Poljske i savezničke zračne snage raspoređene su u "preventivnoj operaciji" u poljskom zračnom prostoru u subotu zbog prijetnje napada dronovima u susjednim područjima Ukrajine, a zračna luka u istočnom poljskom gradu Lublinu je zatvorena, saopštile su vlasti. Svoje borbene avione podignula je i Rumunija, u koju je jedan ruski dron, kako su saopštile vlasti te zemlje, narušio njihov zračni prostor tokom ruskog napada na ukrajinsku infrastrukturu u blizini granice. Na teritorij Rumunije, države Evropske unije i NATO-a koja dijeli granicu od 650 kilometara s Ukrajinom, više puta su pali fragmenti ruskih dronova otkako je Rusija počela ratovati protiv njenog susjeda. U subotu je podigla dva borbena aviona F-16 i upozorila građane u jugoistočnoj pokrajini Tulcea u blizini Dunava i ukrajinske granice da se sklone, saopštilo je ministarstvo odbrane. Ministarstvo dodaje da su mlažnjaci otkrili dron u nacionalnom zračnom prostoru i pratili ga sve dok nije nestao s radara 20 km jugozapadno od sela Chilia Veche. "Dron nije letio iznad naseljenih područja i nije predstavljao neposrednu prijetnju sigurnosti stanovništva", navelo je Ministarstvo odbrane te članice NATO-a. Ministarstvo je dodalo da će timovi stručnjaka pretražiti teren u potrazi za mogućim ostacima. Rumunske vlasti nisu precizirale odakle misle da je dron došao. Premijer Donald Tusk je također objavio da su u poljskom zračnom prostoru započele "preventivne zračne operacije" zbog prijetnje koju predstavljaju ruski dronovi koji djeluju iznad obližnjih područja Ukrajine. Ubrzo je naglasio da je prijetnja uklonjena i najavio da će Poljska, sa saveznicima, pratiti što se događa i reagirati. "Vanredno stanje je ukinuto. Hvala svima koji su sudjelovali u operaciji u zraku i na tlu. Ostajemo na oprezu." Uzbuna je uslijedila nakon što je više ruskih dronova u srijedu ušlo u poljski zračni prostor, što je potaknulo NATO da pošalje borbene zrakoplove kako bi ih oborili, naglašavajući dugogodišnju zabrinutost zbog mogućeg širenja ruskog rata u Ukrajini koji traje više od tri godine. Rusija je saopštila da nije ciljala Poljsku u srijedu, a saveznik Moskve, Bjelorusija, tvrdi da su dronovi skrenuli s kursa jer su bili ometani. Međutim, evropski lideri su uvjereni da su upadi bili namjerna provokacija Rusije. Poljski avioni su u posljednjim mjesecima više puta bili podignuti radi patroliranja zračnog prostora zemlje zbog ruskih zračnih napada na Ukrajinu, ali su ti napadi uglavnom bili tokom noći ili ranog jutra.

Najmanje 25 osoba povrijeđeno je u subotu u eksploziji plina u jednom lokalu na jugoistoku Madrida, prema posljednjim informacijama iz službe hitne pomoći. Do eksplozije je došlo oko 15 sati u radničkoj četvrti Vallecas. Bar je u eksploziji potpuno uništen, a oštećena je i obližnja zgrada iz koje su evakuirani stanari. "Naše hitne službe neumorno rade ondje", napisao je na društvenim mrežama gradonačelnik Jose Luis Martinez Almeida. Vatrogasci se nalaze na terenu, a policija nastoji ustanoviti što je tačno dovelo do eksplozije. Tri su osobe teško povrijeđene. Španjolski mediji, pozivajući se na prve informacije vatrogasne službe, izvijestili su da je eksploziju vjerojatno uzrokovalo curenje plina. Eksplozija se dogodila u dijelu grada gdje žive brojni imigranti. Nesreće s plinskim bocama nisu novost u Madridu, a smrtonosna se dogodila u januaru 2021. u zgradi u centru kada su poginule četiri osobe.

U više gradova Srbije 13. septembra održani su paralelni skupovi pristalica i protivnika vlasti, predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS). Policija je građane okupljene u zboru beogradske opštine Voždovac kod zgrade Fakulteta organizacionih nauka (FON) odgurala u sporednu ulicu, insistirajući da se uklone zbog pristalica vlasti koji su u protestnoj šetnji prolazili pored. Prvo je reagovala Interventna jedinica, a zatim i pripadnici policijskih brigada u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Oni su prethodno oko okupljenih građana napravili obruč, a u samoj blizini FON-a i u okolnim ulicama bilo je više od 20 policijskih vozila "marica". "Mi smo imali redovan zbor, onda su došli pripadnici javnog reda i mira i Interventne jedinice policije i saopštili nam da će drugi skup protiv blokada proći ovuda i da mi moramo da se sklonimo iz parkića", rekao je Ivan iz zbora građana Voždovac za Radio Slobodna Evropa (RSE) pre početka policijske intervencije. Pristalice vlasti prvobitno su se okupile na oko tri kilometra od zgrade FON-a, koja im je bila na trasi protestne šetnje. Tokom okupljanja onih koji se protive blokadama i podržavaju aktuelnu vlast, sa razglasa su mogle čuti i nacionalističke pesme, poput "Đenerale, tvojoj majci hvala". Kako je za RSE rekao jedan od okupljenih, Ivan Alanović, hoće "prvenstvo mir, da ne bude protesta". Na skup u Beograd došao je iz Šapca, udaljenog oko 90 kilometara od glavnog grada. Okupljeni su nosili zastave Srbije, a razvili su i veliki transparent na kojem piše: "Srbija je večna dok su joj deca verna". Kada su prolazili pored zgrade FON-a, vikali su "Živela Srbija" i "Aco, Srbine", obraćajući se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji im se priključio u protestnoj šetnji. Vučić je obraćajući se novinarima ponovo izjavio da je "propala obojena revolucija". Taj termin predstavnici vlasti u Srbiji koriste za višemesečne proteste sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu. "Ljudi samo hoće da žive normalno, da ih niko ne maltretira i da budu slobodni i imaju prava kao i svi drugi", rekao je Vučić na Voždovcu, okružen pristalicama vlasti. Dok je policija potiskivala građane iz zbora, Bulevarom oslobođenja prošla je kolona motociklista, iz pravca skupa pristalica vlasti. Turirali su motorima i svirali. Građani okupljeni u zboru su im dovikivali "Gotovi ste". Pomoćnik direktora policije Vladan Radosavljević saopštio je da je više od 144.000 građana učestvovalo na prijavljenim skupovima "Građani protiv blokada" 13. septembra na više od 100 lokacija širom Srbije. Paralelni skupovi u drugim gradovima SrbijeParalelni skupovi pristalica i protivnika vlasti su održani, između ostalog, u Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, Šapcu i Zrenjaninu. U koloni građana protiv blokada na Petrovoradinu viđen i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, prenela je N1. Žandarmerija je blokirala Varadinski most, kako bi prošle pristalice vlasti. U Zaječaru su organizovana dva skupa - jedan su organizovale pristalice vlasti, drugi - protivnici. Policija je razdvajala dva skupa. Slična situacija bila je i u Zrenjaninu, gde je građane koji su se odazvali pozivu Zborova građana grada Zrenjanina i krenuli u susret učesnicima skupa "Zrenjanin protiv blokada i nasilja", sprečio kordon policije. Kako je javila N1, u Gornjem Milanovcu, građani su sa dve strane blokirali pristalice SNS-a, a potom ih zasuli jajima. Građanski protesti u Srbiji, predvođeni studentima, na kojima se zahteva odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, traju deset meseci. Deo tih protesta su i blokade fakulteta koje su sa istim zahtevom organizovane na više od 60 fakulteta na šest državnih univerziteta. Danas neki rade, neki delimično, a ostali su blokirani. Početkom maja, studenti u blokadi izašli su sa zahtevom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora da bi se, kako su saopštili, uspostavio sistem u kojem će nadležne institucije raditi svoj posao. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, do polovine 2023. predsednik vladajuće Srpske napredne stranke, prvobitno je odbio da ih raspiše tvrdeći da su zahtevi ispunjeni. Izbore je u izjavi datoj 12. septembra za Informer najavio za april-maj ili decembar 2026. godine, uz napomenu da bi on "voleo" da budu u decembru. Tokom višemesečnih protesta u više navrata je dolazilo do sukoba policije i demonstranata. Učesnici antivladinih protesta i opozicija su optužili policiju za prekomernu upotrebu sile u razbijanju protesta, što vlast odbacuje. Antivladini protesti u Srbiji bili su tema i u Evropskom parlamentu. Na debati održanoj 9. septembra u Strazburu, pod nazivom "Talas nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima u Srbiji", evroposlanici raspravljali su, između ostalog, i o uvredama koje je Vučić uputio pojedinim evropolasnicima koji su prisustvovali protestu 5. septembra u Novom Sadu, tokom kojeg je došlo do sukoba policije i demonstranata. Predstavnici pet opozicionih stranaka iz Srbije zatražili su prethodno, u Strazburu, tokom obraćanja poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, uvođenje sankcija Vučiću i dugim visokim državnim funkcionerima zbog represije nad građanima koji zahtevaju vanredne izbore.

