Više od hiljadu ljudi se okupilo u centru Banjaluke u znak pomena na Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine, koji je preminuo u Hagu 27. avgusta. Demobilisani borci i drugi građani su od Trga Krajine, u centru grada, prošetali do spomen-obilježja borcima Vojske Republike Srpske udaljenog nekoliko stotina metara. Nosili su transparente i zastave sa likom Mladića. Među okupljenima je bio i ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, Radan Ostojić. Skup je najavila Facebook stranica "Vojska Republike Srpske". Čitajte: Borci i predstavnici vlasti RS-a u Han Pijesku odali počast osuđeniku za ratne zločineOstojić je rekao da je Banjaluka jedan u nizu gradova koji različitim aktivnostima izražava zahvalnost Mladiću za stvaranje Republike Srpske i slobodu. "Ovdje ne vidite samo borce, ratne vojne invalide, porodice poginulih boraca, ovdje je ono što ostavlja emociju i najdublji utisak - a to su mladi ljudi koji su zahvalni Mladiću, ali i svim poginulim borcima", poručio je Ostojić. Istakao je da će biti nastavljene ovakve aktivnosti širom RS dok Mladić ne bude na dostojanstven način sahranjen. Čitajte: 'Opasna poruka' Bošnjacima u Srbiji zbog najave sahrane Ratka Mladića uz počastiOdavanje pošte Ratku Mladiću održano je u vrijeme kada je u Bosni i Hercegovini krivičnim zakonom kažnjivo javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina. Kancelarija visokog predstavnika navela je 29. avgusta da vlasti u BiH imaju obavezu da osiguraju vladavinu prava i sankcionišu negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. I Evropska komisija je upozorila da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrijednostima i da za njega nema mjesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo.

"SPS je pristao na ulogu filijale SNS", stoji u saopštenju koje Branko Ružić, nekadašnji potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS), emitovao nakon što je odlukom stranke isključen iz redova socijalista, koalicionih partnera vladajućih naprednjaka Aleksandra Vučića. "Odnos sa Srpskom naprednom strankom (SNS) odavno više nije odnos ravnopravnih partnera", dodaje Ružić koji je među socijalistima proveo trideset godina, a u trenutku isključenja nalazio se na mestu potpredsednika Glavnog odbora SPS-a. Odluka o njegovom isključenju iz SPS doneta je na sednici Statutarne komisije socijalista dan ranije. Kako je partija saopštila Ružić "kontinuirano u dužem periodu svesno i namerno krši odredbe Statuta", zbog čega se svih jedanaest članova tog partijskog tela složilo se o njegovom isključenju iz stranke. Ko je Branko Ružić?Ružić je jedan od retkih, ali i u javnosti najistureniji političar iz redova vlasti, koji je pozitivno govorio o studentskim protestima protiv korupcije, koji su prerasli u masovne građanske proteste, a nakon tragedije u Novom Sadu kada je u rušenju nadstrešnice na nešto ranije rekonstruisanoj Železničkoj stanici stradalo šesnaestoro ljudi. Zbog toga je došao u spor sa čelnicima stranke, koju od smrti Slobodana Miloševića 2006. godine vodi Ivica Dačić, aktuelni ministar unutrašnjih poslova. Kao kandidat socijalista obavljao je više funkcija u Vladi Srbije. Od 2013. do 2014. bio je ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije u Vladi premijera Ivice Dačića, a potom od 2020. do 2022. potpredsednik Vlade Srbije, a od 2020. do 2023. ministar obrazovanja, oba puna u kabinetu koji je vodila aktuelna predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Poziciju ministra obrazovanja napustio je maja 2023. godine, nakon masakra u beogradskoj školi "Ivan Ribnikar" kada je maloletnik ubio deset osoba. Šta je zamerano Ružiću?Njegovo pojavljivanje na protestu na koji su studenti pozvali 15. marta 2025. godine, izazvalo je negodovanje zbog čeka je pozvan i pred Statutarnu komisiju socijalista. Radnoj grupi Statutarne komisije Ružić je tada rekao "da ima pravo da šeta po Beogradu gde hoće i kada hoće", pravdajući to svojim "kardio programom", kao i da to nisu bili antivladini protesti. Tada mu je izrečena mera šestomesečne suspenzije vršenja funkcije u SPS. Mesecima kasnije, u obraćanju javnosti nakon isključenja iz stranke, naglašava važnost pravne države. "Srbiji su potrebne institucije koje rade svoj posao, a ne institucije koje čekaju političku dozvolu. Tužilac mora da može da tuži, sudija da sudi, policajac da primenjuje zakon, a građanin da dobije posao zato što zna i ume, a ne zato što poseduje odgovarajuću partijsku knjižicu", stoji u saopštenju koje Ružić podelio na društvenoj mreži Instagram 1. septembra, dodajući da "Srbija mora da čuje svoju mladost". Kao socijalista Ružić se javno zalagao da ta partija izađe iz "čvrstog zagrljaja" naprednjaka zbog čega ga je kritikovala vodeća ličnost u toj partiji i predsednik države Aleksandar Vučić. "U SPS ima mnogo časnih ljudi koji ne misle kao on, ali on odavno pripada možda nekoj laburističkoj partiji iz inostranstva, jer ni ideološki više ne pripada ni svojoj zemlji ni svojoj partiji", kazao je Vučić juna prošle godine. Socijalisti kao imaju 12 poslanika u Skupštini Srbije. Deo su vladajuće većine koja broji 150 od ukupno 250 narodnih poslanika. Ružić i SPS prošlostZa 30 godina koliko je bio na čelnim pozicijama u stranci i državi Ružić se nije distancirao od nasleđa partije na čijem čelu je do smrti bio za ratne zločine optuženi Slobodan Milošević, i koja je igrala vodeću ulogu u njegovoj ratnoj politici. U saopštenju povodom isključivanja iz SPS, Ružić je naveo da će nastaviti sa bavljenjem politikom, ali da će proceniti "s kim će nastaviti politički angažman".

Evropljani neće biti zastrašeni posle hibridnih napada koji se pripisuju Rusiji ovog leta i nastaviće da pomažu Ukrajini, izjavila je danas kod Dablina visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. "Rusija cilja Evropu talasom hibridnih napada koji imaju sve veći direktan uticaj. Rusija pokušava da nas odvrati od pomoći Ukrajini, ali neće uspeti", rekla je ona posle posle sastanka ministara odbrane EU u Irskoj, koja je trenutno predstavajuća EU. Kako je preneo pariski list Le Monde na svom sajtu, tu odlučnost, međutim, otežava teškoća u pronalaženju novih presretača balističkih raketa, posebno američkih raketa Patriot, koje Ukrajina uporno traži kako bi joj pomogla da se suprotstavi nedavnim smrtonosnim napadima ruske vojske. "Što se tiče raketa Patriot, danas nismo doneli nikakve konkretne odluke, ali je bilo poziva i razgovora o ovim raketama i oni će se nastaviti", rekla je Kaja Kallas. Ona je pre početka sastanka održanog kod Dublina - Wicklow, rekla da Rusija intenzivira svoje napade kako bi nanela što više štete ukrajinskom narodu, kako bi ga slomila. Najmanje 12 ljudi je ubijeno u utorak u Kijevu i okolnom regionu tokom ruskih napada tokom prethodne noći. Ruske vlasti su u ponedeljak saopštile da se spremaju za "masovne napade" na energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Rusija je takođe povećala svoj pritisak u Evropi kroz takozvane hibridne napade, čija opasnost zabrinjava nekoliko evropskih zemalja. Početkom avgusta, dron koji je nosio eksploziv otkriven je u zoni za bezbedne teretne operacije aerodroma u Leipzigu, u blizini nekoliko ukrajinskih teretnih aviona. Taj aerodrom u Nemačkoj se smatra važnom tranzitnom tačkom za isporuke vojne pomoći Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije.

