Novinari, aktivisti i branitelji ljudskih prava nastavljaju da se suočavaju s nepogodnom situacijom u Srbiji i Bosni i Hercegovini, dok u obe zemlje diskriminacija ostaje problem, ocenio je Amnesti internšnal (Amnesty International) u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu u 2026. Međunarodna organizacija za ljudska prava ocenila je da su se širom sveta tokom prošle godine proširile autoritativne prakse, kao i da su vlade koristile tehnologiju da omoguće i ojačaju takve prakse. Generalna sekretarka Amnesti internešnala Anjes Kalamar (Agnes Callamard) ocenila je da su u 2025. "napravljeni oštri zaokreti od međunarodnog poretka koji je zamišljen iz pepela Holokausta i potpunog uništenja svetskih ratova, i koji je građen sporo i bolno, mada nedovoljno, tokom proteklih 80 godina". Bosna i HercegovinaU BiH, navodi Amnesti, branioci ljudskih prava, aktivisti civilnog društva i nezavisni novinari, posebno u RS, često su bili izloženi verbalnim pretnjama, zlostavljanju na internetu i van interneta, kao i agresivnim i kontinuiranim kampanjama blaćenja, uključujući i od visokih javnih zvaničnika. Amnesti ističe da je u martu Narodna Skupština RS usvojila Zakon o posebnom registru i javnosti rada nevladinih organizacija, kojim se od neprofitnih organizacija zahtevalo da se upišu u poseban registar, što ih je izložilo povećanom pravnom nadzoru i potencijalno ih klasifikovao kao "agente stranog uticaja". Entitetska skupština je takođe usvojila izmene Krivičnog zakona RS, uvodeći novo krivično delo "nepoštovanja ili nesprovođenja odluka institucija i organa" RS, za šta grupe civilnog društva ukazuju da predstavlja veliku pretnju slobodi izražavanja, navodi Amnesti dodajući da je Ustavni sud BiH poništio oba zakona kao neustavna. Romi i "nekonstitutivni" narodi nastavili su da doživljavaju diskriminaciju u BiH, ističe Amnesti. U septembru je delegacija Saveta Evrope posetila BiH kako bi razgovarala o izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da su aranžmani za raspodelu vlasti u zemlji diskriminatorni, pošto je ljudima koji se nisu identifikovali kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda" – Bošnjaka, Hrvata ili Srba – i dalje uskraćena adekvatna politička zastupljenost. Pored toga, u aprilu 2025. su vlasti i grupe civilnog društva započele konsultacije o Akcionom planu za socijalno uključivanje Roma 2026-2030, ali do kraja godine nije postignut konkretan napredak. Po pitanju diskriminacije, Amnesti ističe da je Skupština RS usvojila izmene Krivičnog zakona RS kojima se uklanja termin "rodni identitet" kao zaštićena karakteristika iz članova koji kriminalizuju zločine iz mržnje i govor mržnje, posle čega su grupe civilnog društva upozorile da će erodirati postojeću zakonsku zaštitu. Amnesti navodi da je Federacija Bosne i Hercegovine usvojila zakone koji priznaju femicid i pooštravaju kazne za počinioce porodičnog nasilja, ali da je pravna zaštita žrtava i dalje nedosledna širom zemlje, dok organizacije za prava žena upozoravaju da sveobuhvatna implementacija zahteva dodatnu edukaciju i obuku službenika za sprovođenje zakona. KosovoRodno zasnovano nasilje, rasistički uzvici, napadi na novinare i nedostatak zakona o građanskoj zajednici osoba istog pola ocenjeni su Amnestijevom izveštaju kao zastoji za Kosovo. Što se tiče rodno zasnovanog nasilja na Kosovu, Amnesti ukazuje na izveštaj Evropske komisije objavljen u novembru, u kojem se navodi da je rodno zasnovano nasilje na visokom nivou, posebno nasilje u porodici, kao i da napori da se podigne svest o tom pitanju i da se reše zastoji u pogledu institucionalne i pravne zaštite žena, nisu bili dovoljni za efikasnu borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. U odeljku o pravima žena i diskriminaciji Amensti pominje odluku Vrhovnog suda Kosova da zadrži na snazi administrativno uputstvo iz 2014. kojim se zabranjuje verska odeća u školama, što prema toj organizaciji, "ograničava pristup obrazovanju devojčicama koje nose maramu". Po pitanju medija, Amnesti navodi da je Udruženje novinara Kosova do novembra 2025. izvestilo o 63 slučaja pretnji i napada na novinare. Kao pozitivan pomak na Kosovu, Amnesti ukazuje na odluku Ustavnog suda iz maja 2025. kojom je ukinut zakon o proširenju ovlašćenja Nezavisne komisije za medije, koji su takođe osudile organizacije civilnog društva. U izveštaju se navodi da tokom političke krize nije bilo napretka u usvajanju zakona koji bi omogućio registraciju građanskih zajednica između osoba istog pola, kao i da za pripadnike LGBT još nije otvoreno specijalizovano sklonište, gde bi boravili članovi zajednice koji se suočavaju sa nasiljem. Amnesti navodi i da je Vlada Kosova pristala da prihvati zahteve za kompenzaciju žrtvama bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su proglašeni krivim pred Specijalizovanim većima u Hagu. SrbijaU Srbiji, kako navodi međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva nastavili su da se suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom dok su vlasti pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo. S druge strane, diskriminacija ostaje značajan problem koji u Srbiji pogađa žene i devojčice, Rome, LGBTI osobe i osobe s invaliditetom. Amnesti internešnal ističe da je Vlada Srbije pojačala transfer oružja Izraelu, dok su gonjenje ratnih zločina i regionalna pravosudna saradnja gurnuti u stranu. Dok su zemlju potresale demonstracije na kojima su traženi vanredni izbori i odgovornost vlasti predsednika Aleksandra Vučića posle pogibije 16 ljudi u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu krajem 2024, demonstranti su bili izloženi prekomernoj upotrebi sile u više slučajeva širom zemlje, a policija je reagovala na uglavnom mirne demonstracije. Posmatrači ljudskih prava i novinari zabeležili su slučajeve zastrašivanja, batinanja i zlostavljanja od strane policije u civilu i uniformisanih policajaca, ukazuje Amnesti i navodi da su student demonstrante takođe nasilno napadale pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, čije je postupke Vučić kasnije odobrio i pomilovao. Amnesti podvlači i da je u martu 2025. policija upotrebila nešto je izgledalo kao zvučno oružje – poznato i kao akustični uređaj – protiv demonstranata u Beogradu, izazvavši stampedo. Neki demonstranti su prijavili dugoročne posledice oružja, uključujući probleme sa sluhom, mučninu i vrtoglavicu. Krajem aprila, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom se navodi da vlada mora sprečiti upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja za kontrolu mase. U izveštaju Amnestija se takođe navodi da je policija proizvoljno pritvorila stotine demonstranata, a da su desetine bile izložene šamaranju i udaranju nogama dok su bili vezani, kao i da je nekim pritvorenicima prećeno silovanjem, nasiljem i smrću. Novinari su bili mete dok su izveštavali o protestima i drugim pitanjima od javnog interesa, sa preko 160 slučajeva zastrašivanja i napada zabeleženih do sredine godine. Povodom slobode udruživanja Amnesti ukazuje da je Evropska komisija izvestila da visoki zvaničnici i tabloidi naklonjeni Vladi intenziviraju verbalne napade i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva i aktivista koji se zalažu za vladavinu prava, što je uključivalo otkrivanje ličnih podataka. Vlasti Srbije su takođe nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara. Po pitanju diskriminacije, Amensti navodi da je Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio zabrinutost zbog porasta govora mržnje usmerenog na žene, Rome i druge zajednice, kao i na LGBTI osobe i novinare. U septembru je nezavisna Grupa stručnjaka Saveta Evrope za akciju protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (GREVIO) izvestila o kontinuiranoj rasprostranjenoj diskriminaciji žena i devojčica u vezi s porođajem, majčinstvom i brigom o deci. Romske zajednice se i dalje, kako navodi Amnesti, suočavaju s visokim stopama siromaštva, isključenosti i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim uslugama. Amnesti ističe i da je Vlada Srbije blokirala efikasnu pravosudnu saradnju s drugim zemljama u regionu, kao i da nije ispunila svoju obavezu da promoviše odgovornost za ratne zločine u regionu. Takođe, Amnesti je naveo da je Srbija među zemljama koje su nastavile transfer naoružanja u Izrael uprkos pozivu stručnjaka EU da se to odmah prekine. Srbija je, kako se navodi, izvezla municiju u Izrael u vrednosti od više od 55 miliona evra, kršeći svoje obaveze prema Sporazumu o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Srbija je takođe odbila zahteve za pristup informacijama od javnog značaja o detaljima transfera između dve zemlje. 