Evropska unija osudila je zatvaranje kancelarija Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za invalidsko i penzijsko osiguranje u Sjevernoj Mitrovici koji djeluju po sistemu Srbije. "Ovo predstavlja još jedan nekoordiniran potez privremene Vlade Kosova protiv takvih struktura i u suprotnosti je s obavezama i obećanjima Kosova prema EU. EU je više puta naglasila da se njihov status mora riješiti kroz dijalog uz posredovanje Brisela, postignute sporazume i zakone Kosova", navodi se u saopštenju EU. EU je pozvala privremenu Vladu Kosova i druge relevantne institucije da se "uzdrže od takvih provokacija i štetnih poteza, te da se konsultuju s lokalnom srpskom zajednicom i međunarodnim partnerima". Prema Evropskoj uniji, ovi potezi negativno utiču na obične građane, prvenstveno iz srpske zajednice na Kosovu, ali i na druge zajednice. Dan ranije, iz Opštine Sjeverna Mitrovica su za Radio Slobodna Evropa potvrdili da je uz asistenciju Kosovske policije, inspektorat te opštine izvršio kontrolu prostorija u kojima su djelovale ove institucije Srbije. "Tokom kontrole je utvrđeno da osobe zatečene u objektu nisu imale važeću dokumentaciju za obavljanje pomenute djelatnosti. Zbog toga je rad privremeno obustavljen, a daljnja procedura će se odvijati redovno, u skladu sa važećim zakonima i nadležnostima", saopšteno je iz Opštine Sjeverna Mitrovica. OEBS izražava zabrinutost zbog zatvaranja srpskih kancelarija na sjeveruMisija Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) na Kosovu reagovala je na zatvaranje kancelarija srpskih institucija na sjeveru Kosova, gdje većinu stanovništva čine Srbi. OEBS je saopštio da je zabrinut zbog uticaja koji će zatvaranje kancelarija u Sjevernoj Mitrovici imati na nevećinske zajednice, jer se stanovništvo oslanja na te kancelarije za zdravstvenu zaštitu, penzije, školski materijal i socijalnu pomoć. "Obustava ovih usluga najviše pogađa starije osobe, osobe s posebnim potrebama i porodice u teškoj situaciji. Svaka mjera koja utiče na javne usluge mora osigurati neprekidan pristup za sve zajednice, a nesuglasice treba rješavati kroz dijalog uz posredovanje EU i u konsultaciji s lokalnim zajednicama", navodi OEBS u saopštenju od 13. septembra. Fond za zdravstveno osiguranje u Sjevernoj Mitrovici djeluje u okviru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije i pruža usluge kao što su: ovjera zdravstvenih knjižica, rad s ljekarskim komisijama, obračun i isplata naknada, te obrada zahtjeva za medicinsko-tehničku pomoć. U srpskim sredinama na Kosovu, sve zdravstvene i obrazovne institucije funkcionišu po sistemu Srbije. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa u septembru 2024. godine, ministar unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je da su zdravstvo i obrazovanje u srpskim sredinama specifični slučajevi i da će se tretirati odvojeno od zatvaranja drugih srpskih institucija. Tokom 2024. godine, kosovske vlasti su počele zatvarati više srpskih institucija, Nedavno su kosovske vlasti preuzele i objekte u Gračanici i Štrpcu koje je koristila Pošta Srbije. Zatvaranje srpskih institucija, koje Kosovo smatra ilegalnim i paralelnim, naišlo je na kritike Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koje su poručile da Vlada Kosova preduzima jednostrane i nekoordinirane poteze. Otpravnica poslova američke ambasade u Prištini, Anu Prattipati, izjavila je 4. septembra za grupu medija na srpskom jeziku da sve paralelne srpske institucije, uključujući obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, treba da se integrišu u kosovski sistem. Međutim, naglasila je da je način na koji će se ta integracija sprovesti ključan, te da se mora odvijati isključivo kroz konsultacije sa srpskom zajednicom.

Izraelska vojska je saopštila da je više od 250.000 osoba napustilo Grad Gazu i otišlo u druge dijelove palestinske teritorije u proteklim sedmicama, otkako je Izrael pojačao napade na najveći urbani centar Gaze. "Prema procjenama izraelske vojske, više od četvrt miliona stanovnika Grada Gaze napustilo je grad radi svoje sigurnosti", rekao je na platformi X portparol izraelske vojske Avichay Adraee. Ujedinjene nacije procjenjuju da oko milion Palestinaca živi u i oko Grada Gaze. Dana 13. septembra, izraelska vojska je iz zraka bacila letke pozivajući stanovnike zapadnih okruga da se evakuišu, dok je agencija za civilnu zaštitu Gaze izvijestila o kontinuiranim napadima. "Izraelska vojska djeluje s velikom intenzivnošću u vašem području i posvećena je uništenju i porazu Hamasa [palestinske grupe koju Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom]", navodi se u letku. Izrael, koji je najavio operaciju za preuzimanje potpune kontrole nad Gradom Gazom, suočava se s međunarodnim pritiskom da odustane od tog plana. Međutim, država tvrdi da je odlučna u namjeri da uništi Hamas i navodi da je Grad Gaza jedno od posljednjih uporišta te palestinske grupe. UN i međunarodna zajednica upozoravaju da će izraelska ofanziva dodatno pogoršati već katastrofalnu humanitarnu situaciju u Gradu Gazi, gdje su Ujedinjene nacije proglasile stanje gladi. Prema agenciji za civilnu zaštitu u Gazi, od subotnjeg jutra najmanje pet osoba je ubijeno u izraelskim napadima. Dan ranije, najmanje 50 osoba je ubijeno širom Pojasa Gaze, prema podacima iste agencije. Rat u Gazi je počeo kada je Hamas 7. oktobra napao jug Izraela, ubivši oko 1.200 ljudi i zarobivši 251 osobu. Kao posljedica izraelske odmazde, u Gazi je ubijeno više od 64.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravstva u Gazi – brojke koje Ujedinjene nacije smatraju vjerodostojnim.

