Evropska unija ostaje spremna na blisku saradnju sa budućom vladom Srbije na temeljima pristupanja EU rekle su u zajedničkoj izjavi šefica EU diplomatije Kaja Kallas i komesarka za proširenje Marta Kos. "Posebno na demokratskim kriterijima, nezavisnom pravosuđu i osnovnim pravima, uključujući slobodu medija", navodi se u saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). Kallas i Kos također navode da "brzo priznavanje izbornih rezultata od strane glavnih učesnika na izborima pokazuje posvećenost nesmetanom demokratskom procesu." "Zvanična potvrda izbornih rezultata trebala bi omogućiti urednu tranziciju, kao i formiranje parlamenta i vlade bez odlaganja, kako bi se moglo početi s rješavanjem ključnih izazova s kojima se Srbija suočava." Dodali su i da su slobodni, pošteni i fer izbori u skladu sa međunarodnim standardima "preduslov su za funkcionisanje demokratskih institucija i neophodni su kako bi Srbija ispunila kriterije za članstvo u Evropskoj uniji" EU je, navodi se dalje, primila k znanju preliminarne nalaze i zaključke Međunarodne misije za posmatranje izbora (IEOM), koju čine predstavnici Ureda OSCE-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropskog parlamenta (EP), Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope (PACE) i Parlamentarne skupštine OSCE-a (OSCE PA). "U svojim preliminarnim nalazima, IEOM je ukazao na generalno efikasno upravljanje pripremama za izbore, kao i na pozitivnu ocjenu svih faza izbornog dana na velikoj većini biračkih mjesta." IEOM je istakao da su "izborni ambijent narušile ukorijenjene prednosti koje uživa vladajuća stranka, uključujući zloupotrebu državnih resursa i izraženu pristrasnost medijskog izvještavanja u korist vladajuće stranke, zatim zastrašivanje i pritisci na birače, kandidate i civilno društvo, kao i ometanje aktivnosti u kampanji. Prijavljeni incidenti fizičkog nasilja izazvali su ozbiljnu zabrinutost." Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) saopštio je u izbornoj noći da je do 20 časova zabilježio više od 300 prijava nepravilnosti tokom izbornog dana. Crta je tada također saopštila da je zabilježen visok broj pojedinačnih nepravilnosti. Prema Crti na 48 posto biračkih mjesta primjećeno je fotografisanje glasačkih listića, a najviše u Beogradu, na čak 79 posto biračkih mesta, a potom u Vojvodini, na 58 posto birališta. Navedeno je i da je na 30 posto birališta bilo propusta u korišćenju UV lampe. Glasanje bez važećih dokumenata primećeno je na osam posto biračkih mesta. Predsjednik Evropskog vijeća razgovarao sa SrdanovićemPredsjednik Evropskog vijeća Antonio Košta (Costa) čestitao je Iliji Srdanoviću pobjedu Studentske liste na vanrednim poslaničkim izborima održanim u nedelju. "Upravo sam obavio dobar telefonski razgovor sa Ilijom Srdanovićem. Čestitao sam mu izbornu pobedu Studentske liste", napisao je Košta na platformi X. Košta je naveo da je sada prioritet da se bez odlaganja konstituiše parlament i formira nova vlada, uz mirnu tranziciju i uz puno poštovanje izbornih rezultata. "Mesto Srbije je u Evropskoj uniji. Spremni smo da podržimo njen evropski put, sa jasnim fokusom na reforme koje je srpski narod zatražio: vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija", dodao je predsjednik Evropskog vijeća. Na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista je, prema preliminarnim rezultatima, ubedljivo pobijedila. Time je okončana 14-godišnja vlast populiste Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke.

Vlada Crne Gore usvojila je novu uredbu o viznom režimu kojom državljani više od 80 država mogu bez vize ulaziti u zemlju i boraviti do 90 dana, prenosi agencija Beta. Zbog usklađivanja vizne politike sa Evropskom unijom, od 1. novembra državljanima Rusije, Belorusije, Turske, Saudijske Arabije i Kine će za ulazak u Crnu Goru biti potrebne vize. Prema tekstu uredbe, državljani velikog broja država moći će da ulaze u Crnu Goru, prolaze kroz njenu teritoriju i borave do 90 dana bez vize, uz važeću putnu ispravu. Među njima su državljani država članica Evropske unije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Australije, Novog Zelanda i brojnih drugih zemalja. Članom 1 propisano je da državljani navedenih država "mogu ulaziti, prelaziti preko teritorije i boraviti u Crnoj Gori do 90 dana", bez obaveze pribavljanja vize. Bez vize do 90 dana mogu boraviti i imaoci važećih putnih isprava posebnih administrativnih područja Kine, Hong Konga i Makaa, kao i pojedinih prekomorskih teritorija Kraljevine Nizozemske i Ujedinjenog Kraljevstva, te imaoci putnih isprava izdatih za Tajvan, pod uslovima utvrđenim uredbom. Ulazak moguć i sa ličnom kartom. Nova uredba zadržava mogućnost ulaska u Crnu Goru sa važećom ličnom kartom za državljane država članica Evropske unije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Islanda, Kosova, Lihtenštajna, Severne Makedonije, Monaka, Norveške, San Marina, Srbije, Svete Stolice i Švajcarske. Članom 2 propisano je da državljani tih država "mogu ulaziti, prelaziti preko teritorije i boraviti u Crnoj Gori do 30 dana, bez vize, sa važećom ličnom kartom". Vlada je u julu odlučila da od 1. novembra uvede vizni režim za pet država čiji su građani do sada imali povoljnije uslove za ulazak u Crnu Goru nego u zemlje EU. Ministarstvo vanjskih poslova tada je saopštilo da je tim potezom Crna Gora u potpunosti uskladila viznu politiku sa Unijom i ispunila jedno od završnih merila u pregovaračkom Poglavlju 24, koje obuhvata pravdu, slobodu i bezbednost. Promena je posebno osjetljiva za Crnu Goru zbog njenog turizma, koji snažno zavisi od stranih gostiju. U avgustu ove godine stranci su ostvarili više od 91 odsto svih noćenja u kolektivnom smeštaju, prema podacima Uprave za statistiku MONSTAT. Rusija je već najavila recipročne mere. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je sredinom oktobra da će, nakon što Podgorica uvede vize ruskim državljanima, i građanima Crne Gore biti potrebne vize za putovanje u Rusiju. Moskva tvrdi da će ta odluka smanjiti broj ruskih turista i negativno uticati na crnogorsku privredu i investicije. Crna Gora je godinama bila jedna od retkih evropskih turističkih destinacija u koju su ruski državljani mogli putovati bez vize, a nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. u zemlju se doselio i značajan broj ruskih državljana. Kako bi ublažila posledice uvođenja viza, Vlada je proširila mogućnosti za njihovo izdavanje preko kompanije VFS Global. Zahtevi se već mogu podneti u viznim centrima, između ostalog, u Rusiji, Turskoj, Azerbejdžanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a vlasti su najavile dalje širenje mreže.

Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je 27. oktobra da su formirani predmeti povodom dve krivične prijave podnete protiv ambasadora Srbije u Slovačkoj Aleksandra Nakića i ambasadora u SAD Dragana Šutanovca zbog zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo je saopštilo da je krivična prijava protiv njih podneta zbog "povrede prava glasanja". Navodi se i da je tužilaštvo 20. oktobra uputilo zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Kako navode, tužilaštvu za organizovani kriminal dostavljeno je još 13 krivičnih prijava protiv više ambasadora Srbije za zloupotrebu službenog položaja, povredu prava glasanja i sprečavanja održavanja glasanja. Krivične prijave podnesene su, kako navode, i protiv ministra spoljnih poslova u Vladi Marka Đurića, načenika Odeljenja za bezbednost u Generalnom sekretarijatu Ministarstva spoljnih poslova Veska Radovića, kao i vršioca dužnosti Generalnog sekretara u Ministarstvu Dušana Kozareva. "Odmah po prijemu navedenih krivičnih prijava u rad postupajući javni tužilac za organizovani kriminal je preduzeo hitno prikupljanje informacija i zatražio vršenje provera od strane MUP-SBPOK", navodi se u saopštenju. U Srbiji su 25. oktobra održani vanredni parlamentarni izbori na kojim je pobedu odnela opoziciona "Studentska lista". Lider liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je poraz, čime je okončana njegova vladavina duga 14 godina. Građani su na izborima glasali na 93 izborna mesta u inostranstvu. Bez obzira na to u kom se kraju sveta nalaze, morali su da glasaju po lokalnom vremenu u Srbiji. Uprkos rekordnom broju prijavljenih glasača širom sveta, gotovo trostruko većim u odnosu na prošle izbore, vlast je odbila da otvori biračka mesta u desetinama gradova. Kako je RSE ranije objavio, među gradovima u kojima se nije moglo glasati, a na prethodnim izborima je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj. Kako je izvestio RSE, pojedini državljani Srbije koji žive u inostranstvu putovali su stotinama, pa i više od hiljadu kilometara, kako bi glasali.

Tužilaštvo Zeničko-dobojskog kantona podiglo je optužnicu protiv Rame Isaka, ministra unutrašnjih poslova bh. entiteta Federacija BiH zbog krivičnog djela ugrožavanje sigurnosti, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ovog tužilaštva. Optužnica je upućena na potvrđivanje sudiji Opštinskog suda u Žepču. Iz Tužilaštva Zeničkog-dobojskog kantona za RSE nisu mogli govoriti o detaljima optužnice, koja je podignuta 15. oktobra, navodeći da još uvijek nisu dobili rješenje suda o tome da li se optužnica potvrđuje ili odbija. Šta kaže nadležni ministar?Ramo Isak, ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH za RSE kaže kako je saslušan u Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona u svojstvu "oštećenog". Navodi da je osoba koja ga je prijavila uputila njemu i njegovoj porodici prijetnje, zbog čega ga je, dodaje, prijavio Federalnoj upravi policije i Tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona. "Gdje sam ja uključio telefon da svi koji su prisutni u prostoriji, moji pratioci i uposlenici federalnog ministarstva, slušaju i gdje je uputio ozbiljne pretnje, gdje mi nudio mito da mu završim određene stvari. Za sve navedeno ja sam pomenuto lice prijavio Federalnoj upravi policije i tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona i saslušan sam u svojstvu oštećenog, kako ja, tako i svi svjedoci", ističe Isak za RSE. Na upit RSE da li mu je poznato zbog čega je protiv njega podignuta optužnica, Isak navodi kako ima "informaciju navodno da me je lažno prijavio, jer mi je prije slao neke prijatelje zajedničke da me zamoli da povučem prijavu protiv njega". Saslušanje zbog slučaja 'Munjić'Isak dodaje i kako je prošle sedmice saslušan sa predsjednikom Vlade Federacije BiH Nerminom Nikšićem i u Posebnom odjelu Federalnog tužilaštva FBiH (POSKOK). Radi se o istrazi koju ovaj odjel vodi protiv šefa Federalne uprave policije (FUP) Vahidina Munjića, šefice kabineta premijera FBiH Arijane Huseinović-Ajanović, policijskog službenika Muhameda Ohranovića i direktora Policijske akademije BiH Ervina Mušinovića. Munjić, Huseinović-Ajanović, Ohranović i Mušinović sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja, davanje i primanje nagrade ili drugih oblika koristi za trgovinu uticajem, te posredovanje ili pogodovanje pri zapošljavanju i napredovanjima na pozicijama. Munjić se, pored ostalog, tereti i da je kao direktor FUP-a otkrivao informacije iz krivičnih postupaka. Još u aprilu ove godine u MUP-u Federacije BiH su provedeni pretresi, u okviru kojih su obuhvaćene i službene prostorije ministra Rame Isaka. Tada je saopšteno kako je naredbama obuhvaćen pretres federalnog ministra unutrašnjih poslova Rame Isaka, službenih prostorija, kao i službenih računara koje koristi, uključujući i računare njegovih savjetnika i sekretara Federalnog ministarstva unutrašnjih poslova, te izuzimanje materijalne dokumentacije i mobilnog uređaja. "To je obično imenovanje gospodina Munjića kojeg nit' sam predložio, nit' sam imenovao. Prije mog dolaska je predložen, imenovala ga vlada, a ne ja", izjavio je Isak za RSE 27. oktobra. Još u decembru prošle godine policija je pretresla kancelarije Nermina Nikšića, premijera Federacije Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Ministarstva prometa i komunikacija ovog entiteta u Mostaru, te jedan privatni stambeni objekt. Tada su privremeno oduzeti službeni laptopi i dokumentacija u cilju prikupljanja dodatnih dokaza za daljnji rad na predmetu "Munjić i drugi", saopštio je tada Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organiziranog i međukantonalnog kriminala Vrhovnog suda Federacije BiH (POSKOK). Prepiske na osnovu kojih je otvorena istraga potiču iz mobitela koji su Munjiću oduzeti kad je uhapšen u predmetu "Black Tie 2". Taj predmet se odnosi na još uvijek otvorenu istragu državnog Tužilaštva BiH o grupi koja je sarađivala s narkobosom Edinom Gačaninom, koji, prema EUROPOL-u, kontroliše veliki dio evropskog tržišta kokainom. Munjić je tada bio među 23 osobe koje su uhapsile domaće policijske snage, u sklopu istrage u koju su uključeni i američki Federalni istražni biro (FBI) i Uprave za borbu protiv droga (DEA), te EUROPOL. Odbrana osumnjičenih odbacuje optužbe, navodeći da je riječ o indicijama i tvrdnjama.