'Predatorski poredak'Generalna sekretarka Amnestija je u izveštaju ukazala da je u proteklih 80 godina je do dubokih transformacija sveta na bolje, kroz ostvarivanje veće pravde, rešavanju neravnoteže moći između država, priznavanja i zaštite prava autohtonih naroda, žena, LGBT osoba, i utvrđivanjem univerzalnih obaveza o suštinskoj jednakosti, seksualnim i reproduktivnim pravima i radnim pravima, ali da je takav poredak sada ugrožen zbog predatorskih praksi. Kalamar je kririkovala lidere kao što su predsednik SAD Donald Tramp (Trump), predsednik Rusije Vladimir Putin ili premijer Izraela Benjamin Netanjahu, navodeći su oni, među mnogim drugim, "sprovodili svoja osvajanja za ekonomsku i političku dominaciju kroz uništavanje, suzbijanje i nasilje u masovnim razmerama". "Nakon što su paralisali Savet bezbednosti UN kroz beskrupuloznu zloupotrebu prava veta, predatori sada tvrde da mehanizmi mira i bezbednosti ne funkcionišu i nastoje da ih zamene sebičnim alternativama", navela je Kalamar. "Predatorski svetski poredak odbacuje rasnu i rodnu pravdu, ismeva prava žena, proglašava civilno društvo zajedničkim neprijateljem i odbacuje međunarodnu solidarnost", istakla je generalna sekretarka Amnesti internešnala. Ona navodi da "predatorski svetski poredak" usmerava neviđeno povećanje vojnih investicija, omogućava ilegalni transfer oružja i nameće velika smanjenja budžeta za međunarodnu pomoć, rizikujući milione smrtnih slučajeva koji su se mogli izbeći i desetkujući hiljade organizacija koje rade za ljudska prava, seksualna i reproduktivna prava ili slobodu štampe. "Ovaj predatorski alternativni svetski poredak ućutkuje neslaganje i suzbija proteste, koristi dehumanizujuću retoriku i olakšava zločine iz mržnje i pretvaranje zakona u oružje", navela je Kalamar. Međutim, ističe ona, "izveštaji o smrti međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima su uveliko preuveličani". "Umrlice se objavljuju ne zato što je sistem neefektivan, neefikasan ili prespor, već zato što ne služi interesima politički i ekonomski moćnih i njihovih pomiritelja. Sada žele da verujemo da je sve to bila samo himera, prijatna fikcija koja je nadživela svoju svrhu"", istakla je Kalamar. Generalna sekretarka Amnesti internešanala je poručila da se toma mora pružiti otpor odbranom zaštitnih ograda i "ometanjem najgorih napada na poredak zasnovan na pravilima iz 1948. godine".

Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, izjavio je da Republici Srpskoj "ne trebaju krediti Evropske unije", komentarišući najavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos koja je potvrdila da Zapadni Balkan rizikuje do juna da izgubi više stotina miliona eura zbog nedovoljne primjene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. Mogući gubici za Bosnu i Hercegovinu u slučaju da se ne preduzmu sve reforme su 373,9 miliona eura. "Nećemo podržati ništa gdje postoji centralizacija. Ta sredstva Plana rasta su donacija, a u značajnom dijelu su krediti, njihovi krediti nam ne trebaju", kazao je Dodik nakon sastanka sa liderom Hrvatske demokratske zajednice Draganom Čovićem u Banjaluci, 21. aprila. Za razliku od Dodika, Čović je rekao kako je "šteta propustiti bilo kakva sredstva iz Evropske unije". "Treba biti evropski put. Trebaju svi prioritetni projekti prema EU biti ispunjeni", kazao je Čović. Plan rasta je paket EU za region od šest milijardi eura. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina. BiH je nacrt reformske agende usvojila i poslala 30. septembra prošle godine u Brisel, godinu iza Albanije, Crne Gore, Kosova, Srbije i Sjeverne Makedonije. Prije toga je Evropska komisija za 108,5 miliona eura umanjila fond za BiH, vrijedan oko milijardu eura, te zaprijetila novim smanjenjem za deset posto. U izradu plana reformi koji još čeka odobrenje iz Brisela bile su uključena tri nivoa vlasti – državna, entitetske i deset kantonalnih – i 22 predstavnika su imala 772 primjedbe koje je Vijeće ministara BiH na kraju bez konsultacija s njima prihvatilo ili odbacilo. Koje su bile teme sastanka Dodika i Čovića?Dodik je na konferenciji za novinare najavio i kako će do izbora i nakon opštih izbora u oktobru ove godine, SNSD i HDZ ostati politički partneri. Prema riječima Čovića, primarna tema sastanka je bila Južna interkonekcija, te budžet institucija BiH, kojeg ova država nije usvojila u ovoj godini i nalazi se na privremenom finansiranju. "Treba završtiti priču i o Južnoj interkonekciji. Nakon što je Vlada RS dala saglasnost na telefonskoj sjednici za ovaj projekat, vjerujem da će to učiniti i Vijeće ministara BiH", kazao je Čović. Južna plinska interkonekcija je planirani gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskom plinskom mrežom i LNG terminalom na otoku Krku, čime bi se omogućila diversifikacija izvora snabdijevanja plinom. Prošle sedmice je Dom naroda Parlamenta FBiH usvojio izmjene i dopune zakona kojim se omogućava uključivanje američkog investitora u realizaciju projekta Južna interkonekcija. Riječ je o kompaniji AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrovanoj u Sarajevu, koja je u potpunom vlasništvu američke firme AAFS Infrastructure and Energy LLC. Izmjene zakona dolaze u trenutku kada se Federacija BiH suočava s pritiskom rokova koje je postavila Evropska unija u vezi s potpunom obustavom uvoza ruskog plina od januara 2028. godine. Prema obrazloženju Vlade Federacije BiH, osnovna trasa gasovoda ostaje nepromijenjena, ali su predviđeni dodatni odvojci, uključujući i novi krak prema Tuzli. Bosna i Hercegovina se trenutno snabdijeva isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije, jednim gasovodom od Zvornika do Sarajeva, izgrađenim prije oko četiri decenije. Istovremeno, u Banjaluci je 17. aprila potpisan ugovor o izgradnji gasovoda kroz Republiku Srpsku. Prethodno je Vlada tog bh. entiteta dala 1. aprila saglasnost da se za gradnju gasovoda kroz taj bosanskohercegovački entitet u budžetu obezbijedi nešto više od milijarde maraka (500 miliona eura). Radi se o novom gasovodu koji bi se trebao spojiti na gasni priključak Bosne i Hercegovine sa Srbijom kod Zvornika u BiH, a kroz koji trenutno stiže isključivo ruski gas. Evropska komisija je ranije, na upit Radija Slobodna Evropa, upozorila da planirani gasovod ne doprinosi smanjenju zavisnosti Bosne i Hercegovine od ruskog gasa, već bi je dodatno produbio, podsjećajući da EU od BiH očekuje usklađivanje s energetskim i vanjskopolitičkim ciljevima Unije. Kompanije koje će graditi gasovod su iz konzorcija koji predvodi Konvar iz Srbije, a u kome su još Jokić-invest iz Zvornika, Radis iz Istočnog Sarajeva, Zavod za zavarivanje iz Beograda i GasTeh iz Inđije.