Američki predsjednik Donald Trump uputio je snažan poziv svim članicama NATO-a da obustave kupovinu ruske nafte, rekavši da bi takav potez pomogao okončanju smrtonosnog sukoba u Ukrajini. Govoreći putem svoje platforme Truth Social 13. septembra, Trump je kritikovao neke NATO zemlje zbog nastavka kupovine ruske nafte, nazvavši to "šokantnim" i upozorivši da to "značajno slabi vašu pregovaračku poziciju i moć pregovaranja s Rusijom". Izjava dolazi dan nakon što je NATO pokrenuo novu vojnu operaciju pod nazivom Eastern Sentry, osmišljenu da ojača i zaštiti istočno krilo saveza kao odgovor na ruske upade dronovima u poljski zračni prostor ove sedmice. Trump je zatim predložio da NATO zemlje uvedu sekundarne carine od 50 do 100 posto Kini zbog njene kupovine ruske nafte, uz prijedlog da se te carine ukinu kada rat završi. Američki predsjednik je dodao da je spreman uvesti "velike" sankcije na rusku naftu ako članice NATO-a učine isto. Turska je treći najveći kupac ruske nafte na globalnom nivou, dok Mađarska i Slovačka nastavljaju kupovati rusku naftu, uglavnom putem južnog kraka naftovoda Družba, na osnovu izuzeća koje im je odobrila EU. Nova NATO operacija Eastern Sentry uključuje raspoređivanje snaga i vojne prilagodbe od strane nekoliko saveznika kako bi se spriječila daljnja ruska agresija i ojačala kolektivna odbrana duž istočne granice. "Ključ svega ovoga je potpuno novi odbrambeni dizajn", rekao je američki general Alexus Grynkewich, vrhovni komandant NATO-a za Evropu, na zajedničkoj konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom u Briselu 12. septembra. Grynkewich je rekao da će nova oprema uključivati francuske borbene avione Rafale, danske F-16, jednu fregatu i sisteme protivzračne odbrane koji su ranije obećani tom regionu. Novinarima je rekao da će vojni savez braniti svaki pedalj svoje teritorije.

Najmanje 12 pakistanskih vojnika je poginulo, a još četvorica su ranjena u napadu militantne grupe Tehrik-e Taliban Pakistan (TTP) u Južnom Vaziristanu, saopćila je pakistanska vojska. Napad se dogodio dok je pakistanska vojska sprovodila operaciju protiv militanata. Iz odjela za odnose s javnošću pakistanske vojske (ISPR) potvrdili su incident u saopćenju, ali su rekli da je tokom operacije ubijeno 13 militanata. Viši policijski zvaničnik iz tog područja, koji je anonimno govorio za Radio Mašal zbog zabrane istupanja u medije, potvrdio je napad na vojno vozilo u području Badar Fakir Sarai. Grupa TTP, poznata i kao pakistanski talibani, preuzeli su odgovornost za napad, a portparol Muhammad Khurasani kaže da je ubijeno 30 vojnika. Nije bilo moguće nezavisno potvrditi tvrdnju. Pakistanski talibani su odvojena grupa od afganistanskih talibana, iako održavaju blisku saradnju. Otkako su afganistanski talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom 2021. godine, TTP je postao samouvjereniji, a mnogi njihovi lideri i borci pronašli su utočište preko granice u Afganistanu. Islamabad optužuje vladu afganistanskih talibana da pruža utočište pakistanskim talibanima, uz podršku Indije, što je optužba koja je povećala tenzije i s Kabulom i s Nju Delhijem, a obje strane to negiraju. Posljednji napad uslijedio je nakon sličnog napada koji se desio dan ranije, gdje su militanti ubili sedam vojnika Frontier Corpsa i ranili 13 drugih, prema riječima lokalne policije i jednog obavještajnog zvaničnika. Sigurnosne operacije protiv militanata u provinciji Khyber Pakhtunkhwa u posljednje vrijeme su pojačane, a učestali napadi militanata usmjereni su protiv pakistanske vojske i paravojnih snaga. Pakistanska vojska je 11. septembra saopćila da je ubila 19 militanata tokom operacija u distriktima Momand, Sjeverni Vaziristan i Banu.

Iako je Ukrajina zabilježila relativno mirnu noć u poređenju s prethodnim danima, ruske snage su ipak izvele ograničene napade dronovima i navođenim bombama, saopćili su ukrajinski zvaničnici 13. septembra. Ukrajinsko ratno zrakoplovstvo izvijestilo je o nekoliko dronova koji su se kretali prema južnim regijama Hersona i Mikolajeva, kao i Zaporožju. Ruske snage su također lansirale navođene zračne bombe na oblast Sumi na sjeveroistoku, iako nije bilo izvještaja o masovnim raketnim udarima koji su posljednjih sedmica bili gotovo svakodnevni. Saopćeno je da je Rusija ispalila jedan balistički projektil Iskander-M i 164 drona, uključujući modele Shahed i Geran. Protivzračna odbrana je, navodno, oborila ili onesposobila 137, dok su 27 dronova i jedna raketa pogodili ciljeve na devet lokacija širom zemlje. Ukrajinska vojska je dodala da su se najteže borbe na kopnu u prethodna 24 sata vodile na prvoj liniji u Donjeckoj oblasti, gdje je zabilježeno 49 sukoba. Tri osobe su poginule, a pet je ranjeno u napadu dronom i raketom u blizini Sumija na sjeveru Ukrajine, saopštio je regionalni guverner. Uprkos stalnom granatiranju i pokušajima zauzimanja sela blizu granice, Zelenski je rekao da su ruske snage u tom području pretrpjele teške gubitke i da su "izgubile ofanzivnu sposobnost." Borbe se nastavljaju u pograničnim područjima, ali su ukrajinske trupe odbile napredovanja u Sumi, kao i na prvim linijama u Donjecku i Zaporožju.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Nepala Sušila Karki položila je u petak zakletvu kao premijerka koja će šest meseci voditi prelaznu vladu do izbora, pošto je prethodna vlada podnela ostavku pod pritiskom žestokih protesta protiv korupcije. Kancelarija predsednika Ramčandre Paudela saopštila je da je šef države nominovano Karki posle pregovora s načelnikom vojske Ašokom Radžom Sigdelom i demonstrantima koji su predvodili najgore nemire u Nepalu u poslednjih zbog čega je prethodni premijer K.P. Šarm Oli podneo ostavku. Pedeset jedna osoba je poginula, a više od 1.300 je povređeno ove nedelje u protestima zbog korupcije koje je organizovao pokret "Generacija Z", nazvan po starosti svojih uglavnom mladih pristalica. Protest je izazvan zabranom društvenih medija koja je kasnije ukinuta. Nasilje je prestalo tek pošto je Oli podneo ostavku u utorak. Karki, jedina žena koja je obavljala funkciju predsednice Vrhovnog suda, bila izbor demonstranata koji navode njenu reputaciju poštenja i integriteta i stav protiv korupcije. Ona je obavljala je najvišu sudsku funkciju oko godinu dana, do sredine 2017. godine. Karki, poznata po svom insistiranju na integritetu i potrebi za nezavisnim pravosuđem, predvodiće političku tranziciju u zemlji na Himalijima naciji posle smrtonosnih antikorupcijskih protesta. Nepal je suočen s političkom i ekonomskom nestabilnošću od ukidanja monarhije 2008. godine, dok nedostatak radnih mesta tera milione da traže posao u drugim zemljama i šalju novac kući. Zemlja s 30 miliona stanovnika polako se vraća u normalnost s ponovnim otvaranjem prodavnica, povratkom automobila na puteve i policijom koja opet nosi palice umesto oružja. Neki putevi su i dalje bili blokirani, iako je ulicama patroliralo manje vojnika nego ranije. Karki (73) se pojavila kao vodeća kandidatkinja mnogih predstavnika "Generacije Z" koji su je izabrali preko onlajn platforme Discord. Ona je nepalskim medijima rekla da su joj demonstranti Generacije Z rekli da veruju u nju da vodi zemlju "kratko vreme u svrhu sprovođenja izbora". "Ona je kredibilan izbor za vođenje privremene vlade", rekao je za AFP Anil Kumar Sinha, bivši sudija Vrhovnog suda koji je radio s Karki. "Njen integritet nikada nije bio doveden u pitanje i ona nije neko ko se može zastrašiti ili lako uticati na nju. Ona je hrabra i ne podleže pritisku", dodao je Sinha. U govoru emitovanom na nepalskim medijima ranije ove godine, Karki je govorila o duboko ukorenjenoj korupciji. "Vidimo je svuda, ali ne govorimo – sada nam je potrebno da mladi progovore, preuzmu vođstvo i kandiduju se na izborima", rekla je ona. "Ono što sam videla u poslednjih 35 godina ne funkcioniše. Ja sam 100 odsto za to da mladi istupe", dodala je Karki. Njen mandat kao predsednice Vrhovnog suda, od 2016. do 2017. godine, bio je kratak, ali značajan – dovodio je u pitanje rodne stereotipe i suočavao se s političarima zbog korupcije. Karki je odrasla u društvu u kojem su žene retko stupale u pravnu profesiju. Rođena 1952. godine u Biratnagaru, industrijskom gradu na istoku Nepala, stekla je diplome političkih nauka u Indiji i prava u Katmanduu. Započela je karijeru kao advokatica 1979. godine i brzo je stekla reputaciju neustrašive borkinje, često preuzimajući slučajeve koje su drugi izbegavali. Karki je 2012. bila jedna od dvoje predsedavajućih sudija Vrhovnog suda koji su zatvorili ministra na dužnosti zbog korupcije, što je u to vreme bio prvi takav slučaj u Nepalu u borbi protiv kulture korupcije. Vlada je pokušala 2017. da je smeni s mesta predsednica Vrhovnog suda pošto je poništila izbor za šefa policije. Ujedinjene nacije su ocenile da je postupak za njen opoziv "politički motivisan" i potez je blokiran, a ostavku je podnela posle penzionisanja. Nepal je izašao iz brutalne decenije duge maoističke pobune 2006. godine, a 2008. godine je okončana 240 godina stara hinduistička monarhija. Transformaciju u federalnu državu obeležile su političke unutrašnje borbe, a uzastopne vlade su odugovlačile s izvođenjem pred pravdu odgovornih za zlostavljanja tokom građanskog rata. Upravo su pod Karki kao predsednicom Vrhovnog suda, 2017. osuđena trojica vojnika na 20 godina zatvora zbog ubistva tinejdžerke, što je u to vreme bila tek druga osuda za zločine počinjene tokom rata. Ona je prva žena premijer Nepala, ali ne i prva liderka – Bidja Devi Bandari je obavljala uglavnom ceremonijalnu ulogu predsednice dva mandata, od 2015. do 2023. godine. Izvori: Reuters, AFP

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u petak u Briselu, na brifingu o evrointegracijama Srbije, da odgovornost za eroziju poverenja u institucije države nije samo na vlasti, već i na opoziciji. "Ne možete u parlamentarnoj demokratiji imati opoziciju koja na sve kaže 'ne', koja ne želi da učestvuje u dijalogu, koja nema kapacitet da kaže da je vlast i nešto dobro uradila", rekla je Brnabić na brifingu u zgradi Misije Srbije pri Evropskoj uniji (EU). Ovaj brifing je zakazan pošto je briselska neprofitna organizacija Centar za evropske politike (EPC) otkazala panel sa Brnabić. Predsednica parlamenta je antivladine demonstrante, opoziciju i nezavisne medije predstavljala kao glavne krivce za stanje u društvu, a vlast Aleksandra Vučića kao demokratsku, proevropsku i "spremnu za dijalog", prenela je agencija Beta. Na pitanje novinara da li Brisel stoji iza pokušaja "obojene revolucije" u Srbiji, za koji vlast tvrdi da postoji, Brnabić je rekla da "ne stoji zvanični Brisel", ali je dodala da je "zbunjena zbog činjenice da veliki novac iz evropskih zemalja ide nevladinim organizacijama u Srbiji koje nisu naklonjene vlastima". Vlasti u Srbiji su u više navrata antivladine skupove nazivali "obojenom revolucijom". Brifing u Misiji Srbije pri EU je zakazan u četvrtak, nakon što je briselski Centar za evropske politike (EPC) u sredu saopštio da "zbog nepredviđenih okolnosti" mora da otkaže panel sa Brnabić na temu "Srbija: Strateški važan kandidat na kritičnom raskršću". Brnabić je u petak u zgradi Misije Srbije pri EU održala još jedan brifing - sa predstavnicima članica EU, a potom se sastala sa zamenikom direktora za Evropu i Centralnu Aziju u Evropskoj službi za spoljne poslove Emanueleom Žofreom, bivšim šefom Delegacije EU u Srbiji. Brnabić je izjavila da je sastanak sa Žofreom "bila sjajna prilika da otvoreno razgovaraju o svim pitanjima u vezi sa evropskim integracijama Srbije", prenela je Skupština Srbije. "Centralna tema je bio Klaster 3 u našim pristupnim pregovorima, za koji se nadam da će biti otvoren do kraja ove godine, što bi bilo od nemerljivog značaja za Srbiju", kazala je Brnabić. Brnabić je u Brisel otišla tri dana nakon rasprave u Evropskom parlamentu o antivladinim protestima u Srbiji, na kojoj su pojedini evroposlanici predložili i razmatranje dalje finansijske podrške Srbiji kao kandidatkinji za članstvo u EU. U Srbiji traje višemesečna kriza i organizuju se antivladine demonstracije koje su prvobitno počele zbog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi. Na protestima, koje predvode studenti, traži se odgovornost vlasti za ovu nesreću, a kasnije demonstranti su formulisali i zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast odbija da raspiše izbore.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija u petak je ogromnom većinom glasova usvojila deklaraciju u kojoj se navode "opipljivi, vremenski ograničeni i nepovratni koraci" ka rešenju o dve države između Izraela i Palestinaca. Deklaracija na sedam stranica rezultat je međunarodne konferencije u UN u julu, koju su organizovale Saudijska Arabija i Francuska, o višedecenijskom sukobu. SAD i Izrael su bojkotovali događaj. Rezolucija kojom se podržava deklaracija dobila je 142 glasa za i 10 protiv, dok je 12 zemalja bilo uzdržano. Glasanje je bilo pre sastanka svetskih lidera 22. septembra – na marginama Generalne skupštine UN na visokom nivou – gde se očekuje da će Velika Britanija, Francuska, Kanada, Australija i Belgija formalno priznati palestinsku državu. Deklaracija koju je usvojila Generalna skupština s 193 članice osuđuje napade palestinske grupe Hamas – koju SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – na Izrael 7. oktobra 2023. godine, koji su pokrenuli rat u Pojasu Gaze. Takođe se osuđuje napade Izraela na civile i civilnu infrastrukturu u Pojasu Gaze, opsadu i gladovanje, "što je rezultiralo razornom humanitarnom katastrofom". Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) rekao je da rezolucija obezbeđuje međunarodnu izolaciju Hamasa. "Prvi put danas, Ujedinjene nacije su usvojile tekst kojim ga osuđuju zbog njegovih zločina i pozivaju na njegovu predaju i razoružanje", naveo je u objavi na X. Rezoluciju su podržale sve arapske zalivske države. Izrael i SAD su glasali protiv nje, zajedno s Argentinom, Mađarskom, Mikronezijom, Nauruom, Palauom, Papuom Novom Gvinejom, Paragvajem i Tongom. Od zemalja regiona, Albanija i Severna Makedonija su bile uzdržane, dok su za rezoluciju glasale Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija. Deklaracija koju je usvojila rezolucija navodi da rat u Pojasu Gaze "mora sada da se završi" i da podržava raspoređivanje privremene međunarodne stabilizacione misije za koju bi mandat dao Savet bezbednosti UN. SAD su opisale glasanje kao "još jedan pogrešan i loše tempiran publicitetski trik" koji je potkopao ozbiljne diplomatske napore za okončanje sukoba. "Nemojte se zavaravati, ova rezolucija je poklon Hamasu", rekao je američki diplomata Morgan Ortagus Generalnoj skupštini. "Daleko od toga da promoviše mir, konferencija je već produžila rat, ohrabrila Hamas i naštetila izgledima za mir i kratkoročno i dugoročno." Izrael, koji dugo kritikuje UN što nisu po imenice osudile Hamas za napade 7. oktobra, odbacio je deklaraciju kao jednostranu i opisao glasanje kao pozorište. "Jedini dobitnik je Hamas... Kada teroristi kliču, ne unapređujete mir; unapređujete teror", rekao je izraelski ambasador u UN, Deni Danon. U napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine ubijeno je 1.200 ljudi, uglavnom civila, a oko 251 je uzeto za taoce, pokazuju izraelski podaci. Više od 64.000 ljudi je poginulo tokom rata u Pojasu Gazi, navode zdravstvene vlasti na palestinskoj teritoriji pod kontrolom Hamasa. Formalno nazvan "Njujorška deklaracija o mirnom rešenju palestinskog pitanja i sprovođenju rešenja o dve države", tekst navodi da "Hamas mora da oslobodi sve taoce" i da Generalna skupština UN osuđuje "napade koje je Hamas počinio na civile 7. oktobra". Takođe poziva na "kolektivnu akciju za okončanje rata u Gazi, za postizanje pravednog, mirnog i trajnog rešenja izraelsko-palestinskog sukoba zasnovanog na efikasnoj primeni rešenja o dve države". Deklaracija, koju je ranije podržala Arapska liga, a u julu je potpisalo 17 članica UN, uključujući nekoliko arapskih zemalja, takođe ide dalje od osude Hamasa, nastojeći da ga u potpunosti isključi iz rukovodstva u Gazi. "U kontekstu okončanja rata u Gazi, Hamas mora da okonča svoju vladavinu u Gazi i preda svoje oružje Palestinskoj upravi, uz međunarodno angažovanje i podršku, u skladu s ciljem suverene i nezavisne palestinske države", navodi se u deklaraciji. Izrael je osudio rezoluciju, navodeći da će saopštio "sramno" glasanje Generalne skupštine UN u korist palestinske države podstaći Hamas da nastavi rat u Pojasu Gaze. "Rezolucija ne doprinosi mirovnom rešenju – naprotiv, podstiče Hamas da nastavi rat", objavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Oren Marmorštajn na X. "Izrael se zahvaljuje svim zemljama koje nisu doprinele ovoj sramotnoj odluci u Generalnoj skupštini." Izraelski premijer Benjamin Netanjahu se ove nedelje zavetovao da "neće biti palestinske države". Izvor: Reuters, AFP

