U četiri opštine na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, u petak 5. decembra se održavaju konstitutivne sednice na kojima će novi gradonačelnici iz Srpske liste ponovo preuzeti vlast. Ove opštine sa srpskom većinom su od maja 2023. vodili albanski gradonačelnici jer su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavku u okviru kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Srpska lista je, inače, tokom predizborne kampanje za lokalne izbore priznala da je pogrešila što je napustila institucije, te navela kako je ta odluka bila doneta da bi se skrenula pažnja međunarodne zajednice na "težak položaj" Srba. Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je 3. decembra da će novi gradonačelnici, Milan Radojević u Severnoj Mitrovici, Zoran Todić u Leposaviću, Dragiša Milović u Zvečanu i Miloš Perović u Zubinom Potoku, po preuzimanju dužnosti tražiti uvid u kompletnu dokumentaciju. Srpska lista je inače ranije najavljivala da će poništiti "nelegalne" odluke koje su donosili albanski gradonačelnici. Iz EU su nakon oktobarskih izbora za RSE izrazili očekivanje da će novoizabrane opštinske vlasti na severu Kosova, u saradnji sa centralnim institucijama, u narednom periodu "konstruktivno pristupiti rešavanju potreba i zahteva stanovništva kroz institucije i u skladu sa zakonima". Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa – u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova. Šta se promenilo od 2023. godine?Odmah nakon stupanja na dužnost albanski gradonačelnici su na zgrade opština postavili kosovsku zastavu, koja se do tada nije mogla videti na nijednoj instituciji. Sve četiri opštine su se priključile Asocijaciji kosovskih opština, dok su iz Srpske liste poručivali da se radi o "okupaciji severa". Potom se, u saradnji sa centralnim kosovskim vlastima, radilo i na gašenju lokalnih institucija Srbije poput Privremenih opštinskih organa, Centara za socijalni rad, Javnih opštinskih preduzeća i drugih. Takođe, lokalne vlasti su preuzimale objekte u njihovom vlasništvu u kojima su funkcionisale srpske institucije, zabranile "nelegalnu" gradnju koju je finansirala Srbija ili najavljivale rušenje bespravno izgrađenih naselja. U međuvremenu su umesto srpskih otvorene kosovske institucije, pošte i banke, a počelo se i sa otvaranjem privrednih subjekata u vlasništvu Albanaca, poput supermarketa, restorana brze hrane, poslastičarnica – što je nailazilo na otpor i bojkot lokalne srpske zajednice. Opština Severna Mitrovica je sredinom ove godine potpisala i memorandum o razumevanju sa opštinom Južna Mitrovica koji je predviđao izgradnju mostova preko reke Ibar za pešake i automobile, što je podržala Vlada Kosova. Sukobi i krizeVećinsko srpsko stanovništvo albanske gradonačelnike nije prihvatalo, te su se nizale krize. Krajem maja 2023. godine, kada su albanski gradonačelnici preuzimali vlast, došlo je i do sukoba između Srba i pripadnika KFOR-a ispred opštine Zvečan, kada je povređeno preko 100 osoba sa obe strane. Situacija je kulminirala oružanim napadom Srba u Banjskoj kod Zvečana, kada je ubijen jedan kosovski policajac i trojica srpskih napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, dok je zvanična Priština optužila i Srbiju da stoji iza njega, što je Beograd negirao. Od tada je dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije na političkom nivou u blokadi. U međuvremenu je EU, koja posreduje dijalogom, 2023. godine uvela kaznene mere Kosovu zbog eskalacije situacije. One su delimično počele da se ukidaju maja ove godine.

Mađarska kompanija MOL (MOLB.BU) obavijestila je američke zvaničnike da je zainteresovana za kupovinu međunarodne imovine sankcionisanog ruskog naftnog giganta Lukoila (LKOH.MM), rekli su tri izvora upoznata s tim, pridružujući se sve većem broju potencijalnih kupaca, piše Reuters. Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije najvećem privatnom proizvođaču nafte u Rusiji u oktobru, u sklopu napora da izvrše pritisak na Moskvu da okonča rat u Ukrajini, što je primoralo Lukoil da najavi prodaju strane imovine. Lukoil pregovara s naftnim gigantima Exxon Mobilom i Chevronom, kao i s investitorima s Bliskog istoka, pred američki rok 13. decembra, rekli su izvori, nakon što je Washington odbio švicarskog trgovca robom Gunvor kao kupca. Međunarodni biznis Lukoila sa sjedištem u Beču posjeduje rafinerije u Evropi, udjele u naftnim poljima u Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku i Meksiku, te stotine maloprodajnih benzinskih stanica širom svijeta. Kompanija MOL želi kupiti Lukoilove rafinerije i benzinske stanice u Evropi, kao i udjele u proizvodnim poljima u Kazahstanu i Azerbejdžanu, rekao je jedan od tri izvora. Izvori su odbili da budu imenovani zbog osjetljivosti teme. Američko Ministarstvo finansija odbilo je komentarisati. MOL i Bijela kuća nisu odmah odgovorili na zahtjeve za komentar. Mađarski premijer Viktor Orban, dugogodišnji saveznik bivšeg američkog predsjednika Donalda Trumpa, razgovarao je o planovima MOL-a s Trumpom kada su se dvojica lidera sastala u novembru, rekao je jedan od izvora. Posjeta je Mađarskoj donijela jednogodišnje izuzeće od američkih sankcija kako bi nastavila koristiti rusku naftu i gas. Budimpešta se u velikoj mjeri oslanja na rusku energiju, a Orban, koji je na vlasti 15 godina, dugo nastoji održati dobre odnose i s Moskvom i s Washingtonom. MOL je također pokušavao kupiti srpsku rafineriju NIS koja je u većinskom vlasništvu Rusije, a također je pod američkim sankcijama. Zvaničnici Srbije više puta su saopštili da NIS može biti oslobođen od sankcija samo u slučaju izlaska ruske strane iz vlasništva, a predsjednik Aleksandar Vučić je ranije rekao da ruska strana pregovara sa više partnera o prodaji svog udjela.

