Lideri zemalja Grupe sedam (G7) obećali su u sredu "nepokolebljivu podršku" Ukrajini i saglasili se da povećaju pritisak na Rusiju kroz sankcije i isporuke oružja Kijevu uz naznake da Vašington ponovo okreće pažnju ka okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. G7 je u saopštenju drugog dana dvodnevnog samita u Evijanu u Francuskoj navela da s nedavnim napretkom Ukrajine na bojnom polju "sada postoji novi zamah" u ratu, koji je u petoj godini. "Pohvaljujemo Ukrajinu zbog njene otpornosti i napretka na bojnom polju poslednjih meseci i naglašavamo da sada postoji novi zamah", navodi se u saopštenju. "Da bismo podržali i ubrzali ovaj novi zamah, saglasni smo da povećamo isporuku kapaciteta protivvazdušne odbrane, dodatnih sistema i presretača, kao i kapaciteta dugog dometa", dodaje se u saopštenju. Pre samita, američki zvaničnici su ponovili da okončanje rata ostaje jedan od najvećih prioriteta spoljne politike predsednika Donalda Trampa (Trump). S okvirnim sporazumom postignutim s Teheranom o produženju prekida vatre i početku pregovora 19. juna o punom mirovnom sporazumu, Tramp, koji se sastao s ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim u Francuskoj, rekao je tokom samita da će uraditi "sve što može" da pomogne u okončanju rata. Evropske diplomate su primetile da je ton samita bio konstruktivan u vezi s Ukrajinom, dok je kanadski premijer Mark Karni (Carney) rekao novinarima da se čini da je Tramp promenio stav o ratu u Ukrajini, zauzimajući realniji stav u vezi sa sukobom. "U diskusijama o Ukrajini, došlo je do promene u stavu Sjedinjenih Država, stavu koji je... jači protiv Rusije i realniji u pogledu situacije na terenu, u ratu", rekao je Karni. Tramp je pokrenuo diplomatsku inicijativu za mirovni sporazum kojim bi se okončala ruska invazija na Ukrajinu ubrzo pošto je stupio na dužnost u januaru 2025. Ti napori su zastali poslednjih meseci, posebno od početka rata s Iranom. U saopštenju G7 obećano je jačanje energetske otpornosti Ukrajine uprkos brojnim ruskim vazdušnim napadima na energetsku infrastrukturu koji su znatno oštetili mogućnost zemlje da obezbeđuje grejanje i električnu energiju, posebno tokom hladnih zimskih meseci. U saopštenju je takođe direktno spomenuta ruska ekonomija, obećavajući povećanje pritiska na nju. "U tom kontekstu, pojačaćemo naše sankcije, uključujući i one u sektoru nafte i gasa. Smatramo da je ovo pravi trenutak da se preduzmu dodatne mere, jer je predsednik Tramp postigao sporazum koji podržavamo o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza", navodi se u saopštenju.

Evropski parlament usvojio je godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica. Za Rezoluciju je na plenarnoj sednici glasalo 486 evropskih poslanika, 101 je bio protiv, a 75 uzdržano. Izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, Marjan Šarec, ocenio je da je Crna Gora danas bliže članstvu u Evropskoj uniji nego ikada u svojoj istoriji. "Napredak Crne Gore pokazuje da je politika proširenja strateška investicija u evropsku bezbednost, stabilnost i otpornost – ne samo za tu zemlju, već i za Evropu u celini. Crna Gora ostaje predvodnik procesa proširenja i tokom protekle godine ostvarila je značajan napredak, pri čemu nijedna druga država kandidat nije toliko odmakla u pristupnom procesu. Sa 16 zatvorenih pregovaračkih poglavlja, članstvo u Evropskoj uniji za Crnu Goru više nije daleka težnja, već realan i dostižan cilj", izjavio je Šarec nakon glasanja. Evropski parlament je usvojenom Rezolucijom ocenio da je Crna Gora ostvarila "opipljiv napredak", ali je naglasio da odlučujuća faza procesa tek predstoji. Poslanici su poručili da će konačni uspeh zavisiti od trajnih rezultata u oblasti vladavine prava, političke stabilnosti i sposobnosti političkih aktera da evropske integracije stave iznad dnevnih političkih interesa. U usvojenoj rezoluciji posebno se naglašava značaj reformi u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, temeljna prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski parlament podseća da upravo napredak u ovim oblastima ostaje ključni pokazatelj spremnosti zemlje za članstvo u Evropskoj uniji. Poslanici su pozvali sve političke aktere u Crnoj Gori da očuvaju široki društveni i politički konsenzus o evropskim integracijama, te nastave sa reformama koje će osigurati nezavisnost institucija, efikasnije pravosuđe i jačanje demokratskih standarda. Rezolucijom se potvrđuje snažna podrška Evropskog parlamenta politici proširenja i evropskoj perspektivi Crne Gore. Evropski poslanici ocenjuju da bi zemlja mogla postati naredna članica Evropske unije ukoliko nastavi sa sprovođenjem reformi i očuva usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Italijanski istražitelji zaplijenili su fotografiju i prigušivač tokom pretresa kuće jednog od četvorice osumnjičenih u istrazi o navodnim snajperistima koji su tokom opsade Sarajeva dolazili u Bosnu i Hercegovinu kako bi pucali na civile, javila je italijanska novinska agencija ANSA. Pretres su po nalogu Tužiteljstva u Milanu proveli pripadnici specijalne jedinice karabinjera ROS kod 64-godišnjeg muškarca iz pokrajine Alessandria. Istražitelji smatraju da bi pronađena fotografija mogla pomoći u utvrđivanju njegovog eventualnog boravka u Bosni i Hercegovini tokom rata. Prema navodima iz istražnih dokumenata, bivša partnerica osumnjičenog izjavila je da joj je govorio kako je tokom rata devedesetih odlazio u Bosnu zajedno s ljudima koji su za vikend dolazili da djeluju kao snajperisti i pucaju na muslimane. Tvrdila je i da joj je pričao o ljudima koje je ubio, zbog čega je navodno imao noćne more. Žena je rekla i da je posjedovao fotografiju na kojoj je prikazan u vojnoj opremi na nepoznatoj lokaciji za koju se pretpostavlja da je u Bosni, kao i prigušivač za oružje. Osim njega, pod istragom su još trojica italijanskih državljana. Tužiteljstvo ih sumnjiči za ubistva civila tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine, uključujući žene, djecu i starije osobe, pucajući iz položaja na brdima oko grada. Istraga je pokrenuta nakon prijave italijanskog pisca Ezija Gavazzenija, koji je godinama prikupljao svjedočenja o navodnim "vikend-snajperistima" iz Italije. U međuvremenu, istragu o "vikend-snajperistima" pokrenulo je i Federalno tužiteljstvo Belgije, i to o potencijalnoj umiješanosti belgijskih državljana. Za 29. juni u sjedištu Eurojusta u Hagu zakazan je sastanak istražitelja iz Italije, Belgije i Bosne i Hercegovine radi koordinacije daljih aktivnosti u predmetu. Tokom gotovo četverogodišnje opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto ubijeno dijete stradalo je od snajperskog hica, dok je više od 14.000 djece ranjeno. Do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj teroriziranje civila u Sarajevu.