Vojin Pavlović i Miodrag Malić nisu na izdržavanju zatvorske kazne zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca, potvrđeno je iz Suda Bosne i Hercegovine za Radio Slobodna Evropa. "Navedena lica nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora", navodi se u odgovoru za RSE. Na upit zbog čega nisu, nije odgovoreno iz ove pravosudne institucije. Pavlović i Malić jedine su dvije osobe kojima je Sud Bosne i Hercegovine izrekao kazne zatvora zbog kršenja Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine. Radi se o drugostepenim presudama koje su obavezujuće. Krivičnim zakonom BiH kažnjivo je javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina zatvora. Za šta su osuđeni Pavlović i Malić?Vojin Pavlović, predsjednik proruskog udruženja osuđen je zbog negiranja genocida i veličanja ratnih zločinaca na tri i po godine zatvora. Suđeno mu je za grubo negiranje i veličanje genocida u Srebrenici i veličanje ratnog zločinca Ratka Mladića. Riječ je o prvom sudskom procesu ove vrste. Sudija je u prvostepenoj presudi rekao da je to prekretnica u sudskoj praksi u BiH i pozvao tužilaštva da procesuiraju takve slučajeve. Pavlović je osuđen, jer je 10. marta 2023. na raskrsnici iznad semafora u Bratuncu postavio transparent s likom Ratka Mladića na kojem je bila ispisana poruka "Srećan rođendan, živi i zdravi bili". Proglašen je krivim i da je odobrio i pokušao opravdati genocid u Srebrenici na način da je organizovao održavanje skupa u Bratuncu 11. jula 2023. za koji je izradio plakate na kojim je bilo ispisano "11. juli Dan oslobođenja Srebrenice. Hvala Vojsci Republike Srpske". Plakate je lijepio na području opštine Bratunac, udaljene nekoliko kilometara od Srebrenice. Miodrag Malić je u junu ove godine osuđen na tri godine zatvora zbog veličanja ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Malić je proglašen krivim da je 2. novembra 2022. godine ispred zgrade Radio-televizije Republike Srpske u Banjaluci, na protestu koji su organizovale opozicione političke stranke, istaknuo fotografije Radovana Karadžića, prvog predsjednika bh. entiteta Republika Srpska, kao i Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske RS-a. Time je veličao osobe pravosnažno osuđene za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine pred Međunarodnom krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Sud je utvrdio da je takvim postupanjem izazvao uznemirenost kod jednog građanina bošnjačke nacionalnosti zbog saznanja o stradanju civila Bošnjaka tokom rata u Bosni i Hercegovini i uloge osuđenih osoba u tim zločinima.

Evropska komisija je poručila u utorak da se šengenska pravila neće promeniti, iako su zvaničnici ove institucije svesni da se određene kategorije, uključujući kamiondžije, suočavaju sa problemima prilikom ulaska i izlaska iz evropskih država koje su deo zone slobodnog kretanja. "Svesni smo da je za određeni broj stručnjaka iz trećih zemalja koji nisu prekogranični radnici potrebno da imaju pristup šengenskom prostoru duže od 90 dana u periodu od 180 dana. To se odnosi na profesije koje zahtevaju visok stepen mobilnosti, kao što su vozači kamiona, ali i sportisti i umetnici na turnejama", izjavio je na redovnoj konferenciji za novinare Markus Lamert, portparol Evropske komisije. "Istovremeno, važno je naglasiti da sistem ulaska i izlaska ne uvodi nikakva nova pravila niti nove zahteve u pogledu dužine kratkotrajnog boravka u šengenskom prostoru. To se nije promenilo", dodao je on. Nekoliko stotina autoprevoznika protestovalo je u ponedeljak u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skoplju, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima. Autoprevoznici traže rešavanje pitanja njihovog boravka i rada u EU, odnosno da profesionalni vozači dobiju uslove boravka prilagođene specifičnostima njihovog posla. Kamiondžije iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u januaru ove godine blokirale su granične prelaze, izazvavši višemilionsku štetu. Problem sa autoprevoznicima počeo je početkom primene Sistema ulaska i izlaska (EES) u šengenskoj zoni. Reč je o automatizovanom IT sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van EU koji ulaze u šengenski prostor. Sistem je delimično uveden u oktobru 2025. godine, a potpuno je operativan od aprila ove godine. Glavni problem za kamiondžije nije samo uzimanje biometrijskih podataka na granici, već strogo kompjutersko praćenje pravila boravka od maksimalno 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana (pravilo 90/180). Budući da EES sistem automatski registruje prekoračenje dozvoljenog boravka, profesionalni vozači zbog prirode svog posla mogu da iskoriste ovih 90 dana za svega dva do tri meseca, nakon čega više ne mogu legalno da uđu u šengenski prostor, što ugrožava njihova radna mesta i čitavu logistiku. Evropska komisija samo potvrđuje da je u redovnom kontaktu sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, ali za sada nema naznaka da bi moglo biti pronađeno rešenje za problem sa kamiondžijama. "Ostajemo otvoreni za razgovor o tome šta se može učiniti u okviru naših pravila, ali mora biti jasno da će se šengenska pravila i dalje primenjivati. Nastavljamo da radimo sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana. Takođe smo se pre leta u više navrata sastajali sa predstavnicima industrije, kao i sa partnerima sa Zapadnog Balkana. To je situacija u kojoj se trenutno nalazimo", rekao je portparol Komisije Markus Lamert. Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije predali su zvanične zahteve delegacijama EU. Ako evropske institucije u najkraćem roku ne ponude fleksibilnije rešenje ili suspenziju ovih ograničenja, udruženja su najavila da će 14. septembra otpočeti potpuni štrajk i blokadu svih graničnih prelaza prema EU.