Nakon višemjesečnog neslaganja, većina članica Evropske radiodifuzne unije (EBU) složila se da izmijeni pravila glasanja, što će omogućiti Izraelu da učestvuje na Evropskom takmičenju za pjesmu Eurosonga u maju. To znači da sve države koje žele učestvovati u muzičkom takmičenju mogu to i učiniti. Nakon ove odluke, radiodifuzne organizacije iz Španije, Irske, Nizozemske i Slovenije objavile su 4. decembra da će bojkotovati ovaj događaj. Španski emiter RTVE jedan je od pet glavnih finansijera festivala. U međuvremenu je Avrotos iz Nizozemske naveo da je odluka "rezultat pažljivog procesa". Slovenija je saopštila da je odluku donijela jer "neće učestvovati na Eurosongu ako Izrael učestvuje. U ime 20.000 djece koja su poginula u Gazi", izjavila je predsjednica upravnog odbora slovenskog javnog emitera, Natalija Gorscak. EBU i ORF iz Austrije, kao domaćin, vodili su brojne razgovore proteklih sedmica kako bi spriječili bojkot. Jedna od glavnih poruka bila je da je najveći muzički spektakl na svijetu događaj koji organizuju javni emiteri i da taj događaj ne bi trebao biti politički. EBU je također izmijenio pravila glasanja na Eurosongu. Sada publika ima manji uticaj, dok je uloga žirija u dvije polufinalne večeri i u finalu ojačana. Promjene su uvedene kao reakcija na rezultat Eurosonga održanog u Bazelu, gdje je izraelska pjevačica Yuval Raphael zauzela drugo mjesto zahvaljujući izuzetno velikom broju glasova publike. Sumnjalo se da je glasanje bilo zasnovano na strateškoj mobilizaciji gledalaca u korist Izraela.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija neće imati problema u snabdevanju gasom, jer očekuje potpisivanje kratkoročnog ugovora sa Rusijom o snabdevanju tim energentom. "Očekujemo skoro potpisivanje kratkoročnog ugovora o isporuci gasa po dobrim cenama. Svakako nećemo do leta imati bilo kakve probleme sa gasom i to su dobre vesti za građane", rekao je Vučić 4. decembra za televiziju Pink. Srbija zavisi od uvoza ruskog gasa. Ugovor o snabdevanju gasom istekao je u maju, a novi za sada nije potpisan. Vučić je naveo je da je dobra vest i to što su Sjedinjene Američke Države produžile licencu ruskom Lukoilu do 26. aprila iduće godine. "Lukoil u Srbiji ima 112 pumpi i moći će da funkcioniše sa uvezenim naftnim derivatima", kazao je Vučić. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države (SAD) od 9. oktobra primenjuju sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. Usled nedostatka sirove nafte, što je posledica sankcija, NIS-ova Rafinerija u Pančevu je 2. decembra obustavila rad. Komentarišući mogućnost da SAD uvedu sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije i poslovnim bankama ako bude obavljan platni promet sa NIS-om, Vučić je rekao da će neko vreme biti platnog prometa, što je rizik Srbije. "Američka logika da isteraju svoje do kraja bez obzira koliku će cenu platiti Srbija, a ruska je da isteraju svoje do kraja...Nismo dužni da ispaštamo zbog njihovih odnosa", kazao je on. Vučić je dodao da je ponosan na državu jer nema problema u snabdevanju naftnim derivatima, iako 55 dana kap nafte nije stigla kroz naftovod, a zatvorena je i Rafinerija u Pančevu. "Imamo hiljadu tehničkih problema, ali moram da budem ponosan na ljude koji naporno rade. Rezerve smo sve napunili i to je neko morao da plati. Inflaciju smo spustili u novembru na 2,7 odsto. Ulazimo u okvire koje smo želeli. Uspeli smo da podignemo penzije dramatično", rekao je Vučić. Ponovio je da Srbija do 15. januara neće imati nikakvih problema u snabdevanju naftnim derivatima, a da je posle toga neizvesno. "Siguran sam da će Rusi u razgovoru sa partnerima dogovoriti prenos vlasništva u NIS-u u skladu sa američkim sankcijama", kazao je Vučić. Srbija će, po njegovim rečima usled sankcija NIS-u imati usporen rast, zbog čega će biti nešto manje povećanje penzija i plata, ukoliko sankcije ne budu ukinute. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta.

Njemačka je rasporedila pet borbenih aviona tipa Eurofighter i 150 pripadnika osoblja u poljski grad Malbork, kako bi pomogla u zaštiti poljskog vazdušnog prostora, saopštilo je njemačko vazduhoplovstvo 4. decembra, kao odgovor na upade ruskih dronova u septembru. Poljski borbeni avioni F-16, holandski F-35, italijanski izviđački avioni AWACS i drugi NATO avioni poletjeli su u operaciji obaranja dronova koji su ušli u poljski vazdušni prostor u septembru. To je bio prvi put da je članica NATO-a oborila dronove otkako je Rusija započela punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Njemački avioni Eurofighter djeluju kao dio NATO misije "Istočna straža" i ostaće raspoređeni u Malborku – koji se nalazi oko 60 kilometara od Gdanjska i 80 kilometara od ruske enklave Kalinjingrad – do marta 2026. godine, prema podacima Luftwaffe-a. "Ovim zadatkom šaljemo još jednu snažnu poruku podrške našem susjedu Poljskoj i NATO-u u cjelini", izjavio je komandant njemačkih vazdušnih snaga Holger Neumann. Njemačka je takođe poslala borbene avione Eurofighter u Rumuniju kao dio napora NATO-a da ojača istočno krilo alijanse, usred rastućih tenzija s Rusijom.

U fabrici namenske industrije Krušik u Valjevu dogodila se eksplozija u kojoj su, kako je saopšteno iz ove vojne fabrike, tri osobe zadobile lakše povrede. U saopštenju se navodi da je jedna radnica zadobila povrede oka i da je nakon pregleda u Urgentnom centru upućena na dalje lečenje. "Izvršen je preventivni pregled još dve osobe, koje su otpuštene kući", saopštio je Krušik. Kako dodaju, do akcidenta pri laboraciji pojačnika došlo je oko 16:30 časova u pogonu za proizvodnju inicijalnih sredstava. Nije bilo oštećenja objekata i opreme. Ovo nije prvi akcident u fabrici namenske Krušik. U maju ove godine je u eksploziji u Krušiku lakše povređeno petoro radnika. Pre dve godine, u maju 2023, u eksploziji je povređena jedna radnica. Slični incidenti dogodili su se u Krušiku i u januaru 2023. i avgustu 2022. godine. U oba su povređene radnice. Do eksplozija je, u prethodnih nekoliko godina, dolazilo i u drugim fabrikama namenske industrije u Srbiji. Bilo ih je više od deset. U njima je živote izgubilo sedam osoba, a nekoliko desetina je povređeno. Tokom 2021, desile su se dve eksplozije u fabrici Sloboda u Čačku, gradu u centralnom delu zemlje. Eksplozije u Slobodi, fabrici koja proizvodi oružje i vojnu opremu, dogodile su se 4. i 19. juna 2021. godine. U eksploziji 2017. godine u vojnoj fabrici "Milan Blagojević" u Lučanima, stradali su radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Tada su, prilikom istovara kartonskih buradi sa tehnološkim otpadom baruta, ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva izbili eksplozija i požar.