Evropski parlament usvojio je 17. juna Rezoluciju o Kosovu u kojoj upozorava da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok su i meseci 2026. ozbiljno ugroženi zbog produžene političke krize i institucionalnog zastoja. Za ovu rezoluciju glasalo je 412 evropskih poslanika, 174 je bilo protiv, a 58 uzdržanih. U Rezoluciji navodi se da bi nastavak blokade mogao imati direktne posledice po evropsku perspektivu zemlje i pristup finansijskim sredstvima Evropske unije. Poslanici upozoravaju da postoji rizik da Kosovo izgubi sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, jer zbog političke krize možda neće moći da ispuni neophodne kriterijume za njihovo korišćenje. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Terras, ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo, te naglasio da politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Prema njegovim rečima, važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracija. U Rezoluciji se izražava snažna podrška nastojanjima Kosova da se pridruži Evropskoj uniji, ali se istovremeno izražava žaljenje zbog političkog zastoja, duboke polarizacije na političkoj sceni i učestalih izbornih procesa poslednjih godina. Evropski parlament ocenjuje da je normalno funkcionisanje političkog sistema ozbiljno narušeno. Rezolucijom se podržava zahtev Kosova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a države članice pozivaju se da bez odlaganja ovlaste Evropsku komisiju za pripremu upitnika kao narednog koraka u procesu pristupanja. Takođe se poziva Savet EU da brzo deluje kada budu ispunjeni relevantni kriterijumi za dodelu kandidatskog statusa. Kosovo i Srbija pozivaju se da sarađuju i preduzmu sve neophodne mere kako bi počinioci napada u Banjskoj 2023. godine što pre bili privedeni pravdi. Izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala odgovorne za ovaj napad, posebno Milana Radoičića.

Evropski parlament usvojio je 17. juna Rezoluciju o Bosni i Hercegovini u kojoj se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) mora biti sprovedena uz puno poštovanje ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. Rezolucija je usvojena na osnovu godišnjeg izveštaja o BiH koji je prethodno podržao Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET). Za Rezoluciju je glasalo 478 evropskih poslanika, 116 je bilo protiv, a 54 uzdržana. U usvojenom dokumentu Evropski parlament izražava žaljenje zbog ostavke visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt), te ponavlja podršku OHR-u i misiji EUFOR Altea, ističući njihovu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji. Parlament je Rezolucijom odbacio narative koji podstiču etničke podele, istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Poslanici su izrazili zabrinutost zbog dugotrajnih političkih blokada, govora mržnje, secesionističke retorike i podrivanja državnih institucija, ocenjujući da takvi trendovi dodatno slabe poverenje građana i usporavaju evropski put zemlje. Rezolucijom se osuđuje i saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod međunarodnim sankcijama, uz upozorenje da takvi odnosi predstavljaju rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine. Evropski parlament je takođe izrazio zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije. U dokumentu se pozdravlja reformska agenda Bosne i Hercegovine i pozivaju domaće vlasti da ubrzaju njeno sprovođenje. Evropski parlament ponovio je podršku evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine, naglašavajući da napredak ka članstvu zahteva jačanje demokratskih institucija, vladavine prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i zaštitu osnovnih prava svih građana. Izvestilac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu, Ondžej Kolar (Ondrej), poručio je da članstvo u Evropskoj uniji ne može biti uzeto zdravo za gotovo, te da politički lideri u BiH moraju pokazati veću sposobnost postizanja dogovora i sprovođenja reformi. Evropski parlament je u rezoluciji pozvao političke lidere u Bosni i Hercegovini da obnove posvećenost evropskim integracijama, okončaju političke opstrukcije i imenuju glavnog pregovarača za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Naglašeno je da proces evropskih integracija treba da doprinosi političkoj koheziji zemlje, a ne produbljivanju postojećih podela.

Evropski parlament usvojio je 17. juna godišnje rezolucije o Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori, u kojima je naglasio značaj očuvanja ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta BiH, upozorio na političku i institucionalnu krizu na Kosovu te potvrdio da Crna Gora ostaje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, uz mogućnost završetka pristupnih pregovora do kraja 2026. godine ukoliko nastavi sadašnji tempo reformi. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u rezoluciji se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) mora biti sprovedena uz puno poštovanje ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. Rezolucija je usvojena na osnovu godišnjeg izveštaja o BiH koji je prethodno podržao Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET). U usvojenom dokumentu Evropski parlament izražava žaljenje zbog ostavke visokog predstavnika Christiana Schmidta, te ponavlja podršku OHR-u i misiji EUFOR Altea, ističući njihovu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji. Evropski parlament je rezolucijom odbacio narative koji podstiču etničke podele, istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Poslanici su izrazili zabrinutost zbog dugotrajnih političkih blokada, govora mržnje, secesionističke retorike i podrivanja državnih institucija, ocenjujući da takvi trendovi dodatno slabe poverenje građana i usporavaju evropski put zemlje. Rezolucijom se osuđuje i saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod međunarodnim sankcijama, uz upozorenje da takvi odnosi predstavljaju rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine. Evropski parlament je takođe izrazio zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije. 'Godina 2025. za Kosovo je bila izgubljena'Evropski parlament u usvojenoj rezoluciji za Kosovo upozorava da je 2025. godina bila izgubljena za Kosovo, dok su i meseci 2026. ozbiljno ugroženi zbog produžene političke krize i institucionalnog zastoja. U usvojenoj rezoluciji navodi se da bi nastavak blokade mogao imati direktne posledice po evropsku perspektivu zemlje i pristup finansijskim sredstvima Evropske unije. Poslanici upozoravaju da postoji rizik da Kosovo izgubi sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, jer zbog političke krize možda neće moći da ispuni neophodne kriterijume za njihovo korišćenje. Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Terras (Teras), ocenio je da je poslednjih godinu i po dana bilo veoma teško za Kosovo, te naglasio da politički zastoj ima značajan uticaj na budućnost zemlje. Prema njegovim rečima, važno je da Kosovo ostane na evropskom putu i nastavi napredak u procesu integracija. U usvojenoj rezoluciji izražava se snažna podrška nastojanjima Kosova da se pridruži Evropskoj uniji, ali se istovremeno izražava žaljenje zbog političkog zastoja, duboke polarizacije na političkoj sceni i učestalih izbornih procesa poslednjih godina. 'Crna Gora bliže članstvu u EU nego ikada pre'Evropski parlament usvojio je i godišnju Rezoluciju o Crnoj Gori, potvrđujući da je ta zemlja i dalje najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i pozdravljajući napredak ostvaren tokom protekle godine u procesu pristupanja. U dokumentu se navodi da bi cilj zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026. godine mogao biti ostvariv ukoliko Crna Gora zadrži postojeći tempo reformi i političku posvećenost evropskom putu. Crna Gora je ove nedelje zatvorila još dva poglavlja u pregovorima o članstvu čime sada ima 16 zatvorenih poglavlja od ukupno 33. Važi za najozbiljnijeg kandidata za narednu članicu EU, a Evropska komisija je najavila da će naredne nedelje predstaviti finansijski paket za ovu zemlju, kao i prilagođavanje budžeta EU za 28 članica.