Tri glavna politička subjekta na Kosovu izgleda da su daleko od postizanja dogovora o pitanju predsednika, što dovodi do toga da zemlja ide ka novim parlamentarnim izborima. Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) u ponedeljak nisu uspeli da postignu dogovor, dok je nekoliko sati kasnije najveća opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova (DPK), saopštila da smatra da je njen doprinos u vezi s pitanjem izbora predsednika "završen". DPK je saopštio da je tokom dana primio ponudu Pokreta Samoopredeljenje za predsednika, ali je lider ove stranke Bedri Hamza ocenio da je ponuda "neozbiljna". Ustavni rok za izbor predsednika ističe 28. aprila i ako do tada predsednik ne bude izabran u Skupštini, Kosovo ide na nove izbore. Dok se rok bliži kraju, politički analitičari kažu da vladajuća partija ne želi rešenje, dok opozicione stranke ne žele izbore, ali ne žele ni da se "potčine" Samoopredeljenju premijera Aljbina Kurtija (Albin). Sastanak Kurti-Abdidžiku bez dogovoraPosle sastanka u ponedeljak, Kurti je rekao novinarima da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za sporazum i naznačio da je tad već pisao DPK-a Hamzi o mogućem sastanku. "Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore. On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. "Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti. Abdidžiku je s druge strane rekao da se neće ponovo sastati s Kurtijem posle neuspeha razgovora. "Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo. Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji. Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji. Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK. "To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on. 'Završen' doprinos DPK-aPosle sastanka Upravnog odbora DPK-a, lider te stranke Hamza rekao je novinar da mu je Kurti poslao ponudu putem Vocapa (WhatsApp)i dodao da nije dobio zvaničan poziv za sastanak. "Ponuda je sledeća, da poslanici DPK-a ostanu u sali, glasaju i da se rezultat toga DPK-u ponudi mesto predsednika Skupštine uz određenu izmenu – da Samoopredeljenju pripadne mesto potpredsednika Skupštine koju trenutno ima DPK. Kao prvo, ovo nije ozbiljno, jer je predsedništvo Skupštine konstituisano", rekao je Hamza, dodajući da pored toga što takva ponuda nije ozbiljna, ona nije "ni ustavna“. Hamza je rekao da je stav stranke da ona predloži predsednika, ali ne nužno nekoga ko bi bio deo stranačkih struktura. S druge strane, Kurti je, posle sastanka s Abdidžikuom, izjavio da je poslao poziv DPK-u za sastanak. Na pitanje da li bi sličnu ponudu koju je izneo DSK-u dao DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK". Kurti je kritikovao DPK navodeći da je u prethodnim razgovorima ta opoziciona partija tražila da neko iz njenih redova bude izabran za predsednika, a da nije imenovala mogućeg kandidata. On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "DPK je od mene tražila da napravim blanko politički dogovr gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih." DPK je u saopštenju naveo da je pokazao "spremnost" da doprinese izboru novog predsednika, pošto je petogodišnji mandat bivše predsednice Kosova Vjose Osmani istekao 4. aprila. Ta partija je navela da podržava mogućnost konsenzualnog kandidata, "bez ikakvog uslovljavanja" ili učešća u vlasti. "Međutim, uprkos ovom konstruktivnom pristupu, nedostatak političke volje i institucionalna ozbiljnost aktuelne vlasti ponovo onemogućava izbor novog predsednika. Shodno tome, DPK smatra svoj doprinos ovom procesu završenim", navodi se u saopštenju. Na sastanku u ponedeljak, DPK je usvojio političku izjavu u kojoj se navodi da se zemlja suočava s uzastopnim političkim i institucionalnim krizama koje "direktno izaziva parlamentarna većina, koja kroz kontinuirane blokade i nedostatak državne odgovornosti parališe normalno funkcionisanje institucija, politizuje ih i šteti interesima građana i države". Ko je kriv?Za neuspeh razgovora Samoopredeljenja i DSK-a o pitanju predsednika, politikolog Driteo Arifi krivi vladajuću partiju. Prema njegovim rečima, problemima treba dati dati rešenja i pravac. "U ovom slučaju, naročito vladajuća partija ne želi pravi pravac, već želi način da sebe predstavi kao žrtvu, kao da su drugi ti koji joj ne ostavljaju prostor za rad. Već godinu i po dana smo manje-više u ovoj krizi, gde prvoplasirana partija ne želi rešenje, već na neki način želi uzurpaciju i potčinjavanje svega što postoji na Kosovu", rekao je on za Radio Slobodna Evropa. Prema njegovim rečima, takav pristup šteti svima, posebno Samoopredeljenju, upozoravajući da Kurtijeva partija može da izgubi poverenje građana "ako nastavi da se redovno, neprestano i za sve žali“. Na pitanje da li misli da postoji šansa za dogovor između Samoopredeljenja i DPK, Arifi je skeptičan, ali dodaje kaže da bi se stvari mogle pomeriti u poslednjem trenutku. "Mislim da opozicione stranke ne žele da idu na izbore, ali ne žele ni da budu brutalno potčinjene. Na neki način, ne vidim normalan dogovor", rekao je Arifi. Prema Ustavu, predsednik Kosova se bira sa dve trećine glasova u prva dva kruga ili 61 glasom u trećem krugu glasanja, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine. Prethodni pokušaji da se izabere novi predsednik nisu uspeli jer nijedna strana nije izgledala spremna na ustupke. Vladajuća partija je na sednici 5. marta predstavila dva imena za predsednika: Glauka Konjufcu, ministra spoljnih poslova i dijaspore, i poslanicu Fatmire Muladžu-Kolčaku (Mullhaxha -Kollcaku), ali sednica nije održana zbog nedostatka kvoruma, pošto je opozicija napustila salu. Sledećeg dana, bivša predsednica Osmani izdala je ukaz o raspuštanju parlamenta i otvaranju puta za nove izbore. Sama Osmani je želela drugi mandat, ali nije obezbedila potrebnu podršku. Njen ukaz je poništio Ustavni sud nakon žalbe Vlade. Sud je saopštio da ukaz nema pravno dejstvo i odredio 28. april kao krajnji rok za izbor predsednika.

Studenti i građani održali su u ponedeljak protest podrške autoprevozniku Milomiru Jaćimoviću, poznatom po podršci studentima u blokadi, kom je prošle nedelje zapaljen autobus. Kolona je nakon okupljanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu krenula ka Međumesnoj autobuskoj stanici, a tokom šetnje okupljeni su pravili buku i nosili transparente sa porukom "Jaćimović uz narod, narod uz Jaćimovića". Protest su podržali i poljoprivrednici iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Okupljeni su pozvali sve koji su u mogućnosti da doniraju sredstva Jaćimoviću kako bi nadoknadio štetu koja je nastala kada je njegovo vozilo izgorelo. Jaćimoviću je 16. aprila u ranim jutarnjim satima zapaljen autobus u blizini njegove kuće u selu Đurđevu nadomak Novog Sada. On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se na nadzornim kamerama vide tri osobe koje su učestvovale u ovom događaju. Zbog sumnje da je sam izazvao požar, Jaćimović je išao i na poligraf koji je, kako je naveo u objavi na društvenim mrežama, prošao. Iz MUP-a je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopšteno da je nakon uviđaja tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kvalifikovao događaj kao krivično delo izazivanje opšte opasnosti. Vlasnik firme za prevoz putnika Milomir Jaćimović prevozio je studente i građane koji su išli na proteste u Beogradu i Novom Sadu, gde su okupljeni tražili odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice 1. novembra 2024. godine. U novembru 2025. je devet dana štrajkovao glađu, pošto mu je policija zaplenila svih sedam autobusa i napisala više desetina saobraćajnih kazni. Autobusi su mu oduzimani uglavnom pod obrazloženjima da su tehnički neispravni. Tokom prošle godine Jaćimović je u više navrata privođen zbog navodnog narušavanja javnog reda i mira. Do sada je, kako kaže, platio kazne u ukupnom iznosu 4,1 milon dinara (više od 35.000 evra). U martu ove godine policija je Jaćimoviću oduzela vozačku dozvolu, po presudi Prekršajnog suda u Beogradu. Osim toga, nepoznate osobe više puta su oštetila njegova vozila - bušili gume i razbijali prozore. Slučajeve je, kaže, prijavljivao policiji, ali počinioci nisu pronađeni.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nije do kraja pojasnila svoju ulogu u tajnoj službi bivše Jugoslavije, međutim nije ni negirala da je bila deo državne bezbednosti, kako se aludira. Na saslušanju koje je održano na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET), evropska komesarka Kos izbegavala je direktne odgovore na pitanja pojedinih evropskih poslanika. U više navrata podsetila je poslanike da je prošla proces vetinga pre njenog imenovanja za evropsku komesarku. "Prošla sam kroz proces provere, kroz proces JURI (komiteta EP za pravna pitanja), prošla sam kroz saslušanje i potvrđena sam", izjavila je Marta Kos na AFET-u. Međutim, Marta Kos ni u jednom trenutku nije direktno odgovorila na pitanje da li je bila saradnik ili doušnik Uprave državne bezbednosti (UDB). U martu ove godine evropska komesarka se ponovo našla pod optužbama da je bila saradnica jugoslovenske tajne policije, kolokvijalno poznate kao Udba. Do ovih navoda došlo je nakon što je u prostorijama Evropskog parlamenta 10. marta promovisana knjiga pod naslovom "Komesarka" slovenačkog autora Igor Omerza, u kojoj su predstavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da dokazuju da je Slovenka Marta Kos sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom. Autor ove knjige, između ostalog, navodi da je Kos u početku sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom UDBA tokom osamdesetih, te da je ova saradnja nastavljena i kada je prešla u Keln da radi kao novinarka u sedištu Radija Dojče Vele u Nemačkoj tokom devedesetih. U knjizi su takođe objavljeni dokumenti za koje autor tvrdi da to dokazuju. Optužbe da je Marta Kos bila saradnica jugoslovenske tajne policije prvi put su se pojavile 2024. godine tokom saslušanja za potvrdu njenog imenovanja kao slovenačke kandidatkinje za evropsku komesarku. Tada je Kos negirala bilo kakvu vezu i navode nazvala dezinformacijama. Međutim, tokom rasprave na AFET-u 20. aprila, Marta Kos nije ponovila tvrdnju da su ovi navodi netačni. Ona je samo ponovila da sebe smatra pogodnom za funkciju koju obavlja, odgovarajući na direktna pitanja nekih poslanika koji su je optužili da je "lagala o svojoj prošlosti", tokom saslušanja za potvrđivanje na funkciju komesarke. Rasprava je bila posvećena proširenju Evropske unije, ali je ovo bila prva prilika da Marta Kos odgovori na optužbe pred evropskim poslanicima. Predsedavajući Evropske narodne partije - najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu - Manfred Veber uoči rasprave izjavio je da je neophodno da Marta Kos odgovori na pitanja o svom integritetu na saslušanju AFET-a. EPP je ranije tražio da se održi vanredna rasprava isključivo o ovom pitanju. Prema Weberu, "sve optužbe moraju biti temeljno razjašnjene".