Kantonalni tužilaštvo u Sarajevu podiglo je optužnicu protiv Adnana Kasapovića, vozača tramvaja koji je u februaru sudjelovao u nesreći u kojoj je poginula jedna osoba. Tužilaštvo je 1. septembra saopćilo da se vozač tereti za teško krivično djelo protiv sigurnosti javnog saobraćaja i ugrožavanja javnog prometa, a optužnica je proslijeđena Kantonalnom sudu u Sarajevu. Istaknuto je da je okončan rad na predmetu tramvajske nesreće, nakon opsežne istragem, timskih vještačenja, kao i velikog broj prikupljenih dokaza. Tužilaštvo je donijelo naredbu o neprovođenju istrage u odnosu na prijave i medijske napise o servisiranju magnetnih kočnica, sistemu video-nadzora i marketinške ugovore o zakupu oglasnog prostora u tramvajskim vozilima. Kako je saopćeno, u tim slučajevima tvrđeno je da nije riječ o krivičnim djelima, a nakon provedenih provjera i analize dokaza. U nesreći, koja se dogodila 12. februara u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište, poginuo je mladić Erdoan Morankić, dok je nekoliko osoba ozlijeđeno. Nakon nesreće, građani Sarajeva izlazili su nekoliko dana na proteste tražeću neovisna istraga i utvrđivanje odgovornosti. Istraga je, prema ranijim navodima iz Tužilaštva, bila fokusirana na ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost - od vozača, preko javnog prijevozničkog poduzeća GRAS do nadležnog Ministarstva saobraćaja Kantona Sarajevo. Vozač se ranije izjasnio da nije kriv i da se nesreća dogodila zbog tehničke neispravnosti tramvaja, što su tvrdili i u Sindikatu poduzeća GRAS. U danima nakon nesreće ostavke su podnijeli premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk, kao i direktor GRAS-a Senad Mujakić.

Najviši ukrajinski zvaničnik za sankcije stigao je u Vašington u nastojanju da podrži sveobuhvatni predlog zakon o sankcijama koji je Senat usvojio uz ogromnu dvostranačku podršku, ali se sada suočava s težim testom u Predstavničkom domu. Vladislav Vlasjuk, komesar ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za sankcije, trebalo bi da se sastane s članovima Predstavničkog doma dok Kijev vrši pritisak na Kongres da usvoji predlog zakon o sankcijama Rusiji i Iranu koji je nazvan po preminulom senatoru Lindziju Gremu (Lindsay Graham). Predlog je usvojen u Senatu 7. avgusta s 86 glasova za i 11 protiv, što odražava retko saglasje članova dve partije. Međutim, predlog još nije dobio glasove u Predstavničkom domu, gde su demokrate izrazile zabrinutost zbog odredbi koje bi predsedniku Donaldu Trampu (Trump) dale ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto zemljama koje kupuju rusku naftu i gas ili pomažu Moskvi da izbegne sankcije. Lider demokrata Hakim Džefris (Hakeem Jeffries) rekao je u ponedeljak da njegova poslanička grupa nije zauzela stav o predlogu zakona. Demokrate su zabrinute da bi zakon mogao dati Trampu dodatna ovlašćenja u vezi s carinama i sankcijama koja bi njegova administracija mogla da koristi preširoko. Od ubedljive podrške u Senatu do neizvesnosti u Predstavničkom domu Predlog zakon je rezultat više od godinu dana pregovora u kojima su učestvovali Kongres, Bela kuća i ukrajinski zvaničnici. Za njega se zalagao pokojni republikanski senator Grem iz Južne Karoline, koji je postigao dogovor sa Trampovom administracijom pre svoje smrti u julu. Dvostranačka grupa senatora je potom nastavila rad na usvajanju te mere. Senatska verzija bi uvela sankcije ruskim zvaničnicima, oligarsima i članovima njihovih porodica, kao i finansijskim institucijama i stranim entitetima koji podržavaju ratne napore Moskve. Takođe je usmerena na rusku takozvanu flotu u senci, brodove koja se koriste za transport nafte i zaobilaženje zapadnih ograničenja. Paket proširuje Zakon o sankcijama Iranu i uključuje mere usmerene na iranski energetski sektor i sektor naoružanja. Bela kuća je podržala zakon, predstavljajući ga kao još jedno sredstvo koje bi Tramp mogao da koristi da poveća pritisak na Moskvu i podstakne Rusiju na pregovore. Najspornija odredba tiče se carina. Ranije verzije zakona predviđale su carine i do 500 odsto. Verzija koju je usvojio Senat smanjila je maksimum na 100 odsto i suzila meru na glavne kupce ruske nafte ili gasa i zemlje umešane u izbegavanje sankcija. Kina i Indija bi mogle da se suoče s nekim od najvećih opasnosti zbog kupovine ruskih energenata. Pristalice predloga tvrde da je cilj odredbe da Beloj kući pruži prednost nad zemljama koje nastavljaju da kupuju ruske energente, a ne da automatski pokrene sveobuhvatni trgovinski rat. Kritičari dovode u pitanje koliko bi diskrecionih prava dobio Tramp u vezi s uvođenjem ili ukidanjem carina. Član Predstavničkog doma iz Republikanske partije Don Bejkon (Bacon) je među onima koji pozivaju donji dom da deluje uprkos neslaganjima. "Predlog zakon o sankcijama Rusiji usvojen je sa 86-11. Predstavnički dom bi trebalo da glasa o ovome što pre", rekao je Bejkon u ponedeljak. "Neki dozvoljavaju da savršenstvo bude neprijatelj dobrog u Predstavničkom domu. Kongres mora preduzeti jasne akcije u znak podrške Ukrajini i u suprotstavljanju Putinu, i to da učini sada". Demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) koja se zalaže za oštrije mere protiv Moskve, pozvala je u ponedeljak Kongres da deluje, kritikujući odnos Trampove administracije prema visokom ruskom zvaničniku. "Dok Rusija ubija civile u Ukrajini, Bela kuća ugošćava Putinovog sankcionisanog ministra finansija na tlu SAD", rekla je Šahin, govoreći o prisustvu ruskog ministra finansija Antona Siluanova na sastanku G20 u Severnoj Karolini. "Trampova administracija mora da izvrši pritisak na Putina i njegove saradnike, a ne da im ponudi platformu. S povratkom Predstavničkog doma u Vašington, vreme je da se usvoje sankcije Rusiji". Ukrajina iznosi svoje argumenteVlasjukova je došao u Vašington dok Ukrajina nastoji da zadrži pažnju kongresmena na mogućnost Rusije da finansira i održava svoj rat. Kijev već dugo tvrdi da ruski ratni napori u velikoj meri zavise od prihoda od izvoza energenata i od mreža kompanija, finansijskih institucija i posrednika koji pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije. Ukrajinski zvaničnici sve više pozivaju zapadne vlade da se usmere na te mreže, umesto da jednostavno dodaju pojedinačne ruske zvaničnike na liste sankcija. Vlasjuk je takođe sarađivao s evropskim vladama na koordinaciji sankcija protiv ruskih proizvođača oružja i stranih dobavljača koji podržavaju rusku odbrambenu industriju. On je u avgustu za RSE rekao da je glasanje u Senatu poslalo "snažan signal američkog naroda" da Rusija mora da se suoči s višom cenom za svoju agresiju i da podrška Ukrajini ostaje snažna. "Sada se radujemo usvajanju zakona u Predstavničkom domu i njegovom konačnom odobrenju u Kongresu", rekao je Vlasjuk. Uloga ZelenskogTokom svoje posete Vašingtonu u julu, Zelenski se sastao sa senatorima i pozvao ih da usvoje paket sankcija posle višemesečne neizvesnosti u Kongresu. Njegova intervencija je pomogla da se postigne rezultat od 86-11 i pokazala da podrška dodatnom pritisku na Moskvu i dalje može da pređe stranačke linije. Senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal), jedan od pristalica predloga zakona među demokratama, rekao je da bi mera mogla da poveća ekonomske troškove ruskog rata i ojača uticaj Vašingtona u pregovorima. Senat je odbacio amandman kojim bi se uklonila odredba o carinama za zemlje koje kupuju sirovu naftu ili prirodni gas ruskog porekla ili olakšavaju izbegavanje sankcija. Amandman je propao sa 32-64 pre nego što je konačni zakon usvojen sa 86-11. To glasanje je naglasilo značaj koji pristalice pridaju carinskom mehanizmu kao načinu da sankcije budu efikasnije. Blumental je rekao da je ponudio da se Zelenski vrati u Vašington da se lično obrati članovima Predstavničkog doma, kao što je to učinio sa senatorima. Međutim, do ponedeljka nije bilo jasno da li bi se takva poseta mogla dogoditi u narednim nedeljama. Politika odlaganjaPitanje zasad je da li lideri Predstavničkog doma mogu da sačuvaju dovoljan deo koalicije iz Senatu da iznesu zakon na razmatranje. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson (Mike Johnson) se nije obavezao na glasanje, dok je pažnja članova donjeg doma posle povratka s letnje pauze, pored predloga tog zakona, usmerena na mere za finansiranje vlade i druge prioritete. Tesna republikanska većina u Predstavničkom domu čini dvostranačke pregovore posebno važnim. Za Ukrajinu, odlaganje nosi rizike. Kijev želi da fokus ostane na ruskoj ratnoj ekonomiji: prihodima od nafte, mrežama za izbegavanje sankcija i mogućnosti održavanja proizvodnje oružja. Glasanje u Senatu dalo je Kijevu dokaz da dvostranačka podrška za strože sankcije Rusiji ostaje snažna. Međutim, nastavka sporenja u Predstavničkom domu mogao bi da pretvori taj konsenzus u širi spor o Trampovim trgovinskim ovlašćenjima.

Ruski državljanin Mihail Nikolajevič Šabunjanin osumnjičen da je ubio tri muškarca u streljani kod Danilovgrada izvršio je samoubistvo kada ga je policija opkolila u šumi iznad Herceg Novog, izjavio je u utorak direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović. "Nakon što je osumnjičeni opkoljen i našao se u bezizlaznoj situaciji, otvorio je vatru u pravcu policijskih službenika, a potom izvršio samoubistvo upotrebom vatrenog oružja", rekao je Šćepanović. Potraga za Šabunjaninom (30) pokrenuta je u ponedeljak oko 17 časova kada su pronađena tri tela u streljani Češka zbrojevka u Danilovgradu. Šćepanović je rekao da je Šabunjanin, nakon što je vežbao gađanje na strelištu, ušao u objekat i ubio tri osobe. Sumnja se da je najpre pobegao automobilom jednog od ubijenih do Rogama, posle čega je iz Podgorice do Herceg Novog prevezen taksijem, prenosi Radio-televizija Crne Gore. Policija Crne Gore nastavlja istragu o okolnostima koje su dovele do ubistva. Šćepanović je u ponedeljak rekao da je osumnjičeni autobusom došao u Crnu Goru, u kojoj je boravio u više navrata. On je kazao da se osumnjičeni, prema informacijama od građana, u nedelju kretao na području reke Zete, kao i da je primećen u određenim objektima. Vlada Crne Gore zbog trostrukog ubistva u Danilovgradu proglasila je 1. i 2. septembar za dane žalosti.

Crnogorska policija traga za ruskim državljaninom Mihailom Nikolaevičem Šabunjinom (30) zbog sumnje da je ranije u ponedjeljak kod Danilovgrada, u streljačkom klubu ubio trojicu instruktora tog kluba. Upotrebom vatrenog oružja na strelištu "Češka zbrojevka" ubijeni su P.G (24) i N.K. (20) iz Podgorice, M.R (67) iz Danilovgrada, saopšteno je iz policije, javila je Beta. Policija poziva građane na oprez, da ostanu kod kuće, imajući u vidu da je osumnjičeni naoružan. "Na pronalasku počinioca angažovane su jake policijske snage – Specijalna jedinca policije i Posebne jedinice policije. Uspostavljena je blokada užeg i šireg područja u više gradova", navodi se u saopštenju. Mediji, pozivajući se na izvore iz policije navode da su ubijeni muškarci zaposleni instruktori kluba "Češka zbrojevka", te da je osumnjičeni iznajmio oružje na strelištu. Trostruko ubistvo policiji je ranije u ponedjeljak prijavio vlasnik kluba.

Evropska komisija je ocenila da je "neprihvatljivo" svako mešanje u proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. "Ostajemo u bliskom kontaktu sa crnogorskim vlastima i nastavljamo da pažljivo pratimo razvoj događaja kako bismo podržali stabilnost zemlje i njen put ka članstvu u EU", naveo je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa portparol Komisije. Premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je 27. avgusta da vlasti zemlje imaju "ozbiljne bezbednosne operativne informacije" i da će najavljeno zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima s EU biti praćeno koordinisanim hibridnim delovanjem, u koje su uključeni zvaničnici najmanje dve države regiona. "Prema našim saznanjima, takve aktivnosti imaju za cilj destabilizaciju Crne Gore, uz očekivanu podršku pojedinih političkih aktera i dela medijske scene u našoj zemlji", naveo je Spajić na društvenim mrežama. Spajić u objavi na društvenoj mreži X nije naveo koje su to dve države, niti je naveo dokaze za svoju tvrdnju. Evropska unija, s druge strane, nudi podršku Crnoj Gori u borbi protiv hibridnih pretnji, što je ponovo potvrđeno u pisanom odgovoru iz pres-službe Evropske komisije. Podrška uključuje i pretnje koje imaju za cilj da ugroze put Crne Gore ka članstvu u EU. "Ova podrška usmerena je na jačanje demokratskih institucija, otpornosti medija i medijske pismenosti, kao i sajber otpornosti", naveo je portparol Komisije. Crna Gora je najnaprednija država u pristupnom procesu. Privremeno je zatvorila više od polovine poglavlja u pregovorima o članstvu sa Briselom i cilja da pregovarački proces okonča do kraja ove godine kako bi se stekli uslovi da postane punopravna članica EU tokom 2028. godine. U poslednjem periodu došlo je do jačanja tenzija između Beograda i Podgorice. Srbija je zabranila ulazak za više crnogorskih novinara, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak glavnom uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću, bliskom vlastima u Beogradu. U Crnoj Gori je krajem maja na šest meseci ograničeno reemitovanje programa televizije Informer TV iz Srbije. Crnogorske vlasti navode da deo političkih struktura u Beogradu nije spreman da prihvati Crnu Goru kao suverenu državu. S druge strane, otvorena pitanja između Crne Gore i Hrvatske mogla bi da otežaju Podgorici završetak pristupnih pregovora s EU. Situaciju sa Hrvatskom, koja ima pravo veta, dodatno je otežalo izražavanje saučešća predsednika crnogorske skupštine, Andije Mandića, povodom smrti osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji je preminuo u Hagu 27. avgusta.

Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK) saglasili su se da Bekim Sejdiu bude kandidat za predsednika Kosova. Sporazum je u ponedeljak objavio lider DSK-a Ljumir Abidžiku (Lumir Abdixhiku), posle sastanka s liderom Samoopredeljenja i premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem (Albin). "Od svih imena koja su predložena, složili smo se oko jednog imena – a to je prof. dr Bekim Sejdiu", rekao je Abdidžiku. Sejdiju je obraćanju novinarima rekao da je prihvatio predlog da bude kandidat za predsednika, s obzirom na politički kontekst u kojem se Kosovo nalazi. "Zbog ovoga se osećam počastvovanim, odnosno zbog poverenja koje su mi ukazale obe političke stranke", rekao je Sejdiu novinarima. Bekim Sejdiu je profesor prava na Univerzitetu u Prištini i bivši sudija Ustavnog suda Kosova. Takođe je službovao u kosovskoj diplomatiji, uključujući i funkciju ambasadora Kosova u Turskoj i generalnog konzula u Njujorku. Posle objave Sejdiuove kandidature, bivša predsednica Vjosa Osmani - koja je učestvovala u svim rundama pregovora između Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika – pohvalila je Sejdiuovu ličnost. Osmani je rekla da Sejdiu predstavlja ozbiljnost, integritet i viziju koju zahteva pozicija šefa države. Prema njenim rečima, Sejdiu prepoznaje izazove Kosova i pozvala je poslanike da mu pruže podršku. Samoopredeljenje i DSK su održali niz rundi razgovora, prvobitno o sporazumu o koalicionoj vladi. Međutim, pregovori o postizanju dogovora o koaliciji upravi, u kojima je DSK tražio učešće u izvršnoj vlasti i funkciju predsednika, nisu uspeli. Abdidžiku je 13. avgusta izjavio da je odustao od svih uslova za formiranje institucija, rekavši da će njegova partija podržati konsenzualnog, nestranačkog kandidata za predsednika. Posle toga su Kurti i Abdidžiku počeli razgovore usmerene na mesto predsednika, prvobitno se dogovorivši o profilu takve ličnosti, a prošle nedelje su objavili da su razgovarali o konkretnim imenima, ali nisu izneli druge detalje. Demokratska partija Kosova i Alijansa su saopštile da će ostati u opoziciji i da nisu bile uključene u razgovore. Postizanje sporazum o pitanju predsednika, Kurti je postavio kao uslov za formiranje institucija, zbog čega konstitutivna sednica 11. saziva Skupštine, započeta 6. avgusta, nije završena. Posle početka konstitutivne sednice, Kurti je zatražio dodatno vreme za razgovore kako bi se postigao dogovor o predsedniku, pre nego što predloži kandidata za predsednika parlamenta. Sada, s dogovorom o predsedniku, čini se da je otvoren put ka konstituisanju Skupštine i formiranju Vlade, pri čemu je Abdidžiku, tokom konferencije za novinare pored Sejdiua i Kurtija, zatražio da se Skupština konstituiše "bez odlaganja" i da se formira nova izvršna vlast. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljnu većinu od najmanje 61 glasa za konstituisanje Skupštinu i formiranje nove Vlade. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta. Eventualnim sporazumom s DSK o pitanju predsednika, koja je osvojila 18 mesta, došlo bi se do najmanje 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika, ako bi najmanje 80 njih bilo u sali.

Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je u ponedeljak da vodi istragu protiv sedam osoba zbog eksploziva pronađenog u aprilu na teritorije opštine Kanjiža na severu Srbije, za koji je tada navedeno da je uoči ključnih izbora u Mađarskoj bio postavljen kod gasovoda. Vojnobezbednosna agencija (VBA) Srbije 5. aprila je navela da su pronađeni eksploziv i pribor za pripremu "eksploziva za izvršenje diverzije", dok je Tužilaštvo u Subotici navelo da su pronađena dva ranca s oko četiri kilograma materije za koje pretpostavlja da je u pitanju plastični eksploziv. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Mađarske Viktor Orban rekli su tada je eksploziv velike razorne moći pronađen blizu gasovoda kojim se ruski gas iz Turske doprema u Mađarsku. Više javno tužilaštvo u Subotici je sada saopštilo da je "Otkrivena organizovana grupa koja je na teritoriji Srbije obezbeđivala i skladištila eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje je kasnije prebacivala ka zemljama EU". Tužilaštvo je dodalo da su praćenjem aktivnosti grupe pronađeni eksploziv, eksplozivne naprave, dronovi i druga oprema neophodna za upotrebu tih sredstava". "Daljim tokom istrage, koja će obuhvatiti saradnju i sa istražnim organima evropskih zemalja utvrdiće se uloga navedenih lica, kao i namena sredstava koja su kod njih pronađena", navodi se u saopštenju. Više javnog tužilaštvo u Subotici je navelo da su na razjašnjenju okolnosti pronalaska eksploziva na teritoriji opštine Kanjiža 5. aprila bili angažovani Bezbednosno-informativna agencija (BIA), VBA, policija i Vojna policija. Šta je tada rečeno o incidentu?Incident se dogodio nedelju dana pre ključnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, na kojima je Orban izgubio čime je okončana njegova 16-godišnja vladavina. Orban je bez direktnog optuživanja Ukrajine za incident u Srbiji, rekao da "Ukrajina godinama pokušava da odseče Evropu od ruskih energenata". "Ruski deo Turskog toka je takođe pod stalnim vojnim napadima. Napori Ukrajine predstavljaju životnu opasnost za Mađarsku", dodao je on. S druge strane, Vučić je tada rekao da je "očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru". Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je rekao da Kijev "kategorički odbacuje" pokušaje povezivanja Ukrajine s eksplozivom koji je pronađen blizu gasovoda u Srbiji. Međutim, Beograd je potom odbacio mogućnost umešanosti Ukrajine kada su srpske vlasti iznele navode o pronalasku eksploziva u blizini gasovoda.

Premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Avdixhiku) u ponedeljak su se opet sastali da razgovaraju o pitanju novog predsednika države. Sastanak u ponedeljak održava se u prostorijama Skupštine Kosova, u pokušaju da se postigne dogovor o kandidatu za novog predsednika. "Imamo dobru volju, imamo realne mogućnosti. Sada idemo napred, kao što vidite, i nadamo se da ćemo postići dogovor", rekao je Kurti novinarima, ulazeći u Skupštinu na sastanak s Abdidžikuom. Kurti i Abdidžiku su se ponovo sastali kasno u subotu, ali nisu ostvarili napredak ka postizanju dogovora. Zbog neslaganja među parlamentarnim partijama oko naslednika Vjose Osmani – čiji je predsednički mandat istekao u aprilu – Kosovo je u junu održalo prevremene izbore. Sada rizikuje održavanje još jednih izbora, koji bi bili četvrti u dve godine, ako novi predsednik ne bude izabran do početka septembra. Funkciju predsednika Kosova obavlja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu), otkako je mandat Osmani istekao u aprilu. Hadžiju, prema Ustavu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, odnosno do 4. oktobra. Nerešno pitanja predsednika blokiralo je i konstituisanje Skupštine Kosova. Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljnu većinu od najmanje 61 glasa za konstituisanje Skupštinu i formiranje nove Vlade. Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini od 120 mesta. Eventualnim sporazumom s DSK o pitanju predsednika, koja je osvojila 18 mesta, došlo bi se do najmanje 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika, ako bi najmanje 80 njih bilo u sali.

Suđenje četvorici od šest optuženih za postavljanje barikada na severu Kosova 2022. odloženo je za 15. septembar, pošto optuženi Nenad Orlović nije došao na početno ročište zakazano za ponedeljak. Nadležni sudija Rahman Bećiri (Rrahman Beqiri) rekao je da na ročištu nije prisutan optuženi Orlović, za kojim je sud ponovio nalog za hapšenje,. On je izjavio da su, prema policijskom izveštaju od 27. avgusta, policajci otišli da izvrše nalog za hapšenje, ali da Orlović nije pronađen na adresi stanovanja. Njegove komšije su rekle da živi u Srbiji. Postupak je razdvojen za optužene Miloša Radosavljevića i Dušana Drobač je razdvojen, pošto su postigli sporazum s Tužilaštvom o priznanju krivice, javlja portal Zakletva za pravdu (Betimi për Drojtësi). Dušan Maksimović, Miloš Radosavljević, Nemanja Jolović, Dušan Drobač, Srđan Vučinić i Nenad Orlović terete se za krivično delo kršenja ustavnog poretka zbog postavljanja barikada na severu Kosova 2022. Optužnica protiv njih podignuta je 26. juna 2026. Oni su osumnjičeni da su 10. decembra 2022. postavili barikade na putevima u opštinama na severu Kosova naseljenim većinskim srpskim stanovništvom. Barikade su uklonjene 29. decembra iste godine. Svih šest optuženih, saopštilo je Tužilaštvo, sumnjiči se da su blokirali glavne puteve teškim vozilima, uključujući kamione natovarene šljunkom, bagere, vozila hitne pomoći, autobuse i druga vozila. Šta se dogodilo u decembru 2022. godine na severu Kosova?Dve eksplozivne naprave bačene su 6. decembra 2022. na kancelarije Centralne izborne komisije u Severnoj Mitrovici, ali je samo jedna eksplodirala. Izborni zvaničnici su u to vreme organizovali lokalne izbore na severu Kosova, posle povlačenja srpskih gradonačelnika u četiri severne opštine iz redova Srpske liste – najveće srpske stranke koja uživa podršku zvaničnog Beograda – iz znak protesta zbog odluke kosovske Vlade o preregistraciji automobile sa srpskim tablicama na tablice RKS – Republika Kosovo. Usled tenzija, izbori su odloženi za april sledeće godine. Zbog napada na kancelarije CIK-a, vlasti su 9. decembra na graničnom prelazu Jarinje, koji povezuje Kosovo sa Srbijom, uhapsile bivšeg pripadnika Policije Kosova Dejana Pantića. Njegovo hapšenje je dodatno podiglo tenzije s lokalnim Srbima koji su potom podigli barikade. U to vreme, Srbija je stavila vojsku u stanje pripravnosti i povećala svoje vojno prisustvo na granici s Kosovom, kod Raške.

Nekoliko stotina autoprevoznika održalo je proteste u Sarajevu, Beogradu, Podgorici i Skopju, 31. augusta, ispred zgrada delegacija Evropske unije u tim gradovima. Protesti su održani dan uoči zasjedanja Evropske komisije 1. septembra u Briselu na kojem će glavna tema biti prevoznici sa Zapadnog Balkana kojima se ograničava boravak u Šengen zoni. Autoprevoznici traže rješavanje pitanja njihovog boravka i rada u Evropskoj uniji, odnosno da profesionalni vozači dobiju uslove boravka prilagođene specifičnostima njihovog posla. "Mi tražimo da se, ako ništa drugo, povećaju dani sa 90 na 125 ili 130 dana boravka u Evropskoj uniji. Zašto? Jer ako smo mi u problemu 91. dan, kako 90 dana nismo u problemu, a 91. već jesmo? Mi želimo samo da radimo i da tranzitiramo zemljama Evropske unije", rekao je predsjednik Upravnog odbora Konzorcija Logistika BiH Zijad Šarić. Uoči protesta u Sarajevu je bilo i okupljanje autoprevoznika ispred zgrada institucija Bosne i Hercegovine, a grupa njihovih kolega je prošla kroz centar grada sa kamionima. Ministar prometa i komunikacija BiH, Edin Forto, je uoči protesta najavio da će podržati profesionalne vozače u njihovom zahtjevu. U saopštenju iz njegovog kabineta je navedeno kako je ovo ministarstvo zatražilo od Evropske komisije da, u okviru postojećeg pravnog okvira, razmotri provedbene mjere ili smjernice koje bi omogućile fleksibilniju primjenu pravila 90/180 dana za profesionalne vozače, bez potrebe za izmjenama važećeg zakonodavstva Evropske unije. "Sve češći slučajevi odbijanja ulaska, zadržavanja i deportacija profesionalnih vozača zbog primjene pravila 90/180 dana više nisu samo problem transportnog sektora. Oni direktno ugrožavaju poslovanje kompanija, međunarodnu trgovinu i lance snabdijevanja koji povezuju Bosnu i Hercegovinu i Evropsku uniju", ističe se u saopštenju. Istovremeno, predsjednik Udruženja prevoznika Crne Gore Đorđije Lješnjak rekao je za Radio-televiziju Crne Gore da je "krajnje vrijeme da se problem tretiranja profesionalnih vozača prilikom prelaska granice Evropske unije riješi". "Svakodnevno imamo vraćene vozače sa granice, uhapšene, deportovane, tretirane kao najveće kriminalce. Mi to više ne možemo izdržati", rekao Lješnjak. On je rekao da će se autoprevoznici, ako se problem ne riješi u najkraćem mogućem roku, 14. septembra naći na granicama sa Evropskom unijom.

Suočen sa sve većim konfrontacijama sa Zapadom, ruski predsednik Vladimir Putin gleda ka istoku kako bi na velikom samitu u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, obnovio status svoje zemlje u regionu. Samit se održava u vreme sve većih teškoća za lidera Kremlja, dok je ruska ekonomija u rasulu usled zapadnih sankcija i ukrajinskih napada dronovima, saveznik Iran razoren u ratu, a liderima bivših klijentskih država poput Sirije i Venecuele svrgnuti uz uzdržanu reakciju Moskve. Putin će od ponedeljka održati sastanke s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i kineskim liderom Si Đinpingom, između najmanje sedam drugih sastanak, na marginama dvodnevnog sastanka Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koji slavi 25. godišnjicu. Očekuje se da će se Putin sastati i s indijskim premijerom Narendrom Modijem i predsednikom Turske, zemlje koja nije članica ŠOS-a. Zvaničnici Kremlja rekli su da Putin ima zakazano najmanje devet bilateralnih sastanaka, dok Moskva nastoji da postavi Rusiju kao protivtežu zapadnom uticaju u regionu. Putin i Si su često koristili okupljanja ŠOS-a da bi uspostavili jedinstveni front protiv zapadnog uticaja u regionu. Si je stigao kasno u nedelju i održao je svoj prvi sastanak s predsednikom Kirgistana Sadirom Džaparovim, koji će biti domaćin samita. Pored Rusije, Irana, Indije i Kine, ŠOS čine Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Pakistan, Uzbekistan i Tadžikistan. Ipak, nisu svi članovi saveznici, pošto su nuklearne sile Pakistan i Indija često na ivici rata. Organizacija je počela kao Šangajska petorka 1996. godine, ali je počela da se širi na druge regionalne zemlje počev od 2001. godine. Putin i Pezeškijan licem u liceMoskva i Teheran su pod razornim zapadnim sankcijama – Rusija zbog njene invazije na Ukrajinu, a Iran zbog mnoštva pitanja, uključujući podršku ekstremističkim aktivnostima na Bliskom istoku i navodne težnje da dođe do nuklearnog oružja. Kijev i Zapad zahtevaju da Iran prestane da isporučuje smrtonosne dronove Šahed Rusiji za upotrebu u ratu u Ukrajini, dok su američki zvaničnici rekli za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post). Pomoćnik u Kremlju Jurij Ušakov rekao je da će "jedna od ključnih tema" u razgovorima između Putina i Pezeškijana biti kriza na Bliskom istoku. "Znate koliko je ovaj sastanak relevantan u svetlu trenutne nelagodne atmosfere na Bliskom istoku i situacije oko Irana", dodao je on. Na dnevnom redu će biti i sporazum od 25 milijardi dolara koji je Teheran potpisao s ruskom državnom nuklearnom kompanijom Rosatom o izgradnji četiri nuklearne elektrane u Iranu. Naser al-Tamimi, analitičar sa sedištem u Velikoj Britaniji i osnivač MidEast Strategia, napisao je na X da ŠOS može pomoći uglavnom izolovanom Iranu, "ali samo do određene mere". "ŠOS nudi Iranu šire političko pokriće, pomaže u smanjenju njegove međunarodne izolacije i proširuje mogućnosti za trgovinu i poravnanja u juanima, rubljama i drugim nacionalnim valutama. Time može skromno smanjiti zavisnost Teherana od zapadnog finansijskog sistema", naveo je on. "Međutim ŠOS nije ekonomski štit od američkih sankcija. Nedostaje mu potpuno razvijena alternativna finansijska arhitektura, ne pruža pouzdanu zaštitu za velike banke i kompanije izložene sekundarnim sankcijama i ne može primorati Kinu ili Indiju da apsorbuju visoke ekonomske troškove u ime Irana", dodao je al-Tamimi. Potencijalno napet sastanak s premijerom JermenijePored Turske, među ostalim zemljama koje nisu članice i drugima koji učestvuju i posmatraju biće Jermenija, Azerbejdžan, generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) i šefovi nekoliko međunarodnih organizacija orijentisanih ka Moskvi. Putin bi trebalo da se sastane s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, čija je zemlja dugo bila saveznik Rusije, ali je razgnevila Moskvu težnjom da se približi Zapadu. Tenzije između dve zemlje su se pojačale nakon što je jermenska policija 25. avgusta uhapsila bivšeg predsednika Roberta Kočarijana, sada lidera druge najveće opozicione stranke u zemlji, zbog optužbi za korupciju. Kočarijan (71) je bio predsednik Jermenije između 1998. i 2008. Trenutno predvodi Jermenski savez, koji se smatra proruskim i koji je bio na trećem mestu na nedavnim parlamentarnim izborima u junu. Jerevan je takođe razgnevio Moskvu svojim nedavnim izražavanjem želje da se na kraju uđe u Evropsku uniju. "Insistiraćemo na tome da Jermenija ne može težiti članstvu u EU dok istovremeno ima ogromne koristi od saradnje u okviru Evropske ekonomske unije (EEU)", rekao je Ušakov, misleći na petočlani trgovinski blok koji takođe uključuje Belorusiju, Kazahstan i Kirgistan. Posle skupa u Biškeku, Putin bi trebalo da ode u Vladivostok na Istočni ekonomski forum na ruskoj pacifičkoj obali od 1. do 4. septembra. Tamo bi takođe trebalo da se sastane s liderima nekoliko drugih zemalja, uključujući indonežanskog predsednika i mongolskog premijera. Izvor: Reuters

Pisanu poruku koja se pripisuje iranskom vrhovnom vođi Modžtabi Hameneiju objavio je 30. avgusta njegov Telegram kanal, pozivajući muslimanske zemlje da se ujedine protiv onoga što je nazvao njihovim "stvarnim neprijateljem", Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Poruka je objavljena povodom Sedmice islamskog jedinstva, kojom se obilježava rođenje poslanika Muhameda. U njoj se vladari zemalja Perzijskog zaljeva pozivaju na zajedničko djelovanje protiv SAD-a i Izraela. Mnoge arapske monarhije Zaljeva Iran smatraju prijetnjom i na svojoj teritoriji imaju američke vojne snage. Tokom rata Iran je gađao američke vojne lokacije i drugu infrastrukturu u nekoliko tih država. Hamenei se nije pojavljivao u javnosti otkako je, prema navodima, ranjen u američko-izraelskim zračnim udarima prije pola godine, u kojima su poginuli njegov otac i prethodni vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamenei. Od početka rata krajem februara nije objavljen nijedan njegov audio ili video-snimak, što je izazvalo pitanja o njegovom zdravstvenom stanju. Brojni nepotvrđeni izvještaji navode da je povrijeđen, dok je američki predsjednik Donald Trump 27. augusta rekao da vjeruje da je Hamenei još živ, ali "veoma teško ranjen". Najnovija poruka objavljena je samo nekoliko dana nakon druge poruke pripisane Hameneiju, u kojoj se poziva na zabranu bilo kakvih "izraza slabosti" koji bi mogli "naštetiti društvenom jedinstvu" u Iranu i predstavljati "veliku pomoć neprijatelju", dok američke sankcije i dalje pogađaju zemlju.