Prekid vatre s ciljem da se omogući ulazak humanitarne pomoći u grad Oleški na istoku Ukrajine, u čijem postizanju su posredovale SAD, stupio je na snagu u ranim jutarnjim časovima u utorak, nedugo nakon što je u ruskim vazdušnim napadima na Kijev ubijena najmanje jedna osoba. Dogovor u kojem je prošle nedelje posredovala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump) i koji su potvrdili Moskva i Kijev, postignut je za grad na liniji fronta u kojem su preostali stanovnici uglavnom stariji ljudi kojima su hitno potrebni medicinska pomoć, lekovi, hrana i čista voda. "Primirje je počelo, a ukrajinska strana poštuje svoje obaveze", napisao je na Telegramu u utorak Dmitro Lubinec, ukrajinski ombudsman za ljudska prava. "Danas u tri sata po kijevskom i četiri sata po moskovskom vremenu počeo je prekid vatre u određenim oblastima povezanim s humanitarnom misijom", dodao je on. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je prekinulo vatru na smeru ka Hersonu i uvelo "režim prekida vatre" uoči planirane humanitarne operacije u Oleškiju. Oleški se nalazi na okupiranoj obali Dnjepra, preko puta regionalnog glavnog grada Hersona. Pre početka ruske invazije u februaru 2022, grad je imao oko 24.000 stanovnika. Kancelarija Melanije Tramp procenjuje da je ostalo između 1.700 i 2.000 ljudi, uključujući oko 50 dece. Smatra se da su većina njih stariji stanovnici koji nisu mogli ili nisu želeli da odu. Od 2022. nije bilo zvaničnog popisa stanovništva. Grad je godinama izložen borbama, uz raseljavanje i izolaciju. Uništenje obližnje brane Kahovka u junu 2023. dodatno je pogoršalo razaranja, pošto je procenjeno da je oko 90 odsto teritorije Oleškija bilo poplavljeno. Rusija udara po Kijevu, Zelenski traži protivvazdušnu odbranuU ruskim vazdušni napadima kasno u ponedeljak je pogođen Kijev, gde su oštećeni studentski dom i drugi civilni objekti, a poginula je najmanje jedna osoba. Predsednik Volodimir Zelenski pozvao je partnere Ukrajine da obezbede "odgovarajuća sredstva" kako bi zemlja mogla da se brani. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je povređeno najmanje 10 ljudi, "od kojih su većina studenti iz univerzitetskog doma". "Upravo u ovakvim okolnostima, kada je pretnja stalna, kada udari mogu doći u svakom trenutku i pogoditi direktno gradove i sela, veštačka odlaganja u isporuci protivvazdušne odbrane Ukrajini pomažu teroru", naveo je Zelenski u objavi na društvenim mrežama. "Važno je da naši partneri razumeju da Ukrajini trebaju odgovarajuća sredstva za uništavanje ruskih lansera balističkih raketa. To bi bio najefikasniji način da se spasu životi. Važno je da svet vidi da Rusija ne pokazuje ništa osim želje da ubija i da nastavi rat", dodao je on. Članovi američkog Kongresa nastoje da ospore odluku predsednika Donalda Trampa (Trump) da ublaži ograničenja na uvoz ruske energenata i traže garancije da će Kijev zadržati pristup ključnoj američkoj vojnoj i obaveštajnoj podršci. Kroz niz zakonodavnih inicijativa, kongresnih istraga i apela upućenih administraciji, republikanci i demokrate upozorili su da bi odluke koje idu u korist Moskvi ili remete borbene kapacitete Ukrajine mogle ugroziti nacionalnu bezbednost SAD, oslabiti ovlašćenja Kongresa i produžiti ratnu kampanju Rusije. Otpor u Kongresu je usledio nakon što je administracija odobrila transakcije u vezi s ruskim dizel-gorivom, uz izveštaje da je ukrajinski pristup SpaceX-ovom Starlinku i vojnim satelitskim komunikacionim sistemima Starshield bio ograničen. Ukrajinski zvaničnici kažu da su smetnje uticale na vojne operacije, iako su poslednjih dana saopštili da je brzina satelitske veze vraćena. Ostaje nejasno ko je uveo ograničenja. Zelenski već nekoliko meseci poziva SAD i druge saveznike da povećaju isporuke ključnih odbrambenih sistema, poput raketa Patriot, usred gotovo svakonoćnih ruskih napada balističkim raketama i dronovima. On je prošle nedelje rekao da Ukrajina i dalje čeka ranije dogovorene isporuke presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Uprkos ubedljivim dokazima o suprotnom, ruski zvaničnici negiraju da napade na civilnu infrastrukturu u sukobu koji besni od februara 2022, kada je Kremlj pokrenuo opštu invaziju na susednu zemlju. Univerzitet pogođen u napadu identifikovan je kao Državni univerzitet trgovine i ekonomije (SUTE), jedna od najvećih kijevskih visokoškolskih ustanova sa više od 15.000 studenata.