Pred Osnovnim sudom u Prištini 24. aprila biće izrečena presuda protiv trojice optuženih za oružani napad na Policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana septembra 2023. godine. Specijalno tužilaštvo Kosova je tokom završnih reči zatražilo doživotni zatvor za trojicu optuženih u slučaju Banjska. Od 45 optuženih za oružani napad u Banjskoj, sudi se samo trojici: Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i Dušanu Maksimoviću, dok su ostali u bekstvu. Prošle nedelje je na prelazu Merdare uhapšen i Stefan Radulović, koji se takođe sumnjiči da je učestvovao u napadu u Banjskoj. Inače, Tolić, Spasojević i Maksimović negiraju optužbe koje im se stavljaju na teret i tvrde da nisu imali nameru da ubiju bilo koga. Advokati odbrane su 20. aprila u završnoj reči ocenili da tužilaštvo nije dokazalo pojedinačnu krivicu, već da obuhvata sve optužene. Odgovornost za napad iz septembra 2023. godine, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača, preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste - najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Tužilaštvo je zatražilo da se Radoičiću i ostalima koji su u bekstvu sudi u odsustvu, ali je Osnovni sud taj zahtev odbacio kao "neosnovani. Inače, 42 osumnjičenih tereti se za terorizam, teška krivična dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, dok se Radoičić tereti i za omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma, kao i za pranje novca. Specijalni tužilac je u svom izlaganju naveo da je cilj naoružane grupe Srba, koja je prema njegovim rečima prethodno obučavana u Raški u Srbiji, bio da se sever sa većinskim srpskim stanovništvom pripoji Srbiji. Kosovo inače optužuje i Srbiju da je stajala iza napada u Banjskoj, što zvanični Beograd negira.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ponovila je da Evropska komisija (EK) procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje finansijskih sredstava iz evropskog budžeta, ali je istovremeno izrazila zabrinutost zbog stanja u zemlji. "Sve smo više zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji - od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko obračuna sa demonstrantima, do stalnog mešanja u nezavisne medije. Trenutno procenjujemo da li zemlja i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", rekla je Marta Kos, obraćajući se Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET). Marta Kos je istakla očekivanje da Srbija u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije. Upozorila je da, ukoliko se to ne dogodi i ako se stanje u oblasti medija ne poboljša, Evropska komisija neće moći da isplati finansijska sredstva. Naglasila je i da je Srbija obećala da će sprovesti sve što je neophodno. "Srbija mora ispuniti obećanja. U kontaktu smo i obećali su da će to učiniti. Vjerujem im, ali želim da vidim povučene amandmane, slobodu medija i slobodne i poštene izbore." Ona je potvrdila spremnost evropskih institucija da podrže Srbiju na putu ka Evropskoj uniji (EU), ali je upozorila da se od vlasti u Beogradu očekuje da u potpunosti usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije, uspostavi nezavisnost medija - uključujući reformu REM-a - i unaprede usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU. "Proces pristupanja zasniva se na obavezama. Te obaveze moraju se poštovati i pratiti konkretnim akcijama", poručila je Marta Kos. Kako je ranije objavio Radio Slobodna Evropa, Evropska komisija najverovatnije neće isplatiti nijednu tranšu iz Plana rasta dok god su na snazi pravosudni zakoni za koje smatra da ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Moguće uskraćivanje sredstava iz evropskog Plana rasta odnosi se na to da Srbija ne preduzme korake ka revidiranju spornih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije. U okviru prve tranše, isplaćene u januaru, Srbija je dobila nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je od sedam planiranih reformi ispunila tri. Izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da, čak i ako Srbija sprovede predviđene reforme, Evropska komisija neće odobravati nova sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni. U međuvremenu, ceo Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više od 700 miliona evra iz Plana rasta EU zbog nedovoljne primene reformi. Od ove sume, Srbija bi prema preliminarnim podacima mogla izgubiti između 108,7 i 135,9 miliona evra. Srbija iz Plana rasta ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine. Sredstva uključuju grantove i kredite namenjene podršci reformama i isplaćuju se dva puta godišnje, u zavisnosti od ostvarenog napretka.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić posetio je 20. aprila haškog osuđenika Ratka Mladića i zatražio od Rezidualnog mehanizma da se bivši komandant Vojske Republike Srpske leči na slobodi. Mladić služi doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. U izjavi za medije nakon posete Mladiću, Nenad Vujić je rekao da je Mladićevo zdravstveno stanje "ozbiljno" i da "zahteva ozbiljan tretman". "Obavestio sam sve u Hagu i tražimo puštanje na lečenje iz humanih razloga. Postoje svi uslovi za to, a mi ćemo kao država dati i dodatne garancije ako treba", rekao je Vujić. On je dodao da će u vezi sa ovim slučajem komunicirati i sa Ujedinjenim nacijama. Mladić je u novembru 2025. godine podneo zahtev za privremeno puštanje na slobodu kako bi prisustvovao ceremoniji u čast bliskog člana porodice koji je nedavno preminuo. Taj zahtev je predsednica Mehanizma za međunarodne krivične sudove (IRMCT), sutkinja Graciela Gatti Santana, odbila pod obrazloženjem da Mladić nije dokazao da je njegov zahtev opravdan. Prethodno je u junu 2025. Mladićeva odbrana tražila da njegovo privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu na osnovu navodne terminalne dijagnoze i kratkog očekivanog životnog veka. Mehanizam je odbio taj zahtev pod obrazloženjem da on prima sveobuhvatnu zdravstvenu negu, što je jasno potkrepljeno medicinskim izveštajima. Ratko Mladić, koji se od pravde skrivao skoro 16 godina, uhapšen je u Srbiji maja 2011. i šest dana kasnije izručen je sudu u Hagu. Utvrđeno je da je kriv za genocid nad oko 8.000 Bošnjaka u Srebrenici, zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija u leto 1995. godine, progon i prisilno premještanje Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, te držanje pripadnika mirovnih snaga UN taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine. U junu 2021. osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Zapadni Balkan rizikuje da do juna izgubi više stotina miliona evra zbog nedovoljne primene reformskog procesa predviđenog Planom rasta. "Prošle sedmice sam pisala vlastima u regionu da ubrzaju reforme, ili će njihovi građani biti na gubitku. Plan rasta je strogo zasnovan na učinku i vremenski ograničen. Trenutno je više od 700 miliona evra u opasnosti da bude trajno izgubljeno u regionu ako se reforme ne završe do juna 2026. ili decembra 2026. godine", izjavila je Marta Kos na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta (AFET). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos upozorila je pismeno šest država Zapadnog Balkana da rizikuju da do polovine ove godine kolektivno izgube preko 700 miliona evra iz Plana rasta Evropske unije zbog neispunjavanja reformi, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u Evropska komisija. Kako se nezvanično saznaje, Kos je ovo pismo poslala 17. aprila u sve prestonice regiona. Izvori RSE su potvrdili da je ovim pismom Kos zatražila od svih da ubrzaju reforme predviđene Planom rasta kako bi iskoristili puni potencijal ovog finansijskog paketa. Naime, finansijska sredstva iz Plana rasta su vremenski ograničena. Za svaki reformski korak precizno je predviđen krajnji rok primene i alocirana određena suma novca. Evropska komisija je predvidela i takozvani "grejs period" koji omogućava odlaganje primene na određeno vreme. Za korake koji je trebalo da budu izvršeni sredinom 2025. godine, krajnji rok ističe 30. juna ove godine, dok za korake koji je trebalo da budu ispunjeni krajem 2024. godine ovaj rok ističe tokom 2026. "Ukoliko se ne ispuni, partneri rizikuju da kolektivno izgube preko 700 miliona evra", potvrdio je za RSE jedan zvaničnik Evropske komisije. Inače, prva ili više sredstva iz Plana rasta dobilo je pet država regiona, izuzev Bosna i Hercegovina, koja je kasnila sa usvajanjem reformske agende. Kraj juna ove godine predstavlja trenutak kada svaka zemlja ulazi u takozvani trenutak trajnog gubitka ako ne ispuni ranije usaglašene reforme. Kako se saznaje iz izvora u Briselu, mogući gubici u slučaju da se ne preduzmu sve reforme po državama su sledeći: Albanija: 67,7 miliona evraBosna i Hercegovina: 373,9 miliona evraCrna Gora: 15,1 miliona evraKosovo: 68,8 miliona evraSeverna Makedonija: 49,2 miliona evraSrbija: između 108,7 i 135,9 miliona evraNa osnovu maksimalnog iznosa, ukupno se može izgubiti 710,6 miliona evra, što predstavlja 11,84 odsto ukupnog finansiranja iz Plana rasta. Plan rasta je najambiciozniji paketu EU za region od šest milijardi evra. Ima za cilj da, između ostalog, udvostruči ekonomije u ovim zemljama u narednih deset godina.

