Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) obustavlja obradu imigrantskih viza za podnosioce zahteva iz 75 zemalja, saopštio je u sredu Stejt departmenta. Stejt department je na mreži X naveo da će obustaviti obradu useljeničkih viza za 75 zemalja čiji migranti koriste socijalnu pomoć američkog naroda u neprihvatljivo visokoj meri. O suspenziji obrada zahteva za vize prvo je javio Foks njuz (Fox News), pozivajući se na memorandum Stejt departmenta. Prema izveštaju Foks njuza, među tih 75 zemalja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija. Izveštaj Foks njuza je spomenula na X i portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karolone Leavitt) Od evropskih zemalja su na list i Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Jermenija, Moldavija i Rusija. Mada Stejt department još nije objavio zvaničnu listu, u jednom od postova na X je naveo da "pauza utiče na desetine zemalja – uključujući Somaliju, Haiti, Iran i Eritreju – čiji imigranti često postaju javni teret za Sjedinjene Države po dolasku". "Radimo na tome da se obezbedi da velikodušnost američkog naroda više neće biti zloupotrebljavana", dodao je Stejt department. Suspenzija obrade zahteva za usljeničke vize iz navedenih 75 zemalja će početi 21. januara, naveo je Foks njuz, dodajući da memorandum nalaže američkim ambasadama da odbiju vize prema važećem zakonu dok Stejt department preispituje svoje procedure. Suspenzija za obradu viza poklapa se s merama Trampove administracija protiv imigracije. Tramp je u novembru obećao da će "trajno pauzirati" migracije iz svih "zemalja trećeg sveta" posle pucnjave u blizini Bele kuće u kojoj je pokrenuo avganistanski državljanin i u kojoj je poginuo pripadnik Nacionalne garde. Na spisku su, prema Foks njuzu, i Alžir, Antigva i Barbuda, Avganistan, Bahami, Bangladeš, Barbados, Belize, Brazil, Butan, Demokratska Republika Kongo, Dominika, Egipat, Eritreja, Etiopija, Fidži, Gambija, Gana, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Iran, Irak, Jamajka, Jemen, Jordan, Južni Sudan, Kambodža, Kamerun, Kazahstan, Kirgistan, Kolumbija, Kuba, Kuvajt, Laos, Liban, Liberija, Libija, Maroko, Mjanmar, Mongolija, Nepal, Nikaragva, Nigerija, Obala Slonovače, Pakistan, Republika Kongo, Ruanda, Senegal, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Sijera Leone, Sirija, Somalija, Sudan, Sveta Lucija, Tajland, Tanzanija, Togo, Tunis, Uganda, Urugvaj, Uzbekistan, Zelenortska Ostrva. SAD su dugo odbijale vize ljudima kojima će verovatno na kraju biti potrebna državna socijalna pomoć, ali je Stejt department saopštio da će sada koristiti isto ovlašćenje za potpunu suspenziju imigracionih viza na osnovu nacionalnosti, naveo je AFP. Stejt department je u ponedeljak saopštio da je od Trampovog povratka poništio više od 100.000 viza, što je rekord za godinu dana. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost prošlog meseca saopštilo je da je Trampova administracija deportovala više od 605.000 ljudi i da je 2,5 miliona drugih otišlo samostalno.