NATO će ove nedelje integrisati svoje nordijske članice pod Zajedničku komandu snaga u Norfolku, Sjedinjene Američke Države, u nastojanju da unapredi transatlantsku bezbednost i ojača poziciju alijanse na severu, izjavio je glavni komandant NATO-a, Aleksus Grinkjevič (Alexus Grynkewich), 4. decembra. Prema novoj strukturi, sve nordijske zemlje biće pod sedištem u luci Norfolk u američkoj saveznoj državi Virdžinija, koje je usmereno na odbranu severnog Atlantika, umesto da pojedine države u regionu ostanu pod komandom NATO-a u Brunsumu u Holandiji, koja je odgovorna za severoistočno krilo alijanse. Finska se pridružila NATO-u 2023. godine, a Švedska 2024, nakon što je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine podstakla obe države da preispitaju svoje nacionalne bezbednosne strategije. Njihovo članstvo u zapadnoj vojnoj alijansi sa 32 članice ojačalo je poziciju NATO-a na severu i u regionu Baltičkog mora, što je dovelo do restrukturiranja komande. "S obzirom na poravnanje naših protivnika širom sveta, neophodno je maksimalno ojačati evroatlantsku oblast i konsolidovati našu poziciju na severu", rekao je Grinkjevič, general američkog vazduhoplovstva i vrhovni komandant NATO-a za Evropu. On je ove izjave dao novinarima u vojnom sedištu alijanse u belgijskom gradu Monsu. "Norfolk je strateški most između Severne Amerike i Evrope", naglasio je on. Komanda u Norfolku biće odgovorna za Arktik, Dansku, Finsku, Grenland, Island, Norvešku, Švedsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ministar kulture u Vladi Srbije Nikola Selaković saslušan je 4. decembra u Tužilaštvu za organizovani kriminal, kao osumnjičeni u slučaju "Generalštab". Tužilaštvo sumnjiči Selakovića u istrazi o zloupotrebi položaja i falsifikovanju dokumenata, na osnovu kojih je Vlada u maju ukinula status kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u centru Beograda. Tužilaštvo je nakon saslušanja saopštilo da je Selaković izneo odbranu. Kako je saopšteno, osumnjičenom Selakoviću se stavljaju na teret dva krivična dela - zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. Po izlasku sa saslušanja, Selaković nije govorio o samom postupku i iskazu pred Tužilaštvom. U izjavi za medije, izneo je optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužuje ih da rade po nalogu neimenovanih centara moći, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Selakovićev advokat Vladimir Đukanović je nakon saslušanja izjavio da ne može da govori o slučaju "Generalštab" jer je u fazi istrage, ali da je pred Tužilaštvom tražio obustavu postupka. Kako je naveo, nakon što je Skupština početkom novembra usvojila posebni zakon, zgrada Generalštaba više nema status kulturnog dobra. Istragu protiv Selakovića komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenujući da Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi "politički proces". "Nikolu Selakovića ne gone zbog lopovluka, kriminala, korupcije, već zbog politike. Pokrenuli su te predmete u fazi blokadesrkog ludila. Svi iz tog tužilaštva su bili aktivni blokaderi na demonstracijama", izjavio predsednik Srbije za televiziju Pink. Istakao je i da "Selaković nije ukrao ni jedan jedini dinar". "Ovde se ništa nije dogodilo, nikakvih transakcija nije bilo. Mislim da je to najplemenitija ideja da napravimo nešto lepo u centru grada umesto odvratnih ruševina...Mislim da je važno da privlačimo investicije", rekao je Vučić o Generalštabu. Na mestu zgrada Generalštaba, oštećenih u NATO bombardovanju 1999, planirana je gradnja luksuznog kompleksa investicione kompanije "Afinity Partners" Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Projekat izgradnje stambeno-poslovnih zgrada na mestu zaštićenog kulturnog dobra je u maju ove godine zaustavilo priznanje direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića. On je tada pred tužiocem priznao da je falsifikovao dokumenta na osnovu kojih je Vlada Srbije donela odluku da se zgradama Generalštaba ukine status kulturnog dobra. Vlast je, međutim, nastavila sa potezima koji krče put ka gradnji na mestu Generalštaba. Skupština Srbije je početkom novembra po hitnom potpuku usvojila poseban Zakon, takozvani leks specijalis, kojim se odluka o proglašavanju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane za spomenike kulture oglašava ništavnom. Nalaže se njihovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara. U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade predviđene za rušenje značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje, "što stvara nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu". Kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera nije odgovorila na ranija pitanja Radija Slobodna Evropa o daljim planovima u Srbiji. Na početku istrage Tužilaštva u maju saopštili su da je sudbina projekta neizvesna i odbacili bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Ideja o gradnji višespratnica na mestu modernističkog zdanja, izgrađenog polovinom 20. veka, podelila je građane, a projektu se protivi i struka koja insistira na obnovi kompleksa.

Bivša šefica diplomatije Evropske unije (EU) Federika Mogerini (Federica Mogherini), osumnjičena za prevaru, podnela je ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope koji obučava mlade za diplomatiju. "U skladu sa najvećom strogošću i pravednošću sa kojom sam uvek obavljala svoje dužnosti, danas sam odlučila da podnesem ostavku na mesto rektorke Koledža Evrope i direktorke Diplomatske akademije Evropske unije", navela je u pisanoj izjavi, prenosi Politiko. Mogerini i generalni direktor odeljenja Evropske komisije za Bliski istok Stefano Sanino privedeni su 2. decembra nakon racije belgijske policije u okviru istrage o prevari. Sanino je odlučio da prevremeno ode u penziju. Pošto su saslušani i zvanično obavešteni o optužbama protiv njih, pušteni su na slobodu, jer je procenjeno da nema rizika od bekstva. Policija je pretražila Evropsku službu za spoljne poslove (EEAS) i Koledž Evrope zbog navodne korupcije prilikom osnivanja akademije za obuku diplomata. Mogerini, bivša italijanska ministarka spoljnih poslova i bila je visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku od 2014. do 2019. godine, a na Koledžu Evrope je od 2020. godine. Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) saopštila je da detalji o istrazi ne mogu biti objavljeni, kako njen ishod ne bi bio ugrožen, i da se svi optuženi smatraju nevinim dok nadležni belgijski sudovi ne dokažu krivicu. Predmet istrage je devetomesečni program obuke za mlade diplomate u zemljama članicama, koji je Koledž Evrope dobio na tenderu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) 2021. i 2022. godine. Tada je generalni sekretar EEAS-a bio Steafano Sanino. Tužilaštvo istražuje da li je EEAS prekršio pravila tendera deleći poverljive informacije sa Koledžom pre nego što je projekat dodeljen. EPPO je nezavisno javno tužilaštvo Evropske unije. Odgovorno je za istraživanje, krivično gonjenje i izvođenje prekršaja za krivična dela protiv finansijskih interesa EU.

Evropska komisija je odobrila Reformsku agendu Bosne i Hercegovine, ključni korak za dobijanje 976,6 miliona eura iz okvira Instrumenta EU za reforme i rast, navodi se u saopštenju Delegacije Evropske unije u BiH, 4. decembra. Ističe se kako je Komisija zaključila da Reformska agenda ispunjava ciljeve Uredbe o Instrumentu za rast. "Agenda definiše prioritetne reforme za ubrzanje zelene i digitalne tranzicije, jačanje razvoja privatnog sektora, zadržavanje talenata, te jačanje temeljnih prava i vladavine prava. Sada je na Bosni i Hercegovini da potpiše i ratifikuje Sporazum o instrumentu i Kreditni sporazum", navodi se. Dodaje se i kako dodjela sredstava Bosni i Hercegovini, uključujući i predfinansiranje, može početi tek nakon što navedeni sporazumi stupe na snagu i nakon što se ispune svi uslovi. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine 30. septembra usvojilo je Reformsku agendu koja je jedan od preduslova da BiH dobije sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Time je BiH u posljednji trenutak usvojila dokument, što znači da neće izgubiti dodatnih oko 100 miliona eura iz fonda koji je za BiH prvobitno iznosio blizu milijardu eura. Prethodno je BiH izgubila 108 miliona eura u julu, jer nije ispunila rokove za donošenje reformke agende, a taj novac je preusmjeren drugim državama u regiji. Rok za dostavljanja konačne verzije plana reformi istekao je prošle godine, nakon čega je iznos planiran za BiH umanjen za deset posto, a novi rok koji je Evropska komisija postavila je bio 30. septembar. Vlasti u BiH nisu mogle da se dogovore o planu reformi gotovo dvije godine, jer se entiteti i kantoni spore oko nadležnosti, zakona i reformi u više sektora, poput obrazovanja, socijalne politike i tržište rada. Vladajući se spore i o novom zakonu o državnom sudu i tužiteljstvu, te Ustavnom sudu BiH. BiH je novcem EU planirala završiti radove na panevropskom Koridoru 5C koji bi povezao hrvatsku Luku Ploče sve do Budimpešte. Planirana je i modernizacija željezničke mreže, te su kandidovani i važni energetski projekti i rekonstrukcija prenosne mreže, digitalizacija zemlje. Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan ukupno sadrži šest milijardi eura, od čega su četiri milijarde povoljni krediti, dok su dvije milijarde nepovratna sredstva. Novac iz ovog fonda se isplaćuje dva puta godišnje. Srbija je do sada već povukla preko 110 miliona eura, Albanija 65 miliona, a Crna Gora 27 miliona eura. Svi projekti iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženja rokova neće biti.