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte izjavio je da će mirovna misija Alijanse na Kosovu (KFOR) ubuduće imati između 3.000 i 3.500 vojnika. Odluku o smanjenju trupa ocenio je pozitivnom, budući da se, prema njegovim rečima, situacija na Kosovu kontinuirano poboljšava. "U ovom trenutku, KFOR ima oko 4.700 vojnika. Ono što ćemo uraditi jeste da se vratimo na nivoe pre 2023. godine. Naravno, u zavisnosti od okolnosti, videćete KFOR sa između 3.000 i 3.500 vojnika. Mislim da to odražava poboljšanu bezbednosnu situaciju, dok misija KFOR-a, naravno, ostaje apsolutno fokusirana na svoju osnovnu misiju", izjavio je generalni sekretar NATO-a na konferenciji za štampu u sedištu Alijanse. NATO je 12. juna saopštio da će tokom naredne godine postepeno prilagođavati snage koje podržavaju KFOR. U 2023. godini, zbog tenzija na severu Kosova, gde većinu stanovništva čine Srbi, NATO je rasporedio gotovo hiljadu dodatnih vojnika na Kosovu. To je sada okvirni broj smanjenja trupa KFOR-a. "NATO i KFOR ostaju posvećeni bezbednosti na Kosovu", izjavio je vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi, general američkog ratnog vazduhoplovstva Alexus G. Grynkewich (Aleksus G. Grinkevič), prilikom potvrde da se ide ka "optimizaciji" mirovne misije NATO-a na Kosovu. "Upravo je ta posvećenost dovela do povećanja stabilnosti, dok su bezbednosne organizacije na Kosovu postale sposobnije. Trenutni uslovi pružaju mogućnost za optimizaciju veličine i rasporeda KFOR-a", dodao je on. Nakon saopštenja NATO-a, Sjedinjene Američke Države potvrdile su da očekuju promene u svom doprinosu KFOR-u. Zvaničnik Evropske komande Sjedinjenih Država (EUCOM) rekao je za Radio Slobodna Evropa da se odluka zasniva na godišnjoj reviziji koju je sprovela Vrhovna komanda savezničkih snaga u Evropi (SHAPE), koja je preporučila prilagođavanje broja vojnika na terenu. "Na osnovu najnovije godišnje revizije Vrhovne komande savezničkih snaga u Evropi, NATO će optimizovati raspored Kosovskih snaga (KFOR). Kao rezultat toga, Evropska komanda SAD izvršiće postepeno prilagođavanje američkog doprinosa KFOR-u, zasnovano na proceni rizika i u skladu sa ovom revizijom koju je predvodio SHAPE", rekao je zvaničnik za Radio Slobodna Evropa. On je dodao da Sjedinjene Američke Države i dalje smatraju ovu misiju ključnom komponentom regionalne stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ne iznoseći detalje o prirodi ili obimu mogućih promena. Mirovna misija NATO-a na Kosovu uspostavljena je 1999. godine. Od približno 50.000 vojnika koliko ih je bilo raspoređeno nakon završetka rata, danas se na Kosovu nalazi oko 4.600 pripadnika KFOR-a iz 31 zemlje sveta. Italija ima najveći broj vojnika, ukupno 907, zatim slede Sjedinjene Američke Države sa 590 pripadnika mirovnih snaga i Mađarska sa 408. KFOR je treći bezbednosni odgovor na Kosovu, posle Policije Kosova i Misije Evropske unije za vladavinu prava, EULEKS-a. Misija NATO-a takođe je odgovorna za bezbednost duž granice Kosova sa Srbijom.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je do 1. jula mađarskom MOL-u licencu za pregovore o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Mađarski MOL je na sajtu Budimpeštanske berze objavio da je od OFAC-a dobio odobrenje za nastavak pregovora sa ruskim Gaspromnjeftom. Dan ranije, američki OFAC produžio je i operativnu licencu kojom se NIS-u omogućava nastavak rada, takođe do 1. jula. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je nakon novih produžavanja licenci da je kompanija "i dalje izložena rizicima" i da Srbija mora da nastavi da radi na tome da se Naftna industrija Srbije "što pre skine sa liste sankcija". Đedović Handanović je, nakon sastanka sa srpskim članovima Odbora direktora NIS-a rekla i da naftna kompanija trenutno ima rekordne količine sirove nafte te da je oko 350.000 tona osigurano do 1. jula, u skladištima i u luci u Omišlju u Hrvatskoj. "Ali je neophodno da nastavimo da radimo na dugoročnom rešenju", rekla je Đedović. Novo produžavanje rokova za obe licence dolazi dan nakon što su Vlada Srbije i MOL potpisali Ugovor o budućem upravljanju NIS-om, koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Američka administracija uvela je sankcije NIS-u u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Od januara 2026. mađarska kompanija MOL, kao zainteresovani kupac, vodi pregovore o preuzimanju ruskog vlasništva u jedinoj naftnoj rafineriji u Srbiji. Tada je MOL sa Gaspromnjeftom potpisao okvirni sporazum o preuzimanju. Pregovori traju mesecima, dok se pregovaračke i operativne licence iznova produžuju. Ruska strana osim potvrđivanja pregovora sa MOL-om do sada nije davala mnogo detalja o procesu pregovaranja. Ugovor koji je Vlada Srbije potpisala 16. juna sa MOL-om uređuje strukturu i način odlučivanja upravljačkih tela u Naftnoj industriji Srbije. Taj ugovor, međutim, počeće da se primenjuje samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko prodaje NIS-a, a OFAC takav aranžman odobri. Ugovorom se predviđa da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u i rad rafinerije od najmanje 10 godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

Skupština Srbije raspravlja o novim izmenama pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije. Reč je o pet zakona koji su usvojeni u januaru ove godine i koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa. Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja, 16. juna saopštila je da su predloženim izmenama vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sa tim zakonima. Izuzev dve. Preporuke koje nisu u potpunosti primenjene odnose se na kadrovska rešenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), te na položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je na skupštinskoj sednici izjavio da su neispunjene preporuke "temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme". Šta još kaže vlast?Ministar pravde ocenio je i da izmene zakona, koje se sada nalaze pred poslanicima, predstavljaju rezultat "intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom". "Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala", kazao je Vujić. Ekspertska grupa Venecijanske komisije je 24. aprila donela hitno mišljenje o izmenama pravosudnih zakona iz januara. Ocenili su, između ostalog, da su "Mrdićevim zakonima" uklonjene prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva, te da je pre njihovog donošenja bilo neophodno organizovati ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja, što nije učinjeno. Usvajanje preporuka Venecijanske komisije od Srbije je zatražila i Evropska unija. Šta kaže opozicija?Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović upitala je da li će neko snositi odgovornost za to što su sporni zakoni zakoni bili primenjivani duže od četiri meseca. Upitala je i kada će biti ispunjeno svih devet preporuka Venecijanske komisije. "Sve dok to ne bude ispunjeno, ne možete da pričate o nezavisnosti i samostalnosti srpskog pravosuđa", kazala je Nestorović. Upozorenja iz Brisela zbog 'Mrdićevih zakona'Zakoni koje je predložio Uglješa Mrdić, poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, usvojeni su u januaru bez javne rasprave, bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz Brisela su ranije poručili da njihovo usvajanje "ozbiljan korak unazad" u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, čijem članstvu teži. "Mrdićevim zakonima" se usprotivio i deo stručne javnosti ocenjujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Sporne zakonske izmene iz januara tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Šta je još na dnevnom redu sednice?Osim "Mrdićevih zakona", na dnevnom redu je još 31 tačka dnevnog reda. O svim tačkama se vodi objedinjena rasprava. Narodni poslanici će tokom ove sednice odlučivati, pored ostalog, o ratifikaciji ugovora o izručenju sa Kinom. Ovaj dokument su zvaničnici Srbije i Kine potpisali u maju 2024, tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Beogradu. Da bi ugovor stupio na snagu, po zakonu Srbije, moraju da ga ratifikuju i poslanici u Skupštini. Ugovor o izručenju bi kineskom režimu – kojeg organizacija Freedom House opisuje kao autoritaran i izrazito represivan – otvorio prostor da od pravosudnih organa Srbije zatraži izručenje svojih državljana. Skupština će razmatrati i više predloga zakona o davanju državnih garancija za kreditna zaduženja javnih preduzeća, među kojima i Srbijagas kompanija za snabdevanje gasom. Zaduženost tog preduzeća je u 2025. godini iznosila 785,4 miliona evra. Nova zaduženja su za projekte gasifikacije. Takođe, poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je predložila Vlada.

