Premijer Crne Gore Milojko Spajić je ocenio da je policija u utorak "fenomenalno reagovala" kada je privela 54 osobe koje su pokušavale da spreče početak izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u opštini Zeta, kod Podgorice. U opštini Zeta je bilo više incidenata i meštani su privođeni, dok je u jednom incidentu učestvovao i poslanik i lider prosrpske Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, koji je najavio izlazak njegove partije iz vlasti. Knežević je u znak podrške meštanima Zete ušao u jedno policijsko vozilo, pošto je privedena većina meštana koji su protestovali u industrijskoj zoni, među kojima i njihov predstavnik Jagoš Bećirović, kao i predsednik Opštine Zeta Mihailo Asanović iz Kneževićeve partije, prenela je agencija Beta. Lider Demokratske narodne partije posle više sati izašao je iz policijske marice, javila je Radio-televizija Crne gore. Policija je saopštila da je Knežević izašao samoinicijativno, kao što je samovoljno i ušao. Policija je takođe saopštila da je privela 54 osobe koje će pustiti posle istrage, navodeći da je upotrebila "najblaže sredstvo prinude kojim je omogućeno izvršenje službenog zadatka, uz maksimalan stepen senzibiliteta u postupanju prema građanima i isključivo u skladu sa zakonom". Spajić je rekao da je reakcija "pokazala puni demokratski kapacitet" Crne Gore. "Mislim da smo akciju sproveli na civilizovan način i ponosan sam na transparentno i demokratsko postupanje. To je evropski put kojem treba da teži evropska Crna Gora", rekao je Spajić. Plan vlasti Podgorice da izgradnjom kolektora u susednoj opštini reši pitanje otpadnih voda koje iz kanalizacije većinom neprečišćene odlaze u reku Moraču, a zatim dalje u Skadarsko jezero, mogao bi i da ugrozi opstanak Vlade Crne Gore pošto je Knežević u utorak najavio izlazak iz vlasti. Iako nadležni poručuju da se ovim projektom, finansiranim iz Evropske unije, čuva priroda i zdravlje stanovništva, građani Zete su se na pravno neobavezujućem lokalnom referendum 15. decembra izjasnili protiv izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda smatrajući da će im zastarela tehnologija ugroziti živote. Meštane koji protestuju podržava i nekoliko partija većine u Skupštini Crne Gore, a najglasnije partija poslanika Milan Kneževića DNP, bliska zvaničnom Beogradu i Moskvi. Postrojenje bi trebalo da izgradi turski konzorcijum "Kuzu grup". Taj projekat je jedan od ključnih uslova za zatvaranje "Poglavlja 27" u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Ako bi se raskinuo ugovor s izvođačem, Podgorica bi izgubila grant EU, kredit i morala da plati odštetu od 100 miliona evra. Prva studija o tom postrojenju je još iz 2004. godine, a bivša vlast Demokratske partije socijalista (DPS) je do 2022. obavila pripreme i obezbedila grant EU. Knežević, blizak vlastima Srbije, rekao je da će predložiti Predsedništvu njegove DNP "izlazak iz ove krvave vlade". "Do jutros sam bio član parlamentarne većine. Odmah kad se završi ova agonija, na predsedništvu stranke ću predložiti izlazak iz ove krvave vlade. Ovo što se danas dogodilo ne pamtimo još ni za vreme Đukanovića. Ni sa kim od koalicionih partnera nisam imao komunikaciju", kazao je Knežević. Pošto njegova stranka ima samo četiri poslanika u Skupštini Crne Gore, opstanak Vlade bi mogao biti ugrožen samo ako iz koalicije ode i devet poslanika druge prosrpske partije Nova srpska demokratija predsednika Skupštine Andrije Mandića koji je izjavio da su Crnoj Gori "potrebni mir i stabilnost". Vučić ranije u utorak na Instagramu objavio da će biti uz Kneževića, navodeći da je "u Crnoj Gori uhapšen lider Demokratske narodne partije, i važnije od toga, lider srpskog naroda Milan Knežević". "Branio je volju naroda iskazanu na referendumu. U teškim trenucima, uvek sam bio i biću uz svoje prijatelje. Milan to jeste i ponosim se našim drugarstvom i nadam se da će uskoro biti na slobodi", dodao je Vučić. Kasnije je na godišnjoj konferenciji za medije ponovo pružio podršku Kneževiću, navodeći da ne želi da se meša u unutrašnje odnose u toj zemlji, ali da će uvek brinuti i pokazivati zabrinutost i biti na strani srpskog naroda izvan Srbije.

Specijalno tužilaštvo Kosova optužilo je 21 osobu za "ratni zločin protiv civilnog stanovništva" zbog masakra u Račku, gde je 15. januara 1999. ubijeno 45 civila. Optuženi su, prema navodima tužilaštva, u periodu 1998–1999. kao pripadnici 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije vojske bivše Jugoslavije, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, "počinili i nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovno proterivanje i etničko čišćenje civilnog stanovništva". Oni su optuženi za ubistvo 42 civila u Rečku tokom operacije srpskih policijskih snaga. Tužilaštvo je predložilo da im se suđenje održi u odsustvu, jer su "nedostupni pravosudnim organima" Kosova. Tužilaštvo je saopštilo da su optuženi opkolili Rečak a zatim su granatirali to selo, vršili pretrese od kuće do kuće i odvajali muškarce od žena i dece, prisiljavajući ih da napuste selo, "dok su pogubljivali pritvorene muškarce". "Istraga je utvrdila da su optuženi vršili fizičko nasilje nad civilima, tukli ih kundacima pištolja, udarali nogama, drvenim palicama, lancima i drugim tvrdim predmetima", navodi se u saopštenju Tužilaštva. Tada je, kao rezultat ove operacije srpskih snaga, skoro 20.000 civila iz sela Rečak, Topil, Petrova, Kraišt, Mulapolc, Dremjak proterano iz svojih domova, saopštilo je Tužilaštvo. Suđenja u odsustvu, koja je Specijalno tužilaštvo tražilo za ovaj slučaj, moguća su na Kosovu posle izmena Krivičnog zakonika, donetih 2022. godine. Takva suđenja mogu se održati samo pod uslovom da su tužilaštvo i sud iscrpeli sva sredstva da obezbede prisustvo optuženih. Međutim, ovaj zakon predviđa da lica kojima se sudi u odsustvu imaju pravo na bezuslovno ponovno suđenje kada budu uhapšena. Zločine počinjene u Račku dokumentovao je Vilijam Voker (William Walker), koji je 1999. godine bio šef Verifikacione misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Posle masakra u Račku, u martu 1999. godine, NATO je napao ciljeve vojne i policijske mete u bivšoj Jugoslaviji. Posle 78 dana napada, bombardovanja su obustavljena 10. juna 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Intervencija NATO-a na Kosovu je takođe omogućila povratak svojim domovima više od 800.000 izbeglica, interno raseljenih lica i ljudi van Kosova. U ratu na Kosovu 1998/99. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Skoro 1.600 ljudi se vodi kao nestalo,– većina njih su Albanci. Poslednjih godina, Kosovo je povećalo broj optužnica u odsustvu za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata. Ranije ove godine, Kancelarija specijalnog tužioca podigla je optužnice u odsustvu protiv 21 osumnjičenog za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila s Kosova tokom rata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak da je jedini uslov koji Srbija ima u vezi s prodajom Naftne industrije Srbije, koja je pod sankcijama SAD zbog ruskog vlasništva, da nastavi da radi rafinerija te kompanije. Zbog nemogućnosti da uveze sirovu naftu 2. decembra je zatvorena Rafinerija Pančevo, jedina u državi, koja je najznačajnije postrojenje u vlasništvu NIS-a. "Ko god da uzme NIS, Rafinerija mora da radi. Inače oni neće da rade u Srbiji. To je jedini uslov koji imamo", izjavio je Vučić na godišnjoj konferenciji za novinare u Beogradu. Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija prema NIS-u počele su 9. oktobra. Uslov SAD za skidanje NIS-a sa režima embarga je da se oslobodi ruskog vlasništva. Vučić je rekao da je održana energetska stabilnost zemlje, uprkos američkim sankcijama NIS-u i naveo da 83 dana ta kompanija naftovodom nije dobila sirovu naftu. "Trošimo rezerve. Zamislite da se zaledi Dunav ili opadne vodostaj, bez kog ne možemo da nadomestimo snabdevanje gorivom. Dnevne potrebe su nam 6.000 tona dizela", rekao je Vučić. Zbog američkih sankcija zatvoren je transport nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) iz Omišlja do pančevačke rafinerije koja se do Hrvatske za NIS dovozi morskim putem. OFAC je 24. decembra izdao licencu NIS-u kojom se rok za pregovore za prodaju ruskog udela u toj kompaniji produžava do 24. marta 2026. ali se ne daje dozvola za ponovno poslovanje. Zvaničnici Mađarske i Srbije proteklih meseci objavili su da su mađarski MOL i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zainteresovani za kupovinu Naftne industrije Srbije. Te kompanije nisu odgovorile na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa potencijalnom akvizicijom u NIS-u. Naftna industrija Srbije (NIS) je u vlasništvu Rusije - fond iz Sankt Peterburga, državna kompanija Gasprom i njena ćerka firma Gasprom Njeft imaju 56,15 odsto akcija, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. Naftna industrija Srbije prodata je Gaspromu u januaru 2008, u okviru rusko-srpskog međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, za 400 miliona evra. Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti ruskog dela NIS-a za sada nije bilo. Srbija je energetski zavisna od Moskve jer 80 odsto domaćeg tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS. Takođe 80 odsto prirodnog gasa za građane i privredu Srbija kupuje od Rusije. Beograd i Moskva imaju bliske političke, ekonomske i vojne odnose. Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ali se nije pridružila sankcijama Brisela Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Iransko rukovodstvo suočava se sa sve većim pritiskom iz inostranstva i otporom iznutra, dok se šire protesti zbog posrnule ekonomije i pretnje nove runde vojnih udara. Demonstracije su, prema izveštajima, u utorak održane u nekoliko gradova, uz zatvaranje pijaca i prodavnica, dok studenti održavaju skupove na univerzitetima. U prethodna dva dana demonstracija bezbednosne snage su upotrebile suzavac kako bi rasterale okupljene. Ljudi su skandirali antivladine slogane protestujući zbog naglog slabljenja iranske valute. Video snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju da su radnje zatvorene treći dan i dok se održavaju demonstracija. Jedan video, čiju je autentičnost potvrdio RSE, prikazuje demonstrante kako potiskuju bezbednosne snage u Teheranu. Demonstranti su bacali stvari na policiju, koja je izgleda ispalila suzavac. "Nalazimo se u novoj fazi previranja u zemlji, što je faza dolarizacije iranske ekonomije... što je dovelo do protesta", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) politički analitičar iz Teherana Hamid Asefi. On je rekao da situacija na bazarima i u ekonomiji nije dobra. "Ne možemo reći da će se za četiri, pet meseci sve vratiti u normalu", dodao je. Dok se vlasti u Iranu guše proteste suzavcem i palicama, nova pretnja se nadvila s druge strane Atlantika pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) primio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi. Na pitanje da li bi podržao nove izraelske vojne udare na Iran ako Teheran nastavi sa svojim raketnim ili nuklearnim programom, Tramp je bio nedvosmislen. "Ako nastave s raketama – da; (nastavak) nuklearnog programa – brzo. Jedno je 'da, apsolutno', drugo 'uradićemo to odmah'", rekao je Tramp. Nekoliko trenutaka ranije, Tramp je takođe napomenuo domaće izazove s kojima se suočavaju iranske vlasti. "Imaju mnogo problema u Iranu. Imaju ogromnu inflaciju. Njihova ekonomija je propala... i znam da ljudi nisu baš srećni. Ali ne zaboravite, svaki put kada dođe do nereda ili neko formira grupu, malu ili veliku, počnu da pucaju na ljude", rekao je on. Nagli pad iranskog rijalaVrednost iranske valute rijal na crnom tržištu je naglo pala – sa 800.000 rijala za dolar pre godinu dana na 1,4 miliona rijala za dolar. Zvanični kurs je bolji, ali mnogi ne mogu da menjaju devize po tom kursu. Mnoge prodavnice su zatvorene pošto su trgovci zatvorili svoje radnje u znak protesta i pridružili se demonstracijama. "To su osnovna egzistencijalna pitanja. Trgovci ne znaju da li će ako danas prodaju robu, moći da kupe više robe i prodaju je? A ako se od njih očekuje da je prodaju s ogromnim gubitkom, oni izlaze na ulice i iznose svoje mišljenje", rekao je analitičar Asefi. Iranski politički analitičar Ali Afšari, koji živi u SAD, složio se, ističući uticaj međunarodne izolacije Irana pod sankcijama SAD i UN na pogoršanje ekonomije. "Vlada ne može fundamentalno da reši ovo pitanje, potrebna joj je promena spoljne politike, što je veoma teško zbog stavova Trampove administracije", rekao je on za RSE. "To otežava postizanje dogovora i sve dok su sankcije na snazi, Iran je izolovan. U takvoj situaciji je veoma teško popraviti ekonomiju", dodao je Afšari. Loše stanje privrede možda nije jedini faktor koji pokreće obnovljene proteste u Iranu. Mase su takođe skandirale "smrt diktatoru", slogan koji se često čuo tokom masovnih protesta "Žene, život, sloboda" koji su potresli zemlju 2022. godine. Uz to, mogućnost novih napada Izraela izgleda da su se povećali posle Netanjahuove posete Floridi. Tokom dvanaestodnevnog rata u junu, Izrael i SAD su pokrenule kampanju bombardovanja iranskih nuklearnih i vojnih objekata. "Oni znaju posledice. Posledice će biti veoma snažne, možda snažnije nego prošlog puta", rekao je Tramp. "Do određene mere, Netanjahu je pomerio fokus, ističući pretnju raketama kao sledeću liniju sukoba i kao opravdanje za potencijalnu vojnu akciju", rekla je za RSE Sanam Vakil, šefica programa za Afriku i Bliski istok u londonskom tink-tenku Četam haus (The Chatham House). "Ovo samo po sebi ne čini vojne napade verovatnijim, ali proširuje listu mogućih razloga i obrazloženja za buduće akcije... Snažni udarci na vojnu infrastrukturu mogli bi da podstaknu nacionalistička osećanja oko režima, čak i dok pogoršavaju ekonomske i političke pritiske", dodala je ona. Zvaničnici u Teheranu su odgovorili na dvostruke izazove pretnjama i apelima. Ali Šamkani, viši savetnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, odgovorio je na Trampove izjave, rekavši da bi svaki napad na Iran izazvao "neposredan oštar odgovor". "Prema iranskoj odbrambenoj doktrini, odgovori se određuju pre nego što se pretnje materijalizuju", napisao je Šamkani na X u ponedeljak, dodajući da se iranski raketni kapacitet i odbrana ne mogu ograničiti niti su zasnovani na dozvolama. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da će "odgovor Islamske Republike Iran na bilo kakvu represivnu agresiju biti oštar". On je prethodno rekao da je tražio od Ministarstva unutrašnjih poslova da sasluša "legitimne zahteve demonstranata kroz dijalog s njihovim predstavnicima", što je drugačiji pristup od onog koji su primenile bezbednosne snage u Teheranu poslednjih dana.