Osnovni sud u Prištini osudio je 4. decembra muškarca na zatvor i novčanu kaznu nakon što se izjasnio krivim za nasilje nad vojnicima mirovne misije NATO-a na Kosovu i pripadnicima Kosovske policije pre dve godine. Ljubiša Miljković osuđen je na dve godine zatvora i novčanu kaznu od 14.000 evra zbog napada na vojnike KFOR-a i Kosovsku policiju tokom protesta 29. maja 2023. u opštini Zvečan. Miljković se izjasnio krivim u sporazumu sa Specijalnim tužilaštvom, koje ga je teretilo za krivična dela napad na službeno lice i učešće u gomili koja čini krivično delo i huliganstvo. Miljkovićev branilac Miloš Delević rekao je da je sporazum o priznanju krivice postignut dobrovoljno, izveštava "Zakletva za pravdu", informativna platforma specijalizovana za oblast vladavine prava. Miljković je uhapšen ranije ove godine, a sud je saopštio da će biti zadržan u pritvoru do pravosnažnosti presude. Više od 90 pripadnika KFOR-a je povređeno – neki teško – nakon sukoba sa srpskim demonstrantima u maju te godine. Bilo je i žrtava na strani demonstranata. Nasilje u Zvečanu je izbilo nakon što su se lokalni Srbi usprotivili ulasku novih albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – opštinama na severu Kosova sa srpskom većinom, nakon lokalnih izbora održanih ranije te godine koje su Srbi bojkotovali. Kosovske vlasti su uhapsile i optužile desetine osumnjičenih za nasilje u Zvečanu tokom prošle godine. Nekoliko ljudi je do sada osuđeno na zatvorske kazne nakon sporazuma o priznanju krivice sa tužilaštvom u vezi sa nasiljem u Zvečanu. Kosovo je okrivilo Srbiju za nasilje u Zvečanu, rekavši da iza nasilja stoje "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Međutim, Beograd je odbacio ovu optužbu, rekavši da je kosovska vlada ciljala da gurne Srbe "ka novom sukobu sa NATO-om". NATO je više puta zahtevao da počinioci nasilja budu pozvani na odgovornost.

Ukrajinski pregovarači trebaju se sastati s evropskim zvaničnicima u Briselu, a kasnije i s američkim zvaničnicima na Floridi, nekoliko dana nakon petosatnog američko-ruskog susreta u Kremlju na kojem je predsjednik Vladimir Putin povećao svoje tvrdokorne uslove za okončanje rata protiv Ukrajine. Dok se očekuju rezultati sastanaka ukrajinskih pregovarača 4. decembra, Putin je u intervjuu za India Today ponovio dugogodišnje sveobuhvatne pretenzije prema suverenitetu Ukrajine, te vojno povlačenje. "Sve se svodi na ovo: Ili ćemo osloboditi ove teritorije silom ili će ukrajinske trupe napustiti ove teritorije i prestati se boriti tamo", rekao je Putin u unaprijed snimljenom intervjuu objavljenom uoči njegovog putovanja u Indiju. Očekuje se da će američki predstavnici 4. decembra informirati ukrajinsku delegaciju o svojim razgovorima s Putinom, izvijestili su američki mediji. Američki specijalni izaslanik Steve Witkoff i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner, planiraju se sastati s glavnim ukrajinskim pregovaračem Rustemom Umerovim na Floridi, prema izvještajima medija, uključujući New York Times i CBS News, pozivajući se na Bijelu kuću. "Vidimo da se američka strana uglavnom slaže sa zahtjevima Rusije", rekao je za Current Time program Radija Slobodna Evropa (RSE) politički analitičar Anton Penkovski. "U trenutnim pregovorima, oni možda uzimaju u obzir taktičke i strateške slabosti Kijeva. U tom smislu, Kremlj ima značajan prostor za manevar i postavljanje novih zahtjeva." Sastanak ukrajinskih zvaničnika sa američkim i evropskim se održava na dan kada su ruski zračni napadi rano ujutro pogodili južni lučki grad Odesu i grad Herson, koji se nalazi na prvoj liniji fronta, onemogućivši opskrbu komunalnim uslugama za desetine hiljada ljudi, prema navodima Ukrajine. "Ovaj potpuno civilni objekat, koji je obezbjeđivao grijanje stanovnicima grada, pretrpio je ozbiljnu štetu: prostorije i oprema stanice su oštećeni", rekao je guverner Hersona Oleksandr Prokudin na mreži Telegram. Prije dva dana Witkoff je u Moskvi proveo gotovo pet sati s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, pregovori za koje Kremlj tvrdi da nisu donijeli "kompromis" o okončanju rata u Ukrajini. Američki predsjednik Trump rekao je da su razgovori - kojima je prisustvovao i njegov zet Jared Kushner - bili "razumno dobri", ali je dodao da je prerano reći šta će se dogoditi jer "za tango je potrebno dvoje". Ukrajinski ministar vanjskih poslova Andrij Sibhia rekao je da Rusija mora "okončati krvoproliće" i optužio Putina da "gubi svjetsko vrijeme". Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ranije je najavio planove za nove razgovore s američkim predstavnicima. "Pripremamo sastanke u Sjedinjenim Državama - nakon što se američki tim vrati iz Moskve i nakon relevantnih konsultacija u Washingtonu - Rustem Umerov, Andrii Hnatov, zajedno s ostatkom pregovaračkog tima, nastavit će razgovore s izaslanicima predsjednika Trumpa", rekao je Zelenski u svom večernjem video obraćanju 3. decembra. Na svom šestom sastanku s Putinom u utorak, Witkoff je objasnio status američkih razmatranja za mir u ratu u Ukrajini. Putinov savjetnik za vanjsku politiku Jurij Ušakov izjavio je nakon petosatnog sastanka da nije postignut kompromis. Rusija vodi destruktivni rat protiv Ukrajine više od tri i po godine.

Mađarska je saopštila u sredu da će pokrenuti pravni spor protiv odobrenja privremenog sporazuma u Evropskoj uniji o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa kako bi se okončala zavisnost evropskih zemalja od ruskih energenata. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izjavila je da EU ulazi u "novu eru" postepenim ukidanjem ruskih fosilnih goriva, što uključuje meru usvojenu u sredu kojom se zabranjuje uvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) do kraja 2026. godine, dok će uvoz gasa putem cevovoda biće postepeno ukinut do jeseni 2027. "Ovo je početak nove ere: ere potpune energetske nezavisnosti Evrope od Rusije", navela je ona u saopštenju. "Kako smo masovno smanjili ruski uvoz fosilnih goriva, smanjili smo i prihode koje Rusija koristi za vođenje svog agresorskog rata protiv Ukrajine, plaćali smo Rusiji 12 milijardi evra mesečno na početku rata za fosilna goriva, sada smo spali na 1,5 milijardi evra mesečno. I dalje je previše. Cilj nam je da to svedemo na nulu", dodala je šefica Evropske komisije. Propis je pravno obavezujući, što je navelo Mađarsku, koja nema izlaz na more i u velikoj meri zavisi od ruskih isporuka, da najavi da će osporiti odluku pred Sudom pravde EU. "Prihvatanje i sprovođenje ove briselske naredbe je nemoguće za Mađarsku", rekao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto) tokom brifinga emitovanog na njegovoj Fejsbuk (Facebook) stranici. "Čim plan RePowerEU bude formalno usvojen, odmah ćemo ga osporiti pred Sudom pravde Evropske unije", dodao je on na X. Sijarto je naveo da odluka krši osnivački dokument EU i ocenio da je to sankcija protiv Rusije, a ne potez trgovinske politike. Mađarski premijer Viktor Orban, koji je često kritikovao Evropu zbog zauzimanja, kako je navodio, "tvrde linije" prema Rusiji zbog njenog rata protiv Ukrajine, rekao je da su ruski energenti "vitalni" za Mađarsku. Slovačka, koja se takođe žalila na uticaj koji bi odustajanje od energetskog snabdevanja iz Rusije imalo na njenu ekonomiju, navela je da razmatra odgovor na usvajanje novih mera. Strategija EU REPowerEU za okončanje zavisnosti od ruskih energenata nastala je kao posledica invazije Kremlja na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Brisel želi da onemogući Moskvu da gas koristi kao geopolitičkog oružja, kao i da prekine zaustavi sredstva koja su Rusiji preko potrebna za finansiranje rata. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) takođe je kritikovao Evropu zbog zavisnosti od ruskih energenata. Ministarstvo finansija SAD je 22. oktobra objavilo da uvodi sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije – državnom Rosnjeftu i privatnom Lukoilu – čiji izvoz u velikoj meri doprinosi punjenju blagajne Kremlja. Dan kasnije, Brisel je usmerio sankcije na Rosnjeft i Gazpromnjeft, još jednu veliku naftnu kompaniju koja je podružnica državnog gasnog giganta Gazproma. Tramp je, međutim, dao Mađarskoj izuzeće od američkih sankcija na kupovinu ruskih energenata, rekao je Orban, jednog od najbližih saveznika američkog predsednika u Evropi. "Uspeli smo: Evropa zauvek zatvara slavinu za ruski gas", napisao je evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen na X. "Izabrali smo energetsku bezbednost i nezavisnost za Evropu. Nema više ucena. Nema više Putinove manipulacija tržištem. Čvrsto stojimo uz Ukrajinu". Kremlj je saopštio da će ovaj potez "ubrzati" pad potencijala evropske ekonomije i "smanjiti njenu konkurentnost". "To znači da će Evropa zavisiti od gasa koji je skuplji, a ponekad i znatno skuplji od ruskog gasa", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Da bi bio formalno usvojen, privremeni sporazum moraju da odobre Evropski parlament i članice EU.

Šervin Hadžipur, iranski dobitnik nagrade Gremi (Grammy) čija je hit pesma postala himna protesta "Žene, život, sloboda", najavio je svoj debitantski album koji je odobrila država, što je izazvalo kritike iz redova njegovih pristalica. Dvadesetsedmogodišnji kantautor osuđen je na zatvorsku kaznu – i potom pomilovan – zbog svoje pesme iz 2022. godine "Beraje" (Za), o protestima protiv iranskog klerikalnog establišmenta koji su te godine potresli zemlju. Hadžipur je na X otkrio da će njegov album "Vakei" (Stvarno) izaći krajem decembra pošto su mu vlasti dale dozvolu da ga legalno snimi i objavi u Islamskoj Republici. Međutim, ta objava je na društvenim mrežama izazvala kritike ljudi koji je vide kao izdaju. Pre manje od dve nedelje, Hadžipur je optužio vlasti da mu uskraćuju pristup teretanama i koncertima, sprečavaju ga da iznajmi stan i da ga lišavaju osnovnih građanskih prava. Kritičari sada dovode u pitanje zašto objavljuje album kroz kanale koje je odobrila vlada, pošto je javno osudio ta ograničenja. Album distribuira Kulturni i umetnički institut Arad, koji je specijalizovan za dobijanje licenci za muzička izdanja i organizovanje koncerata u Iranu. Odgovarajući na kritike, Hadžipur je negirao optužbe da se "prodao" vlastima kako bi dobio licencu i branio je svoju odluku da objavi album. "Posle tri godine nezaposlenosti i zabrane rada, konačno sam uspeo da objavim svoj album", naveo je 2. decembra na X. "Kako ovo protivreči kolektivnim interesima našeg naroda? Ne želim da napustim Iran, a želim da radim." Ipak, njegova izjava nisu smirila talas kritika. Muzičar Sijavaš Kamkar poručio je Hadžipuru na X da njegov "boravak u Iranu nije usluga nikome". Kamkar je naveo da Hadžipur ne bi dobio licencu za solo album da je žena. Od Islamske revolucije 1979. godine, ženama u Iranu je zabranjeno da pevaju same u javnosti. Međutim, neki su branili Hadžipura, uključujući Modžgan Ilanlu, autorku dokumentarnih filmova i aktivistkinju za prava žena iz Teherana, kojoj je zabranjeno da radi zbog svog aktivizma. Ona je za Radio Farda (Iranski servis RSE) rekla da su kritike upućene pevaču "nepravedne", navodeći da baš kao što lekaru u Iranu treba dozvola za bavljenje medicinom, muzičar čiji je posao da peva takođe mora da dobije zvaničnu dozvolu. Ilanlu je rekla da je razumno očekivati da će se etablirani umetnici suprotstaviti vlastima i zalagati za promene, poput dozvole ženama da pevaju same. Dodala je i da za umetnike u usponu poput Hadžipura, koji je osetio gnev vlasti zbog svog rada, ne bi trebalo postavljati iste standarde. "Ako neko želi da kaže Hadžipuru da napusti Iran ili da mu kaže šta da radi, prvo treba da se zapita šta je uradio za pokret (Žena, život, sloboda) i koju cenu je platio", dodala je ona. Pesme koje su političkog karaktera ili kritikuju vlasti su zabranjene ili strogo ograničene u Iranu, kao i muzički žanrovi sa zapadnim uticajima poput repa i roka. Muzičari koji krše zakon suočavaju se s hapšenjem i zabranama. Uprkos rizicima, andergraund umetnici objavljuju svoje pesme putem raznih platformi poput Saundklauda (SoundCloud) i Spotifaja (Spotify). Hadžipurov uspon do slaveHadžipur se istakao tokom protesta 2022, koji su izazvani smrću u pritvoru mlade žene Mahse Amini koja je navodno prekršila zakon o hidžabu. Njegova potresna pesma je sastavljena od tvitova u kojima se objašnjava zašto Iranci protestuju. Pesma je postala nezvanična himna protestnog pokreta i 2023. je osvojila nagradu Gremi za najbolju pesmu za društvene promene. Vlasti su odgovorile na proteste, najveću pretnju iranskim klerikalnim vladarima u poslednjih nekoliko decenija, represivnim merama tokom kojeg su uhapšene desetine muzičara, umetnika i aktivista. Iranske vlasti su uhapsile Hadžipura ubrzo posle objavljivanja pesme i osudile ga na tri godine i osam meseci zatvora. On je u septembru 2024. objavio da je pomilovan, posle kampanje umetnika koji su zahtevali njegovo puštanje na slobodu. Prošle godine, Hadžipur je objavio "Ašgal" (Đubre), još jednu politički obojenu pesmu koja se bavi pravosudnim i bezbednosnim ograničenjima u Iranu. Pesma je bila trenutni hit na društvenim mrežama, prikupivši 1,5 miliona lajkova i 30 miliona pregleda u roku od 24 sata samo na Instagramu. Uprkos kontroverzi, izveštaji iranskih medija ukazuju na dobru pretprodaju Hadžipurovog debitantskog albuma.