Američka privredna komora na Kosovu izrazila je zabrinutost zbog "kontinuiranog nedostatka uvažavanja" od strane aktuelne Vlade Kosova prema pozivima američke Vlade za uključivanje zemlje u infrastrukturu i mrežu snabdijevanja tečnim zemnim gasom (LNG), upozoravajući da zanemarivanje američkih poziva može imati uticaja na partnerstvo između dvije zemlje. "Američka komora smatra da strateško partnerstvo Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaje jedno od najvažnijih nacionalnih dobara zemlje. Kontinuirano zanemarivanje stavova i strateških prioriteta najbližeg saveznika Kosova nosi rizik da s vremenom utiče na kvalitet i dubinu ovog partnerstva", navedeno je u reakciji Američke privredne komore na Kosovu 17. juna. Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nije uključena u projekte koji proširuju energetski uticaj Sjedinjenih Država u regionu. Aktuelna Vlada Kosova, koju predvodi Aljbin Kurti (Albin), pokazala je više interesovanja za "gasifikaciju domaćeg uglja". "To [gasifikaciju uglja] bismo mogli uraditi sa jednom američkom kompanijom, na primjer", izjavio je ranije Kurti. Gasifikacija uglja podrazumijeva industrijski proces u kojem se ugalj pretvara u zapaljivi gas, nazvan sintetički gas, koji se potom može koristiti za proizvodnju električne energije. Američka privredna komora na Kosovu navela je da je zabrinjavajuća činjenica da su sve ostale zemlje u regionu izrazile posvećenost da postanu dio regionalne LNG infrastrukture, "koja se razvija uz snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država". "Kosovo rizikuje da ostane izvan strateškog regionalnog okvira koji sve više definiše budućnost energetske sigurnosti i ekonomskog razvoja u Jugoistočnoj Evropi", saopštila je Američka komora. Komora je navela da Kosovo u proizvodnji energije zavisi od zastarjelih proizvodnih kapaciteta, pritom misleći na dvije stare termoelektrane na ugalj, Kosovo A i Kosovo B, gdje se proizvodi oko 90 posto energije, kao i od velikog uvoza energije. Stoga, ocjenjuje Komora, pristup američkom LNG-u predstavlja ne samo energetsku priliku, već i "strateški izbor". "Američka privredna komora na Kosovu poziva institucije Kosova da pažljivo preispitaju dugoročne strateške, ekonomske i geopolitičke implikacije ostajanja izvan regionalnih inicijativa za LNG i da se konstruktivno angažuju sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa ovim pitanjem od posebnog značaja", navela je Komora. Ovaj poziv Američke privredne komre dolazi nakon što Ambasada SAD u Prištini u posljednje vrijeme kontinuirano poziva na uključivanje Kosova u projekat američkog LNG-a. Otpravnica poslova u Ambasadi, Anu Prattipati, izjavila je početkom juna da Kosovo ne uspijeva da ispuni rastuće zahtjeve za snabdijevanje energijom i citirala podatke Carine Kosova, prema kojima je zemlja u posljednje četiri godine potrošila 735 miliona eura na uvoz električne energije iz susjednih zemalja. Ovi podaci pokazuju porast sa 142 miliona eura u 2024. godini na 259 miliona eura u 2025. godini. Prema riječima Prattipati, u bliskoj budućnosti, kako cijene i zahtjevi za energijom budu nastavili da rastu, Kosovo će sve više zavisiti od svojih susjeda. Prattipati je u autorskom tekstu objavljenom u lokalnim medijima takođe citirala specijalnog izaslanika američkog Ministarstva energetike, Joshuu Volza, koji je za Radio Slobodna Evropa 10. maja izjavio da "energetski sistem na Kosovu ima hitnu potrebu za modernizacijom i predstavlja odličnu priliku za američku industriju i tehnologiju", te da će "Ministarstvo energetike biti spremno da pomogne u olakšavanju saradnje između američke industrije i industrijskih partnera na Kosovu". "Da bi se odgovorilo na ove strukturne izazove, Kosovo bi trebalo da se pridruži projektima američkog zemnog gasa koji su planirani širom Balkana. Ovi projekti mogu osigurati američke energetske resurse za Kosovo", napisala je Prattipati. U posljednje vrijeme, nekoliko zemalja Zapadnog Balkana potpisalo je sporazume sa američkim kompanijama i SAD radi proširenja gasne mreže. U značajne inicijative ušle su: Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, uključujući i veliki projekat izgradnje gasovoda Južna interkonekcija kojim bi BiH, nakon skoro pet decenija, dobila alternativni pristup gasu i smanjila zavisnost od jedinog postojećeg ruskog izvora.

Američka agencija za carine i zaštitu granica CBP saopštila je u utorak da je izdala nalog za zadržavanje isporuke bakra i proizvoda od bakra koje u Srbiji proizvodi kineski Ziđin (Zijin Copper D.O.O) zbog sumnje na upotrebu prinudnog rada u proizvodnji. Odluka odmah stupa na snagu i osoblje CBP-a na svim ulaznim lukama u SAD zadržaće pošiljke proizvoda od bakra napravljene u Ziđinovim postrojenjima u Srbiji. Ovo je drugi nalog CBP-a za zadržavanje isporuka neke kineske kompanije koja radi u Srbiji zbog upotrebe prinudnog rada, nakon što to već izdat za automobilske gume koji Linglong proizvodi u Zrenjaninu na severu zemlje. "Američki proizvođači se suočavaju s nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada", izjavila je izvršna pomoćnica komesara Kancelarije za trgovinu CBP-a, Suzan Tomas ( Susan S. Thomas). "Primenom naših zakona protiv prinudnog rada, CBP štiti ljudska prava, kao i ekonomsku bezbednost naše nacije". Nalog za zadržavanje isporuka Ziđina, kako se navodi u saopštenju, rezultat je istrage CBP-a i informacija da Srbija Ziđin proizvodi bakar i proizvode od bakra uz upotrebu prinudnog rada. Dodaje se je CBP analizirao izjave radnika, fotografije, terenske beleške fokus grupa, snimke ekrana tekstualnih poruka, javno dostupne izveštaje nevladinih organizacija, vesti i akademska istraživanja. "Uzeti zajedno, ovi dokazi su pokazali da su radnici u kompaniji Srbija Ziđin izloženi šest indikatora prinudnog rada Međunarodne organizacije rada: zloupotrebi ranjivosti, zadržavanju plata, zastrašivanju i pretnjama, ograničavanju kretanja, zadržavanju ličnih dokumenata i prekomernom prekovremenom radu", navodi se u saopštenju. CBP navodi da činjenice koje potkrepljuju ove indikatore pokazuju da su radnici angažovani u prinudnom radu, odnosno radu koji se obavlja nedobrovoljno i pod pretnjom kazne. Navodeći da trgovinski podaci pokazuju da se roba Ziđina uvozi ili da postoji verovatnoća da će biti uvezena u SAD, CBP je naveo da uvoznici zadržanih pošiljki mogu da unište ili da izvezu svoje pošiljke, ili mogu da pokušaju da dokažu da roba nije proizvedena uz upotrebu prinudnog rada. Kineskog Ziđina već prate optužbe za zagađivanje životne sredine. CBP je u decembru izdao nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada.