Proizvođači iz Šumadije i Pomoravlja u Srbiji počeli su 30. decembra da poklanjaju nekoliko tona mleka građanima u znak protesta zbog najavljenog smanjenja otkupne cene tog proizvoda. Predsednik udruženja mlekara Milorad Majstorović rekao je za agenciju Beta da su humanitarnu akciju počeli u Kraljevu nakon što su mlekare najavile da će od 1. januara otkupna cena biti manja do pet dinara po litru. "Kupili smo sterilne flaše i građanima delimo mleko. Sve što ostane poklonićemo u humanitarne svrhe", rekao je Majstorović. Naveo je da su tone mleka iz protesta nameravali da prospu na centralnom trgu u Kraljevu, 180 kilometara južno od Beograda, ali da su se predomislili i odlučili da ga podele. Dodao je da je kupovinu boca, po ceni od 35 dinara, finansiralo Udruženje proizvođača Šumadije i Pomoravlja i da litar mleka košta od 30 (0,25 evra) do 62 dinara (0,52 evra). Majstorović je rekao da je su se proizvođači odlučili na protest da bi vlasti skrenuli pažnju da zaštiti domaće tržište od mogućeg uvoza viškova mleka iz zemalja Evropske unije (EU). "Na to ukazuje činjenica da su neke mlekare smanjile i druge najavile smanjenje otkupne cene do pet dinara po litru jer bi iz EU mogle da uvezu mleko na koje su carinu uvele Sjedinjene Američke Države", rekao je Majstorović. Dodao je da proizvođači mleka očekuju da Srbija nađe način da zaštiti domaće tržište. Protekle sedmice poljoprivrednici širom Srbije iz protesta su prosipali mleko jer im je otkazan prevoz do mlekara zbog viška mleka na tržištu. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je 26. decembra da su to bili pojedinačni slučajevi. Dodao je da smatra da rešenje nije u uvođenju zaštitne carine, prelevmana, zbog toga što je izvoz mleka veći nego uvoz i jer bi bi, kako je naveo, EU mogla da zabrani uvoz iz Srbije. Naveo je da je Srbija ove godine povećala proizvodnju mleka i ustvrdio da je višak na domaćem tržištu nastao jer EU ne može da izvozi u SAD "pa se njeni viškovi mleka prelivaju kod nas". Podsetio je da su se prethodnih dana cene na spot-tržištu Evrope kretale od 11 do 25 evro-centi. Kao moguće rešenje ministar Glamočić navodi veću potrošnju. "U Americi, da bi rešili velike viškove mleka, dosetili su se čizburgera. U njemu ima sira i tako su povećali potrošnju mleka. Još jednom apelujem na naše građane da malo više pijemo mleko i konzumiramo mlečne proizvode”, rekao je Glamočić. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da Srbija godišnje uveze oko 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, kao i da izvozi 52.000 tona.

Policajac Marko Kričak imenovan je za načelnika Uprave kriminalističke policije Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije 30. decembra. Široj javnosti postao je poznat kada ga je studentkinja Nikolina Sinđelić optužila za pretnje silovanjem i preteranu upotrebu sile nakon privođenja na antivladinom protestu u Beogradu 14. avgusta. O policijskoj brutalnosti u javnosti su govorili i drugi koji su, zajedno sa njom, privedeni tog dana. U saopštenju o imenovanju Krička na novu poziciju u policiji, MUP je naveo da se on "istakao aktivnim učešćem u očuvanju bezbednosti države tokom prethodnih godinu dana, gde je požrtvovano i bezuslovno branio ustavni poredak Srbije". Duže od godinu dana u Srbiji traju antivladini protesti predvođeni studentima. Pokrenula ih je nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je u obrušavanju betonske nadstrešnice poginulo 16, a teško povređena jedna osoba. Optužbe za policijsko nasilje i brutalnostSinđelić, koja je i članica omladine opozicionog Narodnog pokreta Srbije, u avgustu je za Radio Slobodna Evropa navela da je tokom protesta privedena sa još dvoje kolega, a da su potom sprovedeni u garažu Vlade Srbije. O tome je za RSE govorio i student Dušan Cvetković. Takođe je naveo da je priveden u objekat Vlade gde, kako je rekao, doživeo torturu i gde su ga "tukla i gurala mu glavu u beton četvorica, petorica policajaca". Rekao je da ga je ispitivao komandant Kričak koji je u tom momentu bio komandant Jedinice za zaštitu određenih objekata i ličnosti (JZO). Među privedenima u objektu Vlade Srbije bio je i italijanski IT stručnjak Alesio Laterza, koji je je za portal Radar ispričao da je tamo vladala "necivilizovana, divljačka atmosfera." On je tvrdio da je priveden dok se vraćao iz bioskopa. MUP je tada odbacio navode o policijskoj brutalnosti, dok deo javnosti zahtevao smenu Krička i sankcionisanje policajaca koji su učestvovali u zlostavljanju i mučenje privedenih osoba. Sinđelić je, u međuvremenu, podnela krivičnu prijavu protiv Krička. Prema navodima medija, nekoliko meseci kasnije on je studentkinju tužio za povredu ugleda i časti i tražio novčanu naknadu u iznosu od 500.000 dinara, prenela je Beta.

Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu nije pokrenulo istragu nakon odluke Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da blokira uvoz automobilskih guma proizvedenih u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji zbog navoda da postoje dokazi da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Kako su napisali u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Tužilaštvu "do sada povodom navoda SAD nikakvi novi dokazi nisu predočeni". "Ukoliko to bude učinjeno, ovo javno tužilaštvo će ih u svakom slučaju razmotriti kao što je to činilo i uvek do sada i u skladu sa tim doneti javnotužilačku odluku", dodali su. Iz američke Carine i zaštite granica (CBP) su 18. decembra naveli da izveštaji ukazuju na to da su radnicima, između ostalog, zadržavana lična dokumenta i uskraćivane zarade, te da su izloženi zlostavljačkim uslovima života i rada. Kompanija Linglong nije odgovorila na pitanja RSE povodom navoda i odluke SAD. Sumnje na prinudni rad u kineskoj fabrici Linglong u Srbiji pojavile su pre nekoliko godina kada su na to upozorile lokalne i međunarodne organizacije. Nevladina organizacija Astra je u februaru 2024. u ime 11 radnika iz Indije podnela nadležnima u Srbiji krivičnu prijavu zbog sumnji na trgovinu ljudima i radnu eksploataciju u fabrici Linglong u Zrenjaninu. Linglong je odbacio te optužbe, navodeći da indijski radnici nisu radili na izgradnji fabrike. Nekoliko godina ranije, svet su obišle slike nehumanih uslova u kojima je u krugu kineske fabrike bilo smešteno 400 radnika iz Vijetnama. Neki od radnika su navodili i da im je poslodavac oduzeo pasoš. Linglong je i tada odbacio odgovornost. Naveli su da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača. Na pitanje RSE da li je postupalo po krivičnim prijavama nevladinih organizacija u vezi sa tim slučajevima, Tužilaštvo iz Zrenjanina kaže da je u saradnji sa policijom, Vladinim Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Zaštitnikom građana Srbije, te inspektoratom rada sprovedna istraga. "Kada su u pitanju državljani Indije, nisu nađeni elementi krivičnog dela trgovine ljudima, kao ni bilo kojeg drugog krivičnog dela za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, dok je u ostalom delu predmet i dalje u radu", saopštili su iz Tužilaštva. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u odgovoru na ranije optužbe o eksploataciji radnika u kineskoj fabrici poručivao da je reč o medijsko-političkoj kampanji protiv Linglonga. Američki Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima za 2024. je naveo da "Vlada Republike Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne optužbe o prinudnom radu, uključujući oduzimanje pasoša, nehumane uslove rada i života, već je nastavila da tvrdi da vijetnamski i indijski radnici nisu žrtve trgovine ljudima". Odgovori na pitanja RSE o novim navodima o prinudnom radu i odluci SAD nisu stigli iz nadležnih ministarstava, ni iz inspekcije rada koja kontroliše uslove u Srbiji. Na pitanja nisu odgovorili ni iz kabineta predsednika Srbije. Bez odgovora je ostao i zahtev Evropskog parlamenta koji je 2021. rezolucijom od Srbije zatražio istragu mogućeg prinudnog rada oko 400 vijetnamskih radnika u Linglongu. Nakon pet godina izgradnje, kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja.