Poslanici Skupštine Srbije izglasali su 3. decembra Milana Antonijevića, pravnika po struci, za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Antonijevića je predložila vladajuća koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS). Antonijević se nakon što ga je za Poverenika izabrala skupštinska većina, zahvalio "na poverenju i odgovornosti koju preuzima" na društvenoj mreži X. Pojedine opozicione partije su tokom skupštinske rasprave osporavale Antonijevićevu kandidaturu, ocenjujući da je prešao put od nekadašnjeg kritičara vlasti do nekoga ko "opravdava" poteze vladajuće većine. Kritike su iznele i pojedine organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i ravnopravnosti. U saopštenju koje su ranije potpisali, između ostalih, Beogradski centar za ljudska prava, Feministička organizacija "FemPlatz", Helsinški odbor za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Aktivistička grupa "Žene za promene" Novi Sad i Feministički kulturni centar "BeFem", naveli su da neće sarađivati sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ukoliko Antonijević bude izabran za tu funkciju. "Ova odluka je poslednji pokušaj da se odbrani ideja da nezavisne institucije treba da postoje, da služe građanima i građankama, a ne vlasti, kao i da zaštita od diskriminacije i promovisanje ravnopravnosti u Srbiji ne sme biti prividna niti politički kontrolisana", navele su organizacije ranije u saopštenju. Antonijević će na funkciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u narednih pet godina, koliko traje mandat, zameniti Brankicu Janković, koja je na toj poziciji bila u dva mandata od 2015. godine. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisan i samostalan državni organ formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. U njegovoj nadležnosti su, kako se navodi na zvaničnom sajtu, sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Christian Schmidt poručio je u srijedu, nakon dvodnevne sjednice Upravnog odbora Vijeća za provedbu mira (PIC), da ovlasti visokog predstavnika ostaju na snazi, ali da budućnost zemlje ne vidi u svakodnevnim intervencijama međunarodne zajednice, nego u preuzimanju odgovornosti domaćih institucija i političara. "Na temelju Aneksa 10. Daytonskog mirovnog sporazuma, ovlasti visokog predstavnika i dalje ostaju na snazi", rekao je Schmidt 3. decembra, dodajući kako je tokom sjednice vodio "vrlo dobre i plodonosne razgovore s izaslanstvima, "posebno s američkim kolegama, koji dobro poznaju prilike u BiH i regiji". Schmidt je ocijenio da je u širokim diplomatskim krugovima postignuta suglasnost kako trajni model upravljanja BiH ne može počivati na stalnom intervencionizmu. "Smatramo da budućnost BiH nije u tome da visoki predstavnik svakodnevno donosi odluke te da je takvo stanje dugoročno neodrživo", rekao je dodavši da širokim diplomatskim krugovima postoji suglasnost da "treba zadržati sve opcije otvorenima", govoreći o zatvaranju OHR-a, reduciranju ili ukidanju Bonnskih ovlasti danih OHR-u da nameće zakone ili smjenjuje dužnosnike u BiH. Govoreći o europskom putu BiH, Schmidt je kazao da će pred vlastima u BiH biti "iznimno zahtjevan posao" usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnom stečevinom EU-a. Jedna od središnjih tema sastanka, prema riječima Schmidta, bilo je i pitanje državne imovine, koje već tri desetljeća ostaje otvoreno. Riječ je o nekretninama i zemljištu za koje je OHR donio odluku kojom je zabranjeno bilo kakvo raspolaganje tom imovinom do donošenja zakonskog rješenja na državnoj razini. Zbog toga su brojni razvojni i investicijski projekti blokirani. Schmidt je poručio da je teško razgovarati s lokalnim čelnicima, a ne dotaknuti se tog problema. "Svatko tko putuje Bosnom i Hercegovinom može vidjeti koliko pitanje državne imovine koči razvoj", rekao je, istaknuvši da je mandat započeo 2021. godine upravo "olakšavanjem procesa i uklanjanjem prepreka za investicije". Najavio je da će o toj temi razgovarati i s načelnicima i gradonačelnicima i parlamentarcima te da očekuje konkretne pomake do idućeg sastanka Vijeća za provedbu mira planiranog za pola godine. Na dnevnom redu PIC-a bilo je i stanje u Javnom radiotelevizijskom servisu BiH (BHRT), koji se već godinama suočava s ozbiljnim financijskim teškoćama zbog neriješenog sustava prikupljanja i raspodjele RTV pristojbe na državnoj razini. Zbog toga BHRT bilježi dugovanja, poteškoće u isplatama plaća i prijeti mu prestanak rada. Schmidt je rekao kako je pitanje financiranja BHRT-a razmatrano u kontekstu izrade državnog proračuna BiH. "Željeli bismo da određene stavke budu uključene u taj dokument [budžet BiH], posebno osiguranje financiranja BHRT-a. Očekujemo promjene", rekao je te dodao kako očekuje skoro upućivanje prijedloga proračuna za 2026. godinu u proceduru. Schmidt je naglasio da PIC i dalje pruža potporu domaćim političkim liderima, ali da od njih očekuje vidljive poteze na putu prema članstvu u Europskoj uniji. Upravni odbor PIC-a, kako je rekao, konstatirao je da u BiH postoje snažne institucije, ali i prostor za dodatno poboljšanje poslovnog i investicijskog okruženja, što bi otvorilo nova radna mjesta i osiguralo bolje prilike za građane. "Nakon 30 godina vrijeme je da se više oslonimo na domaće dužnosnike koji će sami donositi odluke", poručio je Schmidt, naglašavajući potrebu za "neometanom tranzicijom s Daytonskog okvira prema euroatlantskim integracijama bez stvaranja institucionalnog vakuuma". Sastanak PIC-a održan je i u povodu 30. obljetnice Daytonskog mirovnog sporazuma, potpisanog 14. decembra 1995. godine u Parizu, kojim je okončan rat u BiH i uspostavljen današnji ustavnopravni poredak. "Već tri desetljeća, Daytonski mirovni sporazum temelj je stabilnosti u Bih. To je temelj koji jača suverenitet, teritorijalni integritet i političku neovisnost ove zemlje. Danas ponovno potvrđujemo očiglednu istinu: poštivanjem Daytonskoga mirovnog sporazuma podržava se mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini i jugoistočnoj Europi", saopćeno je u zajedničkoj izjavi PIC-a. Schmidt je dodao i da su na sjednici podsjetili da Dayton nije samo zaustavio rat, nego je omogućio obnovu zemlje, povratak izbjeglica i početak društvene reintegracije, iako mnoga ključna politička i institucionalna pitanja – poput državne imovine i funkcionalnosti javnih servisa ni tri desetljeća kasnije nisu riješena. Članovi su pozvali čelnike zemlje da provedu reforme koje jačaju suverenitet BiH, jer je to ključni korak "ka oslobađanju punoga potencijala zemlje" "Nedavni događaji potvrđuju posvećenost međunarodne zajednice Daytonskom mirovnom sporazumu i podršci stabilnoj, mirnoj i prosperitetnoj Bosni i Hercegovini. Obnova mandata EUFOR/ALTHEA od strane Vijeća sigurnosti Ujedinjenih Naroda naglašava posvećenost međunarodne zajednice očuvanju mira. Konstruktivno angažiranje i kompromis svih političkih sudionika ostat će ključni za unapređenje stabilnosti i prosperiteta", navedeno je u izjavi. Tijekom sastanka u Sarajevu predstavnici PIC-a sastali su se s članovima Parlamentarne skupštine BiH, predstavnicima Središnjeg izbornog povjerenstva (CIK-a), nevladine organizacije "Pod lupom" koja nadgleda izbore uključujući i nedavno održane prijevremene za predsjednika entiteta Republika Srpska. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Organizacije za europsku sigurnost i suradnju (OSCE-a), međunarodnih financijskih institucija, vojne misije EU u BiH (EUFOR), NATO-a, Vijeća Europe i država članica Upravnog odbora PIC-a.

Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) saopštilo je u srijedu da je podiglo optužnicu protiv bivše šefice vanjske politike Evropske unije, Federice Mogherini, i još dvije osobe, zbog prevare u javnim nabavkama i korupcije, kao i zbog sukoba interesa i kršenja profesionalne tajne. Oni su uhapšeni u utorak kao dio istrage EU o prevari, ali su kasnije pušteni dok istraga traje, navodi EPPO, dodajući da ne postoji rizik da pobjegnu. EPPO je opisao druga dva osumnjičena – jednog kao visokog zaposlenika College of Europe u Brižu, a drugog kao visokog zvaničnika Evropske komisije. Tri izvora su rekla agenciji Reuters da je jedan od privedenih visoki diplomata EU, Stefano Sannino. "Svi osumnjičeni se smatraju nevinim dok se krivica ne dokaže pred nadležnim belgijskim sudovima", dodaje EPPO. Uhapšeni su nakon pretresa u službi diplomatije EU u Briselu, na College of Europe – elitnom univerzitetu u Brižu koji obrazuje mnoge zvaničnike EU – kao i u kućama osumnjičenih. Mogherini je bila visoka predstavnica EU za vanjsku politiku i sigurnost te direktorica diplomatske službe od 2014. do 2019. godine. Godine 2020. postala je rektorica College of Europe. Prema EPPO-u, istraga se odnosi na "sumnje u prevaru povezanu s obukama finansiranim od EU za mlade diplomate". Mogherini i Sannino, oboje italijanski državljani, poznate su ličnosti u diplomatskim krugovima Brisela, a vijest o njihovom hapšenju izazvala je šok u zajednici EU u utorak.

Napori da se pronađe rešenje za zaustavljanje skoro četvorogodišnjeg rata Rusije protiv Ukrajine izgleda da su naišli na zid pošto su se u Moskvi sastali američki pregovarači i ruski predsednik Vladimira Putina, dok Kremlj i ruski zvaničnici pokazuju malo spremnosti da odustanu od svojih tvrdih zahteva. Specijalni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof (Steve Witkoff) vratio se u SAD u sredu a da se nije sastao s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, posle pet sati razgovora u Kremlju o mirovnom predlogu koji su sastavile SAD i za koji se smatra da je u velikoj meri naklonjen ruskim interesima. Očekivalo se da će se američka delegacija, u kojoj su bili Vitkof i zet predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner), sastati sa Zelenskim negde u Evropi posle odlaska iz Moskve, budući da je ukrajinski lider bio u Irskoj. Umesto toga, dan posle jednih od najintenzivnijih diplomatskih napora da se okonča najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, Zelenski je rekao da će ukrajinski pregovarači razgovarati s evropskim savetnicima za nacionalnu bezbednost, a zatim otići u SAD. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je novinarima u Briselu, tokom sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a, da je "bilo kontakta između šefa ukrajinske delegacije i gospodina Vitkofa" posle sastanka i da je američka delegacija navela da su razgovori imali "pozitivan ishod". On nije dao druge detalje. Predsednik SAD Tramp još nije javno govorio o sastanku, ali je britanski premijer Kir Starmer (Keir) rekao je da odsustvo napretka pokazuje da Putin trenutno nije zainteresovan za postizanje sporazuma o okončanju rata. "Svi znamo da Putin odugovlači, da ne želi da sedne za pregovarački sto, da ne želi da postigne sporazum", rekao je u sredu Starmer u britanskom Donjem domu. "Moramo da nastavimo da vršimo pritisak na svaki mogući način... To jest, da podržimo Ukrajinu kapacitetima i resursima, ali i da osiguramo da naše sankcije, delovanjem sa saveznicima, nanesu što više štete ekonomiji Rusije i pritisak koji možemo da izvršimo, nastaviće da to čini", dodao je on. Tvrdi zahtevi MoskveVitkof, koji se bavio nekretninama i koji nema prethodnog diplomatskog iskustva, nije dao izjavu ruskim medijima pošto je otišao iz Kremlj posle svog šestog sastanka s Putinom, umesto toga uputivši se ka američkoj ambasadi pre nego što se vratio u SAD. Odmah posle sastanka, Jurij Ušakov, iskusan diplomata i Putinov glavni savetnik za spoljnu politiku, opisao je sastanak kao "konstruktivan", ali je rekao ruskim medijima da mir nije ni bliži ni dalji. Iako su se dve strane saglasile da detalje razgovora drže van javnosti, Ušakov je novinarima u Moskvi u sredu rekao da je učešće Ukrajine u NATO-u bilo "jedno od ključnih pitanja" o kojima se razgovaralo. "Američki partneri su potvrdili svoju spremnost da uzmu u obzir naša razmatranja i naše ključne predloge", dodao je Ušakov. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da je dobar znak što se razgovori vode, ali da članice saveza moraju podržati Kijev kako bi ga postavile u najjaču moguću poziciju tokom pregovora. "Moramo da osiguramo da dok se vode, a nismo sigurni kada će se završiti, da je Ukrajina u najjačoj mogućoj poziciji da nastavi borbu, da se bori protiv Rusa", rekao je Rute. Neposredno pre razgovora, Zelenski je rekao da postoji su "sada više nego ikada" bolje šanse da se postigne dogovor. Time je bio u oštrom kontrastu s Putinom koji je nekoliko sati kasnije optužio evropske vlade da pokušavaju da blokiraju mirovni proces, uz upozorenje da je Moskva, ako Evropa želi da započne rat s Rusijom, spremna da se bori. Vitkof i Kušner su otišli u rusku prestonicu pošto je početni američki predlog od 28 tačaka iznenadio Ukrajinu. Taj dokument – za koji se uglavnom smatra da je u skladu s nekoliko ruskih ciljeva – "prerađen" je na 19 tačaka posle razgovora američke i ukrajinske delegacije prošle nedelje. Evropske vlade su takođe iznele amandmane i kontrapredloge nacrtu plana, nastojeći da uklone ili ublaže odredbe za koje su navele da podrivaju suverenitet Ukrajine. "Sastanak uopšte nije bilo pregovaranje. Bilo je to namerno, nedvosmisleno predstavljanje ruskih preduslova. Putin sada čeka da vidi da li će ova direktna poruka promeniti Trampov stav", rekla je Tatjana Stanovaja, ruska politička analitičarka koja sada živi u inostranstvu. Pre sastanaka u utorak, Putin je zauzeo ratoboran stav, upozoravajući da će Rusija uključiti evropske države u pregovore ako one priznaju, kako je naveo, "realnost na bojnom polju" u Ukrajini. "Nemamo nameru da se borimo protiv Evrope, to sam rekao 100 puta", rekao je Putin. "Ali ako Evropa želi ponovo da se bori i počne, onda smo spremni za to odmah." Evropa odbija prekrajanje graniceEvropska unija je više puta ponovila da neće prihvatiti nasilno prekrajanje granica u Evropi i da samo Ukrajina može da odluči o budućnosti svoje teritorije. Putin je insistirao da Ukrajina preda istočni region Donbas kako bi osigurala mir, uključujući područja koja Rusija nije uspela da osvoji tokom više od tri i po godine rata. Kijev je odbacio te uslove i odbacio pokušaje Moskve da ograniči težnje Ukrajine za članstvo u NATO-u ili da ograniči veličinu ukrajinskih oružanih snaga. Ukrajina je otvoreno izrazila zabrinutost da će se Vašington i Moskva saglasiti oko plana za okončanje najvećeg kopnenog rata u Evropi od 1945. godine. Tramp je vodio predizbornu kampanju 2024. tvrdeći da može da reši rat za 24 sata, ali postizanje sporazuma o okončanju ruske invazije pokrenute u februaru 2022, ispostavilo se teškim. Tramp je izrazio frustraciju prema obe strane dok su se razgovori mesecima odugovlačili, a poslednjih nedelja ponovo intenzivirali. Ukrajina strahuje da bi neki uslovi mirovnog plana mogli da je učine izloženom za eventualno rusko osvajanje, mada su SAD takođe Kijevu ponudile 10-godišnju bezbednosnu garanciju. Putin je rekao da je spreman da razgovara o miru, ali da će, ako Ukrajina odbije sporazum, ruske snage napredovati dalje i zauzeti više ukrajinske teritorije. Neki od Vitkofovih prethodnih postupaka uzbunili su spoljne posmatrače, koji strahuju da je manipulisan ili da pogrešno razume komplikovane istorijske konture rata. Vitkof se za razgovore s Putinom i drugim zvaničnicima oslanjao na prevodioce koje je obezbedio Kremlj, umesto da koristi prevodioce koje je odobrila američka ambasada. Posle poslednjeg sastanka Vitkofa s Putinom u avgustu, američki i evropski zvaničnici rekli su da je izaslanik pogrešno razumeo geografiju ukrajinske teritorije na koju Putin ima pretenzije.

Skupština Srbije usvojila je 3. decembra državni budžet za 2026. godinu. Poslanici su, pored ostalog, na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) usvojili amandman kojim je 164 milijarde dinara (oko 1,4 milijarde evra) opredeljeno za obezbeđivanje "energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje". Za tu namenu, prvobitno je bilo planirano 600 miliona dinara (oko 5,12 miliona evra). Reč je o amandmanu koji je prethodno predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila, i za koji je rečeno da će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS). NIS je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a kompanija je 2. decembra saopštila da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja Rafinerije nafte zbog nedostatka sirove nafte. Vlada Srbije je na sednici 25. novembra usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju. Kako će još izgledati budžet?Prihodi državne kase će biti oko 2.414,7 milijardi dinara (oko 20,6 milijardi evra), što je za 2,9 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu. Ukupni rashodi i izdaci budžeta planirani su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara (oko 23,5 milijardi evra), pa će fiskalni deficit budžeta biti 337 milijardi dinara (oko 2,9 milijardi evra) odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Projektovana stopa rasta BDP-a za 2026. godinu je tri odsto. Predstavljajući budžet za 2026, ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je da je on socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture, odnosno poboljšanje standarda građana i nastavak reformi, prenela je Beta. "Predloženi budžet je u funkciji ostvarenja programa 'Skok u budućnost - Srbija 2027' i organizovanje međunarodne izložbe Ekspo", rekao je Mali na sednici Skupštine Srbije 25. novembra. Naveo je i da je ovim budžetom obezbeđen novac za uvećanje penzija od 12,2 odsto od decembra ove godine kao i za rast plata u javnom sektoru od januara iduće godine od 5,1 odsto. Za opoziciju, budžet je "koruptivan" i netransparentan", napravljen "po meri vlasti, a ne građana i privrede Srbije". Smatraju i da bi novac za gradnju Nacionalnog stadiona, delfinarijuma u Surčinu i drugih kapitalnih projekata trebalo da se smanji ili prenameni. Deo opozicije je ukazivao i na neophodnost većih od predlogom budžeta predviđenih ulaganja u prosvetu. Na sednici, koja ja je počela 25. novembra, poslanici su, pored ostalog, usvojili set poreskih zakona, zakona iz oblasti energetike, izmene Zakona o Vojsci Srbije, a izabran je i novi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Skupština je potvrdila i nekoliko međunarodnih sporazuma i finansijskih ugovora.

Ministarstvo vanjskih poslova Tadžikistana negiralo je tvrdnje da je u pregovorima s Rusijom o pomoći u čuvanju granice s Afganistanom nakon napada u kojem je ubijeno pet kineskih državljana u tom području. Tvrdnja o pojačanom ruskom vojnom prisustvu proizilazi iz izvještaja Reutersa od 2. decembra, u kojem se poziva na tvrdnje neimenovane tadžikistanske sigurnosne izvore. Oni su rekli da su u toku pregovori putem Organizacije sporazuma o kolektivnoj sigurnosti (ODKB), regionalnog sigurnosnog bloka pod vodstvom Moskve, o raspoređivanju ruskih trupa za zajedničke patrole duž granice duge 1.344 kilometra između dvije zemlje. Portparol tadžikistanskog Ministarstva vanjskih poslova Šohin Samadi rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 3. decembra da su tvrdnje "izmišljene". "Uskoro ćemo izdati službeni odgovor. Objavljivanjem ove vijesti, Reuters svojim čitateljima pruža neprovjerene informacije", rekao je Samadi. ODKB do objavljivanja ove vijesti nije odgovorio na zahtjev RSE za komentar. Reuters nije povukao svoje izvještavanje i nije direktno komentarisao demanti tadžikistanske vlade. Sukobi duž nestabilne tadžikistansko-afganistanske granice nisu neuobičajeni, ali ovo udaljeno područje dospjelo je na naslovnice 27. novembra kada je u napadu iz Afganistana ubijeno pet kineskih radnika, a ranjeno pet drugih koji su radili za zajedničku kinesko-tadžikistansku kompaniju za rudarstvo zlata. Napad, za koji su tadžikistanske vlasti saopštile da je u njemu korišteno vatreno oružje i dron opremljen eksplozivnom napravom za napad na objekat u kojem su smješteni rudarski radnici, stavio je tadžikistanskog predsjednika Emomalija Rahmona pod pritisak, jer je sigurnost kineskih državljana ugrožena u zemlji od oko 11 miliona stanovnika. Peking je savjetovao svojim građanima, od kojih mnogi rade u rudarstvu i drugim poslovnim aktivnostima širom zemlje, da odmah napuste pogranično područje 1. decembra. Od 2010. godine, Kina se pojavila kao najveći trgovinski partner Tadžikistana, strani investitor i kreditor, a Peking posjeduje više od polovine vanjskog duga Dušanbea. Kina je zauzela vodeću poziciju u ekonomiji zemlje, gradeći nove puteve i ulažući u sektore kao što su telekomunikacije, poljoprivreda i rudarstvo. Dušanbe i Kabul se međusobno optužuju za pružanje utočišta naoružanim grupama otkako su talibani preuzeli vlast u Afganistanu 2021. godine. Tadžikistan je bio jedina susjedna zemlja koja se javno protivila povratku talibana na vlast, nazivajući militantnu grupu prijetnjom regionalnoj stabilnosti. Talibanska vlada je prošle sedmice okrivila neimenovanu grupu za koju je rekla da pokušava stvoriti nestabilnost i izjavila da će sarađivati s tadžikistanskim vlastima oko incidenta. Nakon napada na kineske radnike, zvaničnici ministarstava vanjskih poslova obje zemlje razgovarali su telefonom. Rahmon je također 1. decembra sazvao šefove sigurnosnih agencija zemlje kako bi razgovarali o situaciji duž planinske granice Tadžikistana s Afganistanom. Reuters je u svom izvještaju naveo da su tada vođeni razgovori o raspoređivanju ruskih trupa za zajedničke patrole s tadžikistanskim gardama pod okriljem ODKB-a, ali da konačna odluka tek treba biti donesena. Moskva već održava vojno prisustvo u zemlji izvan glavnog grada Dušanbea. Ruske trupe su ranije čuvale tadžikistansku granicu s Afganistanom, iako Dušanbe samostalno patrolira tim područjem od 2005. godine. Tadžikistan je također dozvolio Pekingu da zajednički upravlja nekim graničnim ispostavama u blizini 477 kilometara duge granice te centralnoazijske zemlje s Kinom.