Venecijanska komisija saopštila je u utorak da su vlasti u Srbiji u nacrtima izmena i dopuna spornih pravosudnih zakona u potpunosti primenile značajan deo ključnih preporuka tog tela Saveta Evrope za ustavnopravna pitanja, ali da dve od tih devet preporuka nisu potpuno sprovedene. "Venecijanska komisija pozdravlja činjenicu da je značajan deo (sedam od devet) ključnih preporuka sadržanih u Hitnom mišljenju trenutno u potpunosti primenjen u nacrtima izmena i dopuna, i to ključne preporuke 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 9", navodi se u utorak objavljenom Naknadnom mišljenju na Hitno mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima". Po pitanju preostalih preporuka, Venecijanska komisija navodi da su vlasti Srbije preduzele korake kako bi uskladile merodavni zakonodavni okvir s Hitnim mišljenjem, ali da su pojedini aspekti i dalje otvoreni. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa spornim pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Za ključnu preporuka 7 Venecijanska komisija navodi da je institucionalni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) značajno ojačan i da je uspostavljen mehanizam koji će u kratkoročnom do srednjoročnom periodu privremena postavljenja zameniti redovnim postavljenjima, čime je taj aspekt ključne preporuke 7 u potpunosti primenjen. "U pogledu vraćanja tužilaca na funkcije, primećuje se da dva od 11 javnih tužilaca čije je privremeno upućivanje u TOK prerano prekinuto nisu vraćeni. Ovaj aspekt ključne preporuke 7 stoga nije u potpunosti primenjen", navodi Venecijanska komisija. Povodom ključne preporuke 8, Venecijanska komisija navodi da izmena koja se odnosi na proces izbora rukovodioca Posebnog odeljenja predstavlja pozitivan korak i da je pohvalno formiranje Radne grupe za dalje ispitivanje kako da se unapredi operativna autonomija Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal. "Komisija priznanje da su vlasti u ovom trenutku uložile napore da primene ovu preporuku. Međutim, ova preporuka će se smatrati u potpunosti primenjenom tek kada analiza Radne grupe bude završena na inkluzivan način, u razumnom roku, i posle čega usledi zakonodavna izmena ili reforma koja predviđa veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja", navodi se u Naknadnom mišljenju. U pogledu nove mreže sudova i tužilaštava – opšta preporuka sadržana u stavu 99 Hitnog mišljenja, Venecijanska komisija smatra da je formiranje Radne grupe za dalje studije dobrodošao korak ka primeni ove preporuke i priznaje da su srpske vlasti uložile napore da primene ovu preporuku. "Ipak, da bi se ova preporuka smatrala u potpunosti primenjenom, neophodno je da ove studije budu sprovedene na sveobuhvatan i inkluzivan način, završene u najavljenom roku i da dovedu do relevantnih zakonodavnih izmena (ako bude potrebno)", navodi se u Naknadnom mišljenju Venecijanske komisije. U saopštenju se navodi da je Venecijanska komisija na plenarnoj sednici 12. i 13. Juna potvrdila Hitno mišljenje o izmenama i dopunama zakona koji uređuju sudstvo i tužilaštvo Srbije od 28. januara 2026. godine, koje je izdato 24. aprila 2026, usvojila Naknadno mišljenje na Hitno mišljenje, kao i da je usvojila još jedno naknadno mišljenje o dodatnim izmenama i dopunama nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji. U tom drugom mišljenju se navodi da Venecijanska komisija smatra da je odluka vlasti da usvoje model prema kojem Pravosudna akademija postaje jedina početna tačka za sudijsku i tužilačku profesiju legitiman politički izbor koji je u skladu s ranijom preporukom Komisije. "U svetlu ovog razvoja događaja, Komisija želi da naglasi da nezavisnost i autonomija Pravosudne akademije postaju još važnije: od suštinskog je značaja da se Pravosudnoj akademiji obezbede čvrsti zaštitni mehanizmi kako bi se zaštitila njena nezavisnost od izvršne vlasti i njena autonomija u odnosima sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva, čime bi se osiguralo da procesi selekcije, obuke i vrednovanja budu objektivni, transparentni i zasnovani na zaslugama", navodi se u mišljenju. Ipak, Venecijanska komisija primećuje da nije ispunjena prva ključna preporuka – da se detaljnije razrade i pojasne "procedure koje se odnose na izvršavanje specifičnih nadležnosti koje su poverene Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva". U pogledu druge ključne preporuke da se "razmotri ukidanje učešća ministra pravde po službenoj dužnosti (ex officio) u Upravnom odboru Pravosudne akademije", Venecijanska komisija primećuje da ograničavanje prava odlučivanja ministra pravde u Upravnom odboru – kroz isključivanje ministra iz odlučivanja o određenim pitanjima i kroz promenu uslova jednoglasnosti za određene odluke Upravnog odbora na dvotrećinsku većinu, kako je trenutno predloženo u revidiranom nacrtu Zakona – predstavlja dobrodošlo poboljšanje, ali ne rešava u dovoljnoj meri suštinske razloge za zabrinutost koji su bili osnov za preporuku Komisije iz 2024. "Venecijanska komisija stoga zaključuje da njena druga ključna preporuka još nije u potpunosti primenjena i preporučuje da se u potpunosti ukine učešće ministra pravde po službenoj dužnosti u Upravnom odboru Akademije. U specifičnom kontekstu Srbije, ova preporuka se podjednako odnosi na bilo koje lice koje predstavlja ili koje je delegiralo Ministarstvo pravde, a koje ne bi trebalo da bude član Upravnog odbora", navodi se u Naknadnom mišljenju.

Specijalno tužilaštvo u Albaniji saopštilo je da je razbilo mrežu koja je švercovala kokain iz Latinske Amerike u Albaniju i stečeni novac ulagala u građevinarstvo, hotelijerstvo ili konsultantske usluge. Vlasti su saopštile da su zaplenile imovinu vrednu oko 150 miliona evra. Pre tri dana, Specijalno tužilaštvo je saopštilo da je razbilo još jednu međunarodnu mrežu za koju se sumnja da trguje kokainom i pere novac. Deo istrage o toj grupi su i ugovori o prodaji zemljišta u oblasti Zvernec, blizu Valone. Za obe grupe, za koje se istraga nastavlja, sumnja se da su donosile drogu iz Latinske Amerike u Evropu i ulagale novca uglavnom u građevinarstvo, u Tirani i na južnoj obali Albanije. Na zahtev Specijalne strukture protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK), sud je odredio meru pritvora za deset osoba optuženih za šverc narkotika, pranje novca stečenog kriminalom i organizovanu kriminalnu grupu. Od svih naloga za hapšenje, samo jedan je izvršen, za još dve osove se nastavlja potraga, dok se preostalih sedam osoba, prema navodima vlasti, ne nalazi u Albaniji. Na njihovom hapšenju SPAK sarađuje s organima za sprovođenje zakona drugih zemalja. Prema podacima Specijalnog tužilaštva, ova grupa je tokom 2019-2021. delovala u Latinskoj Americi, Brazilu, Belgiji i Holandiji. Na osnovu sprovedenih istraga sumnja se da su osobe protiv kojih je vođen postupak prokrijumčarile najmanje 50 tona kokaina. Vlasti su saopštile da je dokazano pet epizoda šverca kokaina iz Ekvadora i Kolumbije u Belgiju i Holandiju. Istragom je, kako su saopštile vlasti, dokazano da je značajan deo prihoda stečenih međunarodnom trgovinom kokainom prebačen u Albaniju u gotovini kako bi se izbegao bankarski sistem, a zatim investiran u nekretnine, osnivanje i kupovinu akcija u komercijalnim preduzećima, uglavnom u oblastima građevinarstva, ugostiteljstva, konsultantskih usluga i drugim sektorima. "Sumnja se da je kroz ove investicije izvršeno pranje novca stečenog kriminalnom delatnošću, čime je prikriveno njegovo nezakonito poreklo i omogućena njegova integracija u legalnu ekonomiju i finansijske tokove", saopštio je SPAK. Tužilaštvo je navelo da je posle ubacivanja gotovine na račune jedne komercijalne kompanije, s ciljem "opravdavanja" budućih investicija, u periodu maj-jun 2021. godine, ta kompanija započela svoju aktivnost u građevinskom sektoru. "Sumnja se da je, kako ne bi odmah privukao pažnju organa za sprovođenje zakona, osumnjičeni I.A. naložilo da se kompanija u početku pojavi kao podizvođač za izgradnju stanova. Pozicioniranje kompanije na taj način bi ponovo 'opravdalo' buduće novčane i očekivano širenje u građevinskom sektoru", saopštio je SPAK. Prema preliminarnim istragama, sumnja se da je šema pranja novca sprovedena kroz fiktivnu kupovinu udela u komercijalnim društvima, po cenama višestruko nižim od nominalne vrednosti, kako bi se preuzela kontrola nad kompanijama uz minimalne troškove. Sredstva su cirkulisala putem pozajmica između fizičkih lica i povezanih kompanija s ciljem stvaranja fiktivne ekonomske istorije i gubljenja traga o poreklu novca, pre njegove integracije u formalnu ekonomiju. Sud je naložio zaplenu 491 pokretne i nepokretne imovine u direktnom ili indirektnom vlasništvu osoba pod istragom. U pitanju su imovina ili akcije devet komercijalnih društava. Vlasti su saopštile da je zaplenjeno 266 nepokretnosti, uključujući poljoprivredno zemljište, građevinske parcele, hotele, parking mesta i stanove na lokacijama u Tirani, Draču, Elbasanu, Hamalaju, Ležu, Skadru, Himari i Sarandi. Takođe je blokirano 209 bankovnih računa. Vrednost zaplenjene imovine je oko 150 miliona evra, navodi SPAK. Ova akcija SPAK-a sprovedena je u saradnji sa Evrodžastom (Eurojust), Evropolom, pravosudnim organima Ekvadora, Francuske, Kolumbije, Holandije i drugim agencijama za sprovođenje zakona u Albaniji.