Dva dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih u nedjelju na Kosovu, sve je jasnije ko će biti izabran za 120 novih poslanika Skupštine Kosova. Centralna izborna komisija (CIK) broji glasove za kandidate za poslanike od ponedjeljka, a do sada je prebrojano više od 34 posto glasova. Na izbore je izašlo oko 45 posto od skoro 2 miliona građana s pravom glasa. Na izborima je uvjerljivo pobijedio Pokret Samoopredjeljenje aktuelnog premijera Albina Kurtija. Ispod je prikazano kojih pet kandidata u svakoj stranci trenutno imaju najviše glasova, na osnovu prebrojanih nešto više od trećine ukupnih glasova. Pokret Samoopredjeljenje: Albin Kurti – 115.590 glasova Glauk Konjufca – 89.916 glasova Albulena Haxhiu – 46.543 glasova Hekuran Murati – 46.228 glasova Donika Gërvalla – 41.032 glasova Demokratska partija Kosova (PDK): Bedri Hamza – 53.853 glasova Arian Tahiri – 25.703 glasova Përparim Gruda – 24.190 glasova Uran Ismaili – 18.493 glasova Sala Jashari – 17.307 glasova Demokratski savez Kosova (LDK): Lumir Abdixhiku – 25.233 glasova Hykmete Bajrami – 16.018 glasova Ukë Rugova – 14.058 glasova Avdullah Hoti – 12.414 glasova Doarsa Kica Xhelili – 12.363 glasova Srpska lista: Igor Simić – 14.337 glasova Slavko Simić – 14.333 glasova Liljana Stefanović – 13.926 glasova Nemanja Biševac – 11.680 glasova Zlatan Elek – 11.606 glasova Alijansa za budućnost Kosova (AAK): Ramush Haradinaj – 12.879 glasova Daut Haradinaj – 7.855 glasova Besnik Tahiri – 7.723 glasova Bekë Berisha – 5.712 glasova Time Kadrijaj – 5.275 glasova Prema preliminarnim podacima, Samoopredjeljenje će imati 56 mjesta u Skupštini, slijedi PDK sa 23, LDK sa 15, Srpska lista devet i AAK šest. Najviše glasova u cijeloj zemlji dobio je Albin Kurti, koji je na redovnim izborima 9. februara osvojio 337.791 glas, čime je oborio dotadašnji rekord predsjednice Vjose Osmani (300.756 glasova). Ostaje da se vidi hoće li Kurti još više povećati taj rekord.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) podiglo je optužnicu protiv Mensuda Kelešture zvanog "Keli" i Hazima Jašarevića zvanog "Šimek" zbog zločina nad civilima hrvatske nacionalnosti u Vitezu 1993. godine. Tužilaštvo ih tereti da su za vrijeme rata i oružanog sukoba između Armije Bosne i Hercegovine (ARBiH) i Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) u svojstvu komandira ARBiH, postupali protivno odredbama Ženevskih konvencija o zaštiti civilnih osoba za vrijeme rata. Kelešturu kao komandira 325. brdske brigade ARBiH i Jašarevića kao komandira Brigadne artiljerijske grupe iste brigade Tužilaštvo tereti za granatiranje civila u Vitezu tokom juna 1993. godine. U artiljerijskom napadu na dječije igralište poginulo je osmoro djece, a ranjeno petoro. "Optuženi su da su sudjelovali u artiljerijskom napadu na civilne objekte nastanjene stanovništvom hrvatske nacionalnosti, uslijed čega je nakon dejstvovanja minobacača 120 mm, od eksplozije granate na dječjem igralištu, smrtno stradalo osmero djece hrvatske nacionalnosti, od kojih je petero ubijeno odmah te još troje ubrzo preminulo od posljedica ranjavanja, a ranjeno petero djece koja su se nalazila na igralištu", navodi se u saopštenju. Najmlađa žrtva je imala 12, a najstarija 18 godina. Stradanje djece u Vitezu do sada nije bilo dio nijedne optužnici, niti presude pred domaćim pravosuđem ili Haškim tribunalom. Optuženi se terete za krivično djelo Ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz članka 173. Krivičnog zakona BiH.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je 25. decembra optužnicu protiv 12 fizičkih i šest pravnih osoba zbog sumnje da su u periodu od 2017. do 2024. prali novac stečen organiziranim kriminalom i neovlaštenim prometom opojnih droga, saopćili su u četvrtak iz Tužilaštva BiH. Prema navodima optužnice, osumnjičeni su u Bosnu i Hercegovinu unijeli više od šest miliona konvertibilnih maraka (više od tri miliona eura), skrivenih u vozilima ili drugim metodama prijenosa preko granice, a zatim su novac integrirali u zakonite tokove kupovinom i izgradnjom nekretnina, poslovnim aktivnostima više kompanija, te trgovanjem i "rudarenjem" kriptovaluta. Tužilaštvo navodi da su osumnjičeni koristili kriptiranu aplikaciju SKY Ecc radi međusobnog dogovora o izvršenju krivičnih djela. Blokirano je i privremeno oduzeto više nekretnina, vozila, predmeta visoke vrijednosti i kriptovaluta, u saradnji s partnerskim institucijama, navodi se u saopćenju Tužiteljstva. Optuženi se terete za organizirani kriminal prema članu 250., u vezi s pranjem novca iz člana 209. Krivičnog zakona BiH. Među optuženima su Elmedin Karišik (1990), Seid Hadžibajrić (1994), Mehmed Dedić (1990), Emir Karišik, zvani Eka (1982), Edin Brbutović (1985), Bojan Veselinović, zvani Boki (1981), Edina Karišik (1985), Emina Rogo (1992), Muris Bešlagić (1977), Ognjen Orašanin, zvani Ogi i Oras (1978), Adis Đonko (1971) i Selma Maglić (1990). Optužnicom su također obuhvaćena pravna lica Plaza Group d.o.o. Sarajevo, Arijans d.o.o. Sarajevo, Parking Tim d.o.o. Sarajevo–Vogošća, Europark d.o.o. Sarajevo–Vogošća, Šemrani d.o.o. Sarajevo i Brand Vision d.o.o. Sarajevo. Kantonalni sud u Sarajevu odredio je u februaru mjere zabrane bivšem gradonačelniku sarajevske opštine Stari Grad Ibrahimu Hadžibajriću, njegovom sinu Elmedinu Karišikute te Seidu Hadžibajriću.