Iran i tri članice regionalnog pakta o uzajamnoj odbrani dogovorili su se da nastave razgovore posle prvog sastanka održanog u Teheranu, izvestila je iranska državna televizija. Iranski zvaničnici sastali su se u ponedeljak s predstavnicima Saudijske Arabije, Pakistana i Turske – potpisnicama "Odbrambenog saveza iz Meke" – kako bi došlo do smanjenja tenzija u regionu. Strane su "dogovorile da nastave razgovore u cilju jačanja saradnje... uključujući pitanja regionalnog mira i bezbednosti", navela je državna televizija. Sastanak je održan pošto je sukob između SAD i Irana, uz sve učestalije napade Huta svrstanih uz Iran na Saudijsku Arabiju, izazivao ozbiljne potrese u regionu i poremetio globalne tokove nafte i druge robe. 'Pokušaj u poslednjem trenutku'Uoči sastanka, jedan visoki bezbednosni zvaničnik iz Islamabada rekao je za RSE da je jedan od glavnih ciljeva bio pokušaj da se Iran ubedi da iskoristi svoj uticaj na Hute kako bi se zaustavili napadi na Saudijsku Arabiju. Zvaničnik je rekao da su članice saveza bile spremne da, kao sredstvo pritiska, pokrenu pitanje moguće bliže bezbednosne saradnje Saudijske Arabije i Izraela. "Ključno pitanje glasi: zašto bi Iran na to pristao? Odgovor je da bi Saudijska Arabija mogla zatražiti podršku od Izraela, što bi potencijalno zahtevalo da pristupi Abrahamovim sporazumima", rekao je ovaj zvaničnik. Ti sporazumi potpisani 2020. doveli su do normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih država, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein. "S obzirom na to da Turska već ima diplomatske odnose s Izraelom, ova trojka bi mogla da taj scenario stavi na sto ako Teheran odbije da obuzda Hute", rekao je zvaničnik. Iako bi Iran mogao da popusti i iskoristi svoj uticaj na Hute, zvaničnik je dodao da je malo verovatno da će režim ublažiti svoj stav kada je reč o pregovorima sa SAD o samom sukobu. Azaz Sajed, analitičar iz Islamabada, izjavio je da je sukob između SAD i Irana bio jedna od ključnih tema sastanka, posebno u svetlu strahovanja da se Vašington priprema za obnovu vojnih napada na Iran. Moćni načelnik pakistanske vojske Asim Munir boravio je prošle nedelje u Teheranu, gde je, prema izveštajima, uputio "poslednje upozorenje" iranskoj vladi. "Ovo je izgleda bio poslednji pokušaj da se Iranci ubede" da prihvate pregovaračko rešenje sa SAD, rekao je Sajed za RSE. "Tri partnera će, naravno, tražiti okončanje napada Huta, ali ključna poruka odnosi se na postizanje šireg sporazuma", dodao je on. Viši analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi Hamidreza Azizi iz Belgije rekao je da je sastanak u Teheranu bio pokušaj u poslednjem trenutku da se spreči nova eskalacija. "Čini se da je trenutni prioritet pronalaženje načina da se spreči ponovno izbijanje rata između Irana i Sjedinjenih Država", rekao je Azizi za RSE. Azizi je rekao da je sastanak u ponedeljak u suštini bio nastavak diplomatskih napora koji su u toku, a sam tajming ukazuje na to da su zemlje u regionu sve zabrinutije da za te napore ponestaje vremena. Huti, saveznici Teherana koji prevashodno deluju iz Jemena, intenzivirali su raketne napade na Saudijsku Arabiju, gađajući aerodrome i naftnu infrastrukturu, u vreme kada je protok energenata na Bliskom istoku već ograničen usled zatvaranja Ormuskog moreuza kroz koji inače prolazi oko petina svetskih količina nafte i gasa. Ranije ovog meseca, Huti pobunjenici napali su Međunarodni aerodrom "Kralj Kalid" u Rijadu, pri čemu je poginulo 13 ljudi, a više od 300 je ranjeno. Pobunjenici su takođe upozorili avio-kompanije da ne koriste vazdušni prostor Saudijske Arabije. Kao odgovor na to, Saudijska Arabija je izvela napade na položaje Huta u Jemenu. Ovi sukobi su bacili svetlo na složene diplomatske odnose između država na Bliskom istoku. Savezom iz Meke uspostavljen je sistem kolektivne bezbednosti, po uzoru na Član 5 NATO-a, prema kojem se "svaki oružani napad na bilo koju od tri države smatra napadom na sve njih". Tenzije između Irana i PakistanaSastanak je održan i u vreme pojačanih tenzija između Irana i Pakistana, pošto je Islamabad zatvorio dva granična prelaza između svoje pokrajine Balučistan i iranske pokrajine Sistan-Balučistan. Pakistan je takođe uveo izmene u proceduru za E-obrazac, digitalnu deklaraciju koja omogućava praćenje priliva deviznih sredstava, za iranski izvoz u tu zemlju. Prema navodima izvora, Islamabad je takođe suspendovao dozvolu za rad avio-kompaniji Mahan Air, za koju se veruje da je povezana s iranskom Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC). Iranske i pakistanske vlasti nisu ni potvrdile ni demantovale te navode. Kao odgovor na to, iranska strana je obustavila izvoz tečnog naftnog gasa u Pakistan, što je dovelo do višestrukog rasta cena gasa za domaćinstva i komercijalne potrošače. Pakistan iz Irana svakodnevno uvozi oko 7.000 tona tečnog naftnog gasa. "Poseta takođe podvlači ključnu ulogu država potpisnica pakta iz Meke u unapređenju regionalne bezbednosti i stabilnosti, kao i njihovu posvećenost saradnji sa svim državama u regionu radi ostvarivanja tog cilja", naveo je u objavi na društvenim mrežama Rajed Krimli, zamenik saudijskog ministra za javnu diplomatiju. Komentarišući zatvaranje graničnih prelaza između Irana i Pakistana, iranski ambasador u Islamabadu Reza Amiri Mogadam naveo je na društvenim mrežama da su u toku konsultacije s pakistanskom stranom kako bi se rešilo pitanje prekogranične trgovine. Mogadam je naveo da je nekoliko stotina kamiona koji prevoze tečni naftni gas prešlo granicu na prelazu Rimdan i ušlo u Gabd, na pakistanskoj strani. Međutim, iako su tamo već nekoliko nedelja, ti kamioni još nisu istovareni niti su prošli carinsku proceduru, što dodatno otežava kretanje robe i nesmetano odvijanje bilateralne trgovine. Značajan korakRabija Ahtar, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lahoru, izjavila je da je primarna briga tri partnera bila da spreče dalju eskalaciju trenutne konfrontacije. "Niko za tim stolom nema stvarne koristi od još jednog regionalnog rata", rekla je Ahtar za RSE i dodala da bi, ako učesnici uspeju da postignu određeni stepen razumevanja o uzdržanosti – posebno kada je reč o bezbednosti Saudijske Arabije, Hutima i daljoj eskalaciji odnosa sa Iranom – to samo po sebi predstavljalo značajan ishod. "Dakle, ja bih ovo posmatrala pre kao pokušaj upravljanja regionalnom krizom, nego kao stvaranje nove bezbednosne arhitekture. A u trenutnim okolnostima, čak bi i to bilo veoma značajno", ocenila je Ahtar. Azizi, iz Međunarodne krizne grupe, naveo je da bi sastanak mogao pomoći u smanjenju tenzija, bar privremeno, održavanjem otvorenih kanala komunikacije. "Ipak, glavni problem ostaje nerešen: Iran zahteva verodostojne bezbednosne garancije protiv ponovnih napada, dok regionalni posrednici imaju ograničen uticaj na odluke Vašingtona".

Nekoliko desetina demonstranata nezadovoljnih načinom izveštavanja tabloida Informer, bliskog bivšoj vlasti Srpske napredne stranke, upalo je u redakciju tog medija u Beogradu. Prethodno se pred zgradom Informera okupio veći broj ljudi. Tokom večeri i ispred TV Pink, koja je takođe bila bliska vlasti Aleksandra Vučića, okupili su se građani, a zgradu televizije obezbeđuje policijski kordon, prenela je agencija Beta. Okupljeni su gađali zgradu televizije jajima i flašama. Došlo je do koškanja između policije i demonstranata. Studenti u blokadi saopštili su da ne podržavaju upade u medije i institucije. "Medije ćemo oslobađati u Skupštini, institucionalnom borbom za slobodu i profesionalno novinarstvo", naveli su na društvenim mrežama. Ispred zgrade Informera se velika grupa demonstranata sukobila s policijom koja je pokušala da ih potisne. Među demonstrantima koji su ušli u Informer bila je Dijana Hrka, majka Stefana Hrka koji je poginuo u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Ta tragedija je bila okidač za proteste koji su pokrenuli studenti tražeći odgovornost nadležnih, Po ulasku u redakciju, demonstranti su ušli u raspravu sa zaposlenima na Informeru, među kojima je i urednik Dragan J. Vučićević koji se raspravljao s Dijanom Hrka. Televizija Informer je tada uključila direktan prenos rasprave demonstranata sa zaposlenima. U jednom trenutku, došlo je i do guranja među prisutnima. Tokom protesta u Srbiji u prethodne dve godine Studenti u blokadi su tražili da se ukine taj privatni provladin medij zbog neprofesionalnog i huškačkog izveštavanja o studentskim protestima.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović čestitao je u ponedeljak Studentskoj listi na pobedi na parlamentarnim izborima u Srbiji i izrazio nadu da će nova vlast u Beogradu poboljšanju saradnje s BiH i drugim državama u regionu. Posle pobede Studentske liste, koja je osvojila apsolutnu većinu u Skupštini Srbiji, Bećirović je na Instagramu naveo da "BiH ostaje posvećena izgradnji međudržavnih i dobrosusjedskih odnosa, zasnovanih na međusobnom uvažavanju, ravnopravnoj saradnji i zajedničkoj evropskoj perspektivi". "Nadam se da će nova vlast u Republici Srbiji raditi na poboljšanju međudržavne saradnje s Bosnom i Hercegovinom i drugim državama u regiji, te da ćemo kroz otvoren dijalog i ravnopravnu saradnju doprinositi miru, stabilnosti i boljoj budućnosti građana obje države", rekao je Bećirović. Prethodno je i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković uz čestitku Studentskoj listi rekao da od novih vlasti u Srbiji očekuje bolju saradnju i puno poštivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, kao i svih ljudi koji u njoj žive. Dosadašnja praksa vlasti Srbije da pod plaštom 'brige o narodu' podržavaju i pomažu korumpirane političke elite u Bosni i Hercegovini nije donijela ništa dobro ni Bosni i Hercegovini ni Srbima koji žive u našoj zemlji", naveo je Konaković na Fejsbuku (Facebook). Odnosi Srbije i BiH su se pogoršali poslednjih meseci, posebno posle sahrane optuženog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu uz državne počasti. Konaković je tada prvo povukao deo diplomatskog osoblja iz ambasade BiH u Beogradu a zatim i proterao dvojicu srpskih diplomata iz BiH, navodeći da "odmah" prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom da to može da uradi.

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je u ponedeljak da je podiglo optužnicu protiv S.R. zbog učešća u napadu na kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana u septembru 2023. Optužnica je podneta Osnovnom sudu u Prištini. On je optužen za izvršenje terorističkog dela i teških dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova. Prema navodima tužilaštva, S.R. je učestvovao u napadu "kao deo strukturirane i teško naoružane terorističke grupe", zajedno s optuženima obuhvaćenim optužnicom podignutom 11. septembra 2024. On je uhapšen 17. aprila 2026. na graničnom prelazu sa Srbijom, u Merdaru. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjal Svečlja (Xhelal Svecla) tada je identifikovao uhapšenog kao Stefana Radulovića. U napadu u Banjskoj naoružana grupa Srba ubila je narednika kosovske policije Afrima Bunjakua, posle čega su u okršajima s policijom poginula i tri napadača. Optužnica iz septembra 2024. obuhvatala je 45 optuženih. Prema njoj, grupa je imala za cilj otcepljenje severnog dela Kosova i njegovog pripajanja Srbiji nasilnim putem i uz upotrebu teškog naoružanja. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koju podržava Beograd. Kosovo je napad okarakterisalo kao teroristički čin i optužilo Srbiju da stoji iza njega. Beograd je te optužbe odbacio.

Sjedinjene Američke Države zatražile su od Bosne i Hercegovine izručenje Mevlida Jašarevića zbog optužbi za pokušaj ubistva američkih službenika tokom napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu 2011. godine, saznaje Radio Slobodna Evropa iz izvora upoznatih sa slučajem. Zahtjev za izručenje upućen je dan pred istek njegove 15-godišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog terorističkog napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu. Jašarević je 2013. pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog terorističkog napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu 28. oktobra 2011. Tokom napada ispalio je više od stotinu metaka na zgradu ambasade te teško ranio policajca Mirsada Velića, koji je osiguravao objekt. Prema saznanjima RSE, američke vlasti sada traže njegovo izručenje radi vođenja postupka za pokušaj ubistva američkih službenika povezanog s istim događajem iz 2011. godine. Ročište za određenje ekstradicijskog pritvora, tokom kojeg će biti odlučeno o izručenju, bit će održano u utorak ujutro, kad je Jašarević trebao izaći iz zatvora. Američko Ministarstvo pravde je još 2012. godine saopćilo da je u Washingtonu podignuta optužnicu protiv Jašarevića zbog pokušaja ubistva američkih službenika, napada smrtonosnim oružjem na američke službenike i zaposlenike, uništavanja imovine te krivičnih djela povezanih s upotrebom vatrenog oružja tokom napada na Ambasadu SAD-a u Sarajevu 2011. godine. Američka optužnica podignuta je u trenutku kad je Jašarević bio u pritvoru u BiH, i iz Ministarstva pravde SAD-a je navedeno da podržavaju odluku bh. institucija da optuže i procesuiraju osobe za koje se sumnja da su sudjelovale u napadu na Ambasadu. Vijest o američkom zahtjevu dolazi istog dana kada je Sud Bosne i Hercegovine oslobodio Jašarevića optužbi za sprječavanje djelatnika zatvora u obavljanju službenih radnji tokom izdržavanja zatvorske kazne. Jašarević je državljanin Srbije i ne posjeduje državljanstvo BiH. Njegova braniteljica Alma Tabaković je rekla da je "Jašarević žrtva beskonačnog procesuiranja. Ovo je beskonačni 'proces'."

Kina je spremna da s novim vlastima u Srbiji nastavi saradnju i da unapređuje tradicionalno prijateljstvo dve zemlje, izjavio je u ponedeljak portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun. Posle ubedljive pobede "Studentske liste" nad listom "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom čije vladavine su dve zemlje ojačale odnose, Guo je na konferenciji za novinare rekao da Kina "poštuje nezavisan izbor naroda drugih država". "Spremni smo da s novom vladom Srbije nastavimo da unapređujemo tradicionalno prijateljstvo, učvršćujemo političko uzajamno poverenje i proširujemo praktičnu saradnju na osnovama uzajamnog poštovanja, ravnopravnosti i obostrane koristi, kako bi se očuvao stabilan i kontinuiran razvoj bilateralnih odnosa", rekao je Guo. Srbija se, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, poslednjih godina pod vlašću Vučića i njegove Srpske napredne stranke sve više okretala Kini, dok su lideri dve države isticali da Kinu i Srbiju vezuje "čelično prijateljstvo". Zbog odnosa s Kinom, ali i Rusijom, u amerčkom Kongresu je takođe iskazana dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije. "Studentska lista" nastala iz studentskih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tokom predizborne kampanje se uglavnom fokusirala na unutrašnja pitanja poput korupcije i vladavine prava. Tragedija u Novom Sadu se dogodila četiri meseca posle svečanog otvaranja rekonstruisane stanične zgrade. Rekonstrukcija je urađena u okviru izgradnje brze pruge Beograd – Subotica, koja treba da bude deo međunarodne pruge do Budimpešte, kao deo kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put". Istraga je pokrenuta nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Nije poznato da li se ispituje odgovornost kineskih investitora, dok su osumnjičena dva bivša ministra Vlade Srbije.

Američki Stejt department je u izjavi za RSE pozdravio učešće građana Srbije na parlamentarnim izborima. Portparol Stejt departmenta je naveo da su upoznati sa preliminarnim rezultatima, uključujući i priznanje poraza od strane bivšeg predsednika Vučića. "Radujemo se nastavku i daljem unapređenju našeg partnerstva sa novoizabranim članovima Narodne skupštine Srbije i građanima Srbije, nadovezujući se na zamah ostvaren tokom protekle godine, između ostalog i pokretanjem Strateškog dijaloga", navedeno je. Prema preliminarnim rezultatima izbora održanim 25. oktobra Studentska lista je osvojila 52,54 odsto glasova izašlih birača, dok je "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića osvojila 39,29 odsto glasova. Vučić je posle 14-godišnje vladavine priznao poraz i čestitao Studentskoj listi. Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju. Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti. Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.

Novosadska akademska mreža Slobodan univerzitet zatražila je danas od rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića da, zajedno sa svojim timom, u roku od 72 sata podnese ostavku. U suprotnom će, kako su najavili, univerzitetski profesori pokrenuti postupak njihovog razrešenja. Optužuju ga za urušavanje autonomije univerziteta, između ostalog jer je nakon protesta u univerzitetskom kampusu 5. septembra 2025, koji je obeležilo policijsko nasilje i brutalnost, uveo policiju u Rektorat. Madić je na izborima koji su održani u nedelju 25. septembra podržao listu Srpske napredne stranke (SNS), koja je nakon 14 godina izgubila vlast. On se do sada se nije oglašavao povodom zahteva za ostavku. Odgovor nije stigao ni na hitan upit RSE Rektoratu. Madićevu ostavku studenti u blokadi i profesori zahtevaju od početka studentskih blokada koje su počele nakon smrti 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, a kojima se tražila politička i krivična odgovornost vlasti. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Sedlar, naveo da ostavke treba da podnesu i dekani svih fakulteta koji nisu stali uz svoje profesore i studente. Kao one fakultete koji su bili uz svoje zaposlene i studente naveo je pet fakulteta Univerziteta u Novom Sadu – Prirodno-matematički fakultet, Akademija umetnosti, Pedagoški fakultet, Građevinski fakultet u Subotici i Ekonomski fakultet u Subotici. "Naša borba za slobodan Univerzitet se nastavlja, od danas na novi način", naglasio je Sedlar. On je upitao i da li postoji ijedan univerzitet na kojem su otkaze dobili profesori na način na koji su otpušteni Jelena Kleut i Vladimir Mihić, doskorašnji profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Uprkos pozitivnim ocenama stručnih tela, dvoje profesora ostalo je bez posla nakon što Senat Univerziteta Jelenu Kleut nije izabrao u zvanje redovne profesorke, a Vladimira Mihića u zvanje vanrednog profesora. Deo akademske zajdenice ocenio je to kao politički pritisak vlasti zbog njihove podrške studentskim protestima. Predstavnici Slobodnog univerziteta su ispred Rektorata proslavili pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima. Njima se pridružio deo zaposlenih u Rektoratu. Zastavu Slobodnog univerziteta su okačili na zgradu Rektorata i uneli je u ovu instituciju. Slobodan univerzitet je mreža profesora, saradnika, istraživača i ostalih zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu i drugim visokoškolskim ustanovama u Vojvodini. Nastala je kao odgovor i podrška studentskim blokadama. Između ostalog, pokrenuli su tužbe protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zbog povrede univerzitetske autonomije i policijskih intervencija u kampusu tokom studentskih blokada.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Nenad Rašić, očekuje da se nakon pobede Studentske liste u Srbiji obnovi dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, te da se obe strane okrenu evropskim integracijama. "Na evropskoj agendi je normalizacija odnosa Kosova i Srbije. Očekujem da će to biti jedna od prvih tema kada se formira nova Vlada u Srbiji. Da se obnovi dijalog koji je neko vreme u zastoju", kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista se do sada nije oglašavala oko Banjske ili Radoičića. Stav ovog političkog pokreta, nastalog iz studentskih protesta širom Srbije u borbi protiv korupcije, je da je Kosovo po Ustavu sastavni deo Srbije, te da će ponašati u skladu sa njim. Uoči izbora pojedini kandidati na studentskoj listi su najavljivali da će, pored ostalog, preispitati sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom. Prema preliminarnim procenama Studentska lista je osvojila 52,65 posto glasova, dok je Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da prokomentariše pobedu Studentske liste u Srbiji, ali se na odgovor čeka. Rašić, s druge strane, kaže da od Studentske liste ne može da se očekuje da se u javnosti izjašnjava protiv sopstvenog Ustava kada je u pitanju Kosovo. "Koji politički predstavnik ili neko iz šireg političkog pokreta rekao neću poštovati zakon i Ustav? To se zove ‘play safe’ (igraj na sigurno), kada nemate dovoljno informacija da bi mogli dublje da se bavite nekom temom. Ali odgovor je u tome da je stav Studentske liste bio i da podržavaju evropske integracije", ukazuje Rašić. Iz ugla političkog predstavnika kosovskih Srba, Rašić očekuje i da se zaustavi "zloupotreba" novca i drugih resursa koji dolaze iz Srbije. Nada se i da nova vlast u Srbiji neće "vršiti pritisak" na pripadnike srpske zajednice sa Kosova, kao što je to, prema njegovoj oceni, radila Srpska napredna stranka preko Srpske liste – vodeće stranke Srba na Kosovu koja je formirana uz podršku Aleksandra Vučića. Srpska lista je inače na poslednjim kosovskim izborima dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat dobila stranka Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Srpska liste se inače nije oglašavala nakon pobede Studentske liste na nedeljnim izborima.

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je u ponedeljak uveče preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedelju, po kojima je Studentska lista osvojila 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Na vanrednim parlamentarnim izborima lista "Ujedinjena Srbija" okupljena oko Srpske napredne stranke osvojila 39,17 odsto glasova, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK) na osnovu prebrojanih glasova sa 8.187 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, prenosi Beta. Prema podacima RIK-a, za Studentsku listu je glasalo 2.267.615 građana, dok je za listu "Ujedinjena Srbija" glasao 1.685.022. Na trećem mestu je lista "Faktor stabilnosti" okupljena oko Socijalističke partije Srbije koja je osvojila 2,17 odsto glasova, odnosno za tu listu je glasalo 93.3140 birača. Sve ostale izborne liste osvojile su manje od jedan odsto glasova na izborima. Lista "Autentična desnica" osvojila je 0,9 odsto glasova, Savez vojvođanskih Mađara 0,8 odsto, izborna lista "Albanska koalicija" 0,64 odsto, "Rasim Ljajić - Ljudski" 0,48 odsto glasova, a "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije" 0,46 odsto. Izborna lista SDA Sandžaka osvojila je 0,29 odsto glasova, a koalicija "Evropska Srbija" 0,28 odsto glasova, dok je lista "Usame Zukorlić - Pokret za ujedinjenje" osvojila 0,27 odsto glasova. Ruska stranka osvojila je 0,15 odsto glasova, a Stranka rusko-srpskog jedinstva 0,1 odsto, dok su manje od 0,1 odsto glasova osvojile liste Liberalno zelene stranke, Građanske stranke Grka u Srbiji, "Ćale ovo je za tebe", Narodne stranke i "Majka Srbija - Gruda". Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su posle dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast posle 14 godina.

Dan posle ubedljive izborne pobede "Studentske liste" nad "Ujedinjenom Srbijom" bivšeg predsednika Aleksandra Vučića, brojni zvaničnici iz regiona i sveta su čestitali pobedu liste proizašle iz studentskog protesta posle pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železnničkoj stanici u Novom Sadu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je razgovarala s Ilijom Srdanovićem, prvim na listi Studentske liste" kako bi čestitala "na impresivnoj pobedi na izborima". Ona je na X navela da je EU spremna da "podrži novu Vladu Srbije u napretku na njenom evropskom putu". "Građani Srbije dali su snažan mandat za promene. Njihovi zahtevi za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodnim medijima predstavljaju reforme koje Srbiju mogu približiti Evropskoj uniji", navela je Kos. Nemački kancelar Firdrih Merc (Friedrich Merz) uz čestitike Studentskoj listi na pobedi, poručio je da će Berlin aktivno podržavati evropski put Srbije. Merc je na X ocenio da je Studentska lista "svojim zalaganjem za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i za osnovne slobode uspela da dopre do ljudi". Studentska lista je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima kojima je okončano 14 godina vlasti Srpske napredne stranke bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najviši evropski zvaničnici su posle pobede Studentske liste takođe potvrdili spremnost evropskih institucija da pomognu napredak Srbije na putu ka EU. SAD su takođe izrazile očekivanje u nastavak saradnje sa Srbijom. Slične poruke su, međutim, stigle i iz Rusije, Kine i Irana. Helsinška komisija je saopštila da "Vučićev poraz na izborima pokazuje snagu narodnih pokreta, čak i u autoritarnim državama". "Srbija ima priliku da učvrsti postignuto jačanjem vladavine prava i nezavisnih medija, koji su neophodni za demokratiju. To je put ka ekonomskom rastu i regionalnoj stabilnosti", navela je na X u objavi američke komisije koja prati ljudska prava i međunarodnu saradnju u 57 zemalja članica OSCE-a. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dve godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Pobjedu Studentskoj listi čestitao je i premijer hrvatske Andrej Plenković u telefonskom razgovoru sa nosiocem liste Ilijom Srdanovićem. "Nadamo se da će i taj dio vanjske politike, koji se odnosi na odnose sa susjednim zemljama, biti u njihovom fokusu", rekao je Plenković, prenosi Hrvatska radio-televizija (HRT). Rekao je i da očekuje da će odnosi Hrvatske i Srbije biti bolji, ocenjujući da su "jučerašnje poruke Studentske liste bile umjerene, racionalne i razumne". Čestitike su uputili i visoki zvaničnici BiH, izražavajući nadu za bolje odnose Srbije i BiH posle pobede Studentske liste. Kandidate na "Studentskoj listi" odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahtjeve protiv korupcije i za vladavinu prava.

