događajima, kao i ponašanje kojim se fudbal i UEFA dovode na loš glas", saopštili su iz Memorijalnog centra Srebrenica. Iz Memorijalnog centra takođe podsećaju da je u ranijem postupku UEFA već zaključila da veličanje Mladića ne "ne predstavlja tek podršku pojedincu, već poruku koja vrijeđa žrtve na etničkoj i vjerskoj osnovi". Fudbalski klub Crvena Zvezda i UEFA još uvek se nisu oglasili o ovom slučaju.

General Vojske Republike Srpske Ratko Mladić biće sahranjen uz najviše državne počasti, rekao je ministar pravde Srbije Nenad Vujić, a prenela banjalučka Alternativna televizija (ATV). "General Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano. Napominjem da Republika Srbija je ovde neko ko ne odlučuje, porodica će odlučiti i o mestu na kojem će biti sahranjen jer to jeste stvar njegove porodice", rekao je Vujić za ATV. Poručio je da će transport tela Ratka Mladića obezbediti Srbija. "Mi očekujemo od Mehanizma u Hagu da nam da određeni vremenski okvir koje su procedure i koji su koraci koje treba da preduzmemo. Spremni smo da ukoliko bi rekli da dođemo sutra ujutru, bili bi u Hagu i preuzeli telo generala Mladića", rekao je Vujić. Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za zločin genocida i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini, umro je u četvrtak 27. avgusta u 85. godini u bolnici u Hagu.

Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) izjavio je u četvrtak da ne veruje da će Moskva napasti neku od članica NATO-a u jeku porasta zabrinutosti da će ruski predsednik Vladimir Putin napasti jednu od baltičkih zemalja ili drugu državu članicu kako bi testirao odlučnost zapadnog saveza. Tramp je novinarima u Ovalnom kabinetu rekao da je imao "dobre razgovore" s Putinom i da ruski predsednik "neće napasti teritoriju NATO-a". Tramp nije precizirao kada su ti razgovori održani. "Nisam zabrinut... uopšte. Nema problema", rekao je Tramp prethodno za portal Aksios (Axios) na pitanje o mogućoj ruskoj provokaciji protiv neke od zemalja NATO-a. Kremlj je istovremeno kao "priče zastrašivanja" odbacio izveštaje u američkim medijima koji sugerišu da bi Moskva mogla da napadne NATO posle iznenadne posete direktora CIA Moskvi. Garancije po članu 5 NATO-aBezbednost Zapadne Evrope dugo je bila povezana s klauzulom o međusobnoj odbrani NATO-a, članom 5, koji navodi da napad na jednu zemlju članicu predstavlja napad na sve. Mnogi zapadni lideri i zvaničnici izrazili su zabrinutost oko Trampove posvećenosti vojnom savezu. Tramp je povremeno dovodio u pitanje mogući odgovor SAD na napad na članicu saveza, dok je u drugim slučajevima potvrđivao podršku NATO-u. Pismo u koje je RSE imao uvid otkriva porast zabrinutosti u baltičkim državama zbog ruske agresije, s navodima o "pogoršanju bezbednosnog okruženja" u vreme "povećane učestalosti narušavanja vazdušnog prostora i upada dronova". Pismo je poslato predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen), a potpisali su ga tri baltička evropska komesara, Kaja Kalas (Kallas), Andrijus Kubilijus (Andrius Kubilius) i Valdis Dombrovskis, kao i poljski i finski komesari. Datirano na 30. jul, pismo je bilo jedno u nizu alarma za uzbunu koja su se tokom leta oglasila zbog ruske agresije, a koja su kulminirala iznenadnom posetom direktora CIA Džona Retklifa (John Ratcliffe) Moskvi u utorak. Retklif je otišao u Moskvu da traži od Kremlj da ne eskalira s američkim saveznicima – posebno Estonijom, Letonijom i Litvanijom – rekli su izvori informisani o poseti za RSE. 'Jednom u šest meseci'Aksios je preneo da je Tramp negirao da je Retklif izdao takvo upozorenje Rusima. "Retklif se viđa sa svojim ruskim kolegom jednom u šest meseci ili jednom godišnje. Imaju veoma dobar odnos. Nije bilo nikakve poruke i nije bilo ničeg neobičnog", rekao je Tramp. Međutim, kada su ga novinari u Ovalnom kabinetu kasnije pitali o tome, činilo se da Tramp reterira, rekavši: "Ne želim da komentarišem to, ali oni neće napasti (NATO)". List Njujork tajms (The New York Times), pozivajući se na sadašnje i bivše zvaničnike, navro je da je Retklif dao svom kolegi mračnu procenu stanja rata Rusije protiv Ukrajine i da je pozvao Kremlj da postigne dogovor pre nego što se njegova vojna i ekonomska situacija pogorša. List Volstrit žurnal (The Wall Street Journal) je ranije citirao američke obaveštajne podatke koji su naveli da bi Rusija mogla da testira odlučnost NATO-a ograničenim upadom već ove jeseni. Baltičke diplomate koje su govorile za RSE pod uslovom da im se ne navodi ime potvrdile su da su tokom leta bilo postojali