Vladajući Pokret Samoopredeljenje i opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) nisu uspeli u ponedeljak na sastanku lidera partija da postignu dogovor o izboru novog predsednika Kosova tokom sastanka u ponedeljak, navodeći da je to bio njihov poslednji sastanak o toj temi. Lider Samoopredeljenja i premijer Albin Kurti (Albin) rekao je novinarima posle sastanka da lider DSK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) nije prihvatio njegove ponude za dogovor i naznačio da je već pisao lideru najveće opozicione stranke Bedriju Hamzi iz Demokratske partije Kosova (DPK) o mogućem sastanku. "Moram da kažem da su razgovori bili neuspešni jer lider DSK nije prihvatio nijednu od naših ponuda", rekao je Kurti, upozoravajući da je zemlja u riziku da ponovo izađe na prevremene izbore ako novi predsednik ne bude izabran do 28. aprila. On je rekao da je ponudio DSK-u da u zajedničkoj vladi s drugim partnerima, da ima mesto zamenika premijera, Ministarstvo spoljnih poslova i još tri ministarstva. Kurti je rekao da je izneo i drugu ponudu po kojoj bi DSK dobio mesto predsednika Skupštine Kosova. "Pre bih da upravo Abdidžiku bude moj zamenik i da na taj način započnemo novo poglavlje saradnje između DSK i Pokreta Samoopredeljenje", naglasio je Kurti. Abdidžiku je dotle istakao da se posle neuspelih pregovora više neće sastati s Kurtijem. "Trudio sam se, pokušavao sam, nažalost, nisam uspeo. Sada ću se vratiti u DSK i velikoj misiji ujedinjenja desnice unutar DSK-a", rekao je Abdidžiku posle sastanka, ponavljajući stav svoje partije da jedna stranka ne može da vodi tri glavne institucije u zemlji: Skupštinu, Vladu i Predsedništvo. Prema njegovim rečima, Kurti je insistirao da mesto predsednika treba da ostane njegovoj partiji. Kurti je, s druge strane, insistirao da ne želi da njegova partija vodi tri glavne institucije u zemlji. Abdžiku je na pitanje da li postoji približavanje između DSK i bivše predsednice zemlje Vjose Osmani, čiji je mandat istekao 4. aprila, rekao da bi tako nešto bila dobra vest i za Kosovo i za DSK. "To je moj cilj i radiću na tom cilju do poslednjeg dana", rekao je on. Kurti i Abdidžiku su se sastali dok se približava kraj rok za izbor predsednika na glasanju u Skupštini 28. aprila, i ako to ne bude urađeno, Kosovo će opet na parlamentarne izbore. Mogući sastanak Kurtija i HamzeKurti je rekao da je pisao lideru DPK da se vidi kako dalje. Na pitanje da li bi dao sličnu ponudu DPK-u, Kurti nije želeo da otkrije detalje, ali je dodao da je "ponuda za zajedničku vladu koja je data DSK-u bila isključivo za DSK". Zvaničnici PDK-a su nedavno izjavili da čekaju zvanično pismo premijera za sastanak. Kurti je kritikovao PDK zbog zahteva u prethodnim razgovorima da neko iz opozicione stranke bude izabran za predsednika bez navođenja mogućeg kandidata. On je to ponovio u ponedeljak, rekavši: "PDK me je zamolio da napravim blanko politički dogovor gde oni predlažu dva kandidata, a mi glasamo za njih." Predsednik Kosova se bira dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja ili 61 glasom u trećem krugu, ali je potrebno da 80 poslanika bude u sali da bi se sednica održala. Zbog toga je potreban dogovor parlamentarnih stranaka o tom pitanju, s obzirom na to da nijedna partija, pa ni Kurtijeva vladajuća stranka, Pokret Samoopredeljenje sa 57 poslanika – nema toliki broj poslanika u Skupštini od 120 mesta. Pošto je mandat Vjose Osmani istekao početkom ovog meseca, a zemlja nije uspela da imenuje njenog naslednika, predsednica Skupštine Aljbulena Hadžiju (Albulena Haxhiu) je 4. aprila imenovana za vršiteljku dužnosti predsednice. I Hadžiju je u nedelju pozvala partije da postignu konsenzus o izboru predsednika, ističući da zemlja ne bi trebalo da ide na vanredne izbore, treći put od februara prošle godine.

Rektor Beogradskog univerziteta (BU) Vladan Đokić sastao se 20. aprila u Briselu sa komesarkom Evropske unije za proširenje Martom Kos. Đokić je u Briselu učestvovao na konferenciji o visokom obrazovanju, koja je okupila rektore, predstavnike ministarstava i druge zvaničnike iz Evropske unije. Kos je poručila da univerziteti moraju ostati mesta kritičkog mišljenja i otvorene debate, oslobođena bilo kakvih oblika zastrašivanja. "Veoma cenim njegovu (Đokićevu) posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta u Beogradu. To je važno za demokratsku i evropsku budućnost Srbije", navela je Marta Kos na društvenim mrežama nakon susreta sa Đokićem. Ovo je prva poseta rektora Univerziteta Briselu i susreta sa predstavnicom evropskih institucija. Kako je saopštio Univerzitet u Beogradu, rektor Vladan Đokić je u Briselu istakao značaj jačanja sinergije između "Erasmus plus" i drugih programa, pre svega onih koji podržavaju naučna istraživanja, radi boljeg povezivanja obrazovanja i istraživanja. U objavi na Instagramu Beogradski univerzitet navodi da je Đokić učestvovao na konferenciji "Povezivanje politike i prakse: Šta je sledeće za visoko obrazovanje u okviru Erazmus plus". Đokić naglasio "i potrebu za snažnijom i stabilnijom podrškom inicijativi evropskih univerziteta i univerzitetskim alijansama, posebno ukazujući na važnost unapređenja i stabilizacije finansiranja mobilnosti kako bi ona bila dostupna većem broju studenata". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio povodom susreta rektora Đokića s Kos, navodeći da je "malo tu EU narušila principe vladavine prava, zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom". "Siguran sam da će to biti sadržajni razgovori. Jedino mi je žao što se nije odazvao pozivu predsednika svoje zemlje. Plašim se šalje lošu poruku građanima Srbije", rekao je on tokom obilaska novog železničkog mosta na reci Tamiš na severu Srbije. Do susreta Đokića i Kos je došlo u trenutku krize na univerzitetima u Srbiji i nakon upada policije u Rektorat u Beogradu, te poruke Brisela da se zakoni i akademske slobode moraju poštovati. Dok vlasti policijski pretres Rektorata 31. marta objašnjavaju istragom smrti studentkinje koja je nekoliko dana ranije stradala nakon pada sa petog sprata Filozofskog fakulteta u Beogradu, rektor Đokić je javno poručio da cilj bio pokušaj gušenja kritičke misli na Univerziteta. "Došli su da ponize i kažu svakom profesoru, studentu i građaninu – vidite šta se desi onima koji ne ćute", poručio je Đokić okupljenima na protestu zbog upada policije u Retkorat 31. marta. Đokić je neretko na meti napada predstavnika vlasti zbog podrške studentskim protestima i blokadama fakulteta sa kojih se tražila odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu krajem 2024. godine, ali i raspisivanje vanrednih izbora. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da čelnici univerziteta koriste blokade "za političke ambicije", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Đokića "za terorizam i učešće u pokušaju rušenja države". Sam Đokić nije isključio mogućnost da, ukoliko to od njega budu tražili, predstavlja studente na izborima koje vlast u Srbiji još nije raspisala. Vučić je 20. aprila rekao da će datum raspisivanja izbora biti poznat do 6. maja, ili koji dan posle. Poslednji parlamentarni izbori u Srbiji održani su u decembru 2023, a većinu je osvojila Vučićeva Srpska napredna stranka. Mandat Skupštine traje četiri godine, pa bi sledeći redovni izbori trebalo da budu najkasnije do kraja 2027. godine.