Ambasada Islamske Republike Iran u Srbiji čestitala je "Studentskoj listi" i drugim izabranim "predstavnicima naroda nakon vanrednih parlamentarnih izbora kojima je okončana 14 godina duga vladavina Aleksandra Vučića. "Kao Ambasador Islamske Republike Iran u Republici Srbiji, čast mi je da uputim čestitke ljubaznom narodu i Vladi Srbije na uspešnom i entuzijastičnom održavanju parlamentarnih izbora," navodi se na platformi X. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. "Islamska Republika Iran je oduvek težila da razvija i jača prijateljske odnose sa Vladom i narodom Srbije i nada se da će ovaj događaj otvoriti put napretku i prosperitetu srpskog naroda i dalje ojačati dugogodišnje odnose i veze među narodima dve zemlje," stoji dalje u saopštenju iranske ambasade. Zvanični Beograd održavao je prijateljske odnose sa režimom u Iranu prethodnih godina uprkos kritika zapadnih partnera prije svega Sjedinjenih Država zbog prisustva srpskog ministra informisanja i telekomunikacija Borisa Bratine na sahrani iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija u julu ove godine. Vijeće Evropske unije usvojilo je u avgustu ove godine odluku kojom su izmijenjene postojeće restriktivne mjere prema Iranu sa kojima se nije uskladila Srbija. Također dok se u američkom Senatu raspravlja o inicijativi za uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije zbog saradnje sa Rusijom, Kinom i Iranom, zvanični Beograd produbljuje veze sa Teheranom u oblasti veštačke inteligencije i informaciono-komunikacionih tehnologija. Beograd je sa Teheranom od februara 2025. godine potpisao memorandum o saradnji u toj oblasti, dogovoreno je formiranje zajedničkog komiteta za njegovo sprovođenje, dok su se dvojica ministara Vlade Srbije sastala sa iranskim kolegama i dogovarali produbljivanje saradnje. Sjedinjene Države su od 28. februara u ratu sa Iranom, dok je zvanični Teheran izložen i sankcijama Evropske unije, čijem članstvu teži Srbija.

Gradske službe, uz pomoć brojnih građana, počeli su 26. oktobra sa raščišćavanjem Pionirskog parka u centru Beograda, nekadašnjeg šatorskog naselja pristalica vlasti Aleksandra Vučića. Građani su prethodne noći ušli u Pionirski park i uklonili šatore i ograde oko kampa, u kojem su duže od godinu i po dana boravile pristalice vlasti. Ćacilend, ograđeni prostora kod Predsedništva Srbije, srušen je tokom slavlja pobede "Studentske liste" koja je na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji osvojila 51,47 odsto glasova, prema preliminarnim procenama nevladine organizacije CRTA. Prethodno, nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić priznao je izborni poraz. Tada su iz takozvanog Ćacilenda počeli da odlaze ljudi obučeni u crno koji su tamo došli nekoliko sati ranije, a potom su se povukle i brojne policijske snage koje su uoči zatvaranja birališta došle kod Republičke izborne komisije i Predsedništva. Ubrzo posle toga građani su ušli u Pionirski i počeli da uklanjaju šatore i ograde. Prvi šatori u Pionirskom parku postavljeni su u martu 2025. kao odgovor na antivladine proteste sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. Od tada u "Ćacilendu" je zabeležen niz incidenata. Kako je RSE ranije pisao, u šatorskom naselju, među pristalicama vlasti, bili su i članovi ultradesničarskih grupa, osobe sa kriminalnim dosijeima, pa i osuđeni za ubistvo. Ljudi iz tog prostora bacali su pirotehnička sredstva, baklje, petarde i topovske udare na građane koji su demonstrirali 2025. u blizini "Ćacilenda" i Skupštine. Mediji u Srbiji izveštavali su i o nizu napada na novinarske ekipe koje su izveštavale u blizini šatorskog naselja navodeći da pripadnici policije ne reaguju na te incidente. Čelnici policije negirali su te navode.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski čestitao je na izbornim rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji uz komentar da su se u zemlji dogodile "velike promjene" pobjedom "Studentske liste". "Ovo je, nesumnjivo, novo poglavlje u historiji ove zemlje i njenog naroda. Želimo Srbiji uspjeh, istinski razvoj i srdačne odnose s evropskom zajednicom," rekao je Zelenski. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Iako podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, Srbija je među rijetkim evropskim zemljama koja nije uvela sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu i koja održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima Brisela i Washingtona. Protiv uvođenja sankcija Rusiji je i "Studentska lista". Studenti u blokadi su ranije izjavili da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". U objavi na platformi X Zelenski, koji je u avgustu po prvi put boravio u Srbiji, napisao je da u Ukrajini zahvaljuju Srbiji na poštovanju prema našem narodu, našoj državi i našoj nezavisnosti." "Uvijek slavimo naša zajednička postignuća – sve ono što jača naša društva i pruža ljudima više prilika. Spremni smo nastaviti širiti našu saradnju, a neka se sve dobre nade naroda Srbije ostvare." Uprkos vezama Beograda sa Kremljom Srbija i Ukrajina uspostavljaju saradnju, dok su obje zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji.

Kremlj želi nastaviti razvijati odnose sa Srbijom, uprkos što je na parlamentarnim izborima stranka njihovog saveznika bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića izgubila od "Studentske liste" saopštila je Moskva. Glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov dodao je i da je "za tango potrebno dvoje", prenosi Reuters. Peskov je također izjavio da se Moskva nada kako će novi studentski lideri Srbije shvatiti da je saradnja s Rusijom u interesu njihove zemlje. Prema preliminarnim procjenama "Studentska lista" je osvojila 52,65 posto glasova, dok je "Ujedinjena Srbija" bivšeg predsjednika Aleksandra Vučića osvojila 39,22 posto glasova. Tragedija u Novom Sadu pokrenula je masovne antivladine proteste koji su nakon dvije godine doveli do izbora na kojima su Vučić i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast nakon 14 godina. Vučić je prvi objavio rezultate priznavši poraz svoje izborne liste. Zvanični stav Moskve prema Vučiću poslednjih godina uglavnom je bio jasan – Kremlj ga vidi kao političkog partnera i podržava nastavak odnosa Beograda i Moskve. Srbija je pod Vučićevim vodstvom nastavila da održava veze sa Moskvom uprkos upozorenjima iz Brisela i Vašingtona. Jedan od razloga zbog kojih Srbija poslednjih godina stagnira u procesu pridruživanja Evropskoj uniji je i zbog neuvođenja sankcija Rusiji, u čemu nije sledila spoljnu politiku Brisela. No, protiv uvođenja sankcija Rusiji je i "Studentska lista". Studenti u blokadi su ranije izjavili da će Srbija zadržati "principijalno stanovište o neuvođeenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji". Vlasti u Srbiji se oslanjaju na podršku Moskve u međunarodnim organizacijama u pojedinim pitanjima, prije svega, u nepriznavanju Kosova kao nezavisne države, ali i odbijanju da se u Srebrenici u julu 1995. dogodio genocid.