Regulatorna kancelarija za energiju (ZRRE) Kosova odlučila je da smanji cijenu grijanja iz javnih preduzeća za potrošače u Prištini i Đakovici. Regulator je za Radio Slobodna Evropa saopštio da je smanjio cijenu grijanja s mjerenjem za 3,8 posto za korisnike Termokosa u glavnom gradu, dok je za 5 posto smanjena cijena za korisnike u Đakovici. ZRRE je odluku o ovom smanjenju donijela na sjednici održanoj u utorak. Dosadašnja cijena grijanja s mjerenjem iznosila je 76 centi po kilovatu mjesečno, određena prošle godine. Po novoj cijeni, potrošači u Prištini će plaćati 73 centa po kilovatu mjesečno, a oni u Đakovici 72 centa. Termokos ima oko 25.000 korisnika u glavnom gradu koji broji 227.154 stanovnika. Sezona grijanja iz Termokosa obično počinje 15. oktobra i traje do 15. aprila. Prošle godine građani Prištine izrazili su nezadovoljstvo cijenom grijanja, žaleći se na svoje mjesečne račune. To se dogodilo nakon što je javno preduzeće Termokos promijenilo način obračuna te godine. Neki od onih koji su se žalili sumnjali su da mjerenje potrošnje nije obavljeno kako treba. Termokos je ranije obračunavao grijanje na osnovu površine stanova ili kuća, po cijeni od 76 centi po kvadratnom metru. Ali od prošle godine počeo je obračunavati na osnovu mjerača iskorištenosti grijanja. Odluka o smanjenju cijene grijanja dolazi u trenutku kada se veliki dio građana grije na struju, što je izazvalo veliko preopterećenje elektroenergetske mreže u zemlji. Kosovska kompanija za distribuciju električne energije (KEDS) stalno apeluje na građane da koriste struju "odgovorno", žaleći se na preopterećenje. U međuvremenu, građani i preduzeća su se žalili na prekide u snabdijevanju strujom ovog mjeseca. Posljednjih dana prekida je bilo u mnogim gradovima, poput Rahoveca, Prizrena, Lipljana, Gnjilana, Suve Reke, Vitine i Prizrena. Kosovo proizvodi oko 94 posto energije – ili približno 800 megavata na sat – sagorijevanjem uglja, dok ostatak obezbjeđuje iz obnovljivih izvora: hidroelektrana, solarnih panela i vjetroturbina. Međutim, u periodima velikog opterećenja, poput kraja godine, zemlja je primorana da uvozi struju u vrijednosti od miliona eura, uglavnom iz susjednih zemalja. Početkom ove godine ZRRE je povećala cijenu električne energije, pa sada potrošači koji troše do 800 kilovata mjesečno plaćaju 9,05 centi po kilovatu. Za one koji troše više od 800 kilovata, cijena je 15,43 centa po kilovatu. U periodu od 1. aprila do 30. septembra od 23:00 do 08:00, cijena po kilovatu je 3,88 za one koji troše do 800 kilovata. U međuvremenu, oni koji potroše više od 800 kilovata plaćat će 7,28 centi po kilovatu.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv Dragana Jevtića, Slavke Bogićevića i Damjana Lazarević iz Zvornika zbog učestvovanja u genocidu u Srebrenici u julu 1995. godine. Tužilaštvo ih tereti da su za vrijeme širokog i sistematičnog napada Vojske Republike Srpske i Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a na području zaštićene zone UN-a Srebrenica, svjesno pružali pomoć u počinjenju genocida nad žrtvama bošnjačke nacionalnosti nakon pada zaštićene zone. "Optuženi su da su svojstvu zapovjednika Inžinjerske čete unutar Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske (VRS), sredinom mjeseca jula 1995. godine, učestvovali u pripremi lokacija za masovne egzekucije, kao i osiguranju mehanizacije i vojnika za izvršenje ukopa tijela strijeljanih žrtava genocida u Srebrenici i to na lokalitetu Orahovac najmanje 860 žrtava, na lokalitetu Petkovci -brana, najmanje 815 žrtava, na lokalitetu Kozluk - šljunkara najmanje 844 žrtve i lokalitetu Pilica -Branjevo najmanje 1752 žrtve", navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH. Optuženi se terete i za uklanjanje tijela sa primarnih lokacija ubistava i njihovo premještanje u sekundarne grobnice na području Zvornika. "Također se terete da su tokom mjeseca septembra i oktobra 1995. godine, djelujući u koordinaciji i dogovoru sa strukturama Zvorničke brigade i glavnog štaba VRS, organizirali i učestvovali u uklanjanju tijela ubijenih sa primarnih lokacija, u najmanje 24 sekundarne grobnice na širem području Zvornika, sa ciljem skrivanja počinjenog zločina i otežavanja pronalaska posmrtnih ostataka", navodi se u saopštenju. Genocid u Srebrenici, počinjen u julu 1995. godine, odnio je živote više od 8.000 Bošnjaka. Haški tribunal je za zločine u zaštićenoj zoni UN-a osudio 16 osoba, od kojih sedam za genocid, dok su posmrtni ostaci žrtava pronađeni u više od 80 masovnih grobnica na području Srebrenice, Bratunca i Zvornika. Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba na ukupno više od 700 godina zatvora, uključujući bivšeg predsjednika RS-a Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na doživotni zatvor.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država(SAD), Donald Trump, izjavio je da bi SAD mogle podržati još jedan veliki napad na Iran, ako Teheran ponovo pokrene obnovu svojih nuklearnih programa, te je upozorio Hamas na ozbiljne posljedice ukoliko se ne razoruža. Hamas je palestinska grupa koju su SAD i druge sile proglasile terorističkom. Govoreći 29. decembra uz premijera Izraela, Benjamina Netanyahua, nakon sastanka u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, Trump je nagovijestio da Teheran možda radi na ponovnom pokretanju svojih programa nuklearnog naoružanja, nakon bombardovanja u junu. "Pročitao sam da oni razvijaju oružje i druge stvari, i ako to rade, ne koriste mjesta koja smo potpuno uništili, već vjerovatno neka druga mjesta", rekao je Trump novinarima na konferenciji za medije. "Mi tačno znamo gdje idu, šta rade, i nadam se da to neće učiniti, jer ne želimo trošiti gorivo za B-2 bombardere", dodao je, misleći na bombardere korištene u prethodnim napadima. "To je putovanje od 37 sati u oba smjera. Ne želim trošiti puno goriva", rekao je. Trump, koji je posljednjih mjeseci spominjao mogućnost nuklearnog sporazuma s Teheranom, rekao je da su se njegovi razgovori s Netanyahuuom fokusirali na napredak krhkog mirovnog sporazuma u Gazi, kojim je on posredovao, kao i na rješavanje izraelskih zabrinutosti u vezi s Iranom i Hezbollahom u Libanu. Iran, koji je vodio 12-dnevni rat s Izraelom u junu, prošle sedmice je saopštio da je izveo raketne vježbe po drugi put ovog mjeseca. Netanyahu je prošle sedmice rekao da Izrael ne traži sukob s Iranom, ali da je svjestan izvještaja i da će o aktivnostima Teherana razgovarati s Trumpom. Druga faza u Gazi?Trump je rekao da želi preći na drugu fazu sporazuma o prekidu vatre između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas, postignutog u oktobru nakon dvije godine borbi u Gazi. Druga faza uključuje raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga u palestinskoj enklavi. Izrael i Hamas međusobno se optužuju za ozbiljna kršenja sporazuma i ne djeluju bliže prihvatanju mnogo težih koraka predviđenih za narednu fazu. Hamas, koji odbija da se razoruža, ponovo je učvrstio svoju kontrolu nakon što izraelske trupe sada drže samo polovinu teritorije Gaze. Izrael je nagovijestio da će, ako Hamas ne pristane na mirno razoružanje, ponovo pokrenuti vojne operacije kako bi ga na to prisilio. Trump je okrivio militantnu grupu za sporo razoružanje, tvrdeći da je Izrael ispunio svoj dio sporazuma i upozoravajući da Hamas izaziva ozbiljne posljedice. "Biće strašnih posljedica", upozorio je Trump kada su ga pitali šta će učiniti ako Hamas ne preda oružje. Slične izjave davao je i ranije tokom sukoba. Trumpov plan za okončanje rata u Gazi predviđa povlačenje Izraela s palestinske teritorije, razoružanje Hamasa i njegovo isključivanje iz uloge upravljanja enklavom. Prva faza primirja uključivala je djelimično povlačenje izraelskih snaga, povećanje humanitarne pomoći i razmjenu talaca za pritvorene i zatvorene Palestince.