U 2025. u Srbiji je zabeležen rekordni broj stranih državljana identifikovanih kao žrtve trgovine ljudima, navodi se u godišnjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Njih je u prošloj godini prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanove socijalne zaštite koju je Vlada Srbije osnovala 2012. bilo 23. "Od osnivanja Centra, prvi put se dogodilo da se najveći broj prijava (trgovine ljudima) odnosi na strane državljane, pa je to rezultiralo i najvećim brojem identifikovanih stranih državljana od kada postoji naša ustanova", stoji u izveštaju objavljenom 14. januara. Dodaju da se najveći broj prijava slučajeva trgovine ljudima, kada su u pitanju strani državljani u Srbiji, odnosio na sumnju na radnu eksploataciju (114 prijava), a zatim na seksualnu (53 prijave). Među stranim državljanima koji su u Srbiji identifikovani kao žrtve trgovine ljudima su državljani Zimbabvea, Indije, Kine, Filipina, Kenije, Bangladeša, Belorusije i Uzbekistana. U 2025. zabeležen je nastavak trenda porasta broja formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima, petu godinu zaredom. Ukupno su identifikovane 74 žrtve trgovine ljudima. Najveći broj čine državljani Srbije. "Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 69 odsto što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja", ukazuje se u izveštaju Centra. U Srbiji se 2024. prvi put pred sudom našao slučaj trgovine ljudima, poreklom iz Kine, o čemu je RSE izveštavao. Reč je o slučaju dve kineske državljanke u Boru koje je, takođe kineski državljanin, na prevaru, nudeći im posao, doveo u Srbiju, nakon čega ih je primoravao na seks sa kineskim državljanima u tom gradu. Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se drugu godinu zaredom u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta. U poslednjem, objavljenom u septembru 2025. navodi se da "trgovci ljudima eksploatišu žene iz Kine u seksualnoj trgovini, prvenstveno ciljajući potražnju za komercijalnim seksom od strane radnika na projektima koje finansira Kina, uključujući rudnike bakra". Vlasti u Srbiji nisu komentarisale navode iz izveštaja Stejt departmenta. Rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, Kina upravlja od 2018. kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine.

Iz Delegacije Evropske unije (EU) u BiH upozorili su da Bosna i Hercegovina u narednim sedmicama mora poduzeti hitne korake kako bi otklonila nedostatke u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, uoči isteka jednogodišnjeg perioda posmatranja od strane Radne grupe za finansijsko djelovanje (FATF). "Ukoliko ne bude ostvaren značajan napredak, postoji visoka vjerovatnoća da će FATF uvrstiti Bosnu i Hercegovinu na listu jurisdikcija pod pojačanim nadzorom (tzv. 'siva lista')", saopšteno je iz Delegacija EU u BiH. Bosna i Hercegovina ima rok do februara da preduzme konkretne mjere protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koje od nje zahtijevaju evropske institucije. Jednogodišnji period posmatranja uveden je u februaru 2025. godine, nakon što je komitet Vijeća Evrope MONEYVAL u decembru 2024. utvrdio niz sistemskih nedostataka u BiH. EU posebno naglašava neposredne posljedice mogućeg uvrštavanja na "sivu listu". "Uvrštavanje na sivu listu imalo bi neposredne i konkretne posljedice na poslovne subjekte, banke, platni promet, investicije i ekonomski kredibilitet BiH, te na pristup međunarodnim finansijskim tržištima", upozoravaju. EU poziva nadležne institucije da hitno usvoje dva zakona na državnom nivou — Zakon o oduzimanju i upravljanju imovinom te Zakon o ciljanim finansijskim sankcijama za terorizam, finansiranje terorizma i proliferaciju oružja za masovno uništenje — i da uspostave registar stvarnih vlasnika pravnih lica, uz koordinisano djelovanje entiteta i Brčko distrikta. "Potrebno je da nadležne institucije u BiH u narednim sedmicama hitno ulože dodatne napore, prije isteka jednogodišnjeg perioda posmatranja od strane FATF-a", dodaju. U saopštenju se pozdravljaju i dosadašnji pomaci: usvajanje Zakona o sprječavanju pranja novca i finansiranja terorizma, formiranje Stalnog koordinacionog tijela te donošenje Pravilnika o provedbi zakona. EU naglašava da su politička volja i efikasna koordinacija ključ za izbjegavanje negativnog ishoda. "Bosna i Hercegovina je pokazala da je napredak moguć kada postoji politička opredijeljenost i efikasna koordinacija", zaključili su. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, koji je BiH usvojila u februaru prošle godine, trebao je predstavljati ključni korak ka ispunjavanju evropskih standarda u ovoj oblasti. Međutim, nedostatak konkretnih akcija u njegovoj primjeni doveo je do toga da je BiH 2025. godine stavljena pod dodatnu kontrolu, i dobila spisak mjera koje mora da ispuni. Moneyval, tijelo Savjeta Evrope koje prati kako zemlje spriječavaju pranje novca i finansiranje terorizma, preporučio je 70 mjera za poboljšanje nadzora, pooštravanje kazni i jačanje pravne borbe protiv pranja novca u BiH, te će u februaru 2026. kontrolisati koliko se radilo na njihovoj primjeni. Oni blisko sarađuju sa FATF, međunarodnom organizacijom za praćenje pranja novca i finansiranje terorizma, te ispunjavanje standarda u ovim oblastima.