Predstavnici Vlade Srbije i mađarske MOL Grupe potpisali su u utorak Ugovor između akcionara o budućem upravljanju Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Tim dokumentom uređuju se i struktura i način odlučivanja upravljačkih tela, kao i strateški ciljevi kompanije, saopšteno je iz Vlade Srbije i MOL-a. Navedeno je i da MOL nastavlja pregovore sa ruskim Gazpromnjeftom o kupovini njegovog udela od 56,15 odsto u NIS-u, te da je preduzeo neophodne korake kako bi od američkog OFAC-a obezbedio produženje licence za to. U međuvremenu Radio-televizija Srbije je javila da je u Vašingtonu saznala da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava OFAC) Ministarstva finansija SAD produžila je operativnu licencu NIS-u, koja će važiti do 1. jula. Vlada Srbije je saopoštila da se kupoprodajni ugovor između MOL-a i Gazpromnjefta još finalizuje. Saopšteno je i da će MOL, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti snabdevanje srpskog tržišta i rad rafinerije u Pančevu, uz dalje jačanje mrežnih i logističkih veza energetskih postrojenja MOL grupe. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da ugovor predviđa da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Takođe je pojasnila da će prema njemu i rafinerija u Pančevu raditi minimum deset narednih godina u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija. Ministarka je navela da Sporazum osigurava da neće doći do poremećaja u poslovanju zavisnih društava, uključujući Petrohemiju. Navela je i da će predstavnici Srbije u Odboru direktora imati veći uticaj na odluke koje se donose. Žolt Hernadi: Učinićemo sve da NIS bide jačiPredsednik i generalni direktor MOL grupe Žolt Hernadi rekao je da će MOL, kao većinski akcionar, moći da upravlja NIS-om efikasno i na profesionalnim osnovama. "Učinićemo sve što možemo da NIS bude jači i profitabilniji i da nas Srbija vidi kao pouzdanog partnera", rekao je Hernadi. On je međutim, podsetio da još nije kraj procesa i da treba postići dogovor sa prodavcem, kao i odobrenje Sjedinjenih Američkih Država. Ugovor će stupiti na snagu samo ako se MOL i Gazpromnjeft dogovore oko kupoprodajnog ugovora i to odobri američka Кancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Vučić očekuje produženje licence za 15 danaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Tbilisiju da očekuje da će Vašington odobriti još poslednjih 15 dana produženja za NIS, poslednjih 15 dana produženja. "To je mali vremenski period i ja se nadam da će ruska strana prihvatiti taj sporazum", rekao je. Pored potpisivanja kupoprodajnog ugovora, za završetak transakcije potrebna su i dodatna regulatorna odobrenja. Američka administracija uvela je sankcije NIS-u, strateškoj naftnoj kompaniji u Srbiji, zbog većinskog ruskog vlasništva u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da okvirni sporazum koji će ove sedmice biti potpisan s Iranom "jasno i glasno" potvrđuje da Teheran neće razviti niti nabaviti nuklearno oružje, dok dvije strane pokušavaju krenuti ka okončanju svog rata. "Jedina stvar koja mi je zaista važna jeste da Iran nikada neće imati nuklearno oružje, i to se u sporazumu navodi jasno i glasno", rekao je Trump novinarima na samitu G7 u Francuskoj 16. juna. "Pravi pakao će se sručiti" na Iran ako ova islamska republika krene u nabavku nuklearnog oružja, dodao je on. "Naš dogovor s Iranom je postignut i trebao bi biti uspješan; sada se prelazi na drugu fazu za koju mislim da će zapravo biti lakša", rekao je. Sjedinjene Države i Iran su 15. juna elektronskim putem potpisali memorandum o razumijevanju kako bi okončali tromjesečni rat i ponovo otvorili Hormuški moreuz, prema riječima visokih zvaničnika američke administracije, dok je zvanično potpisivanje sporazuma zakazano za ceremoniju u Ženevi, u Švicarskoj, 19. juna. Trump nije iznio detalje okvirnog sporazuma, koji produžava trenutni prekid vatre za 60 dana kako bi se omogućili pregovori između dviju strana o postizanju trajnog okončanja sukoba, koji je počeo 28. februara američkim i izraelskim zračnim udarima na Iran. Iranski ministar vanjskih poslova Abbas Araqchi izjavio je 16. juna na brifingu za strane novinare da je "najvažnije" pitanje u memorandumu "proglašenje trenutnog i trajnog okončanja rata na svim frontovima, uključujući i Liban". Trump je izrazio frustraciju prema Izraelu i njegovom premijeru Benjaminu Netanyahuu zbog kontinuiranih napada na ciljeve unutar Libana za koje kaže da su usmjereni protiv militanata Hezbollaha. Hezbollah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veći dio južnog Libana. Sjedinjene Države ga smatraju terorističkom organizacijom, iako je Evropska unija na crnu listu stavila samo njegovo vojno krilo. Trump je novinarima na sastanku G7 16. juna rekao da, iako ima odličan odnos s Netanyahuom, izraelski lider mora biti "odgovorniji" kada je u pitanju Liban. I Teheran i Washington su proglasili pobjedu ovim sporazumom, uz oprečne signale u vezi sa njegovim sadržajem. Iranska državna novinska agencija Mehr objavila je ono što je navela kao detalje memoranduma o razumijevanju u 14 tačaka, navodeći da on predviđa razgovore o nuklearnim pitanjima i potpuno ukidanje sankcija Teheranu. Washington je naglasio da bi ključni element svakog sveobuhvatnog mirovnog sporazuma bio osiguranje da Iran ne dođe do nuklearnog oružja, te da Hormuški moreuz bude otvoren za slobodan protok brodskog saobraćaja. Moreuz, koji je ključna arterija za globalno snabdijevanje naftom i plinom, Iran je praktično zatvorio nakon pokretanja američko-izraelske vojne kampanje. Ovaj potez je potresao energetska tržišta i poremetio globalnu ekonomiju. Washington je insistirao na tome da će prolaz kroz moreuz ostati besplatan tokom 60 dana prema memorandumu, dok će se kroz regionalne razgovore utvrditi dugoročni aranžmani. Međutim, i dalje postoji nejasnoća u vezi s naknadama za prolaz kroz ovaj strateški plovni put. Novinska agencija Fars, bliska tvrdolinijskoj Islamskoj revolucionarnoj gardi, navela je da je "odlučeno da će pomorski saobraćaj kroz Zaljev regulisati Iran u koordinaciji s Omanom" – što su izjave koje su u suprotnosti s tvrdnjama Washingtona. Analitičari kažu da će proći sedmice prije nego što se ponovo uspostavi tranzit kroz Hormuški moreuz, koji je prije rata bio ruta za oko jednu petinu globalnog snabdijevanja naftom i plinom.