U narednih pet godina Google će investirati 15 milijardi dolara u uspostavljanje kapaciteta za centre za podatke u okviru centra za umjetnu inteligenciju u indijskoj saveznoj državi Andhra Pradesh. Ovo je, piše Reuters, jedna od najvećih investicija Googlea u Indiju. "To je najveći AI centar u koji ćemo investirati van Sjedinjenih Država", rekao je direktor Google Clouda Thomas Kurian u Nju Delhiju. Kampus data centra kapaciteta jedan gigavat bit će smješten u lučkom gradu Višakhapatnamu, a zvaničnici južne indijske države ranije su procijenili investiciju na deset milijardi dolara. Potez dolazi usred pojačane konkurencije među velikim tehnološkim kompanijama koje troše ogromne iznose na izgradnju nove infrastrukture podatkovnih centara kako bi zadovoljile rastuću potražnju za uslugama umjetne inteligencije. Samo iz Googlea su ove godine obećali ulaganje od oko 85 milijardi dolara u proširenje kapaciteta podatkovnih centara. Umjetna inteligencija zahtijeva procesuiranje ogromne količine podataka za rad, što povećava potražnju za specijaliziranim data centrima koji omogućavaju tehnološkim kompanijama da povežu hiljade čipova. Microsoft i Amazon već su uložili milijarde dolara u izgradnju podatkovnih centara u Indiji, koja predstavlja ključno tržište rasta za globalne tehnološke kompanije gdje gotovo milijardu korisnika ima pristup internetu. Izvor: Reuters

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da će se ove nedelje sastati s Donaldom Trampom (Trump) u Beloj kući, nakon što je američki predsednik nagovestio da bi mogao da dozvoli da Kijev dobije rakete Tomahavk (Tomahawk) dugog dometa ako Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine. Obraćajući se novinarima u Kijevu, Zelenski je rekao da će se u petak sastati s Trampom u Vašingtonu, gde će razgovarati o protivvazdušnoj odbrani i "dugometnim kapacitetima" Ukrajine. Odgovarajući na pitanje o raketama Tomahavk, temi koja je pokrenuta tokom dva njihova telefonska razgovora tokom vikenda, Zelenski je rekao da je prerano da deli detalje, dodajući da je to pitanje o kome treba razgovarati lično. "Podelio sam našu viziju s predsednikom Trampom, ali neke stvari nisu za telefonske razgovore, pa ćemo se sastati", dodao je on. Bela kuća još nije potvrdila da li će se sastanak održati. Tramp je, međutim, potvrdio da je u nedelju govorio o raketama u drugom razgovoru za dva dana sa Zelenskim. "(Ukrajina) bi želela da ima Tomahavke. To je korak dalje", rekao je novinarima u predsedničkom avionu na putu na Bliski istok gde je učestvovao na mirovnoj konferenciji o Pojasu Gaze. "Da, možda ću reći (ruskom predsedniku Vladimiru Putinu) ako se rat ne reši, mogli bismo to vrlo lako da uradimo", rekao je Tramp. "Možda nećemo, ali možemo to da uradimo... Da li žele da Tomahavci idu u njihovom smeru? Ne mislim tako", dodao je američki predsednik. Rakete Tomahavk imaju domet od 2.500 kilometara i mogu da pogode duboko u Rusiji, uključujući i glavni grad Moskvu. Vašington ne bi prodavao rakete direktno Kijevu, već bi ih umesto toga ponudio državama NATO-a, koje bi mogle da ih plate i pošalju Ukrajini, u okviru ranije najavljenog programa. Putin je ranije upozorio da bi takve isporuke predstavljale "potpuno novu fazu eskalacije" između Vašingtona i Moskve. Ipak, on je rekao da te rakete ne bi predstavljale veliku pretnju njegovoj zemlji. "Mogu li nam Tomahavci nauditi? Mogu. Ali mi ćemo ih oboriti i poboljšati naš sistem protivvazdušne odbrane", rekao je Putin. Zelenski je rekao da "signali" iz Moskve ukazuju na strah među ruskim liderstvom i da bi Tomahavci mogli ojačati poziciju Kijeva u mirovnim pregovorima. Tramp je prošle nedelje rekao da čeka da čuje šta će Ukrajina uraditi s takvim raketama dugog dometa pre nego što donese odluku. Ukrajinski predsednik je rekao da će njegove snage gađati samo vojne objekte ako budu snabdevene Tomahavcima, a ne civilne objekte unutar Rusije. "Nikada nismo napali njihove civile. To je velika razlika između Ukrajine i Rusije", rekao je Zelenski za Foks njuz (Fox News). Uz izveštaj Reutersa

Učenici Pete beogradske gimnazije proglasili su 13. oktobra "fizičku blokadu", zahtevajući smenu vršiteljke dužnosti direktorke Danke Nešović i raspisivanje konkursa za čelnog čoveka te ustanove. Prethodno se na protestu ispred zgrade Pete beogradske okupilo više stotina građana i učenika. "Od ovog trenutka Peta beogradska gimnazija ulazi u fizičku blokadu, dok se ne ispune svi zahtevi", poručio je okupljenima na skupu jedan od učenika. Za vreme blokade, kako tvrde đaci, neće biti nastave, a protiv direktorke škole deo roditelja je podneo krivičnu prijavu jer Savet roditelja nije formiran u zakonskom roku. Učenički parlament Treće beogradske gimnazije saopštio je nekoliko sati nakon što je počela blokada da je "po hitnom postupku" preduzeo sve neophodne mere za pružanje "logističke podrške" kolegama u Petoj beogradskoj gimnaziji. "Pozivamo sve predstavnike okupacione uprave Pete beogradske gimnazije, na čelu sa v. d. direktorkom Dankom Nešović, da bez odlaganja ispune sve zahteve naših kolega i podnesu momentalne neopozive ostavke", saopštio je 13. oktobra Učenički parlament Treće beogradske gimnazije. Zbor roditelja Pete beogradske gimnazije naveo je početkom septembra da odlukom v.d. direktorke te škole Danke Nešović za 19 nastavnika nije produžen ugovor na određeno radno vreme, kao i da su četiri nastavnika suspendovana. Zbor roditelja Pete saopštio je i da je promenjeno 13 razrednih starešina, od 32, skoro polovina svih razrednih starešina. Ministarstvo prosvete imenovalo je Danku Nešović za vršištelju dužnosti direktorke Pete beogradske gimnazije 24. februara, zbog čega su više puta protestovali đaci te škole i njihovi roditelji. Prosvetni radnici u obustavi podržali su protekle školske godine studentske blokade i proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih izbora.

Predsjednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen (von der Leyen) na početku posjete Crnoj Gori sastala se u ponedjeljak na Lovćenu sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem. "Teme razgovarala bile su reforme koje Crnu Goru približavaju članstvu u Evropskoj uniji (EU), jačanje institucija, vladavina prava, borba protiv korupcije, razvoj stabilne ekonomije i zaštita ljudskih prava", navodi se u saopštenju iz Milatovićevog kabineta. On je podsjetio da je na Samitu Evropske političke zajednice u Kopenhagenu pokrenuo inicijativu za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore EU, kao dokaz spremnosti da se završi započeti posao. Milatović je izrazio i zadovoljstvo što će Crna Gora 2026. biti domaćin Samita EU – Zapadni Balkan, upravo u godini kada obilježava 20 godina obnove nezavisnosti. Predsjednica Evropske komisije je u Crnu Goru doputovala iz Albanije, gdje je počela posjetu zemljama Zapadnog Balkana. Ona će se u utorak sastati sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem, na Luštici, u Tivtu, gdje će, kako je najavljeno, otvoriti investicionu konferenciju. Fon der Lajen je ovo druga posjeta Crnoj Gori za manje od godinu dana, do koje dolazi uoči predstavljanja godišnjeg Izvještaja EK o napretku Crne Gore za 2025. godinu. U tom Izvještaju će biti ocijenjeno ispunjavanje kriterijuma za članstvo, sa fokusom na oblast vladavine prava i borbe protiv korupcije, demokratije i usklađivanja s pravnom tekovinom EU. Od prošlogodišnjeg Izvještaja, Crna Gora je zatvorila četiri pregovaračka poglavlja a poslednje u junu, koje se tiče javnih nabavki. Prethodno je u decembru 2024. zatvorila tri: poglavlje 7 - Pravo i intelektualna svojina, 10 - Informatičko društvo i mediji i 20 - Preduzetništvo i industrijska politika. Crna Gora je pregovore o članstvu sa EU počela prije 13 godina i do sada zatvorila sedam pregovaračkih poglavlja od ukupno 33. Prva tri su zatvorena od 2012. do 2017, koja se odnose na: nauku i istraživanje, obrazovanje i vanjske odnose. Iz Brisela je uoči posjete Fon der Lajen, saopšteno i da će jedna od tema biti i Plan rasta za Zapadni Balkan, vrijedan šest milijardi eura za države regiona za period od 2024. do 2027. godine. Od toga je za Crnu Goru predviđeno 383 miliona eura, kroz bespovratna sredstva i povoljne kredite. Ali je isplata ulovljena sprovođenjem Reformske agende, koju je Spajićeva Vlada usvojila, u septembru 2024. Brisel je u avgustu odobrio Crnoj Gori prvu tranšu od 10, 2 miliona eura, nakon što je umjesto 14 zadatih kriterijuma do februara- Vlada ispunila sedam, saopšteno je Radiju Slobodna Evropa u Ministarstvu evropskih poslova. Prethodno je 15. maja ove godine iz predfinansiranja tog Plana Crna Gora dobila 27 miliona. Vlada je više puta izrazila namjeru da do kraja 2026. zatvori sva poglavlja, kako bi Crna Gora bila primljena u članstvo EU 2028.

Studentu Bogdanu Jovičiću zatvorski pritvor je zamenjen kućinim, potvrđeno je u ponedeljak Radiju Slobodna Evropa (RSE) iz Višeg suda u Novom Sadu. "Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu prema osumnjičenom Bogdanu Jovičiću je ukinut pritvor i određena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora u trajanju od tri meseca", navodi se u pisanom odgovoru Suda. Bogdan Jovičić je priveden nakon protesta 14. avgusta, nakon što su građani demolirali prostorije Srpske napredne stranke (SNS) u Stražilovskoj ulici u Novom Sadu. Na teret mu se stavlja nasilničko ponašanje na sportskim priredbama i javnim skupovima. On je 11. septembra je započeo štrajk glađu, nakon što mi je pritvor produžen, a 17. septembra prevezen je u Specijalnu zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu. Štrajk je prekinuo 23. septembra. Jovičić je priveden 15. avgusta zbog sumnje da je učestvovao u demoliranju prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu i po drugi put mu je određen pritvor u trajanju do 30 dana. Dok je bio u pritvoru, Jovičiću je preminuo otac, a na sahranu je sproveden vezanih nogu. Snimci sa sahrane objavljeni na društvenim mrežama, gde se vidi student kako vezanih nogu stoji pored kovčega, izazvali su osudu javnosti. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija tvrdi da je Jovičić bio vezan lisicama na sahrani kako ne bi izvršio bekstvo. Njegov slučaj stigao je i do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je odbio predlog za izdavanje privremene mere koju su podneli Jovičićevi bivši zastupnici. Jovičić je jedan od učesnika na masovnim antivladinim protestima, koji su izbili u novembru 2024. godine zbog smrti 16 osoba u padu betonske nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu. Učesnici traže odgovornost vlasti za tragediju u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Predsjednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i predsjednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragana Čovića održali su 13. oktobra sastanak u Banjaluci . Kako je rečeno, potvrđena je "dobra saradnja" ove dvije stranke. "Vjerujem da će naše partnerstvo biti nastavljeno nakon opštih izbora 2026. godine", kazao je Dodik na konferenciji za novinare. Čović je rekao da HDZ zagovara mir i stabilnost u BiH, evropski put i legitimitet hrvatskog naroda u BiH. "Partnerstvo koje smo naslijedili ćemo slijediti do općih izbora. Žalimo što nije usvojen proračun. Moraćemo sjesti ovih dana i dogovoriti popravke da bi ga usvojili u konačnici. Opredijeljeni smo za dogovor", kazao je Čović. SNSD i HDZ su bile dio državne koalicije koja ne funkcioniše od početka godine, nakon što je treći koalicioni partner "Trojka" (SDP, NIP i Naša stranka) prekinula saradnju nakon niza antiustavnih zakona u Skupštini RS, a koje je inicirao Dodikov SNSD. Nakon toga "Trojka" je pregovarala sa predstavnicima opozicije u Republici Srpskoj o formiranju nove parlamentarne većine u BiH, ali dogovor nije postignut. Izborni zakon ne poznaje pojam prijevremenih izbora, a naredni opšti bi trebali biti održani u jesen 2026. godine. Inače, Čović je 21. jula na konferenciji za novinare izjavio kako nema mogućnosti praviti političke promjene na nivou Bosne i Hercegovine. U međuvremenu, Centralna izborna komisija BiH je raspisala prijevremene izbore za predsjednika RS, nakon što je Sud BiH u augustu izrekao zabranu javnog djelovanja Miloradu Dodiku zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Izbori će biti održani 23. novembra.

Međunarodna koalicija za slobodu medija, slobodu izražavanja i novinarske organizacije pozvali su predsednicu Evropske komisije Ursulu fond der Lajen (von der Leyen) da tokom svoje posete Zapadnom Balkanu ove nedelje posveti pažnju krizi slobode medija u regionu, saopštio je u ponedeljak Međunarodni institut za štampu (IPI). IPI je naveo da su međunarodne organizacije od oktobra prošle godine su zabeležile "izuzetne pritiske na slobodu medija širom regiona", navodeći da "naglo gašenje Al Džazire Balkans, intenziviranje političkog pritiska na kanale N1 i Nova TV i pokretanje televizijskog kanala od strane kremljovskog propagandnog medija RT Balkan, predstavljaju egzistencijalne pretnje nezavisnom i pouzdanom novinarstvu širom regiona". "U kontekstu brzog pogoršanja krize slobode medija u regionu, a najistaknutije u Srbiji, koalicija međunarodnih organizacija za slobodu medija, novinarske organizacije i slobodu izražavanja poziva predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da tokom svoje posete Zapadnom Balkanu ove nedelje pokrene pitanje pretnji zaštiti novinara i medijskom pluralizmu sa nadležnim vlastima", navodi IPI koji je poziv uputio s još devet organizacija. Međunarodne organizacije za slobodu medija i izražavanja kao probleme "sumorne sliku medijskog pejzaža u kojem nezavisne i male redakcije možda neće moći da opstanu" navode i rekriminalizacija klevete i usvajanje zakona o stranim agentima u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, kao i smanjenje finansiranja nezavisnih medija. Predsednica Evropske komisije počela je u ponedeljak zapadnobalkansku turneju u Tirani, odakle će otputovati u Crnu Goru. Potom fon der Lajen odlazi u Bosnu i Hercegovinu, a u sredu stiže najpre u Srbiju i zatim ide na Kosovo i u Severnu Makedoniju. IPI navodi da "pritisci na javne emitere, privatne medije i medijske vlasti u Albaniji i na Kosovu, zajedno sa pokušajima političara da ograniče pristup medija njima, naglašavaju ozbiljne opasnosti koje predstavljaju pravo novinara na informisanje i pravo građana na informacije". Mapiranje slobode medija registrovalo je 381 upozorenje koje pogađa 617 novinara i medijskih radnika u šest zemalja Zapadnog Balkana, sa 222 slučaja registrovana samo u Srbiji, navodi IPI i dodaje da "trenutni nivo nasilja nad novinarima u Srbiji jedinstven je u bilo kojoj državi članici EU ili zemlji kandidatu". Reporteri bez granica (RSF) dokumentovali su za manje od dva letnja meseca 34 fizička napada na medijske profesionalce koje su počinili politički aktivisti i agenti organa reda. U Srbiji, godišnji broj fizičkog nasilja u 2025. godini iznosi 82 slučaja, pokazuju podacima RSF-a – što je, kako navodi IPI, nezapamćen nivo sudeći po evidenciji Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) koja se vodi od 2008. godine. Pored toga Komitet za zaštitu novinara (CPJ) je dokumentovao da, kako je Vlada Srbije pooštrila svoj stav prema protestima, srpski novinari sve češće prijavljuju da su namerno meta policije, posebno kada izveštavaju o policijskom nasilju. "Slučajevi koje je u Srbiji dokumentovao Media Freedom Rapid Response potvrđuju ozbiljnost krize, dokumentujući fizičke, verbalne i druge napade na 315 novinara, medijskih kuća i novinarskih udruženja od 1. novembra 2024. Ovi napadi su podstaknuti čestim neosnovanim optužbama protiv štampe, između ostalih, i samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića", navodi IPI. Ta organizacija dodaje je u septembru 2025. godine, Fondacija Slavka Ćuruvije registrovala 141 slučaj verbalnih napada na novinare i medije od strane visokih državnih zvaničnika i članova parlamentarne većine. "Od početka antikorupcijskih protesta, naše organizacije su više puta pokretale ova pitanja i tražile od Evropske komisije da pošalje jasan signal Beogradu o posledicama koje bi napadi na štampu, podrška ruskoj propagandi i sistemski neuspeh u zaštiti novinara mogli imati na proces proširenja Evropske unije i isplatu sredstava EU", navodi IPI.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. oktobra da neće biti nikakve velike energetske krize u Srbiji zbog uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). On je to kazao posle sastanka sa predsednikom Upravnog odbora "Gaspromnjefta" Aleksandrom Đukovom i zamenikom ruskog ministra energetike Pavelom Sorokinom. "Neće biti nikakve nestašice nafte i naftnih derivata", kazao je Vučić u video izjavi na Instagramu. On je dodao da je zadovoljan "otvorenošću, konstruktivnošću i iskrenošću" razgovora. Pozvao je građane da ostanu mirni. U izjavi od 9. oktobra predsednik Srbije je, međutim, rekao da će sankcije imati teške posledice po Srbiju, te da bez dodatnog dotoka nafte, rafinerija može da radi do 1. novembra. Američke sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva stupile su na snagu 9. oktobra. Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Većinski udeo u NIS-u u ruke ruskog Gasprom njefta otišao je 2008. godine, za 400 miliona evra. To je bio deo šireg energetskog paketa sa Rusijom, koji je između ostalog podrazumevao i izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju, do čije izgradnje nije došlo, a koji je kasnije zamenjen Turskim tokom.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je "izvanredno" primirje u Gazi kao nadu da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da posreduje u okončanju ruske invazije na njegovu zemlju. "Kada se postigne mir za jedan deo sveta, to donosi više nade za mir u drugim regionima", naveo je Zelenski na društvenim mrežama. On je dodao da ako su postignuti primirje i mir za Bliski istok, "vođstvo i odlučnost globalnih aktera svakako mogu funkcionisati i za nas, u Ukrajini." Ukrajina se nalazi pod ruskom invazijom od februara 2024. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sugerisao je 12. oktobra da bi mogao da dozvoli da Kijev dobije rakete Tomahavk dugog dometa ako Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine, za šta je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da bi predstavljao veliku eskalaciju.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je u Kijevu da Rusija rizikuje "eskalaciju" posle niza povreda vazdušnog prostora država EU koje se pripisuju ruskim letelicama. "Svaki put kada ruski dron ili avion povredi naš vazdušni prostor, postoji rizik od eskalacije, nenamerno ili ne. Rusija se igra ratom, a mi izlazimo van okvira hipotetičkog sukoba", rekla je ona na konferenciji za novinare. "Da bismo izbegli rat, moramo pretvoriti ekonomsku moć Evrope u vojno odvraćanje", ukazala je bivša premijerka Estonije. NATO je pojačao odbranu duž svojih istočnih granica, optužujući Moskvu da testira protivvazdušnu odbranu alijanse upadima dronova u nekoliko članica i letovima vojnih aviona u estonskom vazdušnom prostoru. Šefica evropske diplomatije došla je u Kijev na razgovore o finansijskoj i vojnoj podršci EU i o bezbednosti ukrajinskog energetskog sistema koji je poslednjih nedelja oštećen intenzivnim ruskim napadima. Ukrajina je 13. oktobra bila primorana da uvede prekide struje u sedam centralnih i istočnih regiona kao rezultat napada, koje je Kijev nazvao "ciničnim". Ukrajina uzvraća ciljanjem ruskih rafinerija nafte, kako bi omela finansiranje ratne mašinerije. Od početka avgusta pokrenula je više od 30 udara na ruske energetske objekte, što je izazvalo skok cena benzina unutar Rusije. Kalas je takođe naznačila da Brisel podržava isporuku američkih raketa dugog dometa Tomahavk Ukrajini. "Pozdravljamo sva sredstva koja čine Ukrajinu jačom, a Rusiju slabijom", rekla je. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sugerisao je u nedelju da bi mogao da dozvoli da Kijev dobije rakete Tomahavk (Tomahawk) dugog dometa ako Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine, za šta je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da bi predstavljao veliku eskalaciju.

Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) u Veneciji označilo je šest osoba, među kojima trojicu javnih funkcionera iz Bosne i Hercegovine, kao osumnjičene za prekograničnu korupciju u projektu izgradnje autoputa na Panevropskom koridoru (Koridor Vc) koji povezuje Mađarsku i istočnu Hrvatsku sa BiH i Jadranskim morem. Istraga se odnosi na dionicu Medakovo–Poprikuše, u centralnom dijelu BiH između Zenice i Žepča, dugu 35 kilometara, u okviru konsultantskog ugovora vrijednog četiri miliona evra. EPPO je nezavisno tijelo Evropske unije zaduženo za istrage, krivični progon i podizanje optužnica za kaznena djela koja štete financijskim interesima EU-a. Projekat, vrijednosti 340 miliona evra, finansira Evropska investiciona banka (EIB) sa 87 posto sredstava, dok ostatak dolazi iz budžeta BiH. EPPO je istragu pokrenuo nakon što je EIB prijavila sumnje u manipulacije tokom javne nabavke konsultantskih usluga, koje su, prema navodima, favorizovale italijansku firmu iz Verone. Prema nalazima istrage, trojica bh. službenika navodno su uticala na izbor ponuđača tako što su mijenjali sastav evaluacione komisije, prepravljali izvještaje i davali uputstva kompaniji kako da prilagodi ponudu, u zamjenu za novčanu i drugu korist. U Italiji su u septembru 2024. sprovedeni pretresi kancelarija osumnjičenih, a naredne godine istraga je proširena na BiH. U saradnji sa Tužilaštvom BiH i Državnom agencijom za istrage i zaštitu (SIPA) sprovedena su dodatna saslušanja i prikupljanje dokaza u Sarajevu. Osumnjičenici iz BiH su nedavno obaviješteni o optužbama i svojim procesnim pravima. Svi se, prema zakonu, smatraju nevinima dok im se krivica ne dokaže pred nadležnim sudom u Italiji. Koridor Vc je dug 325 km i čini ga glavna tranzitna cesta sjever-jug između zemalja regije kroz BiH. Počinje u Budimpešti, prolazi preko sjeverne Hrvatske (Osijek), kroz BiH preko Doboja, Zenice, Sarajeva i Mostara i završava u luci Ploče u Hrvatskoj. U Bosni i Hercegovini je tokom više od dvadeset proteklih godina izgrađeno nešto više od 230 kilometara autoputeva. Od toga je oko 120 kilometara izgrađeno na Koridoru Vc, čija je planirana dužina 320 kilometara i koji Bosnu i Hercegovinu treba povezati sa Hrvatskom i Mađarskom na sjeveru i Jadranskim morem na jugu. Ovakav način istrage omogućen je sporazumom EPPO-a i Tužilaštva BiH iz 2023. godine, koji olakšava saradnju i razmjenu informacija.

Rusija je saopštila da trenutno nema planova za poziv između predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, nakon što je američki lider upozorio da bi mogao da pošalje rakete Tomahavk Ukrajini. Tramp razmatra potencijalne isporuke raketa dugog dometa Kijevu preko evropskih saveznika otkako njegov sastanak sa Putinom na Aljasci u avgustu nije doveo do mirovnog sporazuma. U nedelju je rekao da bi mogao da upozori Putina na moguće isporuke ako Rusija ne obustavi svoju ofanzivu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da još uvek nema jasnih dogovora o telefonskom razgovoru. Rusija je više puta navela da bi isporuku oružja videla kao značajnu eskalaciju. Vašington ne bi direktno prodavao rakete Kijevu, već bi ih umesto toga ponudio NATO-u, koji bi mogao da ih plati i pošalje Ukrajini u okviru ranije najavljenog programa. Rakete Tomahavk imaju domet od 2.500 kilometara i mogu da pogode duboko u Rusiji, uključujući i glavni grad Moskvu. Putin je 2. oktobra upozorio da bi isporuka Tomahavka predstavljala "potpuno novu fazu eskalacije" između Vašingtona i Moskve. Ipak, on je rekao da te rakete ne bi predstavljali veliku pretnju njegovoj zemlji. Sastanak predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na Aljasci sredinom avgusta završen je bez jasnih koraka ka onome za šta je Tramp rekao da je njegov cilj: prekidu vatre u Ukrajini.

U sarajevskom Narodnom pozorištu održana je komemoracija Halidu Bešliću, velikanu narodne muzike u regiji i humanitarcu, koji je preminuo 7. oktobra u 72. godini. Nakon komemoracije klanjana je dženaza u Gazi Husrev-begovoj džamiji u Sarajevu, a nakon toga je ukopan na groblju Bare. Na ispraćaj je došlo nekoliko hiljada ljudi, a glavne sarajevske ulice su zatvorene. U bh. entitetu Federacija BiH je proglašen Dan žalosti, koji se obilježava spuštanjem zastava na pola koplja na zgradama javnih ustanova i preduzeća. Na javnim mjestima neće se održavati programi kulturnog i zabavnog karaktera, niti će se emitovati muzika u ugostiteljskim i drugim objektima. U više od 150 gradova u Bosni i Hercegovini i svijetu, tokom proteklog vikena okupljali su se građani kako bi odali počast preminulom pjevaču. Hiljade ljudi su, u njegovu čast, okupljeni pjevali njegove pjesme između ostalih, u Sarajevu, Banjaluci, Beogradu, Podgorici, Zagrebu, Skoplju, Ljubljani i drugim evropskim gradovima. I tokom komemoracije u Sarajevu, istaknuto je koliko je Bešlić, svojom muzičkom veličinom, te humanitarnim radom, okupljao cijelu regiju Balkana. Htio je, rekao je to u više intervjua, da ga nakon smrti pamte najprije kao dobrog čovjeka i sudeći prema brojnim reakcijama, porukama i osvrtima, u tome je uspio. Halid Bešlić je rođen je u Sokocu kod Sarajeva i nakon služenja u Jugoslavenskoj narodnoj armiji se preselio u Sarajevo, te počeo nastupati u restoranima i malim mjestima. Prve singlove narodne muzike objavio je krajem 1970-ih, a njegov prvi studijski album "Sijedi starac" izašao je 1981. Tokom 1980-ih postao je vrlo popularan, s hitovima poput "Neću, neću dijamante", "Vraćam se majci u Bosnu", "Hej, zoro ne svani" i "Eh, kad bi ti". Do 2025. godine objavio je više od deset albuma i bio je cijenjena ličnost na sceni narodne muzike širom Balkana.

I izraelski premijer Benjamin Netanjahu i predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas pozvani su da prisustvuju samitu o Gazi u ponedeljak u Šarm el Šeiku, navodi se u saopštenju egipatskog predsedništva. Predsednik SAD Donald Tramp pozvao je egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija sa izraelskim premijerom "i dogovoreno je da će (Netanjahu) prisustvovati mirovnom samitu na kojem će učestvovati i palestinski predsednik Mahmud Abas, preneo je APF. Međutim, Netanjahuov kabinet je saopštio da izraelski premijer neće prisustvovati samitu u Egiptu jer se poklapa sa jevrejskim praznikom. "Premijer se zahvalio predsedniku Trampu na pozivu, ali je rekao da neće moći da prisustvuje zbog vremena koje se poklapa sa početkom praznika Simhat Tora". Prethodno je francuski predsednik Emanuel Makron najavio prisustvo Abasa na samitu u Egiptu. Abas je rival Hamasa, čiji je napad na Izrael 7. oktobra 2023. godine izazvao rat u Gazi. Na samitu, kojim će kopredsedavati američki predsednik Donald Tramp i egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi, okupiće se više od 20 lidera kako bi obeležili prekid vatre u Gazi i povratak izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike. Samit o Gazi održava se u danu kada je Hamas, koga SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, oslobodio izraelske taoce koje je držao dve godine. Oslobađanje talaca, koje je držao Hamas, kao i palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora deo je sporazuma o prekidu vatre, koji je postignut iz posredovanje SAD i američkog predsednika Donalda Trampa.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) pozdravio je "izvanredan dan za Bliski istok" dok su on i regionalni lideri u ponedeljak potpisali deklaraciju koja treba da učvrsti prekid vatre u Pojasu Gaze, nekoliko sati pošto su Izrael i Hamas razmenili taoce i zatvorenike. Tramp je posle kratke posete Izraelu, gde je u obraćanju parlamentu pohvalio premijera Bendžamina Netanjahua, otišao u Egipat na samit o Gazi gde su on i lideri Egipta, Katara i Turske potpisali deklaraciju kao garanti sporazuma o Gazi. "Ovo je izuzetan dan za svet, izuzetan je dan za Bliski istok", rekao je Tramp u letovalištu Šarm el-Šeik gde se okupilo više od dvadeset svetskih lidera. "Dokument će detaljno propisati pravila i propise i mnoge druge stvari", rekao je Tramp pre potpisivanja, dva puta ponavljajući da će "opstati". U okviru Trampovog plana za okončanje rata u Gazi, Hamas - kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom - u ponedeljak je oslobodio poslednjih 20 preživelih talaca koje je držao posle dve godine zatočeništva u Gazi. Zauzvrat, Izrael je oslobodio 1.968 uglavnom palestinskih zatvorenika koji su bili u njegovim zatvorima, saopštila je zatvorska služba. Prema sporazumu o prekidu vatre, Hamas je takođe dužan da vrati tela 27 talaca koji su umrli ili ubijeni u zatočeništvu, kao i ostatke vojnika poginulog 2014. tokom prethodnog sukoba u Pojasu Gaze. Izrael je saopštio da ne očekuje da će svi mrtvi taoci biti vraćeni u ponedeljak, iako je vojska saopštila da je primila tela dva zarobljenika koje je Hamas predao Crvenom krstu i da i dalje očekuje ostatke još dvojice. Od zatvorenika koje je oslobodio zauzvrat, oko 250 su bili pritvorenici, uključujući mnoge osuđene za ubijanje Izraelaca, dok je oko 1.700 pritvorila izraelska vojska u Gazi tokom rata. Svi osim 47 talaca oslobođeni su u ranijim primirjima. 'Istorijska zora'Tramp je prethodno u opbraćanju Knesetu rekao da je primirje u ratu u Pojasu Gaze, označilo "istorijsku zoru novog Bliskog istoka". "Ovo nije samo kraj rata... Ovo je istorijska zora novog Bliskog istoka", poručio je Tramp. On je sporazum koji je doveo do prekida vatre u Gazi i oslobađanja talaca, koje je držao Hamas, nazvao trijumfom zahvalivši se posrednicima iz arapskog i muslimanskog sveta. "Imali smo mnogo pomoći. Neverovatan je trijumf za Izrael i svet što sve ove nacije rade zajedno kao partneri u miru", dodao je Tramp. Američki predsednik je stigao u Izreal usred razmene talaca i zarobljenika na osnovu sporazuma o prekidu vatre između Izraela i Hamasa, postignutog uz posredovanje SAD. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu, u govoru u parlamentu, rekao je da Izrael može da teži novim "mirovnim sporazumima" sa arapskim i muslimanskim zemljama na Bliskom istoku i šire. "Pod vašim vođstvom možemo da sklopimo nove mirovne sporazume sa arapskim zemljama u regionu i muslimanskim zemljama van regiona", rekao je Netanjahu obraćajući se Trampu. On je poručio da "niko ne želi mir više od naroda Izraela." Netanjahu je Trampa opisao kao "najvećeg prijatelja" koga je Izrael ikada imao u Beloj kući. Hamas je pozvao Trampa i posrednike sporazuma o prekidu vatre u Gazi da osiguraju da Izrael ne nastavi vojne operacije na toj teritoriji. "Pozdravljamo izjavu američkog predsednika Trampa, koji je jasno potvrdio kraj izraelskog rata u Pojasu Gaze", rekao je portparol Hamasa Hazem Kasem za AFP. "Pozivamo sve posrednike i međunarodne strane da nastave da prate ponašanje Izraela i da osiguraju da ne nastavi agresiju protiv našeg naroda u Gazi", dodao je. Primirje i razmena talaca i zatvorenika usledili su nakon dve godine rata koji je evoluirao u regionalni sukob, uvlačeći zemlje poput Irana, Jemena i Libana, dok je istovremeno produbljivao međunarodnu izolaciju Izraela i preoblikovao Bliski istok. Napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine izazvao rat u Gazi. Iako Trampova poseta Bliskom istoku ima za cilj da proslavi postizanje sporazuma o prekidu vatre i oslobađanju talaca, mnogo toga još treba da se ispregovara. Među potencijalnim spornim tačkama su odbijanje Hamasa da se razoruža i vrdanje Izraela da obeća potpuno povlačenje s razorene teritorije. Međutim, američki lider je više puta signalizirao da je uveren da će se prekid vatre održati, rekavši na zajedničkom nastupu sa Sisijem u Šarm el Šeiku da su razgovori o sledećim koracima plana u toku. "Počela je, što se nas tiče, faza dva", rekao je Tramp, dodajući da su "faze malo pomešane". Tramp je u razgovoru s predsednikom Egipta Abdelom Fatahom el-Sisijem pohvalio egipatskog lidera kao "veoma važnog" u razgovorima sa Hamasom. Sisi je rekao da je Tramp "jedini sposoban da donese mir našem regionu". Tramp se takođe kratko sastao s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom na samitu, kojem predstavnici Izraela i Hamasa nisu prisustvovali. Rekonstrukcija GazeS druge strane, desetine visokih zvaničnika iz zemalja Bliskog istoka i Evrope, kao i vodeće svetske finansijske institucije okupile su se u ponedeljak na razgovorima u Velikoj Britaniji o obnovi razorenog Pojasa Gaze. Daleko od samita o Gazi u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik na Crvenom moru, britansko Ministarstvo spoljnih poslova tiho je okupilo zvaničnike Bliskog istoka i Evrope u izolovanoj vili duboko u selu na jugu Engleske. Cilj trodnevne konferencije bio je da se započnu "ključni napori za planiranje i koordinaciju za posleratnu Gazu" koje bi predvodili Palestinci, navodi se u saopštenju kancelarije britanskog premijera. Izraelski napad na Gazu izazvan napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. ostavio je veliki deo palestinske teritorije u ruševinama, a većinu njenog stanovništva raseljenom. Vlada Velike Britanije je saopštila da su razgovori u Vilton Parku, kojim upravlja Ministarstvo spoljnih poslova, okupili "predstavnike kompanija, civilnog društva i vlada, kako bi sazvali ključne napore za planiranje i koordinaciju posleratne Gaze". Palestinska uprava je bila zastupljena zajedno sa zvaničnicima iz zemalja kao što su Jordan, Saudijska Arabija, Nemačka i Italija, saopštila je kancelarija britanskog premijera. Zvaničnici Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj takođe su prisustvovali kako bi podržali, kako je navedeno, Arapski plan rekonstrukcije. Izvori: Reuters, AFP

Hamas je predao svih 20 preživelih talaca Izraelu, što je veliki korak ka okončanju dvogodišnjeg razarajućeg rata u Gazi, dok je američki predsednik Donald Tramp, koji je posredovao u postizanju primirja, proglasio da je to "veliki dan". Istovremeno autobusi napuštaju izraelski zatvor Ofer, dok su se velike mase ljudi okupile u Ramali da dočekaju palestinske zatvorenike. Deo sporazuma o prekidu vatre i oslobađanju talaca je i oslobađanje skoro 2.000 palestinskih pritvorenika i osuđenih zatvorenika iz izraelskih zatvora. Izraelska vojska saopštila je da je primila preostalih 13 talaca nakon što je prva grupa od njih sedam stigla ranije tokom jutra. Hamasovo oružano krilo saopštilo je da će u ponedeljak predati tela četiri taoca. Prethodno je najavljeno da će Hamas početi sa vraćanjem posmrtnih ostataka 28 talaca. Militantna grupa Hamas, koju SAD i EU smatraju terorističkom, predala je izraelske taoce Crvenom krstu u Gazi, koji su ih potom prebacili do izraelskih snaga. Među oslobođenim taocima je i državljanin Srbije Alon Ohel. "Ovo je veliki dan. Ovo je novi početak", rekao je Tramp nakon što je stigao u Izrael gde se obratio Knesetu pre nego što će odleteti u Egipat na samit čiji je cilj izgradnja uslova za trajni mir u Gazi. Na pitanje da li je dvogodišnji rat u Gazi završen, rekao je "da". Na Trgu talaca u Tel Avivu stotine ljudi okupilo se u radosti i suzama kada se pročula vest da je Hamas predao prve taoce. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio je oslobađanje državljanina Srbije Alena Ohela. Primirje i razmena talaca i zatvorenika usledili su nakon dve godine rata koji je evoluirao u regionalni sukob, uvlačeći zemlje poput Irana, Jemena i Libana, dok je istovremeno produbljivao međunarodnu izolaciju Izraela i preoblikovao Bliski istok. Napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine izazvao rat u Gazi. U napadu Hamasa na Izrael, prema izraelskim podacima, ubijeno je 1.200 ljudi, a 251 uzeto za taoce. Više od 67.000 ljudi ubijeno je u izraelskim napadima, navode zdravstvene vlasti u Gazi pod kontrolom Hamasa, dok je veliki dio priobalne palestinske enklave sravnjen sa zemljom otkako je Izrael započeo svoj vojni odgovor na prekogranični napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Prve reakcijeIzraelski predsednik Isak Hercog izjavio je da "čeka sve" taoce nakon što je Hamas oslobodio njih sedam iz Gaze. Evropska unija pozdravila je oslobađanje talaca iz Gaze, "omogućenog zahvaljujući predsedniku Trampu." Šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas istakla je ulogu američkog predsednika Donalda Trampa u ovoj "ključnoj prekretnici ka miru." "Predsednik Tramp je omogućio ovaj proboj", napisala je ona na mreži X. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanule Macron) je pozdravio je oslobađanje izraelskih talaca u pojasu Gaze, rekavši da njihovim oslobađanjem "mir postaje moguć za Izrael, za Gazu i za region". "Delim radost porodica i izraelskog naroda jer je sedam talaca upravo predato Crvenom krstu", napisao je Makron na X nakon dolaska u Egipat na samit o Gazi. Kina je saopštila da pozdravlja oslobađanje talaca kao deo sporazuma o prekidu vatre u Gazi. Upitan o oslobađanju na redovnoj konferenciji za novinare, portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je da Kina pozdravlja razvoj događaja, pozivajući na stabilnost u regionu. Nemački kancelar Fridrih Merc pozdravio je oslobađanje talaca iz Gaze kao "početak isceljenja i korak ka miru". Izvor: Rojters, AFP

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen (von der Leyen) sastancima sa zvaničnicima u Tirani započela je zapadnobalkansku turneju. Ona je posle sastanka sa albanskim premijerom Edijem Ramom izjavila da Plan rasta za Zapadni Balkan omogućava pristup jedinstvenom tržištu i donosi nove investicije EU u zamenu za ključne reforme. "Sa snažnim napretkom Albanije, danas mogu da objavim skoro 100 miliona evra. Sada je važno da se ostane na kursu", rekla je ona na zajedničkoj konferenciji za novinare. Dodala je da je Albanija na pravom putu ka članstvu u Evropskoj uniji i da je u prethodne tri godine postignut rekordan napredak. Šefica EK, kako je najavljeno u Briselu, želi da ponovi podršku evrointegraciji Zapadnog Balkana i postepenom pristupanju regiona jedinstvenom tržištu EU, prenela je Beta. Tokom posete fon der Lajen će sa predstavnicima zapadnobalkanske šestorke razgovarati o Planu rasta za region od šest milijardi evra, za period 2024-2027. Predsednica EK iz Tirane putuje u Crnu Goru gde će u Tivtu govoriti na Regionalnoj investicionoj konferenciji za Zapadni Balkan i otvoriti Investicionu konferenciju Crne Gore. Potom fon der Lajen odlazi u Bosnu i Hercegovinu gde će, kako je najavila Komisija, posetiti Memorijalni centar Srebrenica i zatim u Sarajevu razgovarati sa tročlanim Predsedništvom BiH, kao i s predsednicom Saveta ministara BiH Borjanom Krišto. Fon der Lajen u sredu stiže najpre u Srbiju, a potom odlazi na Kosovo i u Severnu Makedoniju.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) sugerisao je u nedelju da bi mogao da dozvoli da Kijev dobije rakete Tomahavk (Tomahawk) dugog dometa ako Rusija ne okonča rat protiv Ukrajine, za šta je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da bi predstavljao veliku eskalaciju. "(Ukrajina) bi želela da ima Tomahavke. To je korak napred", rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu na putu ka Bliskom istoku na mirovnu konferenciju o Pojasu Gaze. "Da, mogao bih mu (Putinu) reći da ako se rat ne reši, mogli bismo to vrlo lako učiniti", rekao je Tramp. "Možda nećemo, ali bismo mogli to učiniti... Da li žele da imaju Tomahavke koji idu u njihovom smeru? Ne mislim tako", dodao je Tramp. Vašington ne bi direktno prodavao rakete Kijevu, već bi ih umesto toga ponudio NATO-u, koji bi mogao da ih plati i pošalje Ukrajini u okviru ranije najavljenog programa. Rakete Tomahavk imaju domet od 2.500 kilometara i mogu da pogode duboko u Rusiji, uključujući i glavni grad Moskvu. Putin je 2. oktobra upozorio da bi isporuka Tomahavka predstavljala "potpuno novu fazu eskalacije" između Vašingtona i Moskve. Ipak, on je rekao da te rakete ne bi predstavljali veliku pretnju njegovoj zemlji. "Mogu li nam Tomahavci nauditi? Mogu. Ali mi ćemo ih oboriti i poboljšati naš sistem protivvazdušne odbrane", rekao je Putin. Tramp je potvrdio da je u nedelju s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarao o raketama u drugom njihovom razgovoru u dva dana. Zelenski je rekao da "signali" ukazuju na strah među ruskim liderstvom i da bi Tomahavci mogli da ojačaju poziciju Kijeva dok Tramp pokušava da posreduje u mirovnom sporazumu između dve strane. Tramp je prošle nedelje rekao da čeka da čuje šta će Ukrajina uraditi s takvim raketama dugog dometa pre nego što donese odluku. Ukrajinski lider je u nedelju rekao da će njegove snage ciljati samo vojne objekte ako im se isporuče Tomahavci, a ne civilne objekte u Rusiji. "Nikada nismo napali njihove civile. To je velika razlika između Ukrajine i Rusije", rekao je Zelenski u intervjuu emitovanom na Foks njuzu (Fox News). "Zato, ako govorimo o raketama dugog dometa, govorimo samo o vojnim ciljevima", dodao je on. Zelenski je ponovo pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši veći pritisak na Moskvu, pošto je Rusija izvršila novi talas napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine, prekidajući snabdevanje strujom stotinama hiljada domaćinstava. Zelenski je rekao da je Rusija intenzivirala svoj "vazdušni teror protiv naših gradova i zajednica, intenzivirajući napade na našu energetsku infrastrukturu". Samo u protekloj nedelji, Moskva je upotrebila više od 3.100 dronova, 92 rakete i oko 1.360 klizećih bombi za napade na Ukrajinu, napisao je Zelenski na X. Moskva negira da je gađa civile i tvrdi da Ukrajina koristi energetska postrojenja za snabdevanje električnom energijom svog vojnog sektora. Rusko Ministarstvo odbrane je u nedelju saopštilo da su njegove snage izvršile napade na objekte ukrajinske energetske infrastrukture za koje je navelo da su deo vojno-industrijskog kompleksa. U svom noćnom video obraćanju, Zelenski je u nedelju rekao da su ukrajinske snage ostvbarile napredak u Zaporiškoj i Donjeckoj oblasti, poprištima nedavnih teških borbi. "Ukrajinske jedinice nastavljaju naše kontraofanzivne operacije u oblasti Dobropolja i drugde – posebno u Zaporiškom sektoru, blizu Orihiva, gde su naše trupe do sada napredovale više od tri kilometra", rekao je on. Ti navodi nisu mogli biti odmah potvrđeni. Uz izveštaj Reutersa

Od 38 opština na Kosovu, u 21 je trka za gradonačelnika završena u nedelju glasanjem u prvom krugu lokalnih izbora. U Uroševcu je Agim Aljiu iz Demokratske partije Kosova (DPK) ponovo pobedio u trci s više od 56 odsto osvojenih glasova. U Lipljanu su izbori takođe završeni bez drugog kruga, pobedom Imrija Ahmetija iz Demokratskog saveza Kosova (DSK). On je osvojio više od 51 odsto glasova. Špejtim Bulići (Shpejtim Bulliqi) iz Pokreta Samoopredeljenje pobedio je u Podujevu s više od 53 odsto osvojenih glasova. U Srbici je, Sami Ljuštaku (Lushtaku) iz DPK ubedljivo pobedio s više od 83 odsto osvojenih glasova. Isto se dogodilo i s Kamenicom. Kadri Rahimaj iz Samoopredeljenja je tamo osvojio više od 50 odsto glasova. U Istoku je pobedio Ilir Ferati iz DSK sa 58 odsto osvojenih glasova. Grad Štimlje je osvojiolo Samoopredeljenje sa Ćemajlom Alijem (Qemajl) sa osvojenih više od 50 odsto glasova. U Mališevu je pobedio Ekrem Kastrati iz Socijaldemokratske inicijative s više 53 odsto osvojenih glasova. U Dečanima je Baškim Ramosaj (Bashkim) iz Alijanse za budućnost Kosova pobedio s više od 51 odsto glasova. U Glogovcu je pobedio Ramiz Ladrovci (Lladrovci) iz stranke "Za šampiona Glogovca sa Ramizom Ladrovcijem" s više od 52 odsto osvojenih glasova. U Đeneral Jankoviću je pobedio Mehmet Balazi (Ballazi) iz DPK s više od 50 odsto glasova. U Mamuši je pobedio Abdulhadi Krasnič (Abdulhadi Krasnic) iz Demokratske turske partije Kosova (KDTP) s osvojenih preko 50 odsto glasova. Više o lokalnim izborima na Kosovu pročitatje u našem bloguTrka je završena i u četiri opštine sa srpskom većinom: Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku. Tamo su pobedili kandidati Srpske liste, najveće srpske partije na Kosovu koja ima podršku vlasti u Beogradu. Srpska lista je pobedila i u Novom Brdu, Štrpcu, Gračanici, Ranilugu i Partešu. Drugi krugU 17 opština, drugi krug izbora biće održan 9. novembra. Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije, u Prištini, Perparim Rama iz Demokratskog saveza Kosova (DSK) suočiće se u drugom krugu glasanja s Hajrulahom Čekuom (Hajrulla Ceku) iz Samoopredeljenja. U Prizrenu, Šaćir Totaj (Shaqir Totaj) iz Demokratske partije Kosova nadmetaće se s Artanom Abrašijem (Abrashi). U Peći, Gazmend Muhadžeri (Muhaxheri) iz DSK suočiće se s Taulantom Keljmendijem (Kelmendi) iz Samoopredeljenja. U Juniku, Ruždi Šehu (Ruzhdi Shehu) iz DSK suočiće se s Agronom Kučijem (Kuci) iz AAK. U Dragašu, u drugi krug idu Bedžet Dželadini (Bexhet Xheladini) iz DSK i Šaban Šabani (Shaban Shabani) iz DPK. Očekuje se da će se u Đakovici Ardian Gjini iz AAK-a suočiti sa Ardijanom Golom iz Samoopredeljenja. U Kačaniku, Sabedin Viši (Vishi) iz DPK će se suočiti sa Jetonom Rakom iz Samoopredeljenja. U Kosovu Polju u drugi krug idu Valon Prebreze iz Samoopredeljenja i Besnik Osmani iz DSK-a. U Južnoj Mitrovici suočiće se Arijan Tahiri iz DPK i Faton Peci iz Samoopredeljenja. U Orahovcu, Smajl Latifi iz AAK-a će se suočiti sa Ali Dulom iz Samoopredeljenja. U Suvoj Reci, u drugi krug idu Balija Muharemaj (Muharremaj) iz AAK-a i Ardiana Šale (Shale) iz DSK-a. U Gnjilanu, Alban Hiseni (Hyseni) iz Samoopredeljenja će se suočiti sa Arberom Ismajlijem iz DSK. U Vitini će se održati trka između Sokola Halitija iz DSK i Arsima Ademija iz Samoopredeljenja. U Vučitrnu će se suočiti Ferit Idrizi iz DPK i Sulejman Meholi (Sylejman Meholli) iz Samoopredeljenja. U Obiliću, Džafer Gaši (Xhafer Gashi) iz DSK suočiće se sa Halilom Tačijem (THaci) iz Samoopredeljenja. U Klini će se suočiti Zenun Elezaj iz AAK i Sokol Bašota (Bashota) iz DPK. U Klokotu, Božidar Dejanović iz Srpske liste suočiće se sa Srećkom Spasićem iz Srpske narodne sloge. Izlaznost na ovim izborima bila je 39 odsto. Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa imalo je 2.069.098 građana. Oko 44.000 njih je moglo da glasa putem pošte iz inostranstva u periodu od 17. septembra do 11. oktobra. Proces je protekao mirno, bez većih incidenata.

Hamas je saopštio da je završio pripreme za oslobađanje preostalih živih talaca, što bi prema očekivanju Izraela trebalo da se dogodi rano ujutru u ponedeljak, posle čega bi u Egiptu trebalo da bude održan mirovni samit čiji će domaćin biti predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u čijem planu za Pojas Gaze je oslobađanje talaca ključan korak. Prema predlogu američkog predsednika, nakon što Hamas – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom - preda taoce, očekuje se da će Izrael početi da pušta oko 2.000 zatvorenika u zamenu. Međutim, pregovarači su se u nedelju i dalje sporili oko konačnih delova tog aranžmana. Dva izvora iz Hamasa su za AFP rekla da ta grupa insistira da Izrael uključi sedam visokih palestinskih lidera na spisak onih koji će biti pušteni. Šoš Bedrosijan, portparolka kancelarije izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, rekla je da će oslobađanje talaca "početi rano u ponedeljak ujutru" i da Izrael "očekuje da svih 20 naših živih talaca bude pušteno zajedno". Stanovnici Gaze vraćaju se u svoje domove, očekuje se oslobađanje talacaKamioni humanitarne pomoći ulaze u GazuTramp bi trebalo da stigne u Izrael ubrzo posle očekivanog oslobađanja i obratiće se izraelskom parlamentu pre nego što krene u Egipat kako bi bio domaćin sastanka svetskih lidera za podršku njegovom planu za okončanje dvogodišnjeg rata u Pojasu Gaze i promovisanje mira na Bliskom istoku. "Palestinski zatvorenici biće pušteni kada Izrael dobije potvrdu da su svi naši taoci, koji treba da budu pušteni sutra, preko granice u Izrael", rekla je Bedrosijan. Dva izvora iz Hamasa su rekla za AFP da ta grupa insistira da Izrael oslobodi sedam istaknutih Palestinaca u okviru, od kojih je oslobađanje najmanje jednog Izrael ranije odbacio. "Hamas insistira da konačna lista uključuje sedam visokih lidera, među kojima su najznačajniji Marvan Barguti, Ahmad Sadat, Ibrahim Hamed i Abas Al-Sajed", rekao je jedan izvor, što je potvrdio drugi izvor. Izvor je rekao da su grupa i njeni saveznici ipak "završili sve pripreme" za predaju Izraelu svih živih talaca koji se drže u Pojasu Gaze. Prema uslovima plana, Hamas treba da oslobodi preostalih 47 talaca – živih i mrtvih – koji su oteti 7. oktobra 2023. godine, tokom brutalnog prekograničnog napada Hamasa u kojem je ubijeno 1.219 ljudi, i koji je pokrenuo razornu kampanju Izraela u Gazi. Očekuje se da će Hamas takođe predati posmrtne ostatke vojnika poginulog 2014. godine tokom prethodnog rata u Pojasu Gaze. Među palestinskim zatvorenicima koji će biti pušteni, 250 je zatvoreno iz bezbednosnih razloga, uključujući mnoge osuđene za ubijanje Izraelaca, dok je oko 1.700 uhapsila izraelska vojska u Pojasu Gaze tokom rata. Posle posete Izraelu, Tramp i egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi predsedavaće samitom lidera iz više od 20 zemalja u egipatskom letovalištu Šarm el-Šeik na Crvenom moru. Egipatska predsednička kancelarija je saopštila da će cilj sastanka biti "okončanje rata u Pojasu Gaze, unapređenje napora za postizanje mira i stabilnosti na Bliskom istoku i uvođenje nove ere regionalne bezbednosti". Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) rekao je da će prisustvovati, kao i britanski premijer Kir Starmer )Keir), njegove kolege iz Italije i Španije, Đorđa Meloni (Gorgia) i Pedro Sančez (Sanches), kao i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron). Zvaničnici Izraela i Hamasa zvaničnik neće biti prisutan, potvrdili su predstavnici dve strane. Trećeg dana primirja neki kamioni humanitarne pomoći su ušli u Pojas Gaze, ali su stanovnici Kan Junisa, na jugu te teritorije, rekli su da su neke pošiljke u haosu opljačkali izgladneli stanovnici. Uprkos očiglednom napretku u pregovorima, posrednici i dalje imaju težak zadatak da obezbede dugoročno političko rešenje koje će dovesti do toga da Hamas preda svoje oružje. Izvor Hamasa blizak pregovaračkom odboru grupe rekao je u nedelju za AFP da ta grupa neće učestvovati u posleratnom upravljanju Pojasom Gaze, ali je odbacio pozive da Hamasu položi oružje. "Hamas pristaje na dugoročno primirje i da se njegovo oružje uopšte ne koristi tokom ovog perioda, osim u slučaju izraelskog napada na Gazu", rekao je izvor. Prema Trampovom planu, dok Izrael sprovodi delimično povlačenje iz Pojasa Gaze, biće zamenjen multinacionalnim snagama koje koordinira komandni centar u Izraelu pod vođstvom SAD. Palestinska uprava je spremna da sarađuje s Trampom i bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom (Tony Blair) u njihovim naporima da konsoliduju primirje u Pojasu Gaze i započnu obnovu, rekao je Bleru u nedelju visoki palestinski zvaničnik. Trampov plan za okončanje rata u Gazi predviđa mogućnost da Palestinska uprava, sa sedištem na Zapadnoj obali koju je okupirao Izrael, a koju predvodi predsednik Mahmud Abas, na kraju preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze, ali tek nakon što se reformiše. Abas je izgubio kontrolu nad Gazom 2007. kada je Hamas na silu proterao njegov Fatah. Trampov predlog kaže da Hamas mora da okonča svoju vladavinu Gazom i predviđa da teritorijom upravlja palestinski tehnokratski odbor kojim će predsedavati međunarodno telo kojim će on predsedavati, a u kojem će biti i Bler. Husein el Šeik, zamenik šefa Palestinske oslobodilačke organizacije, rekao je da se sastao sa Blerom kako bi razgovarali o budućnosti u Gazi i o tome kako da Trampov plan za "zaustavljanje rata u Gazi i uspostavljanje trajnog mira u regionu bude uspešan". U izraelskim napadima u Pojasu Gaze ubijeno je najmanje 67.809 ljudi, navode zdravstvene vlasti na toj teritoriji pod kontrolom Hamasa. Ujedinjene nacije smatraju da su ti podaci verodostojni. Izvori: AFP, Reuters