Policija Kosova za region sever je saopštila u petak da od 1. novembra vlasnici vozila sa stranim tablicama ne mogu da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca. To će posebno pogoditi pripadnike srpske zajednice na Kosovu, koji često upravljaju vozilima sa srpskim registracijama. Takođe, jedan deo građana je usled odluke Vlade Kosova da ukine tablice koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija – kao što su KM (Kosovska Mitrovica), PR (Priština) i slično – iste je preregistrovao ne neki od gradova u Srbiji, te učestvovao u drumskom saobraćaju uz ovlašćenje. Zamenik direktora policije Kosova za region sever Veton Eljšani za Radio Slobodna Evropa objašnjava da se tako nešto više neće tolerisati jer je u suprotnosti sa zakonom. "Neće moći više da se voze automobili iz Srbije na ovlašćenje", kaže on i precizira da se to odnosi na one koji su takva vozila koristili uz kosovska dokumenta. Ovlašćenja za vozila se u Srbiji izdaju na osnovu lične karte i saobraćajne dozvole. To u praksi znači da Srbi sa Kosova, koji u srpskom sistemu nisu promenili mesto prebivališta a voze auto na tablice nekog grada u Srbiji, u ovlašćenju imaju podatke lične karte koje izdaju organi Srbije za gradove na Kosovu, a koje zvanična Priština ne priznaje. Eljšani je inače jula prošle godine za RSE rekao da je pitanje upravljanja automobilom sa tablicama gradova u Srbiji uz ovlašćenje, prepoznato kao problem, te da Ministarstvo unutrašnjih poslova radi na pronalasku rešenja. U to vreme je na Kosovu trajao proces zamene srpskih vozačkih dozvola za kosovske. Eljšani sada kaže da je rešenje da državljani Kosova, koji imaju vozila sa srpskim tablicama, iste preregistruju na RKS tablice. Oni sa srpskim dokumentima pak, kaže Eljšani, moraju da izađu sa teritorije Kosova na svaka tri meseca. "Mora da se registruje (ulazak) na granicu, to je zakon", kaže on i dodaje da će kazna za nepoštovanje biti 200 evra i važiće za sve, osim "ukoliko se naprave izuzeci za određene institucije". Kao primer tih eventualnih izuzetaka, Eljšani navodi vozila hitne pomoći zdravstvenih institucija koja na Kosovu rade u sistemu Srbije. 2Videćemo da li će se za njih naći neko rešenje", rekao je Eljšani. Zamena srpskih registracionih oznaka za kosovske podigla je visoke tenzije na severu Kosova. Takođe, zbog ovog pitanja su pripadnici srpske zajednice, na inicijativu Srpske liste, napustili kosovske institucije na severu.

Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković upozorio je međunarodne predstavnike 12. septembra da referendum koji su vlasti Republike Srpske raspisale za 25. oktobar prijeti miru i stabilnosti zemlje. Na sastanku s ambasadorima Europske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Turske, Velike Britanije, te predstavnicima NATO-a i OSCE-a, Konaković je ocijenio da je situacija u BiH pogoršana "nelegalnim imenovanjem mandatara za sastav Vlade RS od strane građanina Milorada Dodika", kako je naveo u saopćenju. "To predstavlja grubo kršenje ustavnog poretka i pravnog sistema BiH", kazao je Konaković. Narodna skupština RS-a je 2. septembra izabrala Sava Minića za premijera, iako ga je predložio Dodik, koji je u augustu izgubio mandat entitetskog predsjednika nakon presude Suda i Centralne izborne komisije BiH. Ustavni sud BiH sada treba odlučiti je li nova Vlada RS-a zakonita, jer premijera može predložiti samo predsjednik entiteta. Nardona skuština RS je 22. avgusta usvojila odluku o referendumu koji bi se trebao održati 25. oktobra o presudi Suda BiH i odluci CIK-a, kao i o odlukama visokog predstavnika međunarodne zajednice, iako je Ustavni sud BiH ranije presudio da su referendumi na nižim nivoima o državnim pitanjima neustavni. Konaković je na sastanku s ambasadorima naglasio važnost produženja mandata vojne misije EU u BiH (EUFOR) i pozdravio stavove zvaničnika NATO-a koji su poručili da u slučaju blokade nastavka misije EUFOR-a u Vijeću sigurnosti UN-a neće dozvoliti nikakav vakuum. Ambasadori su, kako je saopćeno iz Ministarstva vanjskih poslova BiH, poručili da međunarodna zajednica neće tolerirati prijetnje miru, teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH. Naglasili su važnost poštivanja Ustava, odluka državnih institucija i sudskih presuda, te potvrdili podršku stabilnosti i reformama u zemlji. Mandat EUFOR-a svakog novembra produžuje se rezolucijom Vijeće sigurnosti UN-a, a Dodik je na sastanku s ministrom vanjskih poslova i sekretarom Vijeća sigurnosti Rusije 9. septembra kazao kako će od Rusije zatražiti da uloži veto.

Sjedinjene Američke Države su na neodređeno vreme obustavile planirani strateški dijalog sa Kosovom zbog zabrinutosti u vezi sa postupcima aktuelne Vlade, saopštila je u petak američka ambasada u Prištini. U objavi na Facebooku, ambasada je navela da su potezi Vlade predvođene vršiocem dužnosti premijera Aljbinom Kurtijem (Kurti) "povećali tenzije i nestabilnost, ograničavajući sposobnost Sjedinjenih Država da produktivno sarađuju sa Kosovom na zajedničkim prioritetima". Kosovska vlada je odbacila kritike SAD, rekavši da su njeni postupci "zakoniti i ustavni" i da "sve vreme bile u službi eliminisanja izvora nestabilnosti s ciljem garantovanja održive i dugoročne stabilnosti". Predsednica Kosova Vjosa Osmani izrazila je "duboko žaljenje i zabrinutost" zbog odluke SAD da obustave planirani strateški dijalog. Osmani je rekla da je "Republika Kosovo izgrađena na temeljima neraskidivog prijateljstva sa SAD" i obećala da će se "maksimalno" angažovati kako bi stratepki dijalog s Vašingtonom mogao početi "što je pre moguće". Kosovo i SAD trebalo je da ove godine finalizuju strateški dijalog, nakon što je Osmani u januaru saopštila da je postignut dogovor između dve zemlje o pokretanju takvog dijaloga. Američka ambasada je u petak saopštila da je strateški dijalog bio zamišljen kao sredstvo za jačanje ekonomskih i diplomatskih veza u korist američkog i kosovskog naroda. "Nažalost, poslednji postupci i izjave vršioca dužnosti premijera Kurtija predstavljaju prepreku za napredak koji je godinama postizan", navela je ambasada. Dodaje se da SAD nadaju da će se ti napori nastaviti u budućnosti, "kada uslovi budu povoljniji". "Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa koje dele Sjedinjene Države i narod Kosova. Naš odnos sa Kosovom zasniva se na zajedničkom cilju – jačanju mira i stabilnosti kao temelja za zajednički ekonomski prosperitet", poručila je ambasada. Strateški dijalog je proces koji Ministarstvo spoljnih poslova SAD u većini slučajeva vodi sa različitim zemljama sveta s ciljem unapređenja bilateralnih odnosa. U tom procesu se vode razgovori visokog nivoa između zemalja – bilo u Vašingtonu, bilo u zemlji partneru – o širokom spektru tema kao što su odbrana, bezbednost, životna sredina, energija, ekonomska saradnja, itd. Prema podacima Stejt departmenta, Radio Slobodna Evropa je potvrdio da su SAD u poslednje vreme vodile strateški dijalog sa Francuskom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Rumunijom, Austrijom, Poljskom, Slovenijom, Moldavijom, Grčkom, Severnom Makedonijom, Katarom, Omanom, Bahreinom, Egiptom i drugim zemljama. Odluka SAD dolazi na dan kada su kosovske vlasti obustavile rad Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za invalidsko i penzijsko osiguranje, koji su funkcionisali po sistemu Srbije u Severnoj Mitrovici. Dan ranije, vlasti su preuzele kontrolu nad objektima u Gračanici i Štrpcu, u kojima se nalazila Pošta Srbije, a koji su prethodno bili zatvoreni u okviru šire akcije gašenja paralelnih institucija južno od Ibra koje funkcionišu po sistemu Srbije. Posledice po Kosovo usled poteza aktuelne vlade već su bile nagoveštene ranije u petak, kada je otpravnica poslova američke ambasade u Prištini, Anu Pratipati (Prattipati), izjavila da je Vašington razočaran stavovima vršioca dužnosti premijera Kurtija. Pratipati je tada poručila da SAD razmatraju svoj odgovor, uz napomenu: "Dozvolite mi da budem jasna – svaka akcija koja ugrožava političku i ekonomsku stabilnost predstavlja ozbiljan izazov za naše partnerstvo". Poslednjih nedelja, Kurti – koji je istovremeno lider Pokreta Samoopredeljenje – i drugi zvaničnici njegove partije, uključujući potpredsednika Gljauka Konjufcu (Glauk), kritikovali su Ustavni sud Kosova zbog navodne pristrasnosti, tvrdeći da je blizak albanskim partijama koje su prethodno bile u opoziciji. Ustavni sud, kao i međunarodna zajednica, osudili su pritisak koji Kurti i njegova partija vrše na najvišu sudsku instancu u zemlji. Ustavni sud trenutno razmatra predmet koji je podnela Srpska lista, a koji se odnosi na osporavanje podele glasanja za izbor potpredsednika Skupštine između nevećinskih zajednica i srpske zajednice. Sud je uveo privremenu meru kojom se sprečava bilo kakvo delovanje u Skupštini do 30. septembra, kao i bilo kakva procedura za izbor nove vlade. Kurti i njegova partija su nedavno bezuspešno pokušali da zabrane Srpskoj listi učešće na lokalnim izborima zakazanim za 12. oktobar.

Odeljenje inspekcije opštine Severna Mitrovica privremeno je obustavilo rad Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za invalidsko i penziono osiguranje koji rade po sistemu Srbije, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ove lokalne samouprave na severu Kosova. Dodaju da je opštinska inspekcija tokom "redovne kontrole uz asistenciju Policije Kosova" utvrdila da lica koja su bila unutar objekta "nisu posedovala validnu dokumentaciju za obavljanje navedene delatnosti". "Dalja procedura odvijaće se u redovnom postupku, u skladu sa važećim zakonima i nadležnostima", navodi se u odgovoru. U međuvremenu, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković, napisao je na društvenoj mreži X da je "ovo udar na zdravstveni sistem" te ocenio da se radi o predizbornoj kampanji za lokalne izbore, koji su zakazani za 12. oktobar. Reagovao je i ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, uz navode da je zatvaranje Fonda za zdravstveno osiguranje i Fonda za invalidsko i penziono osiguranje u Severnoj Mitrovici "neprihvatljiv i nehuman čin". "Ciljajući institucije koje pružaju zdravstvenu zaštitu i penzije, ova akcija pogađa najranjivije – bolesne, starije i socijalno ugrožene", ocenio je Đurić. Dodao je da "jednostrani koraci potkopavaju dijalog, ugrožavaju regionalnu stabilnost i očigledno zanemaruju osnovna ljudska prava i postojaće sporazume". Pozvao je međunarodnu zajednicu da reaguje uz poruku da "zdravlje i ljudsko dostojanstvo nikada ne smeju biti korišćeni kao političko oružje". Oglasila se i Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, uz ocenu da premijer Kosova na dužnosti, Aljbin Kurti (Albin), nastavlja sa "jednostranom, eskalatarnom i otvoreno antisrpskom kampanjom čiji je jedini cilj da protera Srbe sa Kosova". "Pozivamo međunarodnu zajednicu da prestane da ćuti pred otvorenim nasiljem i sistematskim ugnjetavanjem Srba. Ćutanje pred ovakvim aktima je saučesništvo u progonu", navodi se u saopštenju. Fond za zdravstveno osiguranje u Severnoj Mitrovici funkcioniše u okviru Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije, te pruža usluge u oblasti zdravstvene nege – poput overavanja zdravstvenih knjižica, poslova u vezi sa radom lekarskih komisija, vrši obračun, kontrolu i isplatu novčanih naknada, vrši overu predloga za medicinsko - tehnička pomagala i slično. U srpskim sredinama na Kosovu sve zdravstvene i obrazovne institucije rade po sistemu Srbije, za koje je ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) u intervjuu za RSE u septembru 2024. rekao da imaju specifičnosti, te da će te institucije biti tretirane na specifičan način, odvojeno od zatvaranja drugih institucija Srbije. Kosovo je početkom 2024. počelo sa zatvaranjem institucija koje rade po sistemu Srbije, uz obrazloženje da se radi o "ilegalnim i paralelnim institucijama". Do sada su zatvoreni Privremeni opštinski organi, Pošta Srbije, Centri za socijalni rad, Banka poštanska štedionica, Narodna banka Srbije, javna preduzeća i mnoge druge. Otpravnica poslova u ambasadi SAD u Prištini Anu Pratipati izjavila je 4. septembra za grupu medija koji izveštavaju na srpskom jeziku da se sve paralelne institucije Srbije, uključujući obrazovne i zdravstvene, moraju integrisati u kosovski sistem. Napomenula je, međutim, da je od ključne važnosti način na koji će se to uraditi, odnosno da se integracija mora sprovesti isključivo u konsultaciji sa srpskom zajednicom.

Najviše zakonodavno telo Kine odobrilo je odluku o ratifikaciji ugovora o izručenju sa Srbijom, saopštio je kineski državni radio 12. septembra, a prenosi Rojters. Ovaj dokument jedan je od 28 sporazuma i ugovora koje su zvaničnici Srbije i Kine potpisali 8. maja 2024, tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji. Da bi ugovor stupio na snagu, po zakonu Srbije moraju da ga ratifikuju poslanici u Skupštini. Ugovor takođe mora biti ratifikovan u Kini. U Srbiji, još nije došao na dnevni red Narodne skupštine. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora Srbije i Kine o izručenju priprema Ministarstvo pravde. Tekst tog zakonskog predloga nije dostupan javnosti. Ugovor o izručenju bi kineskom režimu – kojeg organizacija Freedom House opisuje kao autoritaran i izrazito represivan – otvorio prostor da od pravosudnih organa Srbije zatraži izručenje svojih državljana. Prema podacima organizacije Safeguard Defenders, Kina je do sada potpisala više od 60 bilateralnih sporazuma o izručenju, od kojih je u nacionalnim parlamentima ratifikovano više od 40. Od dolaska Sija na vlast u toj zemlji 2012. godine, Safeguard Defenders su zabeležili blizu 70 pokušaja kineskog režima da procedurom izručenja vrati 400 ljudi, od kojih je većina bila u Evropi. Međutim, u poslednjih pet godina sudovi u desetak evropskih zemalja su stopirali ekstradiciju koje je tražila Kina, zbog sumnje da bi se osoba čije se izručenje traži mogla suočiti sa represijom i odmazdom režima. Srbija je, prema podacima do kojih je došao Radio Slobodna Evropa u decembru 2024, u poslednjih pet godina izručila Kini pet kineskih državljana. Srbija i Kina održavaju dobre diplomatske odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Kineski predsednik prvi put je posetio Srbiju 2016. godine, kada su dve zemlje potpisale Deklaraciju o strateškom partnerstvu. Osam godina kasnije, Beograd je bio jedna od svega tri Sijeve destinacije na evropskoj turneji, tokom koje je posetio i Francusku i Mađarsku. Beograd i Peking u okviru kineske međunarodne inicijative "Pojas i put" imaju čitav niz zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture i energetike. Evropska unija je više puta upozoravala Srbiju da, kao kandidat za članstvo u bloku, vodi računa o transparentnosti saradnje sa Kinom, pre svega u oblasti infrastrukture.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da vojna parada u Beogradu nema veze sa dnevnim događajima, kao što to tvrde predstavnici opozicije. "Ona je izraz naše želje da obeležimo nacionalni praznik i pokažemo koliko je vojska napredovala. Da ljudi vide u šta smo ulagali novac i koliko je Srbija snažnija nego juče. Da ljudi vide da mogu da se osećaju bezbedno", izjavio je Vučić 12. septembra. Vojna parada, pod nazivom "Snaga jedinstva", najavljena je za 20. septembar. Održava se u trenutku masovnih antivladinih protesta u državi, koje je pre deset meseci pokrenula pogibija 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Deo javnosti u Srbiji, na čelu sa opozicionim partijama, negoduje zbog organizacije vojne parade, uz ocenu da Vučić ima nameru da "demonstrira silu" u momentu velike polarizacije u društvu. Sa druge strane, prema izjavama predstavnika vlasti, povod za paradu je državni praznik - Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kojeg Srbija zajedno obeležava sa bosanskohercegovačkim entitetom Republika Srpska (RS). Vojna parada dolazi i u momentu pojačanih tenzija u Bosni i Hercegovini, zbog odbijanja Republike Srpske da prihvati odluku Centralne izborne komisije BiH o oduzimanju mandata predsednika RS Miloradu Dodiku. Kako je izjavio Aleksandar Vučić, parada je zakazana pre više od šest meseci i predstavlja poruku stabilnosti, sigurnosti i bezbednosti zemlje i odvraćanja svakog potencijalnog agresora na Srbiju. Ocenio je da je takva poruka veoma važna "u svetu nesigurnosti, meteža i opšteg ludila". "Ali ta antisrpska histerija (protiv vojne parade) nije ništa novo. Posebno ti napadi od ljudi iz (opozicionog) Zeleno-levog fronta koji govore kako je to ista vojska koja je u sukobima 90-ih godina ubijala braću. Prvo, ovo su mladići koji su 30 godina mlađi a drugo, i naše vojnike su ubijali neki kojima se oni dodvoravaju", rekao je on. Vučić je rekao da "ne prati baš mnogo" te komentare ali da ne može da veruje da je neko "toliko politički nepismen" da pokazuje mržnju prema sopstvenoj vojsci, koja je jedna od najuglednijih i najpoštovanijih institucija u društvu. "Postoji ta tendencija da anarholiberalni levičarski krugovi pokušavaju da sruše i vojske i sve institucije. Prvo su napadali Srpsku pravoslavnu crkvu a sada žele i rušenje vojske", rekao je on. Srbija je proglasila vojnu neutralnost 2006, dok je okružena članicama NATO-a sa kojim sarađuje u okviru programa Partnerstvo za mir. Istovremeno, dok je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji razvija saradnju sa Rusijom i Kinom, od koje je počela da nabavlja i vojno naoružanje.

U napadu dronom u petak na sjeverozapadnu rusku luku Primorsk, nedaleko od Sankt Peterburga, zapaljeni su brod i benzinska pumpa, izvijestio je regionalni guverner. Riječ je o prvom prijavljenom napadu dronom na jedan od najvećih izvoznih terminala za naftu i gorivo u zemlji, prenio je Reuters. Ukrajina je od početka avgusta pojačala napade na rusku energetsku infrastrukturu, uključujući rafinerije i naftovode. Mirovni pregovori su i dalje u zastoju. Druge luke, uključujući obližnju Ust-Lugu i crnomorsku Novorosijsk, posljednjih su mjeseci više puta bile meta napada. Rusija je revidirala svoj plan izvoza sirove nafte iz zapadnih luka za septembar na 2,1 milion barela dnevno, što je povećanje od 11 posto u odnosu na početni raspored, jer su napadi dronom na domaće rafinerije smanjili lokalnu potražnju za sirovom naftom. Guverner Aleksander Drozdenko rekao je da je požar na brodu u Primorsku ugašen te da ne postoji rizik od izlijevanja naftnih derivata. Više od 30 dronova uništeno je iznad ove regije, dodao je u objavi na Telegramu, bez spominjanja rata u Ukrajini. Primorsk se nalazi na Finskom zalivu u blizini Sankt Peterburga. Ruska agencija za vazdušni saobraćaj Rosaviatsia je navela da je aerodrom Pulkovo u Sankt Peterburgu obustavio operacije na nekoliko sati u petak ujutro. Ruska vojska je izjavila da su njeni sistemi protivvazdušne odbrane tokom noći presreli i uništili 221 ukrajinski dron, uključujući devet iznad Moskovske oblasti. Na upit za komentar, portparol ukrajinskog glavnog štaba je rekao da vojska nema neposredne informacije.

Predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić izjavila je da tokom njenih sastanaka u Briselu 12. septembra nije bilo reči o isključenju SNS-a iz Evropske narodne partije. Ovu mogućnost najavio je predsednik poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu Manfred Veber, navodeći da "EPP nije slepa na dešavanja u Srbiji", misleći na desetomesečne antivladine demonstracije izazvane nesrećom u Novom Sadu. Vladajuća SNS je pridružena članica Evropske narodne partije od 2016. godine, a Brnabić je u izjavi novinarima u Briselu rekla da je njena stranka "solidan i pouzdan partner evropskim narodnjacima" i da imaju "odlične odnose i stalnu komunikaciju". Navodeći da je Evropska narodna partija važna za SNS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da da ne očekuje promenu statusa. "Manfred Veber je najavio da će se raspravljati o našem statusu. Uvek smo spremni za dijalog i mislim da će tu, uz sve argumente koje ćemo da sučelimo, biti sve u redu pošto smatram da budućnost SNS-a jeste u Evropskoj narodnoj partiji", rekao je Vučić 12. septembra nakon uručenja ugovora grupi zdravstvenih radnika koji se iz inostranstva vraćaju u Srbiju. 'Odličan sastanak sa predsednicom Evropskog parlamenta'Predsednica Skupštine Srbije sastala se u Briselu sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom, a planirani su i susreti sa zvaničnicima Evropske komisije. Brnabić je rekla da je sa Mecolom razgovarala o daljim evropskim integracijama Srbije, a susret je ocenila kao "odličan". Ona je rekla da je bilo reči i o pojavljivanju evropskih poslanika na protestu u Novom Sadu 5. septembra. "Nekorektno je da evroparlamentarci prisustvuju nelegalnom, neprijavljenom skupu koji je bio nasilan", rekla je Brnabić. Brnabić je u Brisel otišla tri dana nakon rasprave u Evropskom parlamentu o antivladinim protestima u Srbiji, na kojoj su pojedini evroposlanici predložili i razmatranje dalje finansijske podrške Srbiji kao kandidatkinji za članstvo u EU. Izvestilac za Srbiju Tonino Picula i drugi poslanici osudili su nasilje policije prema demonstrantima u Srbiji, ali i izjavu predsednika Aleksandra Vučića koji je delegaciju Evropske zelene partije nazvao "ološem" nakon što su 5. septembra prisustvovali protestu u Novom Sadu. Brnabić je potvrdila da je briselska neprofitna organizacija Centar za evropske politike otkazala brifing na kojem je ona trebalo da govori i dodala da će svi koji su zainteresovani moći da je čuju u prostorijama Misije Srbije pri EU. Centar za evropske politike je brifing sa Brnabić koji je bio planiran za 9. septembar otkazao zbog njenih izjava o navodnoj ulozi EU u podsticanju protesta u Srbiji, prenela je agencija Beta. Višemesečna kriza i demonstracije u Srbiji izazvane su padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi. Na masovnim antivladinim protestima, demonstranti predvođeni studentima, zahtevaju odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu. Demonstranti optužuju policiju za preteranu upotrebu sile u razbijanju protesta, što vlast negira. Vlast odbija i zahtev demonstranata za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.

Otpravnica poslova u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu, Anu Pratipati (Prattipati), izjavila je da je Vašington razočaran stavovima vršioca dužnosti kosovskog premijera, Aljbina Kurtija (Albin), koji, prema njenim rečima, povećavaju "nestabilnost na Kosovu". "Razočarani smo poslednjim postupcima i izjavama vršioca dužnosti premijera Kurtija, koje su dovele do povećanja nestabilnosti i nesigurnosti na Kosovu. Ove radnje potkopavaju politički proces, slabe kosovske institucije i pogoršavaju međuetničke tenzije", rekla je američka diplomantkinja u odgovoru za Koha Ditore. Ona je upozorila da SAD razmatraju svoj odgovor, te je dodala: "Dozvolite mi da budem jasna – svaka akcija koja ugrožava političku i ekonomsku stabilnost predstavlja ozbiljan izazov za naše partnerstvo". U poslednje vreme, Kurti, koji je ujedno i lider pokreta Samoopredeljenje, kritikovao je Ustavni sud Kosova zbog kašnjenja u donošenju odluka tokom njegovog mandata, te optužio najvišu sudsku instancu u državi za pristrasnost, navodeći da je bliska sa albanskim partijama koje su ranije bile u opoziciji. Sud je reagovao na izjave Kurtija i zamenika predsednika Samoopredeljenja, Gljauka Konjufce (Glauk), naglasivši da je njegova nepristrasnost zaštićena Ustavom i da "nijedna institucija, politička partija ili pojedinac ne može da se meša u njegov rad". Ustavni sud trenutno razmatra predmet koji je podnela Srpska lista – glavna srpska partija na Kosovu, koja ima podršku Beograda – a koji se odnosi na osporavanje podele glasanja za izbor potpredsednika Skupštine između nevećinskih zajednica i srpske zajednice. Sud je uveo privremenu meru kojom se sprečava bilo kakvo delovanje u Skupštini do 30. septembra, kao i bilo kakva procedura za izbor nove vlade. Kurti i njegova partija su nedavno bezuspešno pokušali da zabrane Srpskoj listi učešće na lokalnim izborima zakazanim za 12. oktobar. Iako je Centralna izborna komisija glasala za nesertifikaciju ove partije, više instance – Izborni panel za žalbe i predstavke, kao i Vrhovni sud – oborile su tu odluku. Neposredno pre glasanja u Izbornoj komisiji, Prattipati je izrazila zabrinutost zbog svakog pokušaja da se ograniči učešće srpskih partija na lokalnim izborima. Ona je to istakla nakon sastanka sa Kurtijem 21. avgusta. Samoopredeljenje je pokušalo da onemogući učešće Srpske liste i na parlamentarnim izborima u februaru, ali su više pravosudne instance poništile odluku o nesertifikaciji.