Sanirani su svi kvarovi na distributivnoj mreži, tako da je snabdevanje korisnika električnom energijom na teritoriji Srbije u potpunosti stabilno, saopštila je u sredu Elektrodistribucija Srbije (EDS) za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako se navodi u odgovoru 14. januara, glavni uzrok kvarova na distributivnoj mreži je veliko snežno nevreme koje je u zapadnoj Srbiji trajalo nekoliko dana. "Vlažan i težak sneg izazvao je na velikom broju lokacija padove stabala drveća, koji su bili van koridora dalekovoda, na provodnike i stubove distributivne mreže", navodi EDS. Dodaje se da su lociranje i sanaciju kvarova otežavali neprohodni putevi usled visokih nanosa snega koji su ponegde premašivali jedan metar, kao i činjenica da su popravke rađene u veoma teškim vremenskim uslovima. EDS navodi da je većina kvarova na distributivnoj mreži bila u brdsko-planinskom području zapadne Srbije, često na teško dostupnim lokacijama tokom nevremena. Oko 230 ekipa EDS-a sa više od 700 montera bilo je angažovano na saniranju kvarova usled nevremena na području zapadne Srbije. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je 14. januara da je vanredna situacija zbog posledica nevremena na snazi u osam lokalnih samouprava u Srbiji, kao i da na području četiri mesne zajednice u Majdanpeku u sredu nema električne energije. Vanredno je u Valjevu, Osečini, Malom Zvorniku, Krupnju, Majdanpeku, Sjenici, Ivanjici i delu teritorije opštine Lučani. Od 4. januara, kada je u Srbiji počeo ledeni talas, vatrogasci-spasioci su iz snega evakuisali 42 ljudi. Pojedina mesta bez struje su bila devet dana, kao što je slučaj sa selom Osečina na zapadu zemlje. Zbog ledenog talasa koji je počeo 4. januara, protekle sedmice u 15 opština u Srbiji bila je proglašena vanredna situacija. Struju danima nisu imali Majdanpek na istoku Srbije, delovi Bora, Kladova, Negotina, kao i zapadni krajevi Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine. Vremenske neprilike i nestanak električne energije doveo je i do nestašice pijaće vode u ruralnim krajevima u kojima se meštani snabdevaju uz pomoć električnih pumpi u bunarima. Prošle nedelje u Loznici protestovali su stanovnici mesta iz zapadne Srbije koji su bez struje i vode bili sedam dana za redom. Teška situacija bila je i u obližnoj Osečini i Valjevu gde je u petak bez struje bilo oko 8.400 domaćinstava. U susednom krupnju Krupnju bez električne energije bilo je 1.300 potrošača. Noćne temperature bile su do -17 stepeni Celzijusa. Ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović izjavila je u ponedeljak da 12. januara 0,35 odsto potrošača u Srbiji nema struju, odnosno 13.603 domaćinstava. U međuvremenu je taj broj smanjen.

Evropska komisija će u narednim danima odobriti prvu isplatu sredstava za Srbiju u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz pouzdanih izvora u ovoj instituciji. Srbija je već dobila sredstva u obliku predfinansiranja iz Plana rasta, a sada će dobiti i prvu redovnu isplatu. Prva isplata sredstava za Srbiju iznosiće 61 milion evra. Kako su precizirali izvori Evropske komisije, prvobitno je bilo planirano da prva tranša iznosi 112 miliona evra. Međutim, za isplatu punog iznosa Srbija je trebalo da ispuni sedam reformskih koraka. Prema izvorima Radija Slobodna Evropa, Srbija je do sada u potpunosti ispunila tri od sedam predviđenih reformi, zbog čega je Evropska komisija odlučila da iznos prve isplate umanji. Preostali deo sredstava biće isplaćen tek nakon što Srbija ispuni i ostale predviđene reformske obaveze. Srbija je, za sada, poslednja u nizu država za koje se smatra da su ispunile uslove i preduzele značajne reforme kako bi se uskladile sa standardima Evropske unije. Prvu isplatu iz ovog paketa već su u oktobru prošle godine dobile Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. Bez sredstava iz ovog paketa za sada su ostale Bosna i Hercegovina i Kosovo. Evropska komisija je Reformsku agendu Bosne i Hercegovine odobrila tek u decembru, a finansijska sredstva, uključujući i predfinansiranje, mogu početi da se isplaćuju tek nakon što relevantni sporazumi stupe na snagu i nakon što budu ispunjeni svi uslovi. Kosovo, sa druge strane, još uvek nije usvojilo sporazume o kreditima sa Evropskom komisijom, zbog institucionalne krize koja je obeležila čitavu prethodnu godinu i nefunkcionalnosti Skupštine. Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region. Ukupna vrednost paketa iznosi šest milijardi evra, od čega su četiri milijarde u obliku povoljnih kredita, dok su dve milijarde bespovratna sredstva. Sredstva će se raspodeljivati u skladu sa brojem stanovnika i bruto domaćim proizvodom svake zemlje. Prema preliminarnim planovima, Albaniji je namenjeno 922,1 milion evra, Bosni i Hercegovini 1 milijarda i 85 miliona evra, Kosovu 882,6 miliona evra, Crnoj Gori 383,5 miliona evra, Severnoj Makedoniji 750,4 miliona evra, dok je za Srbiju predviđeno 1 milijarda i 586,4 miliona evra. Svi projekti finansirani iz Plana rasta moraju biti završeni do kraja 2027. godine, a produženje rokova neće biti moguće. Bosna i Hercegovina je u julu prošle godine izgubila 108 miliona evra jer nije ispunila rokove za donošenje reformske agende. U takvim slučajevima, izgubljena sredstva se preraspodeljuju drugim državama u regionu.

Evropska komisija (EK) usvojila je u sredu paket zakonodavnih predloga kojim se obezbeđuje kontinuirana finansijska podrška Ukrajini tokom tekuće i naredne godine. Kako je saopštila ova institucija, ovaj korak predstavlja važnu prekretnicu u snažnoj i dugoročnoj podršci Evropske unije(EU) Ukrajini u njenoj odbrani od ruske agresije. Predlog obuhvata uspostavljanje novog zajma za Ukrajinu u iznosu od 90 milijardi evra. Reč je o rezultatu dogovora koji su lideri država članica Evropske unije postigli na samitu u decembru 2025. godine, kako bi se Ukrajini obezbedila ova sredstva i izbegao finansijski manjak, procenjen na 70 milijardi evra, sa kojim bi se Kijev suočio već u aprilu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) podsetila je da se uskoro obeležava četvrta godišnjica ruske agresije na Ukrajinu, ističući da Rusija ne pokazuje znakove popuštanja. "Nema znakova kajanja. Nema znakova traženja mira. Naprotiv. Tokom božićnih praznika Rusija je intenzivirala napade, ubijajući civile i pogađajući energetsku infrastrukturu. Ovo mora prestati. Svi želimo mir za Ukrajinu, ali da bi do njega došlo, Ukrajina mora biti u snažnoj poziciji. Zato smo se jesenas dogovorili da pokrijemo vojne i budžetske finansijske potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu", poručila je predsednica EK. Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, ova finansijska obaveza biće realizovana kroz ograničeni kredit od 90 milijardi evra za period 2026–2027, poznat kao Zajam za podršku Ukrajini. Predložena podrška strukturirana je u dve komponente: oko dve trećine sredstava, odnosno 60 milijardi evra, namenjeno je vojnoj pomoći, dok bi preostala trećina, u iznosu od 30 milijardi evra, bila obezbeđena kao opšta budžetska podrška. Ovaj predlog treba da potvrde i odobre Evropski parlament i Savet EU. "Danas pokazujemo našu kontinuiranu i nepokolebljivu podršku Ukrajini. Sada računamo na Evropski parlament i Savet EU da se brzo usaglase o ovim predlozima, kako bismo osigurali da Ukrajina dobije prvu isplatu već u aprilu", navela je Fon der Lajen. Kako se dalje navodi u saopštenju EK, ova pomoć će omogućiti Ukrajini da ojača svoje odbrambene kapacitete, obezbedi neometano funkcionisanje države i osnovnih javnih usluga, ali i da poveća otpornost zemlje i unapredi njenu integraciju sa evropskom odbrambenom industrijskom bazom. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, paket podrške koji je predstavila Evropska komisija pokriva oko dve trećine ukupnih finansijskih potreba Ukrajine u naredne dve godine. "Zbog toga je i dalje neophodna kontinuirana i koordinisana podrška međunarodnih partnera", navodi se u saopštenju EK.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 14. januara tokom posete Abu Dabiju da je sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom razgovarao o Naftnoj industriji Srbije (NIS). Razgovori su vođeni usred pregovora o prodaji ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), što je ključni uslov da najveća naftna kompanija bude skinuta sa liste sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kao moguće kupce ruskog udela zvaničnici u Srbiji pominjali su mađarsku MOL Grupu i ADNOC, naftnu kompaniju iz Emirata. Vučić je rekao da se nada da će u preuzimanje ruskog udela biti uključena oba aktera, i Mađarska i UAE. "Ja znam odgovor na to pitanje, ali ne mogu to da izgovorim pre nego što oni (u NIS-u) pošalju svoje terms sheet (sporazum o uslovima) OFAC-u (Kancelarija Ministarstva finansija SAD za kontrolu inostrane imovine)", rekao je Vučić na novinarsko pitanje dokle se stiglo u pregovorima o NIS-u. U međuvremenu, kako je saopštilo ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, u Beograd 15. januara dolazi ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto. On bi, kako je saopšteno, trebalo da se sastane sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović. NIS se do sada nije oglašavao o tome sa kim se vode pregovori o prodaji udela koji u NIS-u drže ruske kompanije Gasprom njeft i Intelligence. Delegacija MOL-a je početkom januara obišla Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. U MOL Grupi su za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. januara naveli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Ipak, nisu konkretno odgovorili na pitanje da li razmatraju preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u. Transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu ponovo je uspostavljen 13. januara, potvrđeno je za RSE u Jadranskom naftovodu, kojim se sirova nafta od Hrvatske doprema do rafinerije u sastavu NIS-a. I NIS i JANAF su od američkih vlasti dobili licencu za nastavak rada do 23. januara dok traju pregovori o prodaji ruskog udela u NIS-u.

Kosovske vlasti uhapsile su u sredu muškarca pod sumnjom da je krajem maja 2023. učestvovao u napadu na vojnike misije NATO-a (KFOR) i policiju Kosova, tokom protesta ispred opštine Zvečan. Specijalno tužilaštvo Kosova je u kratkom saopštenju navelo da se radi o osobi pod inicijalima S.R. uhapšenoj u zajedničkoj akciji tužilačkih i policijskih istražitelja iz Direkcije za teška krivična dela i organizovani kriminal. "Izvršen je pretres u stanu osumnjičenog, gde su pronađeni materijalni dokazi koji će poslužiti tokom krivičnog postupka", navedeno je u saopštenju. Uhapšenom je određen pritvor do 48 sati zbog sumnje da je počinio krivično delo "protivustavne aktivnosti, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom, učešće u masi koja je izvršila krivično delo huliganstvo, kao i napad na službena lica". Tužilaštvo je saopštilo da će od suda u Prištini zatražiti da osumnjičeni bude zadržan u pritvoru dok se istraga protiv njega nastavlja. U sukobu Srba i KFOR-a povređeno je preko 100 osoba na obe strane. Nasilje u Zvečanu je izbilo nakon što su lokalni Srbi protestovali protiv dolaska na vlast albanskih gardonačelnika, koji su na izborima pobedili jer su ih Srbi bojkotovali nakon izlaska iz kosovskih institucija. Kosovske vlasti su do sada uhapsile i optužile na desetine osumnjičenih za nasilje u Zvečanu. Nekoliko osoba je osuđeno nakon sporazuma sa tužilaštvom o priznanju krivice. Kosovo je za nasilje u Zvečanu optužilo Srbiju navodeći da su ga izazvale "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Beograd je te optužbe odbacio, navodeći da je Vlada Kosova pokušavala da uvuče Srbe u novi sukob sa NATO-om. NATO je u više navrata pozvao da se počinioci nasilja izvedu pred lice pravde.

Peter Sorensen – specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije – boravi u Prištini u srijedu na sastancima s liderima zemlje, prije planiranog odlaska u Srbiju u nastojanju da postigne napredak u normalizaciji odnosa između dvije susjedne države. Sorensen se najprije sastao s premijerom u ostavci, Albinom Kurtijem, u zgradi Vlade Kosova rano ujutro. Kasnije ga je primila predsjednica zemlje, Vjosa Osmani, u svom kabinetu. Nakon sastanaka nisu najavljene izjave za medije. Sorensen bi se trebao sastati i s kosovskom opozicijom kasnije tokom dana. Nakon sastanaka u Prištini, Sorensen će otputovati u Beograd na razgovore s liderima Srbije. Njegova posjeta Kosovu dolazi u trenutku kada zemlja očekuje formiranje novih državnih institucija nakon prijevremenih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra – koje je uvjerljivo dobio pokret Samoopredjeljenje Albina Kurtija. Ovo je njegova prva posjeta otkako mu je mandat produžen za još dvije godine kao izaslaniku za dijalog o normalizaciji odnosa između dvije susjedne zemlje. Tokom prvog mandata održao je samo dva sastanka na nivou glavnih pregovarača, koji nisu dali rezultate. Nedostatak napretka u dijalogu tada se uglavnom pripisivao unutrašnjim političkim dešavanjima u Kosovu i Srbiji, a ne nedostatku angažmana evropskog posrednika. Malo ko u Briselu vjeruje da će Kosovo i Srbija uskoro biti spremne da se ozbiljno uključe u dijalog o normalizaciji odnosa. Vjeruje se da će Kaja Kallas, koja još nije posredovala ni u jednoj rundi dijaloga na najvišem političkom nivou, pokušati postići napredak na Zapadnom Balkanu nakon teškog početka koji je imala kao glavna diplomatkinja EU. Zbog činjenice da je Brisel često bio izostavljen iz procesa u pitanjima poput mirovnih pregovora za Ukrajinu, rata u Gazi i situacije u Iranu, zvaničnici EU-a u šali kažu da bi postizanje sporazuma između Kosova i Srbije moglo biti "najlakši plod" koji blok može ubrati u ovom trenutku. Kosovo i Srbija su već postigle dogovor o putu ka normalizaciji, poznat kao Ohridski sporazum, 2023. godine, ali ga ne provode. Iako sporazum nije potpisan, Evropska unija insistira da je obavezujući za obje strane. Ovaj sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, te zahtijeva od Prištine i Beograda da provedu sve ranije dogovore postignute tokom 15 godina dijaloga.

Broj poginulih u protestima u Iranu dostigao je 2.403, saopštila je HRANA, grupa za ljudska prava sa sjedištem u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Taj broj i dalje raste jer vjerski lideri Islamske Republike pokušavaju ugušiti najveći talas antivladinih protesta u posljednjim godinama, što izaziva prijetnje intervencijom SAD-a. Američki predsjednik Donald Trump pozvao je Irance da nastave proteste, obećavši im da će im pružiti pomoć. HRANA je u srijedu navečer saopštila da je do sada potvrdila smrt 2.403 demonstranta, 147 osoba povezanih s Vladom, 12 maloljetnika mlađih od 18 godina i devet civila koji nisu učestvovali u protestima. Jedan iranski zvaničnik izjavio je u utorak da je oko 2.000 ljudi ubijeno. Ovo je prvi put da vlasti daju ukupnu procjenu žrtava iz dvosedmičnih nereda širom zemlje. "Pomoć stiže"Na pitanje šta je mislio kada je rekao "pomoć stiže", Trump je odgovorio novinarima da to sami moraju shvatiti. Trump je izjavio da je vojna akcija jedna od opcija koje razmatra kako bi kaznio Iran zbog gušenja protesta. U intervjuu za CBS News, Trump je rekao da će SAD preduzeti "vrlo snažne mjere" protiv Irana ako režim počne vješati demonstrante. "Ne želimo da ono što se dešava u Iranu traje", rekao je. "Neće se završiti dobro". Dodao je da administracija čeka zvaničnu potvrdu broja demonstranata ubijenih od strane iranskih snaga sigurnosti. Trump je uveo carine na uvoz od 25 posto na proizvode iz svake zemlje koja trguje s Iranom – koji je veliki izvoznik nafte. Kina, koja kupuje najveći dio iranskog izvoza nafte, odmah je kritikovala ovaj potez. Tokom telefonskog razgovora u subotu, izraelski premijer Benjamin Netanyahu i američki državni sekretar Marco Rubio