Paljenjem svijeća i spomenom Ratku Mladiću, haškom osuđeniku za ratne zločine, u nedjelju je odata počast na Saboru bivših boraca Vojske Republike Srpske (VRS) u Han Pijesku, tri dana nakon njegove smrti. Saboru su prisustvovali i predstavnici vlasti iz entiteta RS dok su s bine upućivane poruke "Svi smo mi Ratko Mladić", a pojedini sudionici nosili majice s njegovim likom. "Svi smo mi Ratko Mladić. I on se ima na koga osloniti", kazao je bivši pukovnik Vojske RS-a Janko Kecman, obraćajući se učesnicima Sabora. Saboru su pored ostalih prisustvovali Staša Košarac, ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH i zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara BiH, Savo Minić, predsjednik Vlade Republike Srpske i ministar policije Željko Budimir. Minić je poručio da niko ne treba osuđivati ovaj skup, ističući da je riječ o saboru s porukom da se radi za Republiku Srpsku. Han Pijesak je tokom rata bio jedno od ključnih komandnih središta Vojske Republike Srpske. U tom gradu bio je smješten Glavni štab VRS-a, kojim je zapovijedao Mladić. Međunarodni sudovi utvrdili su da je Glavni štab imao ključnu ulogu u planiranju i provođenju vojnih operacija VRS-a širom BiH. Skupu se obratio i Ljubomir Borovčanin, bivši zamjenik zapovjednika Specijalne brigade MUP-a RS-a, koji je pred sudom u Haagu osuđen na 17 godina zatvora zbog zločina počinjenih nad Bošnjacima nakon pada Srebrenice i Žepe u julu 1995. Ratko Mladić umro je 27. augusta u 84. godini u pritvoru Ujedinjenih nacija u Haagu, gdje je služio doživotnu kaznu. Osim u Han Pijesku, počast ratnom zločincu proteklih dana odata je u nekoliko gradova RS-a, uz baklje i skandiranje imena. Njegovo ime skandiralo se i na tribinama stadiona, a pomen mu je održao i jedan episkop Srpske pravoslavne crkve u manjem bh. entitetu. Potrebna reakcija Tužilaštva BiHOdavanje počasti Mladiću održano je u vrijeme kada je u Bosni i Hercegovini krivičnim zakonom kažnjivo javno negiranje genocida, zločina protiv čovječnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim presudama, kao i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca. Za te radnje predviđena je kazna zatvora do pet godina. Muamer Džananović, direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, kazao je za RSE da je, nakon sabora u Han Pijesku, kao i drugih skupova na kojima je odana počast Mladiću, Tužilaštvo BiH ključna inistitucija koja bi morala regirati po službenoj dužnosti. "No, nisam optimista, imajući u vidu dosadašnji odnos prema procesuiranju ovih djela. Postavlja se pitanje gdje je granica veličanja osuđenih ratnih zločinaca, kada će Tužilaštvo postupati po sužbenoj dužnosti", kazao je. Kako je kazao, zabrinjavajuća je pojava eskalacije podrške osuđenima za ratne zločine u BiH, nakon što je objavljena vijest o Mladićevoj smrti. "Zabrinjava ta masovna podrška presuđenom ratnom zločincu, posebno kad se na tim skupovima vidi veliki broj mladih", naveo je Džananović. Ured visokog predsstavnika naveo je 29. augusta da vlasti u BiH imaju obavezu da osiguraju vladavinu prava i sankcioniraju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. I Evropska komisija je upozorila da je veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti s najosnovnijim evropskim vrijednostima i da za njega nema mesta ni u Uniji ni u zemljama koje su kandidati za članstvo. Džananović je za RSE kazao da ne očekuje konkretnu rekaciju ni od međunarodne zajednice, odnosno od OHR-a. "Nisam optimista ni da će međunarodna zajednica reagirati, jer je značajno promijenila ploču. Poslali su iz OHR-a upozorenje da očekuju od pravosuđa da radi posoa. Dakle Tužilaštvo je ključna insitucija", kazao je. Dosad su pred državnim Sudom pravomoćno osuđene dvije osobe zbog veličanja ratnih zločina, iako su zabilježene stotine prijava.

Presuđeni ratni zločinac Ratko Mladić, koji se nalazio u pritvoru pod nadležnošću Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (Mehanizam), preminuo je 27. avgusta 2026. godine tokom boravka u bolnici u Hagu, u Nizozemskoj, izvijestio je Mehanizam. Nizozemske vlasti odmah su pokrenule standardne procedure predviđene nacionalnim zakonodavstvom. Dan kasnije, 28. avgusta, potvrdile su da neće biti otvorena krivična istraga te da neće biti obavljena obdukcija. Istovremeno, predsjednica Mehanizma, sutkinja Graciela Gatti Santana, 27. avgusta naložila je potpunu istragu o okolnostima Mladićeve smrti i za taj zadatak imenovala sudiju Iaina Bonomyja. Sudija Bonomy doputovao je u Hag i 28. avgusta započeo istragu, koja uključuje posjetu Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija i zatvorskoj bolnici. Istraga je u toku, a dodatni detalji za sada ostaju povjerljivi, naveo je Mehanizam. Iz Mehanizma ističu da je od trenutka Mladićeve smrti u redovnom kontaktu s njegovom porodicom, uključujući pitanja vezana za prijenos njegovih posmrtnih ostataka.

Islanđani su na referendumu u subotu glasali protiv ulaska u Evropsku uniju, javio je u nedjelju emiter RUV, odbacivši nastojanja vlade da ponovo pokrene pregovore o članstvu i podržavši stav onih koji smatraju da su islandska ribolovna područja previše važna da bi bila dovedena u pitanje, piše Reuters. Glasanje protiv predstavlja razočaranje za Brisel, jer su neki zvaničnici Island vidjeli kao relativno jednostavan slučaj koji bi mogao ublažiti skepticizam prema proširenju EU i strateški ojačati Uniju u trenutku kada je sigurnost Arktika sve važnija tema. Vlada je svoj plan za članstvo predstavila kao priliku koja se pruža "sad ili nikad", a premijerka Kristrun Frostadottir poručila je biračima u avgustu da bi odbijanje značilo kraj svih spekulacija o pridruživanju EU. Zagovornici članstva tvrdili su da bi ulazak u EU mogao doprinijeti smanjenju visokih kamatnih stopa i pružiti veću sigurnost u svijetu obilježenom ratom u Ukrajini i izjavama američkog predsjednika Donalda Trumpa o pripajanju još jednog arktičkog ostrva, Grenlanda. Protivnici članstva upozoravali su da bi ulazak u EU ugrozio suverenitet zemlje i njena ribolovna područja. Referendumska kampanja podstakla je raspravu o mjestu Islanda u svijetu, rekla je Frostadottir novinarima nakon glasanja u prijestolnici u subotu. "Ovo je veliki dan. Godinama smo čekali priliku da glasamo", rekla je Frostadottir, dodajući da će njena vlada nastaviti rad bez obzira na ishod referenduma. Island je prvi put podnio zahtjev za članstvo u EU 2009. godine, kada je finansijska kriza pogodila malu i otvorenu ekonomiju te zemlje. Vlada koja je bila skeptična prema Evropskoj uniji prekinula je pregovore 2013. godine. Geopolitičke krize, uključujući rat na Bliskom istoku i američke uvozne carine, dale su novu hitnost pitanju o kojem Islanđani povremeno raspravljaju već decenijama, podsjeća Reuters,