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je apelaciju koja se odnosi na slučaj Milorada Dodika, proglasivši je neprihvatljivom odlukom sudije pojedinca u maju 2026. godine, potvrđeno je iz tog Suda za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodik se Sudu žalio nakon što je polovinom prošle godine pravosnažno osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini i razriješen dužnosti predsjednika entiteta Republika Srpska, tvrdeći da su mu odlukama domaćih institucija povrijeđena prava. U odgovoru Suda na upit RSE ne navodi se konkretan razlog odbacivanja apelacije, već se ističe da su razlozi obrazloženi u samoj odluci, donesenoj u skladu sa Pravilom 52A Suda. Pravilo 52A omogućava da sudija pojedinac odbaci predstavku kao neprihvatljivu već u početnoj fazi postupka, bez detaljnog razmatranja merituma. Takve odluke su konačne, donose se uz kratko obrazloženje i protiv njih ne postoji pravo žalbe. Iz Dodikove stranke Saveza nezavisnih socijaldemokrata nisu željeli komentirati odluku iz Strazbura. U Sudu ističu kako su odluka uz sudijsko obrazloženje dostavljeni apelantu ili njegovom pravnom zastupniku, a za RSE su pojasnili kako postoji više razloga zbog kojih neka apelacija može biti odbačena, u skladu sa Smjernicama o prihvatljivosti koje Sud koristi. U tom dokumentu se pojašnjava da Sud odbacuje predstavke, između ostalog, ako nisu iscrpljena domaća pravna sredstva, ako su podnesene izvan propisanog roka ili ako Sud smatra da su očigledno neosnovane. Takođe, Sud neće razmatrati predmet ako ne spada u nadležnost Konvencije ili ako podnosilac nije pretrpio značajnu štetu. Ova odluka dolazi nakon što je Evropski sud za ljudska prava, ranije, u aprilu ove godine, odbio i zahtjev Dodikovog pravnog tima za izricanje privremene mjere kojom se tražila obustava izvršenja presuda domaćih sudova u Bosni i Hercegovini. Zahtjev je bio podnesen na osnovu Pravila 39 Poslovnika Suda, koje se primjenjuje samo u izuzetnim slučajevima kada postoji neposredan rizik od nepopravljive štete po osnovna prava. Milorad Dodik je pravosnažno osuđen presudom Suda Bosne i Hercegovine na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH. Na osnovu te presude prestao mu je mandat predsjednika Republike Srpske, što su potvrdile i druge pravosudne instance u zemlji. Apelacija Evropskom sudu za ljudska prava podnesena je u januaru ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. juna posetio je Tbilisi, gde ga je ugostio njegov gruzijski kolega Mihail Kavelašvili. Nakon sastanka u četiri oka sa Vučićem u palati Orbelijani, Mihail Kavelašvili, koga je vladajuća stranka u Gruziji "Gruzijski san" izabrala za šestog predsednika te zemlje, napisao je na društvenoj mreži Fejsbuk: "Na sastanku smo razgovarali o bliskim prijateljskim vezama između dve zemlje, kulturnoj bliskosti, zajedničkim vrednostima i savremenim geopolitičkim izazovima." "Takođe smo razmotrili neophodnost produbljivanja saradnje između Gruzije i Srbije u političkoj, ekonomskoj, tehnološkoj, obrazovnoj i naučnoistraživačkoj oblasti", napisao je on. Lideri nakon sastanka nisu davali izjave niti komentare za medije. O čemu se razgovaralo u Tbilisiju? Mihail Kavelašvili naveo je da je rekao Vučiću da "kulturni identitet i složeni izazovi sa kojima se obe države suočavaju stvaraju čvrstu osnovu za dalji razvoj bilateralnih odnosa i međusobnu podršku na međunarodnoj sceni." Istakao je "pojačanu dinamiku poseta na visokom nivou između zemalja." Kavelašvili je bio u Beogradu u decembru 2025. godine i to je bila prva poseta Srbiji na predsedničkom nivou. "Danas predsednik Aleksandar Vučić prvi put dolazi u Tbilisi u okviru zvanične posete, što daje kvalitativno novi impuls partnerstvu Gruzije i Srbije i bilateralnom dijalogu", rekao je. Prema njegovim rečima, na sastanku su razmotreni politički procesi u obe zemlje i posebna pažnja posvećena je "važnosti obezbeđivanja globalnog mira, bezbednosti i stabilnosti." "U uslovima fundamentalne transformacije međunarodnog poretka i ravnoteže snaga, očuvanje stabilnosti i mira u našim regionima dobija poseban značaj", napisao je Kavelašvili. Srednji koridorReči je bio i o Srednjem koridoru koji povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije i Južnog Kavkaza. "Posebno sam naglasio da je Gruzija, kao jedna od ključnih karika Srednjeg koridora, zainteresovana za proširenje partnerstva sa regionom Zapadnog Balkana", napisao je Kavelašvili. Istakao je da će to "doprineti razvoju transportno-logističkih veza između Evrope i Azije". "Vektor koji je izabrala gruzijska vlada - mir, stabilnost i ekonomski prosperitet - ostaje nepromenjen", naveo je. Kao potvrdu toga naveo je "našu tradicionalnu mirovnu politiku na Južnom Kavkazu, koja ima za cilj postizanje dugoročne i održive stabilnosti u regionu i produbljivanje međusobnog poverenja između susednih država". Kavelašvili je rekao da je zahvalio predsedniku Srbije na "čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Gruzije". Ko su Mihail Kavelašvili i stranka Gruzijski san? Mihail Kavelašvili, proruski orijentisan političar i bivši fudbaler, vrši funkciju predsednika Gruzije od kraja decembra 2024. godine, a zakletvu je položio u jeku svakodnevnih protesta u Tbilisiju zbog sumnji da parlamentari izbori u oktobru nisu bili slobodni i pošteni. Stranka Gruzijski san, koja je na vlasti od 2012. godine, tada je pobedila na izborima, a nakon toga zamrznula pregovore o pristupanju Uniji i optužila Brisel da pokušava da organizuje puč u Tbilisiju. Gruzijski predsednik Kavelašvili bio je u poseti Beogradu u decembru 2025. godine, kada je u zajedničkoj konferenciji za štampu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, optužio Evropsku uniju za "dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji". "Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je Kavelašvili. "Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga", dodao je tada. Gruzija je dobila status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023., ali je odnos s Briselom bio narušen nakon usvajanja kontroverznog zakona o "stranim agentima" u maju 2025. godine, koji je kroz parlament progurao Gruzijski san. U Gruziji su zbog udaljavanja od evropskog puta organizovani česti protesti, a opozicija i aktivisti optužuju vladu Gruzijskog sna za udaljavanje zemlje od EU i približavanje Moskvi.