dodatni obaveštajni podaci o ruskim operacijama pod lažnom zastavom, ali da nije bilo naznaka neposrednog konvencionalnog napada. Takođe su želele da istaknu da takve operacije možda nisu ograničene samo na Baltik i zabrinutost je dodatno pojačana nedavnim slučajevima navoda ili postojanja sumnji o umešanosti Rusije u pokušaje atentata, požare i upade dronove u nekoliko članica NATO-a, uključujući Nemačku, Poljsku i Slovačku. Članice NATO-a pod pritiskomVisoki zvaničnik Pentagona je u četvrtak izvršio pritisak na saveznike u NATO-u da objasne kako odgovaraju na zahteve SAD da preuzmu veću odgovornost za odbranu Evrope dok Vašington preispituje nivo svojih snaga na kontinentu. Američka administracija pod Trampom izazvala je strahove među saveznicima da bi SAD mogle da smanje svoje snage u Evropi posle šestomesečne revizije koja je počela u julu. "Duh u kojem dolazimo je očigledno duh... konsultacija, angažovanja. Želimo da čujemo od naših saveznika", rekao je zamenik američkog ministra odbrane Elbridž Kolbi (ELbridge Colby) tokom posete sedištu NATO-a u Briselu. Vašington je poslao upitnik u kojem traži od evropskih zemalja da izlože svoje napore u preuzimanju vodeće uloge u zaštiti kontinenta. "Zapravo vodimo neku vrstu poslovnog razgovora o tome kako da zajedno idemo napred u svetu u kojem Evropa, koja je očigledno veoma bogat kontinent, može i preuzima primarnu odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu", rekao je Kolbi. Izvori: Reuters, AFP, Axios

Republikanski i demokratski članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli su predlog zakona kojim se od SAD traže mere u vezi sa Srbijom zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom. SAD bi trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, kao i osobama koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili države u regionu, navodi se u predlogu zakona – u koji je RSE imao uvid – koji su podneli republikanac Džo Vilson (Joe Wilson) i demokrata Bil Kiting (Bill Keating). Prema predlogu, zakon će se zvati "Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti", odnosno "SRBIJA Act" (Supporting the Rule of law, Building Institutional Justice, and Accountability Act). U predlogu zakona sankcije se traže i za ljude koji na Zapadnom Balkanu učestvuju u podrivanju demokratskih procesa i institucija, korupciji, ozbiljnim kršenjima ljudskih prava ili radnjama koje opstruiraju regionalne sporazume i okvire za bezbednost, mir, saradnju ili međusobno priznavanje. Republikanc Vilson je povodom predlaganja zakona naveo da se "pod predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, Srbija namerno sve više udaljavala od vladavine prava i približavala neprijateljima slobode poput ratnog zločinca (ruskog predsednika Vladimira) Putina, Komunističke partije Kine i terorističkog režima u Teheranu". "Uprkos široko rasprostranjenim protestima protiv korupcije, Vučićeva vlada preti da destabilizuje region i šire. Narod Srbije zaslužuje bolje", naveo je Vilson. Uslovljavanje Strateškog dijaloga SAD i SrbijeDržavni sekretar SAD, prema predlogu koji su podneli Vilson i Kiting, treba da obustavi učešće u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije, osim ako tokom susreta u okviru tog procesa ne pokrene pitanja odnosa Srbije s Rusijom, Kinom i Iranom; obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora; borbe protiv korupcije, javne nabavke i reforme vladavine prava i jačanje demokratskog upravljanja, slobode štampe i slobode okupljanja. Najkasnije 10 dana pre nekog susreta u okviru Strateškog dijaloga između SAD i Srbije, državni sekretar je dužan da Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma i Odboru za spoljne poslove Senata u pismenoj formi podnese potvrdu da će ta pitanja biti pokrenuta, kao i detaljan pregled načina na koji državni sekretar ili odgovarajući predstavnik Stejt departmenta planira da pokrene ta pitanja tokom tog susreta u okviru Dijaloga. U slučaju da državni sekretar ne dostavi potvrdu o tim zahtevima, prema predlogu zakona, nijedan zvaničnik Stejt departmenta nema ovlašćenje da učestvuje u Strateškom dijalogu između SAD i Srbije niti da u tu svrhu troši odobrena budžetska sredstva. Šta kaže predlog o stanju u Srbiji?Prema predlogu zakona, Srbija beleži ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije, što je odraženo u Izveštaju o ljudskim pravima za 2024. i Izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025, u kojima se navode značajni problemi sa vladavinom prava, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i korupcijom; "Vlada Srbije, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće koalicije, odgovorila je na kontinuirane proteste predvođene studentima i građanima merama koje su međunarodni posmatrači, Evropski parlament i eksperti Ujedinjenih nacija okarakterisali kao mere koje uključuju prekomernu upotrebu sile, hapšenja demonstranata i pritisak na nezavisne medije", navodi se u tekstu predloga. Istovremeno, dodaje se, Vlada Srbije vodi spoljnu politiku produbljivanja političkih, ekonomskih i bezbednosnih veza s Rusijom i Kinom, iako formalno ima status kandidata za članstvo u EU. U predlogu se ukazuje da pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, a koji mnogi građani Srbije pripisuju nemaru povezanom s korupcijom u ugovaranju državne infrastrukture, zahteva potpunu, transparentnu i nezavisnu istragu. Navodeći da SAD imaju trajni interes za stabilnu, demokratsku i suverenu Srbiju posvećenu regionalnom miru i bezbednosti, kao i čvrsto usidrenu u evroatlantskim institucijama i slobodna od štetnog spoljnog uticaja, predlog zakona traži da državni sekretar izvrši pritisak na Vladu Srbije kako bi omogućila nezavisne i kredibilne istrage o katastrofi u Novom Sadu i o optužbama za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, kao i da pozove na odgovornost sve zvaničnike za koje se utvrdi da su odgovorni. Pored isticanja veza Beograda s Kinom i Rusijom, u tekstu se navodi da su Srbija i Iran produbili tehnološke i političke veze uprkos sankcijama SAD i međunarodne zajednice prema Iranu, kao i da je Vlada Srbije poslala ministra u Teheran kao ličnog Vučićevog izaslanika Vučića na sahranu bivšeg iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, pridruživši se delegacijama iz Rusije i Kine u vreme kada većina evropskih vlada nije imala svoje predstavnike. I EXPO u predlogu zakonaPredlog zakona traži da najkasnije 180 dana od njegovog stupanja na snagu u slučaju da bude izglasan, državni sekretar, u koordinaciji s direktorom Nacionalne obaveštajne službe i ministrom odbrane, treba da podnese kongresnim odborima izveštaj o obimu ruskog političkog, ekonomskog, energetskog i bezbednosnog uticaja u Srbiji. U izveštaju treba da obuhvati i obim investicionih, infrastrukturnih, kao i političkih i bezbednosnih veza Srbije i Kine, uključujući sve implikacije po interese NATO-a i Evropske unije na Zapadnom Balkanu, kao i meru u kojoj bliske ekonomske, političke i druge veze Srbije s Rusijom i Kinom ugrožavaju interese SAD. Pored toga državni sekretar u koordinaciji sa šefovima drugih federalnih agencija treba da najkasnije 90 dana od stupanja na snagu zakona da odborima u Predstavničkom domu i Senatu navede specifične ciljeve za bilateralno angažovanje koji odražavaju političko okruženje u Srbiji, uključujući procenu kako će Strateški dijalog SAD i Srbije doprineti ostvarivanju tih ciljeva. To treba da uključi procenu u kojoj meri spoljna i bezbednosna politika Vlade Srbije ostaje usklađena s politikom NATO-a i EU ili je od nje odstupila, uključujući i kroz veze s Rusijom i Kinom. Od državnog sekretara se u tom kontekstu traži i procena resurse i sredstva stranim partnerima koja su na raspolaganju za podršku nezavisnim medijima, civilnom društvu i reformi pravosuđa u Srbiji, procenu da li je Vlada Srbije preduzela kredibilne korake u istrazi tragedije u Novom Sadu i optužbi za prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata, kao i bilateralne konsultacije o pitanjima korupcije, javnih nabavki i vladavine prava, uključujući i u kontekstu izložbe EXPO 2027. Državni sekretar takođe treba u izveštaju da izloži dalji put za SAD u pružanju podrške nastavku napretka u dijalogu između Srbije i Kosova pod okriljem Evropske unije. Šta Srbija može da dobije?Prema predlogu zakona, ako Vlada Srbije preduzme korake na jačanju evroatlantskog puta, uključujući kredibilnu i nezavisnu istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu i pozivanje na odgovornost za prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, predsednik SAD treba da preduzme korake u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, uključujući akcije za jačanje demokratskih institucija Srbije i njene otpornosti na štetne strane uticaje. Predsednik takođe treba da održi i, po potrebi, proširi bezbednosnu i odbrambenu saradnju sa Srbijom u skladu s usklađenošću Srbije s bezbednosnim prioritetima NATO-a i EU. Dalje, državni sekretar treba da nastoji da dodatno unapredi neposredne kontakte među građanima i akademsku razmenu između SAD i Srbije.

Reakcije na smrt Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine na doživotni zatvor, kreću se od podsećanja na njegove žrtve i poruka da smrt ne briše zločine, pa do veličanja. Generalni sekretar UN Antonio Guterreš (Guterres) povodom Mladićeve smrti izrazio je "solidarnost sa žrtvama, preživelima i njihovim porodicama koje su pretrpele zločine za koje je g. Mladić proglašen krivim", rekao je Guterešov portparol Stefan Dužarik (Stephane). "Ove sudske presude su pravosnažne, a činjenice koje su njima konačno utvrđene čine deo istorijskog zapisa. Generalni sekretar ponovo poziva sve koji se nalaze na pozicijama moći da se uzdrže od poricanja ozbiljnosti presuđenih zločina", rekao je on. Gutereš snažno osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja, kao i sve postupke kojima se veličaju osobe koje su međunarodni sudovi osudili za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocide, dodao je Dužarik. Ratko Mladić je iza sebe ostavio veliki teret generacijama naroda iz kojeg on dolazi, izjavila je za RSE Šehida Abdurahmanović, članica Upravnog odbora Udruženja Majki enklava Srebrenica i Žepa. Abdurahmanović, čiji suprug je bio jedna od prvih civilnih žrtava u Srebrenici još 1992. godine, kaže da je Mladić sve vreme negirao da je genocid počinjen i da ona to ne može da razume. "Ne mogu razumjeti ni ove koji ga veličaju, koji su htjeli izvući ga sad iz ćelije da on umre u Srbiji, kao iz nekih humanih razloga", rekla je ona. Udruženje Majke enklava Srebrenica i Žepa saopštilo je da je Ratko Mladić umro, ali da zločini za koje je osuđen nisu umrli s njim. "Sjećanje na žrtve mora nadživjeti i njega i svaku politiku koja je pokušavala opravdati ili relativizirati ono što su međunarodni sudovi utvrdili kao činjenice", navedeno je. Dodaje se da Mladićevo nasleđe jesu žrtve, masovne grobnice, logori, proterani ljudi, razoreni životi i presude međunarodnih sudova. Majke Srebrenice i Žepe poručile su da treba govoriti i o političkom sistemu koji je Mladića stvorio, podržavao i štitio, navodeći da ga Beograd nije samo posmatrao kao nekakvog usamljenog begunca. "Ratko Mladić bio je proizvod vojne, političke i institucionalne strukture koja mu je omogućila da godinama djeluje, a nakon rata i da dugo izbjegava pravdu", ocenjeno je u saopštenju. Direktorka za međunarodnu pravda Human Rights Watcha Liz Evenson ocenila je da je "smrt Ratka Mladića podsetnik na trajnu potrebu za pravdom, istinom i reparacijama na Zapadnom Balkanu". "Puna odgovornost za tako strašne zločine, u Bosni i drugde, zahteva da vlade budu posvećene pravdi, čak i decenijama nakon samih događaja", navela Evensopn u saopštenju. U Banjaluci i Sarajevu oprečno o MladićuSrpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da će Mladić ostati upamćen kao komandant koji je "u najtežem periodu" stao na čelo Vojske RS, prenosi Radio telvizija Republike Srpske. Navela je i da se "teško oteti utisku" da je smrt haškog osuđenika između ostalog i rezultat toga što nije pušten na lečenje u Srbiju. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i bivši predsednik RS Milorad Dodik naveo je da Mladićev odlazak mnogim ljudima u Republici Srpskoj vraća sećanje na vreme u kome su se "lomili istorija, sloboda i opstanak srpskog naroda." "Zato emocija koju osjeća naš narod ostaje snažnija od svih pokušaja da se izbriše ono što ljudi nose u svom pamćenju", naveo je Dodik na mreži X. Prethodno je za TV Informer ocenio da je reč o Mladićevom "ubistvu" jer je, kako je rekao, sve ukazivalo na njegovo loše zdravstveno stanje. Dodik je rekao i da je Mladić bio komandant Vojske Republike Srpske u borbi za slobodu srpskog naroda "bez obzira što su, izmišljajući kolektivnu odgovornost, i njega strpali u priču o odgovornosti za određene događaje". Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izneo je tvrdnju da je Haški tribunal odlukom da Mladića ne pusti na lečenja u Srbiju "ubrzao" njegovu smrt. Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i zamenik predsedavajuće Saveta ministara, koji dolazi iz Dodikovog SNSD-a, objavio je da je Mladić bio "patriota, autoritet i čovjek čije je prisustvo u najtežim vremenima našem narodu davalo snagu i ohrabrenje". "General Mladić bio je, jeste i ostaće moj komandant", napisao je Košarac na Instagramu. Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanovuković ocenio je da "Mladić ostaje čovjek čije je ime duboko upisano u našu istoriju." "Čovjek koji je, kako ga mnogi pamte, najteže trenutke svog naroda nosio na svojim plećima, koji je za svoj narod podnosio žrtvu i čije će djelo i ime nastaviti da žive", naveo je Stanivuković na mreži X. Dok je Miroslav Bojić, gradonačelnik Laktaša, grada kod Banjaluke, čak najavio na Fejsbuku da će na sednici gradske Skupštine 21. septembra predložiti da jedna od novih ulica čija će izgradnja biti završena iduće godine dobije ime po, kako je naveo, "velikanu" Ratku Mladiću. Bojić je potpredsednik SNSD-a, stranke Milorada Dodika. U Banjaluci je u večernjim satima održan pomen za Ratka Mladića u Hramu Hrista Spasitelja. Među stotinak prisutnih bio je i lider SNSD-a, Milorad Dodik. U Sarajevu je predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović naveo da "ratni zločinac Ratko Mladić ostaje upisan crnim slovima u istoriji BiH, Evrope i svijeta". "Pravosnažna presuda Haškog tribunala, suda Ujedinjenih nacija, za sva vremena je ovog ratnog zločinca i sudski svrstala među najbrutalnije ubice 20. stoljeća", naveo je Bećirović na Instagramu. Ministar odbrane BiH Zukan Helez napisao je na Fejsbuku da je umro čovek koji je iza sebe ostavio Srebrenicu, Sarajevo, masovne grobnice i hiljade uništenih života. "Smrću ne dolazi oprost. Ne brišu se masovne grobnice. Ne vraćaju se ubijena djeca. Ne vraćaju se očevi, majke, braća i sestre. Ostaje samo sramota, presuda i krvavi trag zločina", naveo je Helez koristeću u objavi i pogrdne poruke. Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović izjavio je da će Mladić ostati zapamćen onako kako ga je definisala pravosnažna presuda Međunarodnog suda u Hagu. "Mladićeva smrt je još jedan trenutak u kojem moramo odlučiti šta ćemo pamtiti i, još važnije, šta nikada nećemo dozvoliti da bude zaboravljeno", naveo je on. Reakcije iz Crne GorePredsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić objavio je na mreži X da je sinu Ratka Mladića uputio saučešće u svoje i u ime stranke Nove srpske demokratije. U Beogradu još bez zvanične reakcijeU Srbiji se oglasila Ambasada Rusije izražavajući saučešće porodici Ratka Mladića. Državni zvaničnici Srbije nisu se još oglasili povodom smrti Ratka Mladića. Ali jeste gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, koji je napisao na Fejsbuku "Počivaj u miru, generale. Neka ti je večna slava i hvala". Reakcije opozicije u Srbiji zavise od toga sa kojeg političkog spektra dolaze stranke. Predsednik desno orijetisane Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je da svaki odbranjeni korak RS "govori više i glasnije od haških optužbi", a da nove generacije koje Mladiću crtaju grafite "jasno govore da istina nađe svoj put". Opoziciona Stranka slobode i pravde podsetila je da je prethodna vlast, koju je činila Demokratska stranka sa partnerima, uhapsila i izručila Mladića Haškom tribunalu, gde je osuđen za niz ratnih zločina, uključujući i ubijanje više hiljada ljudi u Srebrenici. "Generacije ljudi koje nisu učestvovale u tim zločinima i koje za njih ne snose nikakvu krivicu, odrastale su i odrastaće noseći teret činjenice da se ime Srbije u svetu povezuje sa zločinima, posebno onim u Srebrenici", navedeno je. Opozicioni Zeleno-levi front (ZLF) saopštio je da Mladićevom smrću nije okončano pitanje odgovornosti za počinjene ratne zločine "Umesto počasti, ZLF poziva države institucuije da spreče svaki pokušaj glorifikacije osudjenog ratnog zločinca u javnom prostoru", navodi se. I Demokratska stranka je navela da smrt pojedinca ne menja činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima, niti može izbrisati odgovornost za počinjene zločine.

Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je u četvrtak da vlasti te zemlje imaju "ozbiljne bezbjednosne operativne informacije" da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. Spajić u objavi na X nije naveo koje su to dve države, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. "Prema našim saznanjima, takve aktivnosti imaju za cilj destabilizaciju Crne Gore, uz očekivanu podršku pojedinih političkih aktera i dijela medijske scene u našoj zemlji", naveo je Spajić. Crna Gora nastoji da do kraja godine privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja kako bi ostvarila strateški cilj članstva u EU tokom 2028. "Pokušaji destabilizacije neće promijeniti naš kurs niti zaustaviti evropski put Crne Gore, koji je veći od dnevnog interesa bilo koje političke strukture", naveo je Spajić na X. Mada Spajić nije naveo iz kojih država regiona bi mogli biti zvaničnici koji mogu biti uključeni u hibridne aktivnosti protiv Crne Gore, ove godine je došlo do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice. S druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU. Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu. Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. U Crnoj Gori je krajem maja na šest meseci ograničeno reemitovanje pšrograma televizije Informer TV iz Srbije. Dan uoči samita Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana početkom juna u Tivtu, iz Crne Gore je uz obrazloženje da predstavlja "bezbednosni rizik" proterana grupa od oko 90 muškarava u kojoj je Radio Slobodna Evropa identifikovao pristalice vlasti u Srbiji i napadače na antivladine demonstrante. Kad je reč o odnosima Podgorice i Zagreba, Hrvatska insistira na rešavanju više otvorenih bilateralnih pitanja među kojima su obeštećenja bivših logoraša, 14 nestalih osoba iz Domovinskog rata, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih državljana, razgraničenje na moru, kao i sudbina školskog broda "Jadran".

Ratko Mladić je iza sebe ostavio veliki teret generacijama naroda iz kojeg on dolazi, izjavila je za Radio Slobodna Evropa Šehida Abdurahmanović, članica Upravnog odbora Udruženja Majki enklava Srebrenica i Žepa. Mladić, nekadašnji general Vojske Republike Srpske, i osuđenik za genocid u Srebrenici, preminuo je u Hagu u 84. godini gdje je služio doživotnu zatvorsku kaznu za ratne zločine. Abdurahmanović, čiji suprug je bio jedna od prvih civilnih žrtava u Srebrenici još 1992. godine, kaže da je smrt Mladića "očekivana danima". "O tome se priča u stvari on otkako je zatvoren, otkako je u Hagu on umire, godinama", rekla je ona. Ona ističe da je Mladić sve vrijeme negirao da je genocid počinjen i "u ćeliji nikad nije imao pokajanja ni u jednoj rečenici". "Ja kao običan čovjek i kao žrtva genocida to zaista ne mogu razumjeti. Ne mogu razumjeti ni ove koje koji ga veličaju, koji su ga htjeli izvući sad iz ćelije da on umre u Srbiji, kao iz nekih humanih razloga", kazala je ona. Istakla je da Mladić ono što je počinio nosi sa sobom i ostavlja veliki teret budućim generacijama, a da je žrtvama bitno da za života "nije izašao iz pritvorske jedinice". "Jedino što sad možemo mi da žalimo kao žrtve genocida što je on zaista ostao u Hagu sve ove godine, što nije negdje prebačen kao recimo Krstić ili neko u neki zatvor gdje je on zaslužio da bude. On u Hagu je imao hotelski smještaj", rekla je ona. Abrdurahmanović poručuje da mu ni ona ni druge žrtve genocida ne mogu poželjeti ništa dobro. "Neka ga i tamo ako Bog da čeka ono što je zaslužio, a svi ćemo mi otići tamo jednog dana, jedni prije, jedni kasnije, ali blago onom ko ostavi iza sebe nešto dobro, on je definitivno ostavio i sebi, svojoj porodici, svom narodu nešto najgore što je mogao čovjek da učini", zaključila je ona.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković razgovarao je u četvrtak u u Sarajevu s američkom kongresmenkom Klaudijom Teni (Claudia Tenney) o političkoj i bezbednosnoj situaciji u BiH i regionu, ekonomskom razvoju, investicijama i jačanju partnerstva sa SAD, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH. Konaković je zahvalio SAD na dugogodišnjoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH, istakavši značaj američkog angažmana za stabilnost zemlje. Posebno je upozorio na, kako je naveo, secesionističku politiku lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i njen uticaj na državne institucije i evropski put BiH. On je istakao Dodikovo "političko oslanjanje na Moskvu, ističući da takvo djelovanje u praksi služi geopolitičkim interesima Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini i regionu", te da takvo delovanje nije u interesu ni onih koji žive u bh. entitetu Republika Srpska, ni srpskog stanovništva u BiH. Konaković i Tenu razgovarali su i o ekonomskim prilikama, privlačenju investicija, ulozi dijaspore u SAD, kao i o energetskoj bezbednosti, sa posebnim akcentom na projekat Južne gasne interkonekcije. Obe strane potvrdile su opredeljenost za dalje jačanje saradnje u oblastima bezbednosti, ekonomije, energetike, trgovine i investicija.

U Hagu je preminuo Ratko Mladić, osuđenik za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. godine, potvrdio je Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične tribunale. U saopštenju se navodi da je Mladić preminuo dok je bio hospitalizovan u Hagu, u Holandiji. Navedeno je da je u trenutku smrti čekao prebacivanje u neku državu radi izdržavanja preostalog dela kazne. Dodaje se da su holandske vlasti započele standardne procedure i istrage, kao i da je istragu naložila predsednica Mehanizma. Haški tribunal je Mladića osudio na doživotni zatvor 8. juna 2021. godine. Utvrđeno je da je kriv za genocid počinjen nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija (UN), u leto 1995. godine. Osuđen je i progon i prisilno premeštanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN-a taocima tokom bombardovanja NATO-a 1995. godine. Oslobođen je optužbe za genocid počinjen u šest bosanskohercegovačkih opština tokom 1992. godine – Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici. Na presudu, izrečenu 22. novembra 2017. godine, žalili su se i Haško tužilaštvo i Mladićeva odbrana. Žalbeni postupak sproveden je u avgustu prošle godine. Obe žalbe su odbijene. Tokom procesa, koji je počeo 16. maja 2012. godine i trajao 530 dana, izvedena su 592 svedoka, te predočeno oko 10.000 dokaznih materijala. Sud je u obzir uzeo i 2.000 presuđenih činjenica. Ratko Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. godine. Bio je najtraženiji haški begunac, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina. Šest dana kasnije izručen je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Prva optužnica protiv njega je podignuta 24. jula 1995. godine. Odbijen zahtjev za puštanje Mladića na sloboduPredsednica Međunarodnog mehanizma za krivične sudove (MMKS) Graciela Gatti Santana 26. avgusta je odbila zahtjev odbrane Ratka Mladića za puštanje ranije na slobodu iz humanitarnih razloga. Mladićeva odbrana je 18. augusta podnijela zahtjev kojim je zatraženo njegovo prijevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga i transfer u određenu bolnicu ili ustanovu za palijativnu njegu u Srbiji. Zahtjev za puštanje, kako je navedeno, zasnovan je zbog vjerovatne neposredne smrti i veće i kontinuiranije prisustvo njegove porodice. Gatti Santana je u odluci istikla kako nije uvjerena da humanitarni razlozi opravdavaju izuzetnu mjeru prijevremenog puštanja, čak i uz stroge uslove. "Interesi pravde i opšta pravna načela ne zahtijevaju puštanje na slobodu samo zato što se očekuje neposredna smrt", ističe se u odluci. Ona je dodala da uzimajući u obzir posebne interese povezane s Mladićevom kaznom doživotnog zatvora, ne smatra da pravilno provođenje krivičnog pravosuđa zahtijeva humanitarno puštanje. Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu je i 14. maja odbio zahtjev pravnih zastupnika Ratka Mladića za privremeno puštanje na slobodu. Ko je bio Mladić?Ratko Mladić je rođen 1943. godine u Božanovićima kod Kalinovika. Završio je Vojnu akademiju u Beogradu i bio u aktivnoj vojnoj službi Jugoslovenske narodne armije (JNA). Pred početak ratova na području bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) 1991. godine, Predsjedništvo SFRJ-a unaprijedilo je Mladića u general-majora, a u aprilu 1992. godine, na samom početku rata u Bosni i Hercegovini, u general-potpukovnika. U junu 1991. godine kao komandant 9. korpusa JNA, poslan je u Knin, tokom borbi između JNA i hrvatskih snaga. U maju 1992. godine je imenovan za komandanta Glavnog štaba novoformirane Vojske Republike Srpske, na kojem je bio do decembra 1996. godine. Optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine. Druga optužnica, 14. novembra 1995, a izmijenjena optužnica donesena je 10. oktobra 2002. godine pod nazivom Predmet Ratko Mladić (IT-95-5/18-I) - "Bosna i Hercegovina" i "Srebrenica". Druga izmijenjena optužnica donesena je 1. juna 2011. da bi nakon nje uslijedile još dvije izmijenjene optužnice - 20. oktobra i 16. decembra 2011. godine.

Sudski savet Kosova zatražio je od vršiteljke dužnosti predsednice Aljbuljene Hadžiju (Albulena Haxhiu) da razreši sudije i pomoćno osoblje iz srpske zajednice koji su tražili povratak na posao nakon što su kolektivno podneli ostavke pre nekoliko godina. Njihov zahtev za povratak na posao razmatrao je Sudski savet u četvrtak pre podne, a članovi Saveta glasali su protiv tog zahteva. "Većinom glasova, Sudski savet Kosova odlučio je da odbije zahtev za povlačenje ostavki sudija i odlučio da predsednici Republike Kosovo predloži njihovo razrešenje", navodi se u saopštenju Saveta. Vršiteljka dužnosti predsednice Hadžiju pozdravila je odluku Sudskog saveta i najavila da će "u skladu sa ustavnim i zakonskim odgovornostima... preduzeti korake za njihovo razrešenje". Hadžiju i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti (Albin) ranije su podsticali Sudski savet da odbije taj zahtev, uprkos pozivima Evropske unije da se ne vrši pritisak na nezavisnu pravosudnu instituciju. Odluka dolazi nakon što je Hadžiju prošlog meseca razrešila sedam srpskih tužilaca koji su podneli ostavke krajem 2022. godine. Oko 130 sudija, tužilaca i administrativnih radnika u pravosudnom sistemu podnelo je ostavke krajem novembra 2022. godine, u okviru kolektivnog povlačenja Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Taj potez, koji je podstakla Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, usledio je kao znak protesta zbog odluke Vlade Kosova da ukine upotrebu registarskih tablica koje izdaje Srbija i zameni ih kosovskim tablicama. Evropska unija zatražila je da se pitanje reintegracije srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke rešava u okviru dijaloga između dve susedne zemlje, ali Kosovo želi da ih razreši i popuni njihova mesta putem novih konkursa za srpske sudije i tužioce. Kosovske vlasti insistiraju da povratak Srba u kosovske institucije ne može biti političko pitanje, već se mora tretirati kao pravno i ustavno pitanje.

Lider vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) izjavili su da su u sredu razgovarali o "konkretnim imenima" za sledećeg predsednika Kosova, ali su odbili da otkriju moguće kandidate zbog "osetljivosti" razgovora. Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandate, i Abdidžiku sastali su se u novom pokušaju da postignu dogovor o izboru novog predsednika zemlje, čime bi se okončala skoro dvogodišnja institucionalna kriza. "Razgovori će se nastaviti jer je izgrađeno međusobno poverenje i ovo je prvi put da smo razgovarali o konkretnim imenima ", rekao je Kurtiposle skoro tročasovnog sastanka u Prištini. On je rekao da su "u novoj fazi, kada razgovaraju o konkretnim i pojedinačnim imenima, koja ne mogu biti objavljena dok se ne postigne saglasnost o njima i sa njima". Iako je odbio da govori o karakteristikama kandidata, Kurti je rekao da su "svi u skladu s onim oko čega smo se dogovorili u pogledu kriterijuma, standarda, principa, vrednosti, zasluga i doprinosa". "Dakle, svi su oni dobre ličnosti, ima i veoma dobrih, ali moramo izabrati onog/onu ko je odličan/odlična", naglasio je Kurti. Abdidžiku je takođe naglasio da su imena o kojima se razgovaralo na sastanku "može reći s punim uverenjem reći, u velikoj meri u skladu s principima oko kojih smo se dosad dogovorili". On je dodao da, zbog osetljivosti procesa, u ovoj fazi ne može da kaže koja su to konkretna imena, "ali ćemo se ponovo sastati da finalizujemo proces i izaberemo sledećeg predsednika Kosova". Kurti je dotle upozorio na teške razgovore, rekavši da sada "moramo detaljno i opširno razgovarati" zbog broja imena koja strane mogu da iznesu. Zbog neslaganja među parlamentarnim partijama oko naslednika Vjose Osmani – čiji je predsednički mandat istekao u aprilu – Kosovo je u junu održalo prevremene izbore. Sada rizikuje održavanje još jednih izbora, koji bi bili četvrti u dve godine, ako novi predsednik ne bude izabran do početka septembra. Pokret Samoopredeljenje i DSK, posle neuspešnih razgovora o saradnji vlade, održali su sastanak na kojem su razgovarali o profilu sledećeg predsednika i rekli da nameravaju da na narednom sastanku izađu s konkretnim imenima. DSK je takođe dan ranije saopštio da će uskoro izneti konkretna imena za predsednika. Dosad je u medijima kružilo nekoliko imena za funkciju predsednika. U javnosti su pominjana imena profesora Ibrahima Beriše (Berisha) i bivšeg potpredsednika Skupštine Kosova iz 1990. godine, Iljaza Ramaja (Ilaz), ali su obojica demantovala da učestvuju u procesu. Pominjalo se i ime bivšeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua. U međuvremenu, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush) predložio je bivšeg predsednika Hašima Tačija (Hashm Thaci) za novog predsednika. Tači je u pritvoru u Hagu gde čeka presudu – koja će biti objavljena 16. septembra – u predmetu protiv njega i bivših predsednika parlamenta Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi) i bivšeg poslanika Redžepa Seljimija (Rexhe Selimi) za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Bivši šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Vilijam Voker (William Walker) predložio je da predsednik bude Faton Bisljimi (Bislimi) iz redova DSK. Vršiteljka dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu), prema Ustavu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, odnosno do 4. oktobra. Najviši pravni akt u zemlji nije predvideo šta se dešava u slučaju da taj period prođe a zemlja ne dobije novog predsednika. Pitanje predsednika je takođe bila najosetljivija tačka u neuspešnim pregovorima Samoopredeljenja i DSK o zajedničkoj vladi. Sada, Samoopredeljenje traži konsenzualnog predsednika, dok DSK takođe zahteva da novi šef države ne bude povezan ni s jednom partijom. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljno glasova da konstituiše Skupštinu i napravi novu Vladu. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno prisustvo neophodno je da 80 poslanika bude u Skupštini koja ima 120 mesta. Eventualnim sporazumom po pitanju predsednika Samoopredeljenja i DSK-a, koji ima 18 poslanika, došlo bi se do 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika.

Omar Musabegović, počasni konzul Bangladeša u Bosni i Hercegovini potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako su pripadnici Specijalne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske legitimisali njega i ambasadora Srbije Ivana Todorova. Oni su zajedno sjedili u jednom restoranu u Palama, nedaleko od Sarajeva, 25. augusta. "Sve su bacili na pod. Mene nisu, ja sam se legitimisao. Ambasador Srbije, nažalost, nije uspeo. Meni je žao gospodina Todorova koji je stariji gospodin, čovek koji ima jedno veliko iskustvo. Žao mi je, ali eto, tako se, nažalost, desilo", kazao je Musabegović za RSE. Naveo je da niko nije priveden, te da nije uputio protesnu notu zbog ovog slučaja. Dolazak počasnog konzula Bangladeša i ambasadora Srbije u restoran nije prethodno bio najavljen, ali je postojala rezervacija, dodaje Musabegović, te da je policija prije ulaska mogla vidjeti automobile sa diplomatskim tablicama. "Trebali su da imaju neku informaciju ko sedi, kako sedi i na kraju nikoga nisu priveli. Što je meni čudno. Ako je neko pod poternicom, ako je neko naoružan, shvatam. Niti su ti momci isto bili naoružani, niti je iko priveden. To je trajalo pet minuta, otišli su i nikome ništa", ističe počasni konzul Bangladeša u BiH. Na pitanje da li je o ovom slučaju obavijestio ambasadu Bangladeša u Holandiji, koja je službeno akreditovana za Bosnu i Hercegovinu, Musabegović odgovara: "Za sada ne. Imali smo komunikaciju, ali nismo ništa poduzeli po tom pitanju. Hvala Bogu niko nije povređen. Da jeste, to bi verovatno išlo drugačije", kaže on, dodajući da se nije raspitivao o razlozima dolaska policije u restoran. "Pa, gledajte, ne da me ne zanimaju, ali sad je kasno. Šta imamo od toga? Nismo hteli da dižemo to na veći nivo. Iskreno da vam kažem, da to nije izašlo u medijima, ne znam da li bi uopšte i spominjali to. Čisto da se ne dižu tenzije", ističe on. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske se nisu oglašavali ovim povodom, kao ni ambasada Srbije u Bosni i Hercegovini.