Napad na Dramsko pozorište u Mariupolju bio je jedan od najzloglasnijih ruskih zločina tokom gotovo četverogodišnje invazije na Ukrajinu, a prema izvještajima, tom prilikom ubijene su stotine civila – uključujući djecu – koji su se sklanjali u podrumu, dok je uništen jedan od kulturnih simbola grada. Sada su ruske okupacione vlasti u Mariupolju organizovale glamuroznu ceremoniju povodom ponovnog otvaranja pozorišta, ali postoji problem: za sada nije zakazana nijedna predstava. Prema riječima bivšeg savjetnika gradonačelnika, Petro Andryuschenka, rekonstrukcija zgrade nije završena. Za Radio Slobodna Evropa izjavio je da su obnovljeni samo javni dijelovi objekta: ulaz, gledalište i pozornica. "Dvije trećine pozorišta – garderobe, tehničke prostorije i razne druge stvari – nisu ni blizu spremne", rekao je Andryuschenko, koji sada vodi Centar za proučavanje okupacije, nevladinu organizaciju. Na web stranici pozorišta dostupne su ulaznice, ali stoji da se predstave održavaju na potpuno drugoj adresi – u koncertnoj dvorani filharmonije. Šta se desilo s pozorištem?Napad na pozorište dogodio se dok su ruske snage napredovale u Mariupolj na početku invazije, u martu 2022. godine. Civili su ga koristili kao sklonište, a ispred je bio postavljen veliki natpis "Djeca". Dokumentovano je najmanje 12 smrtnih slučajeva, ali gradske vlasti su tvrdile da je ubijeno oko 300 ljudi, dok je kasnija istraga Associated Pressa zabilježila 600 žrtava. Napad je široko osuđen kao ratni zločin. Rusija je negirala da je izvela napad. Međutim, 28. decembra sve je to zaboravljeno kada su ruske okupacione vlasti priredile predstavu s muzikom i kostimiranim izvođačima na novoj pozornici. Glumci iz Sankt Peterburga bili su obučeni kao pirati, harlekini i dame iz 18. vijeka, dok je pjevač nastupao u smokingu. Građevinari iz Sankt Peterburga došli su da obnove zgradu, a njen gradonačelnik Aleksandr Beglov rekao je publici da je "ovo pozorište simbol i duša Mariupolja". Nova zgrada možda izgleda slično staroj, ali postoje mnoge razlike. Fotografije objavljene tokom rekonstrukcije pokazale su da je napravljena od cigle prekrivene malterom. Original je bio građen od bijelog kamena iz Krima, dijela Ukrajine koji je Rusija također zauzela. Sve osim jedne skulpture na vrhu fasade uništene su nakon ruskog napada. Devet novih, izrađenih u ruskom gradu Rostov-na-Donu, izgleda drugačije. "Pozorište ima malo drugačiju boju, staklene površine su promijenjene, neki konstruktivni elementi su izmijenjeni. Nisu čak uspjeli napraviti statue da izgledaju približno kao originali", rekao je Denis Kochubei, koji je bio zamjenik gradonačelnika Mariupolja kada je Rusija napala, za RSE. 'Lakše je zaboraviti'Prostor ispred pozorišta, koji je nekada bio pješački trg, sada je parking. Prokremaljski kanali na društvenim mrežama hvale unutrašnjost, tvrdeći da je "modernija", s elementima poput rampi za osobe u invalidskim kolicima, liftova i prostranijeg prostora za prodaju karata. "Oni grade vlastita sjećanja na ovaj rat", rekao je Andryushenko. "U tim sjećanjima… neće biti tragedije, neće biti ničega. Lakše je zaboraviti." Konstantin Batozsky, politički analitičar i direktor Agencije za razvoj Azovske regije, nevladine organizacije, slaže se. "Ne postoji bombardovano pozorište – to znači da nije bilo tragedije", rekao je. "Poenta svega ovoga je da se osigura da u sjećanju ljudi ova tragedija, u kojoj su civili poginuli, jednostavno nikada nije postojala. Ne vidite bombardovano pozorište – to znači da se nikada nije desilo." Pozorište je bilo samo jedna od mnogih zgrada koje su devastirane kada su ruske snage opsjedale Mariupolj u prvim mjesecima 2022. godine, prije nego što su ga potpuno zauzele u maju. Od tada, ruski mediji prikazuju projekte obnove u gradu. Batozsky kaže da rekonstrukciju pozorišta treba posmatrati u tom kontekstu – kao propagandu. "Većina građana još uvijek nije dobila smještaj i živi u ruševinama", rekao je. "Iza fasade centra grada, koji oni 'obnavljaju' ubrzanim tempom, nalaze se samo kulise ruševina, u kojima ljudi nekako preživljavaju. Dakle, njima apsolutno nije stalo do ovog pozorišta."

Protesti u Iranu zbog pada vrijednosti valute i straha od inflacije nastavili su se drugi dan zaredom u glavnom gradu, uprkos pokušajima snaga sigurnosti da rastjeraju okupljene rafalima suzavca. Radio Farda Radija Slobodna Evropa izvijestio je 29. decembra da su mase ljudi viđene kako uzvikuju slogane o ekonomskoj situaciji i protiv vlade na okupljanjima u Velikom bazaru – gdje su mnogi trgovci zatvorili svoje radnje – i na drugim mjestima u centru Teherana. Usred znakova da se ekonomija urušava pod teretom međunarodnih sankcija, iranska valuta pala je na rekordno niske vrijednosti na deviznim tržištima. Šef Centralne banke podnosi ostavkuUsred previranja, iranski mediji izvijestili su da je šef centralne banke, Mohammad Reza Farzin, odlučio podnijeti ostavku. Portparol predsjednika Masuda Pezeshkiana rekao je da će šef banke, koji je na funkciji od decembra 2022., biti zamijenjen bivšim ministrom ekonomije Abdolnaserom Hemmatijem – kojeg su poslanici smijenili u martu. Iranski rijal se na neformalnim tržištima trguje po cijeni od oko 1,4 miliona za dolar, u poređenju s oko 800.000 prije godinu dana. Zvanični kurs je povoljniji, ali nedostupan mnogim građanima i preduzećima. Mnoge radnje su zatvorene jer su trgovci obustavili poslovanje u znak protesta i pridružili se demonstracijama. Skandiranja 'Smrt diktatoru'Prijavljeni su i slučajevi gdje su okupljeni uzvikivali "smrt diktatoru", slogan koji se često čuo tokom masovnih protesta "Žena, život, sloboda" koji su potresli Iran 2022. godine. Snimci pokazuju sukobe sa snagama sigurnosti koje su koristile palice i suzavac. U neuobičajenom potezu, domaći državni mediji, uključujući TV i radio, također su izvještavali o protestima. Agencija Fars priznala je da se protesti održavaju na nekoliko lokacija u Teheranu, napominjući da ljudi uzvikuju političke slogane. "Ova okupljanja mogla bi postati nova platforma za aktivnosti ćelija nereda", saopštio je Fars, koji je povezan s Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC), upozoravajući na "nesigurnost" i "destabilizaciju". Agencija ISNA izvijestila je da su mjenjačnice zatvorene zbog nestabilnih tržišnih uslova. "Većina mjenjačnica izrazila je zabrinutost i nelagodu zbog relativnog zatvaranja tržišta usljed velikih oscilacija", navodi se. Zamjenik ministra unutrašnjih poslova Ali Akbar Pourjamshidian rekao je za ISNA da trgovci trebaju imati "strpljenje, toleranciju i podršku i ne dopustiti da psihološke operacije raspiruju atmosferu na tržištu". Dana 28. decembra, iranski zavod za statistiku objavio je da je inflacija dostigla 52 posto. Istog dana, Pezeshkian je podnio državni budžet parlamentu, obećavši borbu protiv inflacije i visokih troškova života. Ekonomska situacija Irana pogoršala se usljed stalnih američkih sankcija, kao i sankcija UN-a koje su ponovo uvedene nakon što Iran nije obnovio pregovore s Washingtonom o svom nuklearnom programu i prestao sarađivati s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. U septembru, kada su sankcije UN-a ponovo uvedene, slušalac Radija Farda poslao je poruku navodeći da je inflacija već "izvan kontrole". Drugi slušalac je rekao: "Ljudi mijenjaju način na koji štede i kako sebi ugađaju… [a inflacija] vrši pritisak na tržišta poput zlata i dolara."