Države članice Evropske unije pokušaće da na sastanku 15. juna pronađu zajednički jezik o novom visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina je među temama na agendi sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU, koji se održava u Luksemburgu. Sastanku će prisustvovati i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je pre početka sastanka izrazila nadu da će se EU "ujediniti oko kandidata za poziciju visokog predstavnika". "Prema mom mišljenju, rad visokog predstavnika trebalo bi da funkcioniše na način da će vrlo brzo postati nepotreban, tako da će Bosna i Hercegovina povratiti puni suverenitet i da više neće biti potrebno donošenje odluka uz međunarodni nadzor", rekla je Kos. "Mi u Evropskoj komisiji pripremamo buduću viziju Bosne i Hercegovine", dodala je. Nakon najavljene ostavke sadašnjeg visokog predstavnika Christiana Schmidta, Savet za implementaciju mira (PIC) na sastanku održanom 4. juna nije postigao saglasnost o izboru novog šefa Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR). Dominirale su razlike u stavovima između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Italija je za ovu poziciju kandidovala 76-godišnjeg Antonija Zanardija Landija, koji ima podršku SAD. Novi sastanak PIC planiran je za kraj juna. Iz Ambasade Nemačke u Bosni i Hercegovini za Radio Slobodna Evropa rekli su da su "blizu odluke o nasledniku visokog predstavnika". "Odlučni smo da pronađemo kandidata koji ujedinjuje i koji će moći da radi sa svim stranama, uključujući domaće interesne grupe, na sprovođenju mandata visokog predstavnika. Održavaju se intenzivne konsultacije i spremni smo da se ponovo sastanemo sa našim partnerima u PIC kako bismo što pre finalizovali imenovanje. Važno je da bude izabran kandidat sa evropskim profilom, koji je podoban i kvalifikovan kao naslednik, kako bi se obezbedio uredan prelazak u junu", navela je Ambasada. Dodala je i da je cilj da se "postigne konsenzus do kraja juna kako bismo se mogli fokusirati na izbore u oktobru".

Međuvladina konferencija biće održana u Luksemburgu, a državu će predstavljati crnogorski premijer Milojko Spajić. Radi se o privremenom zatvaranju Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika i Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje. Time će Crna Gora imati ukupno 16 privremeno zatvorenih poglavlja od 33, koliko ih ima u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je prošle nedelje posetila Irsku, državu koja od 1. jula preuzima šestomesečno predsedavanje EU, potvrdila je da postoji volja da tokom irskog predsedavanja Crna Gora zaključi pristupne pregovore. "Ako svi zajedno uradimo naš posao kako treba, što znači Komisija, zemlja kandidat i države članice EU, onda bismo tokom irskog predsedavanja ili na njegovom kraju mogli da završimo dovođenje Crne Gore do cilja. Zašto je ovo toliko važno? Važno je jer, kao nikada ranije, proširenje daje rezultate kao najvažnija spoljnopolitička agenda Evropske unije u poslednjih 16 ili 17 meseci. Uspeli smo više nego u prethodnih 15 godina", rekla je Kos u Luksemburg uoči sastanka ministara spoljnih poslova država članica EU. Crna Gora se smatra najizvesnijom budućom članicom EU, sa izgledima da postane deo evropskog bloka do kraja ove decenije. U aprilu je u EU doneta odluka o formiranju radne grupe koja će raditi na nacrtu Sporazuma o pristupanju. Ulazak Crne Gore u EU označio bi kraj gotovo dvodecenijskog zastoja u procesu proširenja, što predstavlja najduži period u istoriji Unije bez prijema nove članice. Hrvatska već 13 godina nosi status najmlađe članice Evropske unije. U međuvremenu, EU se ne samo nije proširila već se i smanjila izlaskom Velike Britanije iz bloka nakon referenduma o BREXIT-u, održanog u junu 2016. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je 14. juna odbacilo kao neosnovane optužbe da Podgorica vodi hibridni rat protiv Srbije, ocenjujući da takve izjave odražavaju nespremnost dela političkih struktura u Beogradu da prihvate Crnu Goru kao suverenu državu. Razmena oštrih poruka usledila je nakon tvrdnji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Crna Gora i njeni mediji učestvuju u hibridnom delovanju protiv Srbije. Crnogorsko Ministarstvo je u saopštenju objavljenom na mreži X, ocenilo da učestale izjave iz susedne države svedoče o nespremnosti dela političkih struktura da prihvate Crnu Goru kao suverenu i ravnopravnu državu, a ne kao prostor koji treba vratiti zamišljenim političkim centrima. Dodalo je da ovakvi istupi po pravilu postaju intenzivniji kako se Crna Gora približava članstvu u EU i kako se bliže izbori. "Ostavljamo javnosti da procijeni da li takve izjave treba posmatrati kao uvod u nove kampanje dezinformacija i političkih pritisaka ili kao pokušaj skretanja pažnje sa problema koji nemaju nikakve veze sa Crnom Gorom", navodi se u saopštenju. Iz Ministarstva su podsetili da je odluka o obnovi crnogorske nezavisnosti konačna, demokratska i međunarodno verifikovana na referendumu, te da Crna Gora želi najbolje moguće odnose sa svim susedima, uključujući Srbiju. Ipak, naglašavaju da se ti odnosi mogu graditi isključivo na međusobnom poštovanju i prihvatanju realnosti, uz odlučno odbacivanje tvrdnji da je Crna Gora bilo kome oduzimala teritoriju. Na kraju se zaključuje da će Crna Gora nastaviti da insistira na evropskom putu, izgradnji ravnopravnog društva i pružanju podrške svim državama Zapadnog Balkana koje iskreno dele evropske vrednosti. Srpska diplomatija: Pojedini krugovi u Crnoj Gori hibridno deluju protiv SrbijeMinistarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da reagovanje Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore predstavlja "potvrdu hibridne prirode delovanja pojedinih krugova u Crnoj Gori prema političkom životu Srbije". Iz srpskog Ministarstva poručuju da su oštre javne prozivke i pokušaji ućutkivanja pokušaj neprimerenog uticaja na Srbiju, te da bi za odnose dve države bilo daleko korisnije da se sva otvorena pitanja rešavaju kroz institucionalni dijalog i diplomatske kanale. "Srbija nema nikakve pretenzije prema Crnoj Gori, niti dovodi u pitanje njenu državnost, ali njeni predstavnici imaju pravo da ukažu na pojave koje narušavaju dobrosusedske odnose i kontinuirano stvaranje atmosfere u kojoj se Srbija predstavlja kao problem i izgovor za unutrašnje političke neuspehe", navodi se u saopštenju. Zvanični Beograd je pozvao na zajednički rad na pitanjima od stvarnog interesa za građane – poput ekonomske saradnje, infrastrukturnog povezivanja i jačanja međusobnog poverenja. Ističe se da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku prema Podgorici, ali da očekuje isti nivo uvažavanja i poštovanja zauzvrat. Vučić: To je pravi hibridni ratPredsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije 14. juna za Televiziju Prva "da su mediji u Crnoj Gori imali značajnu ulogu u obojenoj revoluciji u Srbiji, a da Crna Gora vodi hibridni rat protiv Srbije". Upitan da prokomentariše kako danas vidi situaciju u Crnoj Gori, Vučić je kazao da je to "njihova (crnogorska) stvar", ali i da "jedino o čemu može da govori je odnos Crne Gore prema Srbiji". "Što se tiče odnosa prema Srbiji, to je apsolutno isto. Ni za jotu bolje, ni za jotu lošije. Na to sam već navikao. Nemojte da smetnete sa uma da je taj odnos bio dodatno pogoršan tokom provođenja obojene revolucije ovde, jer značajnu ulogu su imali mediji u Crnoj Gori, kao platforma za napad i rušenje vlasti u Srbiji. To je pravi hibridni rat. Pošto oni pričaju o hibridnom ratu, oni vode hibridni rat protiv Srbije i svi u tome učestvuju, ili se prave da ne vide da učestvuju", rekao je Vučić.