Ukrajinski dronovi pogodili su crnomorsku naftni lučki naftni terminal u gradu Tuapse, saopštili su ruski zvaničnici, navodeći da je udar izazvao požar i smrt najmanje jedne osobe. To je bio drugi ukrajinski napad na jednu od glavnih luka na jugu Rusije u proteklih nedelju dana. "Tuapse je bio pod još jednim masovnim napadom dronova", rekao je u ponedeljak Venjamin Kondratjev, guverner Krasnodarskog kraja na jugu Rusije. Komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi potvrdio je da je ukrajinska vojska ponovo gađala naftni terminal Tuapse kojom upravlja Rosnjeft, samo nekoliko sati pošto je ugašen požar od sličnog napada pre četiri dana. Rafinerija, koja može da preradi oko 240.000 barela sirove nafte dnevno i isporučuje proizvode kao što su lož ulje i dizel, deo je izvozne infrastrukture ruskog naftnog giganta Rosnjefta i poslednjih meseci je više puta bila meta ukrajinskih napada. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je 112 ukrajinskih dronova uništeno iznad zemlje u noći s nedelje na ponedeljak. Ukrajina je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima na ruska naftna postrojenja, smanjujući izvoz i poremetivši mogućnost Moskve da iskoristi skok globalnih cena energenata izazvan ratom u Iranu i zatvaranjem Ormuskog moreuza. Ranije ovog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Ukrajina predložila Rusiji prekid vatre u energetskom sektoru. "Ako je Rusija spremna da zaustavi napade na našu energetsku infrastrukturu, bićemo spremni da odgovorimo istom merom", objavio je Zelenski 6. aprila. U drugom napadu, ukrajinske specijalne snage su pogodile dva velika ruska desantna broda u Sevastopoljskom zalivu na Krimu koji je Rusija anektirala, onesposobivši oba plovila, saopštila je ukrajinska vojna obaveštajna služba (HUR). Tokom iste operacije, uništen je i ruski radarski sistem, saopštio je HUR na Fejsbuku (Facebook), uz video koji prikazuje trenutak napada. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je u ponedeljak saopštilo da su ruske snage tokom noći izvele napad s 142 drona. "Ruski dronovi nastavljaju da napadaju civilna vozila u Sumskoj oblasti", naveo je regionalni guverner u objavi na Telegramu, dodajući da su najmanje tri osobe povređene. Šest osoba je povređeno u Dnjepropetrovskoj oblasti kao rezultat ruskih napada, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije. Pregovori koje podržavaju SAD o okončanju rata u Ukrajini – koji je sada u petoj godini – zastali su dok Vašington usmerava pažnju na rat u Iranu. Rusija nije pokazala nikakve naznake ublažavanja svojih tvrdih zahteva u pogledu ukrajinske teritorije i bezbednosnih garancija, za koje je Kijev rekao da su nisu prihvatljivi. Izvor: Reuters

Vlada Srbije naložila je svim državnim organima da pri pripremi zakona posebnu pažnju posvete usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije i tome da li su predlozi prethodno konsultovani sa Evropskom komisijom. Nadzor nad sprovođenjem tih pravila biće poveren Ministarstvu za evropske integracije, navodi se u saopštenju tog Ministarstva od 20. aprila. Dodaje se da će predlagači propisa biti u obavezi da prethodno pribave mišljenje Ministarstva za evropske integracije, bez čije provere neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata relevantnih za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Odluka Vlade dolazi nakon upozorenja zvaničnika EU na mogućnost uskraćivanja novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju zbog usvajanja seta pravosudnih zakona, koje su u Briselu ocenjeni kao ozbiljan korak unazad u evropskim integracijama zemlje. Brnabić: Ne verujem da će Marta Kos tražiti zamrzavanje fondovaPredsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 20. aprila da ne veruje da će evropska komesarka za proširenje Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju. Ona je ocenila da to "ne bi bilo fer" jer Venecijanska komisija još nije dala svoje mišljenje. Brnabić je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije rekla da će mišljenje Venecijanske komisije stići u junu. "Mi nećemo čekati jun, već ćemo odmah, čim dobijemo mišljenje ekspertskog tima (Venecijanske komisije), što očekujemo krajem aprila, i pre toga krenuti da radimo na izmenama pravosudnih zakona kako bismo imali vremena i za javnu raspravu. Očekujem da te izmene što pre ponovo uđu u Skupštinu", rekla je Brnabić. Izmene zakona usvojene su u Skupštini Srbije u januaru bez prethodne javne rasprave i konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU. Brisel je saopštio da zakoni nisu u skladu sa evropskim standardima i da potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava. Nakon poziva EU za hitnom revizijom, zakoni su prosleđeni na mišljenje Venecijanskoj komisiji, a ministar pravde Srbije je najavio da će biti korigovani ukoliko ovo savetodavno telo Saveta Evrope bude imalo "suštinske primedbe". Iz sredstava Plana rasta EU, Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.

Vlada Kosova u ponedeljak je iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) proglasila za terorističku organizaciju, nakon što su to ranije učinili SAD i Evropska unija. Premijer Aljbin Kurti (Albin) je na sastanku kabineta rekao da "ovom odlukom Kosovo jača svoju poziciju u zaštiti međunarodne bezbednosti, demokratskih vrednosti i ljudskih prava". "Ovo je jasno svrstavanje Kosova sa njegovim strateškim saveznicima u zajedničkoj borbi protiv terorizma", rekao je Kurti. On je za IRGC rekao da je "struktura koja koristi terorizam i organizovano nasilje kao instrument spoljne politike, doprinoseći regionalnoj i globalnoj destabilizaciji". Korpus islamske revolucionarne garde je ideološko krilo vojske Irana i stvoren je posle revolucije 1979. radi zaštite klerikalnog rukovodstva. Garda kontroliše ili poseduje kompanije širom iranske ekonomije, uključujući ključne strateške sektore. Nekoliko zemalja je već označilo IRGC terorističkom organizacijom, uključujući SAD. Evropska unija ga je nedavno označila kao terorističku organizaciju nakon što je Teheran brutalno ugušio antivladine proteste ranije ove godine. Organizacije za ljudska prava saopštile su da je više od 6.000 ljudi ubijeno tokom protesta u Iranu. Prema njihovim navodima, demonstrante su ubile bezbednosne snage, uključujući Revolucionarnu gardu koja je direktno pucala na demonstrante. Iran ne priznaje Kosovo kao državu i nema formalne diplomatske odnose s njim. Stavljanje grupe ili organizacije na crnu listu obično znači zamrzavanje njene imovine u zemlji i uvođenje viznih ograničenja njenim liderima i zvaničnicima.

Iran je u ponedeljak insistirao da ne planira da prisustvuje novoj rundi pregovora sa SAD, dok raste neizvesnost oko napora usmerenih na sprečavanje ponovnog rasplamsavanja skoro dvomesečnog rata SAD i Izraela protiv Irana. Očekivalo se da će američki potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) otići u ponedeljak u Pakistan na pregovore. Međutim, iransko Ministarstvo spoljnih poslova izgleda da je odbacilo mogućnost daljih razgovora, pri čemu se dve strane međusobno optužuju za kršenje privremenog prekida vatre koji je omogućio pregovore. "Zasad... nemamo planove za sledeću rundu pregovora i nije doneta nikakva odluka u tom pogledu", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei na brifingu za novinare. Neizvesnost oko pregovora raste dok se približava isticanje dvonedeljnog prekida vatre između Irana i SAD u sredu. A i ako se razgovori u Islamabadu nastave, Teheran i Vašington su daleko udaljeni po ključnim pitanjima, uključujući nuklearni program Irana i njegovu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, koji je Islamska Republika praktično zatvorila od početka američko-izraelske kampanje bombardovanja 28. februara. 'Kršenja' primirjaTokom nedeljnog brifinga za novinare, Bakaei je rekao da SAD nisu ozbiljne u vezi s diplomatskim naporima, navodeći, kako je naveo, "kršenja" primirja. On je rekao da su američki napad na iranski teretni brod rano ujutru u nedelju, američka pomorska blokada iranskih luka i kašnjenja u sprovođenju primirja u Libanu "jasna kršenja primirja". Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je rekao da su američke snage presrele brod pod iranskom zastavom dok je pokušavao da prođe kroz američku pomorsku blokadu i da vojska SAD ima "puni nadzor" nad teretnjakom. Iranska vojna komanda navela je da je taj potez prekršio primirje i zapretila da će "uskoro" uzvratiti na "oružanu pirateriju", naveli su državni mediji. Teheran je saopštio da neće učestvovati u pregovorima ako je na snazi američka blokada iranskih luka, dok je Tramp rekao da ona neće biti ukinuta dok se ne potpiše mirovni sporazum. Ranije ove nedelje postojale su nade da će Ormuski moreuz, kroz koji obično prolazi oko petina globalnih isporuka nafte, biti otvoren posle više od mesec dana zatvaranja, pošto je Teheran objavio da je otvoren za komercijalni brodski saobraćaj. Međutim, iranske snage su pucale na najmanje tri civilna broda, od kojih su dva navodno bila indijska, a jedan pod francuskom zastavom, i najavile ponovno zatvaranje moreuza. Libanski frontIran je takođe saopštio da kašnjenje u sprovođenju prekida vatre u Libanu, gde Izrael vodi rat protiv Hezbolaha, saveznika Teherana, takođe predstavlja kršenje sporazuma. Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo. Izrael i Liban su se dogovorili o zasebnom desetodnevnom prekidu vatre koji je stupio na snagu 17. aprila. Primirje je uključivalo Hezbolah, koji je ušao u rat na strani Irana i ispaljivao je rakete na Izrael. Obe strane su se međusobno optuživale za kršenje sporazuma. Primirje je okončalo nedelje teških borbi između Hezbolaha i Izraela, koji je izvršio invaziju na južni Liban. Međutim, izraelske snage i dalje okupiraju veći deo juga Libana s ciljem održavanja tampon zone kako bi zaštitile severni Izrael od napada Hezbolaha. Hezbolah je saopštio da zadržava "pravo da se odupre" izraelskoj okupaciji. Izraelska vojska je u ponedeljak upozorila libanske civile da se ne vraćaju na jug Libana, ali to nije sprečilo hiljade raseljenih u ratu da se vrate svojim domovima. Izvori: Reuters i AFP

Američki predsjednik Donald Trump kaže da njegovi predstavnici putuju u Islamabad, Pakistan, na novu rundu razgovora sa Iranom dok Hormuški moreuz ostaje zatvoren. Razgovor bi trebao biti održan 20. aprila, a Teheran još nije potvrdio učešće. Trump je na Truth Social platformi rekao da Sjedinjene Države "nude vrlo pošten i razuman dogovor, i nadam se da će ga prihvatiti jer, ako to ne učine, Sjedinjene Države će uništiti svaku pojedinačnu elektranu i svaki pojedinačni most u Iranu." Najnovije Trumpove izjave dolaze samo nekoliko dana prije isteka dvosedmičnog primirja s američkim i izraelskim snagama 22. aprila. Ranije su postojale nade da će se moreuz, kroz koji se obično odvija oko jedne petine globalne trgovine naftom, otvoriti nakon više od mjesec dana zatvaranja, pošto je Teheran objavio da su otvoreni za komercijalni pomorski saobraćaj tokom 10-dnevnog primirja između Izraela i Libana, koje je stupilo na snagu 16. aprila. Međutim, nada je bila kratkog vijeka, usred izvještaja da su iranske snage napale najmanje tri civilna broda, od kojih su navodno dva bila indijska, a jedno plovilo je bilo pod francuskom zastavom. Poluzvanična novinska agencija Tasnim, bliska Korpusu islamske revolucionarne garde ranije je saopćila da su plovila pod zastavama Bocvane i Angole bila primorana promijeniti kurs zbog kako su naveli "neovlaštenog tranzita" kroz ključni plovni put. U istoj objavi na društvenim mrežama 19. aprila, Trump je također tvrdio da je iranska prijetnja zatvaranjem moreuza suvišna jer ga je američka pomorska blokada iranskih luka, koja je stupila na snagu 13. aprila, "već zatvorila." Glasnogovornik iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baqaei kritikovao je američku blokadu iranskih luka kao kršenje sporazuma o primirju. U objavi na X-u Baqaei je napisao da je to "i nezakonito i kriminalno", dodajući da "namjernim nametanjem kolektivne kazne iranskom stanovništvu to predstavlja ratni zločin i zločin protiv čovječnosti." Prva runda američko-iranskih mirovnih pregovora održana je u Islamabadu 11-12. aprila, ali je završena bez sporazuma, iako Trump tvrdi da su dvije strane "veoma blizu dogovora". Pakistanska vojna delegacija predvođena načelnikom vojske Asimom Munirom, jednim od ključnih posrednika u prvim razgovorima u Islamabadu, stigla je u Teheran 15. aprila sa novom porukom iz Washingtona u najnovijem pokušaju oživljavanja pregovora. Iran nije formalno potvrdio da će prisustvovati novoj rundi razgovora, a poluzvanična novinska agencija Tasnim pozvala se na izvor upoznat sa situacijom koji je rekao da se daljnji pregovori neće održati dok američka blokada ostaje na snazi. Iranska strana je također izrazila više skepticizma da je bilo kakav dogovor blizu. Glavni iranski pregovarač, predsjednik parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf, rekao je da su "još uvijek daleko od završne rasprave", u televizijskom obraćanju ranije 19. aprila, dodajući da su "napravili napredak u pregovorima, ali postoje mnoge praznine i neke fundamentalne tačke ostaju." Ranije je Vrhovno vijeće za nacionalnu sigurnost, najviše sigurnosno tijelo zemlje, saopćilo da razmatra "nove prijedloge" koje je dostavio Munir, ali su dodali da iranski pregovarački tim "neće napraviti ni najmanji kompromis, povlačenje ili popustljivost" i da će braniti nacionalne interese "svom snagom."

Novorođenče staro dva dana preminulo je 19. aprila na putu od Opšte bolnice u Čačku do Univerzitetskog kliničkog centa u Kragujevcu u centralnoj Srbiji. Kako je objavila Radio-televizija Srbije (RTS) na svom sajtu, novorođenče je reanimirano više puta u čačanskoj bolnici i u vozilu Hitne pomoći, a na odeljenje neonatologije u Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu stiglo je bez znakova života. Naložena je obdukcija preminule bebe. Radio Slobodna Evropa (RSE) kontaktirao je obe zdravstvene ustanove u vezi sa ovim slučajem, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao. Odgovor na hitan upit je izostao i iz Ministarstva zdravlja Srbije. Ministarstvo zdravlja je u februaru naložilo nadzor u čačanskoj Opštoj bolnici, nakon što su u toj ustanovi zabeležena dva smrtna slučaja posle operacije krajnika u razmaku od nekoliko dana. Najpre je preminula četvorogodišnja devojčica, a potom i jedan odrasli muškarac. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je tim povodom rekao da će nadležne službe proveriti ceo sistem u bolnici, te da su zaustavljene "hladne operacije", dok su lekari iz Kragujevca zaduženi da rade hitne operacije. Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na upit RSE da li je nadzor u čačanskoj bolnici završen.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski kritikovao je ublažavanje sankcija na rusku energiju, komentarom na platformi X da je "svaki dolar plaćen za rusku naftu, novac za rat." Njegova izjava od 19. aprila dolazi nakon što su Sjedinjene Države ranije ove sedmice produžile izuzeće za rusku naftu, uz podatke koji pokazuju da je Moskva gotovo udvostručila prihode od nafte u martu usred rasta cijena energije dok Iran nastavlja ometati plovidbu kroz ključni Hormuški moreuz. Zelenski navodi da se više od 110 tankera iz ruske "flote u sjeni" trenutno nalazi na moru, noseći više od 12 miliona tona ruske nafte vrijedne deset milijardi dolara. Dodao je da "kontinuirano ublažavanje sankcija protiv Rusije ne odražava stvarnu situaciju u ratu niti u diplomatiji i podstiče iluziju ruskog rukovodstva da mogu nastaviti rat." Zelenski je rekao da je Rusija tokom protekle sedmice lansirala više od 2.360 dronova, 1.320 navođenih bombi i gotovo 60 projektila. Najnoviji napadi uključivali su noćni udar na Černihiv u kojem je poginuo 16-godišnji dječak, a četvero je ranjeno, rekli su lokalni zvaničnici 19. aprila. "Važno je da se ruski tankeri zaustave, da im se ne dozvoli isporuka nafte u luke," rekao je Zelenski u objavi na X-u. "Izvoz nafte agresora mora se smanjiti, a dugodometne sankcije Ukrajine trebaju nastaviti raditi ka tom cilju." Dok je Zapad postavio globalni limit na trgovinu ruskim naftnim proizvodima koji se transportuju morem, Rusija je uspjela to zaobići putem takozvane flote u sjeni, često s nejasnim vlasništvom i osiguravajućim strukturama, koja nastavlja trgovati tim proizvodima. Podaci pokazuju da su prihodi od ruskog izvoza sirove i prerađene nafte dostigli 19 milijardi dolara u martu u odnosu na 9,7 milijardi dolara u februaru. Ured za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija odobrio je 17. marta novo izuzeće od sankcija za rusku naftu koje traje do 16. maja, zamijenivši prethodnu licencu koja je istekla 11. aprila. Iako se najnovije izuzeće odnosi samo na naftu koja je već ukrcana na brodove, novo produženje došlo je kao iznenađenje jer je američki ministar finansija Scott Bessent ranije odbacio ideju da će do produženja doći. EU također nije uspjela uvesti dodatne sankcije na rusku naftu. Nove mjere su predložene u januaru koje bi uključivale zabranu pomorskih usluga povezanih s ruskim naftnim proizvodima. To bi zabranilo kompanijama sa sjedištem u EU da pružaju usluge bilo kojem plovilu koje prevozi ove proizvode iz ruskih luka. Također je postojao pritisak da se potpuno ukinu uvozi ruske nafte prije trenutnog cilja, decembra 2027. Međutim, nije postignuta jednoglasnost među državama članicama EU, djelimično zbog rasta cijena energije jer je Iran praktično zatvorio Hormuški moreuz više od mjesec dana što je podiglo cijene nafte znatno iznad 100 dolara po barelu.

U Donjoj Gradini je obilježen Dan sjećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac, uz prisustvo najviših zvaničnika bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, kao i Srbije. Obilježavanju prisustvuju predsjednik Republike Srpske Siniša Karan, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, članica Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, lider SNSD-a Milorad Dodik, predsjednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić, predsjednik Vlade Savo Minić, kao i drugi zvaničnici. Među zvanicama se nalazi i Yehud Kaploun, specijalni izaslanik američkog predsjednika Donalda Trumpa za praćenje i borbu protiv antisemitizma. Na obilježavanju je i članica Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović koja se ranije sastala sa Kaplounom. "Hvala našem uvaženom gostu što je danas sa nama i što ćemo zajedno odati počast srpskim, jevrejskim, romskim i svim drugim žrtvama stradalim u logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini", napisala je ranije Cvijanović na platformi X. U obraćanju prisutnima specijalni izaslanik presjednika SAD Donalda Trampa za borbu protiv antisemitizma Jehud Kaplun koji je rekao da je “svaki zločin, zločin.” “Istina se ne može iskriviti,” rekao je napominjući da neki pokušavaju iskriviti ono što se desilo u Jasenovcu 1940-ih, ali i u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih. Najavljena Kaplounova posjeta izazvala je političke reakcije u Bosni i Hercegovini, uključujući otvoreno pismo Emira Suljagića, direktora Memorijalnog centra Srebrenica, koji je upozorio da bi njegovo učešće na događaju organizovanom pod okriljem vlasti Republike Srpske moglo biti povezano s politikama koje negiraju genocid u Srebrenici. U obraćanju na komemoraciji predsjednik Republike Srpske Siniša Karan rekao je da su Jasenovac i Donja Gradina opomena čovječanstvu i dokaz do koje mjere zlo može da ide kada postane ideologija, a ideologija državna politika. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će svake sedmice održavati sastanak sa predstvnici Srbije i Republike Srpske dok ne naprave memorijalni centar u Donjoj Gradini. Počast žrtvama Jasenovca i svim žrtvama fašističkih režima u BiH tokom Drugog svjetskog rata odao je ranije i šef Delegacije EU u Bosni i Hercegovini Luigi Soreca. Soreka je na mreži X naveo da je dužnost da se nikada ne zaborave žrtve fašizma i da se svakodnevno radi zajedno na miru, jedinstvu i toleranciji, zarad bolje budućnosti. On je istakao da je Evropska unija nastala kao odgovor na odbacivanje užasa fašizma i kao odlučnost da se bori protiv mržnje, diskriminacije i podela. "Zločini koje su počinili ustaški režim i njihovi fašistički saveznici bili su užasni. Srbi, Jevreji i Romi, uključujući i malu decu, sistematski su istrebljivani na osnovu svoje etničke pripadnosti, dok su drugi brutalno ubijani zbog svojih političkih stavova, vere, seksualne orijentacije, invaliditeta ili jednostavno zato što su pomagali svojim progonjenim susedima", naveo je Soreka. Jasenovac, sjećanje s rizikomDan sjećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH obilježava se povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u Evropi. Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac formirana je avgusta 1941. godine i bio je aktivan do aprila 1945. godine, kada su logoraši organizovali proboj u pokušaju da se spase. Prema podacima spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svjetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima je život izgubilo 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. U Jasenovcu je stradalo i 20.000 djece. Stratište Donja Gradina nalazi se u BiH s druge strane rijeke Save u odnosu na logor Jasenovac koji je na teritoriji Hrvatske.

Predsjednik parlamenta Irana kaže da je došlo do "napretka" u razgovorima s Washingtonom, ali da "fundamentalne" razlike i dalje postoje, dok je američki predsjednik Donald Trump odbacio kako je rekao "ucjenu" Teherana nakon što je ponovo zatvoren Hormuški moreuz. "Još smo daleko od završne rasprave", rekao je u televizijskom obraćanju 19. aprila Mohammad Baqer Qalibaf, također glavni pregovarač Irana. "Napravili smo napredak u pregovorima, ali postoje mnoge praznine i neke fundamentalne tačke ostaju”, dodao je, referirajući se na prvu rundu direktnih razgovora u Islamabadu 11-12. aprila. "Postoje neka pitanja na kojima insistiramo. Oni također imaju crvene linije", dodao je uz tvrdnje da je Iran "pobjeđivao na terenu" tokom rata. Nejasna je sudbina obnovljenih direktnih sastanaka između Washingtona, Teherana i pakistanskih posrednika. Trump je 17. aprila naveo napredak i rekao da će se pregovori nastaviti tokom vikenda. "Razgovarat ćemo o Iranu kasnije. Imamo veoma dobre razgovore koji su u toku", rekao je Trump. Međutim, usred spekulacija da bi se strane mogle ponovo sastati 20. aprila u Islamabadu, novi datum nije objavljen. Najviše tijelo za nacionalnu sigurnost Irana saopćilo je 18. aprila da Teheran razmatra "nove prijedloge" Sjedinjenih Država dostavljene putem pakistanskog načelnika vojske Asima Munira, ali još nema odgovora. Vrhovno vijeće za nacionalnu sigurnost naglasilo je da pregovarački tim Irana "neće napraviti ni najmanji kompromis, povlačenje ili popustljivost" i da će braniti nacionalne interese "svom snagom." Izjave dolaze nekoliko dana prije isteka dvosedmičnog primirja između američkih i izraelskih snaga i Irana koje ističe 22. aprila. Napadnuti civilni brodoviNade da će se plovidba kroz moreuz nastaviti pokazale su se kratkotrajnim 18. aprila, kada su iranske snage napale najmanje tri civilna broda nakon što je Teheran objavio da poništava odluku o ponovnom otvaranju rute. Govoreći u Washingtonu, Trump je rekao: "Postali su malo lukavi... Ponovo su htjeli zatvoriti moreuz, znate, kao što to rade godinama. I ne mogu nas ucjenjivati." Monitor za sigurnost pomorskog saobraćaja detaljno je opisao tri napada, prve incidente tog tipa otkako je primirje počelo 8. aprila. U prvom incidentu, dva čamca Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) otvorila su vatru na tanker bez upozorenja, rekao je monitor. Kasnije su naveli da je kontejnerski brod "pogođen projektilom", dok je zabilježen blizak promašaj u napadu na treće plovilo. Dva broda plovila su pod indijskom zastavom, što je navelo Indiju da pozove iranskog ambasadora na razgovor u znak protesta. Nakon najnovijih incidenata, pomorske snage IRGC-a upozorile su da će svaki brod koji se približi Hormuškom moreuzu biti tretiran kao meta. "Upozoravamo da nijedan brod, bilo koje vrste, ne treba napuštati svoje sidrište u Perzijskom zaljevu i Omanskom moru. Svaki pokušaj približavanja Hormuškom moreuzu smatrat će se saradnjom s neprijateljem, a prekršiteljski brod bit će meta", navodi se na njihovoj zvaničnoj stranici. Qalibaf, za kojeg mnogi posmatrači kažu da je stvarna snaga iza iranskog režima, objavio je oštar post na društvenim mrežama 17. aprila, optužujući Trumpa za iznošenje "laži" i rekao da dok god je američka blokada iranskih luka na snazi, "Hormuški moreuz neće ostati otvoren."