Studenti u blokadi objavili su u ponedeljak da je gotovo 400.000 građana podržalo njihov zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. "Ova akcija nam je dokazala da i nakon više od godinu dana neprestane borbe, volja i snaga ne jenjavaju", napisali su na Instagramu. Studenti su 28. decembra ogranizovali akciju prikupljanja potpisa u više od 100 opština i gradova, na više od 500 štandova, širom Srbije. Potpisi koje su prikupili neće biti poslati nijednoj instituciji kao formalan zhatev za raspisivanje izbora. To takođe nisu, kako su objasnili studenti, potpisi podrške za studentsku listu. Kako su naveli, osim umrežavanja sa građanima, daće im mogućnost da vide kolika je podrška za vanrednim izborima. Istog dana kada su studenti organizovali akciju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će prihvati "glavni zahtev" akademaca i da će izbora biti "uskoro, sledeće godine". Vlast predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) odbijala je da na zahtev akademaca raspšiše vandredne izbore. Studenti predvode proteste koji se duže od godinu dana organizuju širom Srbije. Ključni zahtev tih protesta jeste utvrđivanje odgovornosti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Početkom maja, svojim zahtevima dodali su i raspisivanje vanrednih izbora. Tada su poručili da ulaze u "novu fazu borbe" jer vlast nije ispunila njihove zahteve. Zvaničnici tvrde da su zahtevi ispunjeni, navodeći da je objavljena dokumantacija o padu nadstrešnice, te da su pokrenuti pravni procesi protiv osumnjičenih. Godinu dana od nesreće u Novom Sadu niko nije osuđen. Viši sud u Novom Sadu obustavio je 24. decembra krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Tužilaštvo je uložilo žalbu na takvu odluku suda. Odvojenu istragu vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu. Ispituju moguću korupciju tokom rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u čijem sastavu je i Železnička stanica u Novom Sadu. Tom istragom obuhvaćena su i dva bivša ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i Tomislav Momirović, kao i odgovorna lica privatnih firmi koje su bile podizvođači.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdio je u ponedeljak da je Ukrajina napala jednu od rezidencija predsednika Vladimira Putina i rekao da će Moskva uzvratiti i preispitati svoj stav u pregovorima koji se bode za okončanje ruske invazije na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za tvrdnju da je Kijev gađao rezidenciju u Novgorodskoj oblasti severozapadno od Moskve rekao je da je "laž". On je izjavio da Rusija pokušava da potkopa razgovore SAD i Ukrajine o ratu i "priprema teren za izvođenje udara – najverovatnije na (ukrajinsku) prestonicu i vladine zgrade". Upitan o optužbama Moskve, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da je za to saznao od samog Putina i da ga je to "veoma razljutilo". "Ovo je veoma delikatno vreme", rekao je Tramp novinarima govoreći o mirovnim pregovorima o Ukrajini kada je dočekao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u svojoj rezidenciji u Mar-a-Lagu na Floridi. Tramp je istakao da je odbio da Ukrajini obezbedi rakete Tomahavk koje je Kijev tražio kako bi gađao ruske vojne mete i onesposobio kapacitet ruskih oružanih snaga za kopnene i vazdušne napade. "Jedno je biti ofanzivan, jer su ofanzivni. Drugo je napasti njegovu kuću. Nije pravo vreme za bilo šta od toga", dodao je američki predsednik. Ruska optužba usledila je dan pošto su Zelenski i Tramp na sastanku na Floridi predstavili, kako su naveli, napredak. Američki predsednik – koji je razgovarao telefonom s Putinom pre sastanka – rekao je da bi mirovni sporazum o okončanju skoro četvorogodišnje invazije mogao biti "bliži nego ikad". Moskva je naznačila da nije spremna da napravi značajne ustupke. Rusija tvrdi da je Ukrajina izvela 'teroristički napad'U saopštenju objavljenom na Telegramu 29. decembra, Lavrov je tvrdio da je Ukrajina koristila 91 dron u, kako je naveo, "terorističkom napadu", ali da su svi oboreni i da dosad nema izveštaja o šteti. Lavrov je rekao da Rusija neće ostati bez odgovora i da je odabrala "mete i vreme" za odmazdu. On je rekao da će, pošto je ukrajinska vlada, koju je nazvao "kriminalnim kijevskim režimom", pribegla "politici državnog terorizma", ruska "pregovaračka pozicija biti preispitana". Nije dao detaljnije informacije. Ruski zvaničnici su u prošlosti koristili slične reči da bi opisali ukrajinsku vladu, a Putin je više puta tvrdio da Zelenski nije legitimni lider pošto izbori nisu održani 2024. godine. Izbori u Ukrajini su zabranjeni vanrednim stanjem, koje je na snazi otkako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine. Lavrov nije imenovao rezidenciju, ali lokacija u Novgorodskoj oblasti sugeriše da je u pitanju dobro zaštićeni kompleks u Valdaju, gradu na obali jezera čiju šumovitu lokaciju Putin favorizuje u odnosu na druge državne rezidencije otkako je pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine, otkrila je istraga Sistema, ruske istraživačke jedinice RSE. Zelenski je u saopštenju Lavrovljevu tvrdnju nazvao "još jednom laži Ruske Federacije", dodajući da je "jasno da je za (Rusiju), ako nema skandala između nas i SAD, već umesto toga postoji napredak, to za njih neuspeh. Zato što oni ne žele da se ovaj rat završi. Mogu biti primorani da ga okončaju samo pritiskom." 'Snažne' bezbednosne garancijeNekoliko sati pre Lavrovljeve objave, Zelenski je rekao da su SAD ponudile Ukrajini "snažne" bezbednosne garancije na 15 godina u okviru sporazuma o okončanju rata s Rusijom, ali da Kijev traži duže obećanje od Vašingtona da će držati Moskvu pod kontrolom. "Rekao sam mu (Trampu) da već imamo rat i da traje skoro 15 godina. I zato sam zaista želeo da garancije budu duže", rekao je Zelenski novinarima u WhatsApp razgovoru dan posle sastanka s Trampom na Floridi. On je govorio o ruskoj aneksiji Krima 2014. godine, koja je prethodila opštoj invaziji Moskve u februaru 2022. godine. "Rekao sam mu da zaista želimo da razmotrimo mogućnost od 30, 40, 50 godina. Predsednik je rekao da će razmisliti o tome", dodao je Zelenski. „"Bez bezbednosnih garancija, ovaj rat nije zaista završen. Ne možemo priznati da je završen. Jer može postojati rizik od obnove agresije od takvog suseda", rekao je on. Dva lidera sastala su se u nedelju u Trampovom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Biču na Floridi radi razgovora o sporazumu za okončanje najdužeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Obojica su sastanak nazvali "produktivnim", iako nije postignut napredak. Zelenski je u razgovoru s novinarima rekao da neka pitanja mirovnog plana od 20 tačaka ostaju nerešena i pozvao je na sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost iz dve zemlje, kao i iz Evrope, u "narednim danima". Trampov sastanak sa Zelenskim bio je kulminacija nedelja telefonske i šatl diplomatije u naporima da se okonča rat Rusije protiv Ukrajine u kojem je ubijeno ili ranjeno više od 1,5 miliona vojnika s obe strane za skoro četiri godine. Sastanak je takođe obeležio poslednji slučaj u kojem su učesnici hvalili "napredak" i "rezultate", ali nisu pružili detalje i obećali su dodatne razgovore. Posle dva sata razgovora, Tramp je rekao da se mirovni razgovori "kreću u pravom smeru". Nije pomenuo mogućnost da bude domaćin liderima u Vašingtonu u januaru. Tramp i Zelenski su takođe obavili telefonski razgovor s evropskim liderima, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), britanskog premijera Kira Starmera (Keir) i nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i generalnog sekretara NATO-a Marka Rute (Rutte). Zelenski je novinarima rekao da svaki mirovni plan moraju potpisati Ukrajina, Evropa, SAD i Rusija, dodajući da se Kijev nada "brzom napretku" i da je "otvoren" za svaki format sastanaka. Kijev je nepokolebljiv u dobijanju bezbednosnih garancija – posebno od SAD, ali i od Evrope – i odupirao se tvrdim zahtevima Kremlja koji uključuju ustupanje ukrajinske teritorije Rusiji. Jedno od kritičnih pitanja u srži trenutnih pregovora je sudbina istočnog regiona Donbasa. Veći deo te teritorije je pod ruskom kontrolom i Moskva zahteva da Kijev preda delove koje Rusija ne drži. To uključuje dva velika grada – Kramatorsk i Slavjansk – koji su ključni za ukrajinsku odbranu u tom području. Tramp novinarima na Floridi tokom zajedničke konferencije za novinare rekao da teritorijalna pitanja – uključujući budućnost regiona Donbas – nisu rešena i da su se ispostavila kao "veoma teško pitanje". Dok traju diplomatske aktivnosti i pregovori, Rusija je pokazala malo sklonosti ka kompromisu, čak odbijajući da razmotri božićno primirje koje je predložio Zelenski. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u Moskvi u ponedeljak da se slaže s procenom da su razgovori u završnoj fazi, ali je takođe ponovio Putinov stav da Ukrajina treba da povuče svoje trupe iz Donbasa kako bi proces napredovao. Neposredno pre početka razgovora na Floridi, Tramp i Putin su nenajavljeno razgovarali telefonom, za šta je Kremlj saopštio da je trajalo više od sat vremena i da je urađeno na Trampov zahtev. U objavi na društvenim mrežama, Tramp ga je opisao kao "dobar i veoma produktivan". Peskov je rekao da će dvojica lidera održati još jedan razgovor "vrlo brzo". Putinov glavni pomoćnik za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, rekao je da su se Putin i Tramp složili da ne podrže inicijativu za privremeni prekid vatre pre postizanja rešenja, na šta se Zelenski ponovo založio u razgovoru s novinarima u ponedeljak. Zelenski je rekao da je prekid vatre od 60 dana potreban kako bi se omogućilo održavanje referenduma u Ukrajini o mirovnom planu. Rusija nije zainteresovana ni za kakvu vrstu prekida vatre, "za sada", dodao je Zelenski. Prošlog meseca, Bela kuća je predložila plan od 28 tačaka koji je smatran veoma povoljnim za Rusiju. Zelenski i njegovi pregovarači – zajedno sa evropskim saveznicima Kijeva – pokušali su da sastave kontrapredloge. Plan Zelenskog u 20 tačaka, objavljen prošle nedelje, otvorio je put ukrajinskom lideru da ode u SAD i sastane se s Trampom.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je saopštilo 29. decembra da je uložilo žalbu Apelacionom sudu u tom gradu protiv rešenja Višeg suda kojim je 24. decembra obustavljen postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića i još petoro okrivljenih. Reč je o postupku u kojem treba da se utvrdi krivična odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Više javno tužilaštvo je u saopštenju navelo da je veće Višeg suda u Novom Sadu rešenjem o obustavljanju postupka "povredilo krivični zakon, kao i da je pogrešno i nepotpuno utvrdilo činjenično stanje". "Tužilaštvo je našlo da je veće Višeg suda u Novom Sadu u konkretnom slučaju izvelo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi u odnosu na navedene okrivljene, a sledstveno tome i pogrešan zaključak u pogledu ukidanja mere zabrane napuštanja stana istim okrivljenima", navelo je tužilaštvo. Viši sud u Novom Sadu je 24. decembra doneo rešenje kojim se obustavlja krivični postupak protiv bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, njegove bivše pomoćnice Anite Dimoski i nekadašnje direktorke Infrastrukture železnice Srbije Jelena Tanasković, u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice. Njima se stavljalo na teret teško krivično delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Sud je doneo rešenje da se postupak obustavi i protiv Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića kojima se na teret stvavljalo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Sud je ukinuo kućni pritvor za Tanasković, Spremića, Gavrilovića i Todorovića, dok Vesić i Dimoski ostaju u kućnom pritvoru po rešenju Višeg suda u Beogradu pred kojim se vodi odvojen postupak u slučaju pada nadstrešnice. Optužnica je potvrđena protiv Nebojše Šurlana, Slobodana Naumovića, Milana Jelkića, Ljiljane Milić Marković, Jasne Stojiljković Milić, Zorice Slavković Marjanović i Dušana Jankovića.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine (BiH) podiglo je optužnicu protiv Radislava Krstića, osuđenika za genocid i nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS), za zločine počinjene na području istočnobosanske opštine Sokoloac 1992. godine. Krstić, koji je prvi osuđenik za delo genocida u Srebrenici, tereti se za zločine počinjene nad bošnjačkim stanovništvom u napadu na selo Novoseoci, kod Sokolca. Tada je bio komandant Druge romanijske motorizirane brigade VRS, dok se napad dogodio 21/22. septembra 1992. godine. Nakon napada, žene i djeca odvojeni su od muškaraca, a zarobljeni muškarci vojnim kamionima transportovani na smetljište na lokaciji Ivan Polje, gdje su strijeljani i ubijeni pucanjem iz vatrenog oružja. Na navedenoj lokaciji ubijene su 44 žrtve, od kojih je najmlađi ubijeni imao 14 a najstariji 77 godina. Tijela 43 žrtve ekshumirana su i pronađena, dok se za posmrtnim ostacima jedne žrtve još uvijek traga. Tužilaštvo takođe navodi da je tokom počinjenog zločina izvršeno pljačkanje i uništavanje imovine, a mjesna džamija je porušena, a tijela žrtava zakopana na deponiji Ivan Polje. Krstić se tereti da je "planirao, naredio, počinio, podstrekavao i pomagao u planiranju, pripremanju, činjenju i prikrivanju ratnog zločina" počinjenog nad stanovništvom Novoseoca. Podsjetimo, Krstić je uhapšen 2. decembra 1998. godine i prebačen u pritvor u Hagu, a pravosnažno je pred Međunarodnih sudom za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije u Hagu, osuđen u aprilu 2004. godine. Priznao je odgovornost za zločin i izjavio da se kaje. Osuđen je na 35 godina zatvora, a kaznu trenutno služi u zatvoru u Estoniji. Novembra 2024. godine obratio se sudu sa poslednjim zahtjevom za prevremeno puštanje na slobodu. ""Ako jednog dana budem pušten, i ako se sa tim saglasi predsjednica Mehanizma i ako to dopuste porodice žrtava, želio bih da se još jednom u životu nađem u Potočarima, da se poklonim sjenima žrtvama i zamolim za oproštaj", naveo je Krstić u pismu predsednici suda. Februara 2025. godine Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu, naslednik Haškog suda, odbio je njegov zahtjev.

Skupštinski odbor za kulturu i informisanje odlučio je da pokrene postupak za predlaganje kandidata za izbor novih četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nakon što su 19. decembra četiri člana podnela ostavke, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Skupštine Srbije. Postupak se pokreće za izbor članova Saveta REM-a koje treba da predlože ovlašćeni predlagači, a to su udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece. Četiri člana Saveta REM-a – Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković podneli su 19. decembra ostavke, navodeći da je vladajuća većina obesmislila izbor članova tog regulatornog tela za medije sa širokim ovlašćenjima. Oni su tražili da se ponovo glasa o kandidatima nacionalnih manjina koji 12. novembra nisu dobili potreban broj glasova. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je, nakon što je četvoro članova podnelo ostavke da institucije Srbije neće biti blokirane i da će se nastaviti sa procesom izbora preostalih članova Saveta REM-a. Četvoro članova Saveta REM-a podnelo ostavke, tvrde da je proces izbora obesmišljen'Udarac ispod pojasa' ili zakonski potez: Izbor krnjeg Saveta REM-a u SrbijiSkupština je 12. novembra izabrala osam od devet članova Saveta REM-a, a Odbor za kulturu i informisanje je 23. decembra utvrdio novu listu kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina, a to su Ištvan Bodžoni i Sreten Jovanović. Izbor članova Saveta REM-a jedna je od stavki u okviru neophodnih reformi koje Srbija treba da sprovede u okviru pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. U nadležnosti REM-a je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije – televizijske i radijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, i njihova onlajn izdanja. Srbija od 4. novembra 2024. godine nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tada je, po novousvojenom Zakonu o elektronskim medijima, istekao mandat svih devet članova. Zbog širokih nadležnosti tog regulatora Evropska komisija je u više prethodnih izveštaja tražila od Srbije, koja ima status kandidata za članstvo u EU, da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom.