Crnogorska policija pokrenula je u sredu potragu za Milošem Medenicom, pošto je on ranije tokom dana zajedno s njegovom majkom, bivšom predsednicom Vrhovnog suda Crne Gore Vesnom Medenicom, osuđen na 10 godina zatvora. Miloš Medenica nije prisustvovao izricanju presude tokom kojeg je sutkinja Vesna Kovačević naložila da mu se odmah odredi pritvor, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Prvostepenom odlukom Višeg suda u Podgorici, Medenica je osuđen na kaznu zatvora od 10 godina i dva meseca za stvaranje kriminalne organizacije, produženo krivično delo krijumčarenje, dva krivična dela protivzakoniti uticaj putem pomaganja, kao i za sprečavanje dokazivanja. Vesna Medenica osuđena je na 10 godina zatvora pošto je proglašena krivom za krivična dela protivzakonitog uticaja, ali je oslobođena od optužbe za pripadništvo u kriminalnoj organizaciji. Miloš Medenica je prvobitno bio u pritvoru, ali je tokom trajanja postupka pušten da se brani sa slobode. Specijalno državno tužilaštvo u decembru je zatražilo kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i Miloša. Premijer Crne Gore Milojko Spajić saopštio je na X da je za njega neprihvatljiva informacija da je osuđeni Medenica nedostupan nadležnim institucijama. On je naveo da će od ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i direktora Uprave policije Lazara Šćepanovića tražiti detalje u vezi s tim slučajem kako bi se utvrdila eventualna odgovornost. Optužbe protiv bivše predsednice Vrhovnog suda i njenog sinaVesna Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnela je ostavku krajem 2020. nakon promene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj reči u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša. "Ona je bila njihov institucionalni štit, a trebala je biti štit crnogorskog pravosuđa. Imala je zadatak da javlja i druge podatke", kazao je. Vukotić je citirao brojne poruke na kriptovanoj Skaj (Sky) aplikaciji, između, kako je ustvrdio, Miloša Medenice, njegovog kuma Marka Vučinića i ostalih okrivljenih. O švercu cigareta tužilac je citirao više poruka Miloša Medenice iz 2019. i 2020. godine. Tužilac Vukotić je tada naveo da je sutkinja Kovačević u tom periodu pošla u penziju, što kako navodi, dokazuje da je Vesna Medenica pratila kretanje predmeta. Vesna Medenica odobravala je mere tajnog nadzora po predlogu Agencije za nacionalnu bezbednost. Time se, prema navodima tužilaštva bavio i njen sin.

Ustavni sud Kosova odlučio je da izbor Nenada Rašića na mesto potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice u prethodnom sazivu nije bio u skladu sa Ustavom i Poslovnikom o radu Skupštine. Sud je u saopštenju 28. januara naveo da ta odluka "u okolnostima konkretnog slučaja nema retroaktivno dejstvo". Rašić je za potpredsednika Skupštine iz srpske zajednice izabran 10. oktobra prošle godine ispred stranke Za slobodu, pravdu i opstanak na osnovu žreba, nakon što nijedan od kandidata Srpske liste – koja je imala devet od deset rezervisanih mesta za srpsku zajednicu u Skupštini – nije uspeo da obezbedi potrebne glasove. Ustavni sud je konstatovao da pravo da predloži potpredsednika iz redova srpske zajednice pripada stranci koja je osvojila većinu rezervisanih mesta. "Shodno tome, izbor poslanika Nenada Rašića na poziciju potpredsednika Skupštine nije došao kao predlog većine poslanika iz redova srpske zajednice, niti je odbijeno da se to pravo iskoristi od strane većine poslanika iz redova srpske zajednice. Posledično, Sud je utvrdio da u okolnostima konkretnog slučaja, mehanizmi deblokade nisu korišćeni u skladu sa duhom i svrhom zbog koje su predviđeni", navodi se u presudi Ustavnog suda. Najviši pravosudni organ na Kosovu naveo je da mehanizmi deblokade, poput glasanja o istom imenu najviše tri puta i proceduri žreba, "treba da se primenjuju samo u izuzetnim okolnostima i za svrhu zbog koje su propisani, odnosno u funkciji konstituisanja Skupštine", kako bi se zakonodavno telo konstituisalo u roku od 30 dana. "Kao što je obrazloženo u presudi, primena ovih mehanizama na način koji bi omogućio većini poslanika Skupštine da odredi predstavnika zajednice koja nije većinska, bez predloga poslanika te zajednice, u suštini bi predstavljala zaobilaženje formalnih garancija utvrđenih Poslovnikom Skupštine", navodi se u odluci. Baša: Navodi Ustavnog suda o izboru Rašića neosnovaniPredsedavajući kosovske Skupštine u prethodnom sazivu Dimalj Baša (Dimal Basha) ocenio je da saopštenje Ustavnog suda sadrži "fundamentalne greške u tumačenju i primeni relevantnih normi". On je ocenio da su navodi Ustavnog suda "neosnovani" kad je reč o izboru zamenika predsednika iz redova srpske zajednice. Prema njegovim rečima, Ustavni sud nema mandat da tumači Poslovnik Skupštine, jer to radi sam predsedavajući. "Sud u današnjem slučaju nije utvrdio povredu Ustava, već je tumačio duh Poslovnika Skupštine, za šta nema mandat", napisao je Baša na Fejsbuku (Facebook). Baša je naveo da Rašića nije predložila većina srpskih poslanika, jer nije bilo predloga većine tih poslanika. "Drugim rečima, sam Ustavni sud priznaje da većina poslanika iz srpske zajednice nije predložila gospodina Rašića, tako da smo imali posla s odbijanjem, odnosno nepredlaganjem s njihove strane", naveo je Baša. On je opravdao svoje postupke kada je tri puta stavio na glasanje sve poslanike Srpske liste, a zatim stavio na glasanje i Rašićevo ime, ističući da je Rašić izabran za potpredsednika na osnovu Ustava i Poslovnika. "Stoga su sve tvrdnje u saopštenju Ustavnog suda neosnovane, a odluka Skupštine Republike Kosovo da izabere poslanika Nenada Rašića na poziciju potpredsednika Skupštine bila je u potpunosti u skladu s Poslovnikom Skupštine i Ustavom Republike Kosovo", napisao je on. Pitanje potpredsednikaSrpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, osporila je pred Ustavnim sudom Kosova izbor Rašića za potpredsednika Skupštine 16. oktobra, navodeći da je su prekršeni Ustav i pravilnik. Izboru Rašića prethodila odluka Ustavnog suda da Skupština ne može biti konstituisana bez izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice. U toj odluci, Ustavni sud je naveo da predlog za potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica, u ovom slučaju srpske manjine, treba da dođe od većine poslanika iz redova srpske zajednice. Pošto poslanici Srpske liste nisu dobili dovoljan broj glasova, predsednik Skupštine Baša zatražio je da se izbor srpskog potpredsednika nastavi putem žreba, čime je omogućeno da drugi srpski poslanik, odnosno Rašić iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, bude izabran za potpredsednika. Rašić je bio ministar u Vladi Aljbina Kurtija (Albin) nakon što je Srpska lista 2022. napustila kosovske institucije. Dan nakon izbora Rašića, predsednica Kosova Vjosa Osmani poverila je Kurtiju, kao lideru Pokreta Samoopredeljenje koji je osvojio najviše glasova na februarskim izborima, mandat za formiranje nove Vlade. Međutim, ni Kurti, ni drugi mandatar, Gljauk Konjufca (Glauk), nisu uspeli da formiraju Vladu, pa su održani novi izbori 28. decembra. I na ovim izborima pobedu je odneo Pokret Samoopredeljenje, dok je Srpska lista osvojila devet poslaničkih mandata, a Rašićeva stranka Za slobodu, pravdu i opstanak jedan.

Kancelarija Centra za borbu protiv terorizma (TEK) mađarskog Ministarstva unutrašnjih poslova otvorena je u srijedu u centru MUP‑a Republike Srpske kod Banjaluke, u novom koraku produbljivanja saradnje između tog bh. entiteta i Mađarske. Mađarska i RS posljednjih godina sve bliže sarađuju, što se ponajviše odražava u političkoj sferi. Vlasti u Budimpešti, predvođene premijerom Viktorom Orbanom, pružale su podršku bivšem predsjedniku RS Miloradu Dodiku, između ostalog spriječivši da mu Evropska unija uvede sankcije. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir, koji je otvorio kancelariju s direktorom TEK‑a Janošom Hajduom, rekao je da je cilj razvijanje saradnje u razmjeni informacija i obuci koja bi trebalo da doprinese borbi protiv terorizma, prenijela je agencija Srna. MUP RS i mađarski TEK su prije godinu dana potpisali Memorandum o razumijevanju o jačanju policijske saradnje koja obuhvata borbu protiv terorizma, razmjenu informacija i najboljih praksi, tehničku i naučnu saradnju, te saradnju u oblasti zajedničkih obuka i treninga za najsloženije bezbjednosne poslove i zadatke. "Protiv terorizma se možemo boriti samo razmjenom informacija, što je važno za prevenciju, ali i u dijelu kada je potrebno koristiti specijalne antiterorističke jedinice", rekao je Budimir novinarima nakon otvaranja kancelarije u Zalužanima kod Banjaluke. Direktor mađarskog centra Janoš Hajdu rekao je da se saradnjom uspostavlja efikasan sistem koji može doprinijeti bezbjednosti država i građana. Naveo je da je pokrenuta serija obuka, a prva je primjena taktičke medicine u praksi, koja pruža uvid u sistem alata i sposobnosti TEK‑a. "Ako djelujemo odvojeno, gradimo zidove, prijetnja će uvijek biti korak ispred nas", rekao je Hajdu. Hajdu i direktor policije RS Siniša Kostrešević potpisali su 25. februara prošle godine u Banjaluci memorandum o jačanju saradnje. Tada su u ovom entitetu započele vježbe mađarske specijalne policije sa predstavnicima entitetskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Pored bezbjednosne i političke saradnje, Mađarska i RS razvijaju i ekonomsku saradnju. RS je u prethodnih pet godina dobila oko 170 miliona eura od Mađarske, što u kreditima za refinansiranje duga, što u pomoći za poljoprivrednike. Mađarska je jedina članica EU koja je 2024. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici, te se time svrstala na stranu Srbije i RS.

Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je 28. januara da su, prema informacijama Uprave granične policije, izlazi i ulazi u Srbiju za teretna motorna vozila blokirani na 20 graničnih prelaza. Blokirani su granični prelazi sa Hrvatskom - Batrovci, Šid, Bogojevo, Bačka Palanka, Bezdan, Neštin, sa Mađarskom - Horgoš, Kelebija, Bački Breg, sa Rumunijom – Đerdap, Srpska Crnja, Vatin, Kaluđerovo sa Bugarskom – Vrška Čuka, Gradina, Strezimirovci, Ribarci, Mokranje, sa Severnom Makedonijom – Preševo i Prohor Pčinjski. Granične prelaze sa državama Evropske unije (EU) blokirali su 26. januara vozači kamiona Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije u znak protesta zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, čime im je, kako su ranije naveli, skraćeno dozvoljeno vreme boravka u zemljama EU. Istog dana Komorski investicioni forum Zapadnobalkanske šestorke, koji okuplja privredne komore Albanije, BiH, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, uputio je 26. januara Evropskoj komisiji zajednički apel sa ciljem pronalaženja hitnog rešenja za poteškoće vozača. U apelu su podsetili da je oko 60 odsto spoljne trgovine zemalja Zapadnog Balkana sa EU, te da bi problemi vozača na granicama mogli da prerastu u ozbiljan sistemski, kako ekonomski, tako i politički problem za region. Evropska komisija traži rešenje za prevoznike Zapadnog BalkanaPrvi dan blokade, 26. januara, portparol Evropske komisije, Markus Lamert (Lammert), izjavio je da evropske institucije rade na rešenju koje bi određenim profesionalcima, uključujući i vozače kamiona, dalo mogućnost da ostanu na teritoriji Šengena duže nego što trenutna pravila dozvoljavaju. Iz Privrednih komora Srbije i Bosne i Hercegovine upozorili su na višemilionske gubitke zbog blokada i na ugroženu stabilnost lanca snabdevanja.

Gradsko vijeće Grada Sarajeva dalo je saglasnost 28. januara da se Grad Sarajevo pridruži krivičnom postupku koji se vodi pred nadležnim pravosudnim organima u Milanu protiv lica osumnjičenih za snajpersko djelovanje nad građanima Sarajeva tokom proteklog rata. Početkom novembra prošle godine, italijanski mediji objavili su da je milansko tužilaštvo pokrenulo istragu o "vikend snajperistima" koji su, prema prijavi pisca i novinara Ezija Gavazzenija, plaćali velike iznose novca kako bi dolazili na položaje Vojske Republike Srpske oko Sarajeva i snajperom, uglavnom, "iz zabave", ubijali građane u opkoljenom Sarajevo. Gavazzeni je nakon nekoliko pokušaja RSE da ga intervjuiše posredno poručio da ne želi govoriti. U međuvremenu, održao je pres-konferenciju u Milanu gdje je rekao da u februaru objavljuje knjigu o "snajper safariju". Gavazzeni je prve navode o dolasku stranaca na ratište vidio 1995. u tekstu objavljenom u listu Corriere della Sera, nakon čega je počeo pisati triler o ovome. Kaže da je ubrzo shvatio da zna premalo, pa je odustao. Sve do 2022. godine i dokumentarca "Sarajevo safari" slovenskog redatelja Mirana Županiča. Tužilaštvo u Milanu trebalo bi o rezultatima istrage javnost obavijestiti u martu 2026. godine. Ako podigne optužnicu i dokaže krivicu, biće to prvi slučaj u Europi u kojem se pred sudom odgovara za snajperska ubistva civila u Sarajevu. U međuvremenu, bh. pravosuđe provjerava navode, ali dosad nijedan snajperista nije procesuiran zbog ubistava civila, posebno djece u Sarajevu. Strani novinari i fotoreporteri skoro sve vrijeme rata od 1992. do kraja 1995. imali su povremeno priliku boraviti na položajima srpskih snaga oko Sarajeva. Radio Slobodna Evropa je s nekima od njih stupio u kontakt, no niko nije mogao potvrditi da je ikada vidio stranca koji je platio da dođe i puca. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete ubijeno u gradu pogođeno je snajperskim hicem. Više od 14.000 djece je ranjeno. Usprkos tome, nijedan snajperist nije odgovarao po ličnoj odgovornosti – ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Haški tribunal je u presudama protiv najviših dužnosnika Republike Srpske zaključio da je snajperska kampanja imala jedan cilj - "terorizirati civile Sarajeva".

Bivša predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica u srijedu je prvostepeno osuđena na deset godina, saopštila je predsjednica vijeća Višeg suda u Podgorici sutkinja Vesna Kovačević, javila je Radio Televizija Crne Gore. Medenicin sin, Miloš Medenica, osuđen je takođe na deset godina. Specijalno državno tužilaštvo u decembru je zatražilo kaznu od po 20 godina zatvora za Vesnu Medenicu i Miloša. Tužilaštvo tereti Medenicu za saučesništvo u kriminalnoj organizaciji koju je navodno vodio njen sin Miloš, a koja se bavila trgovinom droge, švercom cigareta, podmićivanjem, nedozvoljenim držanjem oružja i eksploziva. U istom procesu optuženo je još 13 osoba i jedna firma. Europol je snimio telefonske razgovore Miloša u kojima on navodi da mu je majka upoznata s nelegalnim poslovima i da od nje može očekivati zaštitu. Advokati Medenica su u decembru u završnim izlaganjima zatražili oslobađajuće presude. Medenica je na čelnim pravosudnim funkcijama bila je 17 godina. Podnijela je ostavku krajem 2020. nakon promjene vlasti u Crnoj Gori. Uhapšena je u aprilu 2022. nakon objave transkripta Europola, a pola godine kasnije puštena da se brani sa slobode. Specijalni tužilac Jovan Vukotić u završnoj riječi u decembru je rekao da Vesna Medenica nije bila obični član kriminalne organizacije njenog sina Miloša. "Ona je bila njihov institucionalni štit, a trebala je biti štit crnogorskog pravosuđa. Imala je zadatak da javlja i druge podatke", kazao je. Vukotić je citirao brojne poruke na kriptovanoj Skaj (Sky) aplikaciji, između, kako je ustvrdio, okrivljenog Miloša Medenice, njegovog kuma Marka Vučinića i ostalih okrivljenih. O švercu cigareta tužilac je citirao više poruka Miloša Medenice iz 2019. i 2020. godine. Tužilac Vukotić je tada naveo da je sutkinja Kovačević u tom periodu pošla u penziju, što kako navodi, dokazuje da je Vesna Medenica pratila kretanje predmeta. Vesna Medenica odobravala je mjere tajnog nadzora po prijedlogu Agencije za nacionalnu bezbjednost. Time se, prema navodima tužilaštva bavio i njen sin. Advokati Medenica su zatražili oslobađajuću presudu. Advokat Zdravko Begović je u decembru kazao da su visoke kazne koje je Tužilaštvo predložilo pokušaj zastrašivanja suda. "Nije lako braniti Vesnu Medenicu kada su joj svi okrenuli leđa, osim onih u njenoj kući. Nema dokaza da je izvršila krivična djela. Predlažem da je sud oslobodi od optužbe. Tokom sudskog postupka, Specijalno državno tužilaštvo nije otklonilo sumnju", ocijenio je Begović. Ovo je treći postupak koji se protiv nje vodio pred Višim sudom u Podgorici. U dva je već nepravosnažno osuđena na ukupno dvije godine i tri mjeseca zatvora zbog zloupotrebe položaja. Početkom decembra osuđena je na godinu i devet mjeseci zatvora zbog zloupotrebe položaja. Tužilaštvo tvrdi da je uticala na sutkinju privrednog suda da presudi u korist njenog kuma čime je jedna ruska firma oštećena za 400.000 eura. U drugom procesu, u oktobru, osuđena je na šest mjeseci zatvora takođe zbog zloupotrebe položaja, jer je na funkciji nezakonito zadržala sudiju protiv kojeg je vođen krivični postupak. U oba slučaja Medenica je negirala krivicu i najavila žalbe.

Više od 16 miliona maraka (oko osam miliona eura) iznosit će direktni financijski gubici, ukoliko autoprevoznici nastave blokirati granice prema Evropskoj uniji, pokazala je anketa Vanjskotrgovinske komore (VTK) Bosne i Hercegovine. Procjenjujući štetu zbog blokade graničnih prijelaza, VTK je anketirao 61 kompaniju u BiH. U slučaju da blokada potraje sedam ili više dana, direktni financijski gubici tih kompanija iznosit će gotovo 43 miliona maraka, kaže se u saopćenju. Iz VTK su naveli da su posebno oštećene kompanije koje su orijentirane na izvoz na tržište EU, naročito u okviru automobilske, tekstilne, metalne i drvne industrije. "Gdje kašnjenja u isporukama direktno aktiviraju ugovorne penale i dovode do prekida proizvodnih ciklusa", kaže se u saopćenju. Osim direktnih finansijskih gubitaka, kompanije ističu dugoročne posljedice po reputaciju, stabilnost izvoza i investicijsku sigurnost, što ukazuje da je stvarna ekonomska šteta znatno veća od trenutno mjerljivih iznosa, kaže se u saopćenju. Značajan broj kompanija, kao dodatne negativne posljedice, navodi gubitak kupaca, obračun penala zbog nepoštivanja ugovorenih rokova, rizik od raskida ugovora, zaustavljanje proizvodnje, kao i moguća otpuštanja radnika. Kamiondžije iz BiH Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije su 26. januara blokirali izlaze, a potom i ulaze u ove zemlje. Prevoznici protestuju zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, te upozoravaju da im je skraćeno dozvoljeno vrijeme boravka u zemljama EU. Traže da se dozvoljeni boravak produži s tri na četiri mjeseca unutar šestomjesečnog razdoblja, te poručuju da će blokada trajati sedam dana ako se ne postigne dogovor.

Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je u pismu komesarki za proširenje Evropske unije Marti Kos ukazao na probleme profesionalnih prevoznika tereta koji zbog primjene Uredbe ETIAS i šengenskog sistema ulaska/izlaska (EES) blokiraju granične prelaze i Luku Bar. Kabinet predsjednika je prenio da je on naglasio potrebu nalaženja dijalogom "pragmatičnih rješenja unutar postojećeg šengenskog okvira" problema ograničenja boravka na 90 dana u okviru perioda od 180 dana, javila je Beta. Milatović je istakao da Crna Gora, "kao predvodnik u procesu proširenja i država snažno posvećena članstvu u Evropskoj uniji, u potpunosti podržava šengenske standarde". Udruženje međunarodnih prevoznika tereta Crne Gore blokira teretni saobraćaj u blizini devet graničnih prelaza: Debelog brijega, Ilinog brda, Vraćenovića, Ranče, Meteljke, Dobrakova, Dračenovca, Kule i Božaja, kao i ulaz i izlaz iz Luke Bar. Tokom protesta mogu da prolaze putnici i kamioni koji prevoze lijekove, životinje, eksploziv i oružje. Uprava policije je dala saglasnost na održavanje protesta koji će trajati 72 sata - do četvrtka u 12 časova, ukoliko do tada ne budu ispunjeni uslovi prevoznika. Crnogorski prevoznici protestuju i zbog toga što Ministarstvo finansija nije prihvatilo njihove zahtjeve za povećanje iznosa povraćaja akciza na gorivo koje imaju njihove kolege u regionu, a traže i brži povraćaj iznosa PDV-a na 30 do 60 dana jer sada čekaju godinama, i da se produži rad carinske i fitosanitarne inspekcije.

Evropska komisija (EK) pozvala je na hitnu reviziju izmena pravosudnih zakona koje su 28. januara usvojene u Skupštini Srbije, ocenjujući da je reč o ozbiljnom koraku unazad u procesu evropskih integracija. "To potkopava nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EK Gijom Mersije. On je naveo da su amandmani pripremljeni i usvojeni kroz ubrzan i netransparentan postupak, bez javnih konsultacija, te da su u suprotnosti sa ranijim reformama u Srbiji i njenim prethodnim obavezama da jača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštava. "Revizija mora da poštuje transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju", rekao je Mersije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je da "glasanje u Skupštini Srbije za ograničavanje nezavisnosti pravosuđa predstavlja ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka Evropskoj uniji". Ona je na društvenoj mreži X napisala da Srbija rizikuje da krene u suprotnom pravcu u trenutku kada je proces proširenja ponovo dobio zamah, a Crna Gora i Albanija ubrzano napreduju. "To nije ono što želimo", poručila je Kos. Izvori iz Komisije potvrdili su za RSE da je zabrinutost zbog izmena pravosudnih zakona evropska komesarka već prenela predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom susreta u Davosu prošle nedelje. Kako je za RSE nezvanično rečeno u Komisiji, ovaj potez bi mogao "ozbiljno da naruši odnose sa Srbijom". Vladajuća većina u Skupštini usvojila je 28. januara set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a svi amandmani opozicije su odbijeni. Mrdić je u decembru 2025. godine u Skupštinu uputio predloge izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te predlog izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. U tom paketu predložene su izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Kritike stručne javnosti i opozicije Izmene zakona kritikovali su i stručna javnost i opozicija. Tužilaštvo za organizovani kriminal ocenilo je ranije da bi izmene Zakona o javnom značile "nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca". Udruženje tužilaca Srbije ocenilo je upućivanje u proceduru predloga izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu bez javne rasprave predstavlja "ozbiljno odstupanje od domaće zakonodavne tradicije koja je u oblasti pravosuđa uspostavljana i poštovana tokom poslednjih više od dvadeset godina". Reagovala je i Advokatska komora Srbije. U saopštenju 28. januara izrazili su zabrinutost, navodeći da se protive izmenama zakona. Između ostalog, ukazali su da "predložene zakonske izmene nisu pripremane u postupku koji obezbeđuje puno poštovanje ustavnog načela podele vlasti i institucionalne ravnoteže", kao i da "nije sproveden transparentan i inkluzivan postupak javne rasprave, niti je obezbeđeno suštinsko učešće stručne javnosti". Tokom višednevne rasprave poslanici vlasti branili su izmene i dopune pravosudnih zakona tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Predlagač Uglješa Mrdić izjavio je 28. januara da je njihovim usvajanjem u Skupštini Srbije "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu". Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava. Iz Evropske komisije su u pisanom odgovoru za RSE ranije izneli kritike što prilikom donošenja izmena pravosudnih zakona nije bilo javne rasprave, "već se radi o ubrzanom i netransparentnom procesu". Izmene seta zakona u oblasti pravosuđa dolaze nakon što su predstavnici vlasti prethodnih meseci iznosili niz optužbi i uvreda na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, koje u nekoliko slučajeva vodi istragu protiv državnih zvaničnika. U avgustu 2025. TOK je pokrenuo istragu zbog moguće korupcije tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Među osumnjičenima su dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, te zvaničnici javnih preduzeća. Pod istragom TOK-a je i sadašnji ministar kulture Nikola Selaković, u drugom slučaju koji se odnosi na ukidanje statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Selakoviću se na teret stavljaju dva krivična dela – zloupotreba službenog položaja i falsifikovanja službene isprave, što on negira. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata tužioce nazivao "korumpiranom bandom".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan Harčenkom o "mogućim rešenjima u vezi sa Naftnom industrijom Srbije" i energetici. To je nakon sastanka 28. januara, na Instagramu objavio Vučić ne precizirajući o kakvim rešenjima su diskutovali. "Nastavićemo da radimo na tome da obezbedimo stabilno snabdevanje energijom i održive aranžmane koji štite interese Srbije i naših građana, kroz dijalog i uvažavanje postojećih sporazuma i složenih međunarodnih okolnosti", napisao je Vučić Naftna industrija Srbije se početkom 2025. godine našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva. Da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Vlasti u Beogradu sada se nadaju njihovom ukidanju, nakon dogovora o prodaji ruskog udela u NIS-u mađarskom MOL-u. Kako je Vučić naveo, sa ruskim ambasadorom razgovarao je i o aktuelnim međunarodnim okolnostima i "pitanjima važnim za odnose Srbije i Rusije". Beograd je i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja, iako je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Uprkos pozivima EU, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji objašnjavajući to "zaštitom nacionalnih interesa", pre svega energetskom zavisnošću od Rusije, ali i podrškom te države u odbijanju priznanja nezavisnosti Kosova. Srbija od 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom.

Posebni odjel za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (POSKOK) u Federaciji BiH vratio je kantonalnom Tužilaštvu u Sarajevu predmet koji se odnosi na postupanje s pohranjivanjem embrijima i zatvaranje klinike "Northwestern Medical Centar" u Sarajevu. Klinika Northwestern Medical Centar zatvorena je u oktobru prošle godine, bez ikakvog prethodnog obavještenja pacijentima koji od tada ne mogu preuzeti zamrznute embrije. Sarajevska klinika došla je u fokus inspekcijskih kontrola i tužilačkih provjera nakon što su pacijenti alarmirali institucije, strahujući od uništavanja pohranjenog biološkog materijala. Iz sarajevskog Tužilaštva su saopćili da će poduzeti sve potrebne mjere. Podsjetili su da POSKOK u radu ima predmet koji se dijelom odnosi na eventualnu odgovornost imenovanih dužnosnika Federacije BiH. Ta pravosudna institucija navela je da je nadležna za utvrđivanje da li je u konkretnom slučaju počinjeno krivično djelo, te je pozvala nadležne institucije da, u okviru svojih zakonskih ovlaštenja, riješe pitanje zbrinjavanja embrija. Grupa pacijenata okupila se 27. januara na protestu, upozoravajući da institucije vlasti, ni nakon tri i pol mjeseca, nisu pronašle rješenje koje će im omogućiti nastavak liječenja. Embriji pacijenata iza zaključanih vrata u Sarajevu: 'Klinika nestala, nema nikoga'Ministarstvo zdravstva Federacije BiH saopćilo je 27. januara da očekuje od kantonalnog Tužilaštva u Sarajevu da što prije izda nalog za postupanje, kojim će biti omogućeno rješavanje pitanja zbrinjavanja embrija i biološkog materijala. Uprava za inspekcijske poslove Federacije BiH donijela je ranije rješenje prema kome bi embrije trebala preuzeti Kantonalna bolnica u Zenici. Tome se, pak, protivi dio pacijenata, ali i sama zdravstvena ustanova, tvrdeći, uz ostalo, da za to nisu ispunjeni uvjeti i da ne može preuzeti odgovornost za očuvanost embrija. Iz zeničke bolnice su 26. januara saopćili da su obavijestili nadležne institucije da se tim prijenosom, protivno suglasnosti pacijenata, krše prava pacijenata. Ministarstvo zdravstva Federacije BiH ranije je objavilo da klinika Northwestern Medical Centar nije posjedovala rješenje za obavljanje postupaka biomedicinski pomognute oplodnje (BMPO). Radi se o jednoj od klinika za vantjelesnu oplodnju koje imaju sklopljen ugovor sa Zavodom za zdravstveno osiguranje Federacije BiH, koji financira te postupke.

Najmanje devet ljudi poginulo je u utorak u ruskim vazdušnim napadima na nekoliko regiona u Ukrajini, tokom kojih je oštećeno energetsko postrojenje u Odesi, dok je Harkiv ostao bez struje u vreme kada se zemlja pod ledenim mrazom muči s nestancima električne energije i grejanja. Načelnik vojne uprave Odeske oblasti Oleh Kiper rekao je da je u velikom napadu dronovima na grad jedan čovek poginuo, a povređeno najmanje 23 osobe, uključujući decu i trudnicu. On je dodao je da je oštećeno nekoliko stambenih zgrada, što je izazvalo velike požare, dok su pogođeni i crkva u centru grada i vrtić. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je višestruki napad dronovima na putnički voz u Harkivskoj oblasti popodne u kojem je poginulo pet od 200 putnika u vozu. Zelenski je napad nazvao terorističkim činom, dodajući da "ne postoji i ne može biti nikakve vojne svrhe u gađanju civila u vozu". 'Brutalan' napad na OdesuBračni par u četrdesetim godinama, prema izveštajima, poginuo je u Slavjansku u istočnom Donjeckom regionu, dok je u drugom napadu dronovima u južnom regionu Zaporožja 58-godišnjak poginuo kod kuće. "Brutalan napad dronovima na Odesu", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na X. "Svaki takav ruski udar erodira diplomatiju koja je još u toku i potkopava napore partnera koji pomažu da se okonča ovaj rat", dodao je ukrajinski predsednik. Ukrajina, Rusija i SAD trebalo bi da nastave pregovore u Abu Dabiju kasnije ove nedelje posle, kako su naveli zvaničnici, "konstruktivnih" mirovnim razgovora prošlog vikenda, premda nema naznaka da se smanjuje intenzitet rata koji se približava svojoj četvorogodišnjici. Kremlj nije pokazao znake da odustaje od svojih dugogodišnjih maksimalističkih zahteva. Rusija pokušava da se probije na zapad kroz istok Ukrajine kako bi osvojila što više teritorije dok se vode razgovori. Veliki deo njenih dobitaka je u Donjeckoj oblasti, iako je nastavila da vrši pritisak i na Harkivsku oblast. Broj ruskih i ukrajinskih vojnika poginulih, ranjenih ili nestalih tokom skoro četiri godine rata je na putu da dostigne broj od dva miliona do proleća, navodi studija Centra za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies). Izveštaj "Masivni gubici i mali dobici za silu u padu" navodi da "Rusija plaća izuzetnu cenu za minimalne dobitke i da je u padu kao velika sila". Dalje se zaključuje da su od februara 2022. ruske snage imale skoro 1,2 miliona žrtava, što je "više gubitaka nego bilo koja velika sila u bilo kom ratu posle Drugog svetskog rata". Specijalni izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, Kiril Dmitrijev, rekao je u utorak da je povlačenje Ukrajine iz regiona Donbasa – industrijskog srca Ukrajine – "put ka miru". Međutim, za ogromnu većinu Ukrajinaca, odustajanje od Donbasa – gde Rusija trenutno kontroliše oko 90 odsto teritorije – ili bilo koje druge teritorije formalno ili trajno ne dolazi u obzir. Nestanci struje bez presedanaOva zima je bila teška za milione Ukrajinaca koji treše zbog dosad nezabeleženih nestanaka struje izazvanih nemilosrdnim i ciljanim ruskim napadima dronovima i raketama koji su teško oštetili infrastrukturu za grejanje i električnu energiju širom zemlje. Makar od 9. januara, kada je Rusija izvela najveći napad u ovoj godini, ekipe za hitne intervencije su užurbano radile da prate razaranja izazvana ruskim napadima: oštećene trafostanice, srušeni stubovi dalekovoda, napukle cevi za grejanje i toplu vodu, zatvorene postrojenja. Guverner Harkivskog regiona Oleh Sinjegubov rekao je da su ruski udari u noći u utorak prekinuli snabdevanje električnom energijom za oko 80 odsto grada Harkiva i okolnih područja. Na zapadnu Ukrajine, infrastrukturni objekat u Lavovskoj oblasti oštećen je u ruskom napadu, rekao je regionalni guverner Maksim Kozicki. On nije precizirao koja vrsta objekta je pogođena, ali je rekao da službe za hitne slučajeve rade na licu mesta. Rusija negira da namerno napada civile u Ukrajini uprkos brojnim dokazima o suprotnom od pokretanja invazije velikih razmera 2022. godine.

Nevladina organizacija Astra upozorila je u utorak da se ponavlja obrazac ozbiljnih povreda radnih i ljudskih prava radnika migranta angažovanih u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu na severu Srbije. Kako je navedeno, reč je o grupi radnika iz Bangladeša. Ta organizacija je pozvala nadležno tužilaštvo i policiju,da reaguju bez odlaganja, navodeći da "radnici koji su pokazali hrabrost da progovore moraju biti zaštićeni od odmazde, a ne dodatno zastrašivani." "Od ključne je važnosti da se hitno osigura bezbednost aktivista na terenu i radnika koji su u ovom trenutku izloženi pretnjama, pritiscima i uceni da ne prijavljuju zloupotrebe državnim organima Srbije", stoji u saopštenju. ASTRA je pozvala nadležne da se ne ponove "propusti i institucionalni neuspesi" u ranijim slučajevima eksploatacije vijetnamskih i indijskih radnika u istoj kompaniji. U ASTRI je za RSE rečeno da su u Linglongu angažovana 42 radnika iz Bangladeša, koji su došli u junu prošle godine. Linglong nije bio dostupan za hitan odgovor na ove navode. Američka Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Nakon toga je jedan od indijskih radnika, koji je tokom 2024. radio na izgradnji kineske fabrike Linglong u Zrenjaninu, opisao za RSE da je ono što su u Srbiji doživeli bio prinudni rad. "Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", naveo je Rafik Buks. Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije. RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijatnimskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje indijskih radnika u fabrici. Dok su srpske vlasti i kineski vlasnici odbacivali optužbe, prijave nevladinih organizacija nadležnim institucijama su do danas bez epiloga. Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu.

Grupa američkih nosača aviona stigla je u utorak na Bliski istok, dok rastu tenzije zbog mogućeg napada na Iran posle brutalnog suzbijanja protesta u kojem su, prema navodima grupa za ljudska prava, ubijene hiljade ljudi. Usred previranja u Iranu, njegova valuta pala je na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar - 1,5 miliona rijala za jedan dolar. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je da se "nada" da vojna akcija protiv Teherana neće biti potrebna, ali je poslao "armadu" u region, odbijajući da isključi opciju vazdušnih udara kao odgovor na suzbijanje uglavnom mirnih demonstranata koji su izašli na ulice zahtevajući mere za zaustavljanje inflacije i pada valute. Američka organizacija za ljudska prava HRANA, čije podatke RSE navodi od početka nasilnog suzbijanja protesta u Iranu početkom ovog meseca, navodi da je potvrđeni broj žrtava, uključujući pripadnike snage bezbednosti, sada 6.126, dok se još vodi istraga za 17.091 slučaj. Ipak, pojedini zvaničnici koje su nezvanično citirali različiti mediji izneli su procene o nekoliko puta većem broju žrtava. Tramp je u intervjuu za Aksios (Axios) u ponedeljak rekao da se situacija s Iranom "promenljiva" pošto je poslao "veliku armadu" u region, s udarnom grupom koju predvodi nosač aviona "Abraham Linkoln" koja se, prema podacima Centralne komande SAD, sada nalazi u bliskoistočnim vodama. Predsednik SAD je dodao da misli da Teheran zaista želi da postigne dogovor. "Žele da postignu dogovor. Znam. Zvali su u više navrata. Žele da razgovaraju", rekao je on. Proteste su 28. decembra na pijacama u glavnom gradu Teheranu počeli vlasnici prodavnica nezadovoljni zbog loših ekonomskih uslova. Nemiri su se brzo proširili zemljom i pretvorili u demonstracije protiv vlasti zbog pogoršanja životnog standarda i suzbijanja sloboda. Pad rijala u odnosu na dolar prati inflacije na godišnjem nivou od 44,6 odsto, uključujući skoro 90 odsto međugodišnjeg rasta cena hrane. Iranska ekonomija se godinama muči pod pritiskom međunarodnih sankcija, kao i zbog posledica dvanaestodnevnog rata s Izraelom prošlog juna. Svedočanstva očevidaca i provereni izveštaji grupa za ljudska prava pokazuju da je nasilno suzbijanje dostiglo vrhunac 8. i 9. januara, kada su snage bezbednosti bojevom municijom pucale na demonstrante. Usled višenedeljnog nestanka interneta, informacije o obimu nasilnog suzbijanja protesta nastavljaju da cure. Portparol iranske vlade rekao je u utorak da je internet isključen "kako bi se sačuvali ljudski životi", iako nije objasnio šta je mislio tim komentarom. Ipak, nove slike suzbijanja nastavljaju da se pojavljuju na mreži dok Iranci pokušavaju da pokažu koliko je surov bio obračun. Kanal Vahid onlajn objavio je nove slike koje prikazuju vladine snage kako direktno pucaju na demonstrante u gradu Amol uveče 9. januara, što protivreči tvrdnjama vlasti da su ubistva izvršili "teroristi", a ne pripadnici državne bezbednosti. Na slikama se vide ljudi u uniformama kako pucaju iz Kalašnjikova.

Pod parolom "U znanju je moć" više hiljada ljudi protestovalo je, na poziv studenata u blokadi, ispred univerzitetskog sedišta u centru Beograda. Pozvali su na protest protiv urušavanja obrazovnog sistema i univerzitetske autonomije, dok vlast pokušava da nad fakultetima uspostavi "direktnu političku kontrolu". "Nije u zlobi, u znanju je moć", poručio je aktuelnoj i budućim vlastima rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. On je obraćajući se okupljenima naveo da nijedna vlast nije "ovako osiono i zlobno postupala prema akademskoj zajednici, samo zato što ta zajednica nije želela da ćuti". Govorio je o pritiscima sa kojima se suočavaju fakulteti, od upada policije, preko otpuštanja profesora do ekonomskih pritisaka. Rektor je naveo da na silu i osionost ovog režima odgovaraju silom obrazovanja. "Želim da ohrabrim članove akademske zajednice da se uključe u odbranu autonomije univerziteta. Pozivam nadležne institucije da obezbede zakonom garantovanu autonomiju univerziteta", poručio je. Vladimir Ristić, smenjeni direktor i otpušteni nastavnik fizičkog vaspitanja u Omoljici, rekao je da su učitelji temelj opstanka i napretka nacije. "Obrazovanje postoji da bi čovek bio slobodan, bezbedan. Ono treba da čoveka osposobi da misli, bira i učestvuje u društvu, a ne da ćuti", rekao je. Maša Samardžić, učenica Pete beogradske gimnazije rekla je da se prosveta sistemski zanemaruje. "Ne pristajemo da stasamo u takvom sistemu gde su ucena i nipodaštavanje svakodnevno oružje nad neistomišljenicima. Borimo se za sistem u kome obrazovani neće biti glavni neprijatelj već jedini saveznik", poručila je. Maja Zorić, studentkinja Učiteljskog fakulteta u Beogradu izjavila je da su se okupili da brane znanje i univerzitet, poručujući da je budućnost u učionici. "Dok se razvijene države oslanjaju na ekonomiju znanja, kod nas se već 13 godina sprovodi model koji se zasniva na jeftinoj radnoj snazi, a obrazovanje degradira“, rekla je. U pozivu na skup, studenti u blokadi su ukazali na "pritiske na prosvetne radnike, otkaze i revanšizam nad onima koji su podržali studente" tokom više od godinu dana masovnih protesta, koji su otpočeli nakon pogibije 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice. "Hapšenja studenata, srednjoškolaca i profesora, kao i njihov progon i pritisci, predstavljaju najgrublje oblike obračuna sa akademskom zajednicom", poruka je studenata u blokadi na Instagramu. Protest 27. januara organizovan je na državni i verski praznik posvećen Svetom Savi, koji se u u školama u Srbiji obeležava kao slava. Nakon obraćanja govornika ispred Rektorata, okupljeni su krenuli centralnim beogradskim ulicama do Hrama Svetog Save, gde je ispred zatvorenih vrata obeležena školska slava i završen skup. Protestu su prethodili pozivi na bojkot nastave na više beogradskih fakulteta, poput Pravnog, Filozofskog i Fakulteta političkih nauka, u znak solidarnosti sa novosadskim studentima. Studenti na većini visokoškolskih ustanova u Novom Sadu bojkotovali su nastavu, sa zahtevom da se na posao vrati otpuštena profesorka Filozofskog fakulteta Jelana Klut. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je njen otkaz u skladu sa pravilima, studenti u blokadi navode da je profesorka otpuštena jer ih je podržavala u protestima. Bojkot nastave u Novom Sadu izglasan je nakon policijske intervencije u toj ustanovi 21. januara. Šta se desilo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu?Tokom protesta podrške profesorki Kleut, policija u opremi za razbijanje demonstracija je tog dana izbacila okupljene studente, profesore i građane sa Filozofskog fakulteta. Nadležni tvrde da je policija postupala "visoko profesionalno i u skladu sa zakonom", dok ih učesnici protesta optužuju za brutalnost i prekomernu upotrebu sile. Pozivanje policije na fakultet od strane dekana pratile su osude dela akademske zajednice, te optužbe za narušavanje autonomije univerziteta. Akademci su gotovo godinu dana blokirali državne fakultete, od decembra 2024, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Iako njihove zahteve, koji uključuju i raspisivanje vanrednih izbora, vlast odbija i odbacuje odgovornost za novosadsku nesreću, studenti su rekli da borbu za ispunjenje nastavljaju na druge načine.

Europski komitet za sprječavanje mučenja (CPT), pri Vijeću Europe, upozorio je da su uhapšene osobe u Bosni i Hercegovini i dalje izložene riziku od policijskog nasilja, loših uvjeta u zatvorima, te nehumanog i ponižavajućeg postupanja u ustanovama socijalne zaštite i imigracionom pritvoru. U izvještaju, nakon periodične posjete Bosni i Hercegovini tokom 2024. godine, CPT navodi da je zaprimio brojne navode o fizičkom zlostavljanju privedenih osoba, posebno tokom akcija protiv organiziranog kriminala i droga. Prema navodima, zlostavljanje je uključivalo udarce, šamare, udarce palicama i kundacima oružja, a najčešće su u tome sudjelovali pripadnici specijalnih policijskih jedinica na entitetskom i kantonalnom nivou. Komitet zaključuje da postoji stvaran rizik od ozbiljnih povreda osoba lišenih slobode, te poziva vlasti da uvedu nultu toleranciju na mučenje, obavezno audio-vizualno snimanje policijskih ispitivanja i raniji pristup advokatu, koji je u praksi često omogućen tek nakon 24 sata ili više. Iako izvještaj bilježi određeni napredak u zatvorskom sistemu, uključujući smanjenje broja zatvorenika i poboljšanja infrastrukture, CPT je zabilježio i slučajeve zlostavljanja zatvorenika, kao i ozbiljne probleme u pritvorskom odjelu Kazneno-popravnog zavoda Tuzla, gdje su prisutni prenapučenost, loša ventilacija, nehigijenski uvjeti i štetočine. Loši uvjeti u ustanovama za osobe s invaliditetomPosebno zabrinjavajući dio izvještaja odnosi se na ustanove socijalne zaštite za osobe s invaliditetom. CPT navodi da su uvjeti u pojedinim paviljonima domova u Višegradu i Pazariću bili toliko loši da mogu predstavljati nečovječno i ponižavajuće postupanje. Zabilježeni su slučajevi osoba koje su ležale u prljavoj posteljini, bez osnovne higijene, pa čak i bez kreveta, dok su neke bile dugotrajno mehanički vezane za krevete. Komitet upozorava da su osobe s težim invaliditetom posebno zapostavljene, da nema dovoljno stručnog osoblja, te da se nasilje među štićenicima često prikriva. CPT poziva vlasti da hitno unaprijede uvjete, zabrane dugotrajnu mehaničku restrikciju i ubrzaju proces deinstitucionalizacije kroz smještaj u zajednici. Problemi i u imigracionom pritvoruIzvještaj ukazuje i na ozbiljne probleme u imigracionom pritvoru. CPT zahtijeva da se prekine praksa zadržavanja djece, uključujući i djece s porodicama, te kritiziraju uvjete u pritvorskom kontejneru na Aerodromu Sarajevo, koje opisuje kao potpuno neprimjerene, posebno za djecu. U Imigracionom centru Lukavica zabilježene su vjerodostojne tvrdnje o brutalnom premlaćivanju osobe s teškim mentalnim poremećajem, dok su zdravstvene usluge ocijenjene kao nedovoljne, naročito u oblasti mentalnog zdravlja. CPT zaključuje da Bosna i Hercegovina mora hitno poduzeti sistemske mjere kako bi uskladila praksu lišavanja slobode s europskim standardima i presudama Europskog suda za ljudska prava. Odgovor iz BiHBosna i Hercegovina je nakon periodične posjete Komiteta Vijeća Europe za prevenciju mučenja u septembru 2024. odgovorila da je analizirala sve preporuke i započela pripremu konkretnih mjera za njihovu implementaciju. Vlasti su naveli da su nadležne institucije informirane o preporukama i da su razvili dinamički plan za njihovo provođenje, uključujući obavezu koordiniranog djelovanja ministarstava unutrašnjih poslova, pravde i drugih tijela kako bi se unaprijedili uvjeti i tretman osoba lišenih slobode. Također, BiH je usvojila izmjene zakona koje ovlašćuju instituciju Ombudsmana da djeluje kao Nacionalni mehanizam za prevenciju mučenja, što omogućava redovne nenajavljene posjete mjestima lišenja slobode i poboljšava nadzor nad tretmanom pritvorenih osoba.

Predsjedništvo Bosne i Hercegovine zatražilo je od Vijeća ministara BiH, Parlamenta i drugih nadležnih institucija da preduzmu mjere kako bi se osigurala prinudna naplata duga u u korist Bosanskohercegovačke radio-televizije (BHRT) iznosu od 103,5 miliona maraka (oko 53 miliona eura). Na vanrednoj sjednici 27. januara, koja je sazvana na zahtjev člana Denisa Bećirovića, Predsjedništvo BiH je usvojilo "zaključke o kritičnom finansijskom stanju Javnog radiotelevizijskog servisa BiH", upozorivši da prijeti opstanak te državne televizijske kuće. Predsjedništvo BiH traži da se hitno osiguraju "interventna sredstva za rad BHRT-a, te sredstva za prava zaposlenika kako bi se spriječio prestanak rada državnog servisa". Zaključci Predsjedništva, koji nisu obavezujući, ističu da je trenutna finansijska situacija posljedica kršenja Zakona o Javnom radiotelevizijskom servisu BiH i drugih propisa entitetske Radiotelevizije Republike Srpske (RTRS). Za zaključke je glasao i drugi član, Željko Komšić, dok je Željka Cvijanović koja dolazi iz RS-a glasala protiv. U Bosni i Hercegovini postoje tri javna emitera - BHRT, RTV Federacije BiH i RTV Republike Srpske. Šta kaže zakon?Zakon o Javnom RTV sistemu nalaže da entitetski emiteri dio sredstava koje prikupe od RTV takse na svojoj teritoriji uplaćuju na račun BHRT. To znači da su entitetski emiteri dužni da uplate BHRT-u 50 posto prihoda od naplate takse. Prema ranijim saopćenjima Uprave BHRT-u, RTRS je 2017. godine jednostranom odlukom prestao uplaćivati sredstva od RTV takse prikupljene u entitetu RS na jedinstveni račun, čime je narušen sistem raspodjele financijskih sredstava. Istovremeno, naplata RTV takse u entitetu Federaciji BiH vrši se preko računa Elektroprivrede BiH na područjima koja ona pokriva, što je nešto više od polovice ovog entiteta. Zbog nedorečenosti nekoliko zakona, čiji dijelovi su proglašeni i neustavnim, sudovi ne mogu vršiti prisilnu naplatu u FBiH. Nesmetano funkcioniranje BHRT-a jedan je od 14 ključnih uvjeta na putu BiH prema pridruživanju Europskoj uniji. U martu prošle godine, generalni direktor Evropske radiodifuzne unije (EBU) dao je BHRT-u rok do kraja februara 2026. za izmirenje duga od oko 17 miliona maraka (oko devet miliona eura) koliko BHRT duguje EBU-u. Inače, Uprava BHRT-a je u novembru prošle godine saopćila da ova državna televizija duguje Elektroprivredi BiH 1,56 miliona maraka (oko 798.000 eura), što je u proteklom periodu dovodilo do prijetnji isključenjem struje i praktične obustave rada ove televizijske kuće. Dugovi za poreze i doprinose na plaće zaposlenika iznose 54,2 miliona maraka (blizu 28 miliona eura), od čega je utuženo 2,58 miliona maraka (oko 1,3 miliona eura). BHRT duguje i Sarajevogasu, Eutelsatu te domaćim dobavljačima, ukupno više od 9,4 miliona maraka (oko 4,8 miliona eura).

Evropska komisija je najavila podršku u iznosu od 171 milion evra za podsticanje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora na Zapadnom Balkanu. Od tog iznosa, 94,7 miliona evra namenjeno je infrastrukturnim investicijama, 76,3 miliona evra podršci privatnom sektoru, dok je 2,9 miliona evra opredeljeno za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini. Ovi projekti usmereni su na pripremu budućih ulaganja u sektore energetike, vodosnabdevanja, inovacija i istraživanja. Sredstva dodeljena infrastrukturnim projektima, prema saopštenju Evropske komisije, trebalo bi da mobilizuju ukupno 263 miliona evra investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, ljudski kapital, saobraćaj i zaštitu životne sredine. Projekti uključuju uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji, unapređenje sistema za prenos električne energije u Severnoj Makedoniji, kao i izgradnju i energetsku efikasnu obnovu obrazovnih objekata u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Kako su naveli iz Evropske komisije, projekte će sprovoditi partneri sa Zapadnog Balkana u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. "Ulaganje u naše partnere na Zapadnom Balkanu ključno je za njihovo približavanje EU. Više od dve godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, radili smo, uključujući i kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, na pretvaranju obaveza u konkretna dela. Od unapređenja infrastrukture do jačanja razvoja poslovanja, ova ulaganja stvaraju stvarne mogućnosti za građane i čine EU opipljivom realnošću širom regiona", saopštila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Novi paket podrške obuhvata investicione doprinose iz više izvora finansiranja EU, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), bilateralne donatore kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Instrument za reforme i rast. "Današnji paket finansiranja uključuje investicione projekte i projekte tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se dodatno jača posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu", navela je Evropska komisija. Nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan, projekti mogu preći u fazu implementacije. To podrazumeva finalizaciju potrebnih sporazuma sa partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i završetak procedura neophodnih za realizaciju projekata privatnog sektora. Po okončanju ovih procesa, može započeti sprovođenje podržanih investicija. Među korisnicima među kojima nema usvojenih projekata nalaze se Srbija i Kosovo. U oba slučaja, razlozi za izostanak odobrenih projekata su različite prirode. Kako je za Radio Slobodna Evropa objasnio portparol Evropske komisije, za Srbiju nisu bili odobreni projekti iz Fonda za reforme i rast, jer u trenutku pokretanja procesa odobravanja sredstva iz Plana rasta još nisu bila dostupna. Međutim, zemlja bi uskoro trebalo da dobije odobrenje za projekte. "Sada, kada je Srbija dobila dodatna sredstva iz Plana rasta kroz isplatu prve rate, projekti koje je Srbija podnela i koje je Komisija pozitivno ocenila moći će da budu upućeni na odobrenje Upravnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan", naveo je portparol EK Gijom Mersije. Kosovo, s druge strane, još ne može da dobije sredstva za projekte jer nije ispunilo zakonske uslove za isplatu, budući da još nije ratifikovalo sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta. "Stoga Kosovo još ne može da koristi sredstva iz Plana rasta. Nadamo se da će se ovo pitanje uskoro rešiti", naveo je portparol Evropske komisije. Kosovo tek treba da ratifikuje sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta, nakon formiranja novih institucija. To tokom 2025. godine nije bilo moguće zbog političke blokade, koja je kao rezultat imala dva kruga parlamentarnih izbora tokom prošle godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je iskazao poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici, ali da to političarima u zvaničnom Sarajevu nije dovoljno. On je u intervjuu za Federalnu televiziju (FTV) 26. januara rekao i da je "narodu dovoljno poštovanje prema žrtvama", a da su političari ti koji insistiraju na izgovaranju reči "genocid". "Pognuo sam glavu pred žrtvama, pokazao pijetet i poštovanje, ali to nekima nije bilo dovoljno jer je neko hteo napraviti političku predstavu", rekao je Vučić. Aleksandar Vučić je kao premijer Srbije posetio komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici u julu 2015. godine. Tom prilikom je više učesnika komemoracije napalo je Vučića verbalno i fizički, gađajući ga kamenjem i flašama, nakon čega je napustio događaj. Vučić je u intervjuu za FTV rekao da je ostao pri stavu da se ubistvo više od 8.000 Bošnjaka u Srebrenici 1995. godine ne može nazvati genocidom. "U pitanju je pravno-politička formulacija", rekao je Vučić. Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad Bošnjacima već govore o "strašnom zločinu". Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora. Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić. Specijali RSE: Dokumentovanje genocida u Srebrenici

Grupa pacijenata sarajevske klinike za biomedicinski potpomognutu oplodnju, koja je zatvorena prošle godine, okupila se 27. januara na protestu, upozoravajući da institucije vlasti nisu pronašle rješenje koje će im omogućiti nastavak liječenja. Klinika Northwestern Medical Centar zatvorena je u oktobru prošle godine, bez ikakvog prethodnog obavještenja pacijentima, koji od tada ne mogu preuzeti zamrznute embrije. Ta klinika došla je u fokus inspekcijskih kontrola i tužilačkih provjera nakon što su pacijenti alarmirali institucije, strahujući od uništavanja pohranjenog biološkog materijala. Okupljeni ispred zgrade Ministarstva zdravstva Federacije BiH i Uprave za inspekcijske poslove tog bh. entiteta, u utorak su u Sarajevu zatražili hitan stručni nadzor nad embrijima koji su ostali pohranjeni u klinici, bez zvaničnog nadzora. Među ostalim traže da predstavnici pacijenata budu uključeni u povjerenstvo za prijenos embrija iz klinike Northwestern Medical Centar, kao i da im bude omogućen izbor ustanove u koju će biti preneseni embriji. Ministarstvo zdravstva Federacije BiH ranije je objavilo da klinika Northwestern Medical Centar nije posjedovala rješenje za obavljanje postupaka biomedicinski pomognute oplodnje (BMPO). No, radi se o jednoj od klinika za vantjelesnu oplodnju koje imaju sklopljen ugovor sa Zavodom za zdravstveno osiguranje Federacije BiH, koji financira te postupke. U slučaj su uključeni kantonalno Tužilaštvo u Sarajevu i Posebni odjel za borbu protiv korupcije i organiziranog kriminala Tužilaštva Federacije BiH, a pacijenti tvrde su su od tih pravosudnih insitucija, među ostalim, zatražili i da bude ispitan način rada zatvorene klinike. "Tražimo od Tužilaštva nadležnog za ovaj predmet, da hitno poduzme mjere i radnje u okviru svojih ovlasti, uključujući osiguranje lica mjesta, gdje se bez adekvatnog nadzora duže od tri mjeseca nalazi biološki materijal pacijenata", naveli su. Uprava za inspekcijske poslove Federacije BiH ranije je donijela rješenje prema kome bi embrije trebala preuzeti Kantonalna bolnica u Zenici. Tome se, pak, protivi dio pacijenata, ali i sama zdravstvena ustanova, tvrdeći, uz ostalo, da za to nisu ispunjeni uvjeti i da ne može preuzeti odgovornost za očuvanost embrija. Iz zeničke bolnice su 26. januara saopćili da su obavijestili nadležne institucije da se tim prijenosom, protivno suglasnosti pacijenata, krše prava pacijenata. "Ujedno, tražili smo prisustvo svih nadležnih istražnih organa samom popisu materijala i dokumentacije, te je ukazano na kompleksnost same organizacije transporta tako značajnog broja uzoraka", saopćila je Bolnica. Zdravstvena inspekcija Federacije BiH kontrolirala je sarajevsku kliniku sredinom oktobra prošle godine, kada je ustanovljeno kršenje Zakona o liječenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom Federacije BiH. Iz inspekcije su tada naveli da su utvrđene nepravilnosti u ispunjavanju uvjeta za čuvanje biološkog materijala i način vođenja zdravstvenih kartona, dok je odgovorna osoba u toj ustanovi bila nedostupna inepsketorima.