razgovarali su o mogućnosti američke intervencije u Iranu, prema izvoru iz Izraela prisutnom na razgovoru, prenosi Reuters. Iran je obećao da će uzvratiti na svaki napad gađanjem Izraela i američkih baza i brodova. Neredi, izazvani teškim ekonomskim uslovima, predstavljaju najveći unutrašnji izazov za iranske lidere u posljednje tri godine i dešavaju se u vrijeme rastućeg međunarodnog pritiska na Iran zbog njegovih nuklearnih i balističkih raketnih programa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključio se u kampanju premijera Mađarske Viktora Orbana za parlamentarne izbore učešćem u promotivnom spotu sa još deset političara, među kojima su premijeri nekoliko zemalja, ali i lideri nemačke i francuske krajnje desnice. U spotu za izbore, koji su raspisani za 12. april, podršku Orbanu pružaju premijeri Italije, Češke i Izraela - Đorđa Meloni, Andrej Babiš i Benjamin Netanjahu, koji se najčešće označavaju kao desni populisti. Među političarima su, međutim, i opozicioni lideri sa krajnje desnice u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Austriji - kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel, liderka Nacionalnog okupljanja u parlamentu Francuske Marin Le Pen, i predsednici španske stranke Voks i Slobodarske partije Austrije, Santjago Abaskal Konde i Herbert Kikl. U promotivnom spotu Orbanove partije Fides pojavljuju se i desničarski predsednik Argentine Havijer Milei, zamenik premijera Italije Mateo Salvini, koji je i lider nacionalističke stranke Liga, i bivši poljski premijer Mateuš Moravjecki, koji je sada predsednik panevropske Stranke evropskih konzervativaca i reformista. Spot, koji je Orban objavio na Iksu, počinje govorom američkog glumca i komičara Roba Šnajdera, koji je na izborima u SAD 2024. prvo podržao Roberta Kenedija Juniora, sada ministra zdravlja, a zatim kandidata republikanaca Donalda Trampa. Vučić u spotu kaže: "Nadam se da će naredni izbori mnogo značiti svima nama, što znači da ćemo svedočiti još jednoj pobedi Fidesa". Predsednik Mađarske Tamaš Šujok objavio je u utorak da će parlamentarni izbori biti održani 12. aprila. Prvi put od povratka na vlast 2010. godine, Orban se suočava sa snažnim protivnikom - Peterom Mađarom, čija je konzervativna Stranka poštovanja i slobode (TISZA), prema većini anketa, u prednosti nad Fidesom. Mađar, bivši dugogodišnji član Orbanovog Fidesa (2002-2024), obećava jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije i pružanje biračima jasne alternative sadašnjoj vlasti. Aleksandar Vučić i Viktor Orban održavaju dobre odnose od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Više puta su isticali da su odnosi Srbije i Mađarske na "vrhunskom i istorijskom nivou", Orban je glavni zagovornik brzog ulaska Srbije u Evropsku uniju, dok ga Vučić naziva "velikim prijateljem". Vučića i Orbana veže i partnerstvo sa Savezom vojvođanskih Mađara, vladajućom partijom Mađara u Srbiji. SVM je sestrinska partija Orbanovom Fidesu, a u Srbiji je deo vlasti sa Vučićevim SNS-om.

Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo je u utorak ocenio da su predlozi pravosudnih i zakona u oblasti tužilaštva, koje je podneo poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), u skladu sa Ustavom Srbije, javlja Beta. O tim pravnim aktima bi poslanici u parlamentu trebalo da počnu raspravu u sredu, 14. januara. Predlog je kritikovao deo opozcije, a kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) je ocenio da odlučivanje o zakonima o pravosuđu "protivno redovnoj proceduri" predstavlja "negativan presedan". Poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, koji je i predsednik Odbora za pravosuđe, izašao je u javnost krajem novembra sa inicijativom da se tužilaštvo, u čijoj su nadležnosti borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, "reorganizuje" i podvede pod Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao posebno odeljenje. Reč je o tužilaštvu čijim su istragama moguće korupcije i zloupotrebe službenog položaja obuhvaćeni predstavnici vlasti i članovi vladajućeg SNS-a. Šta kaže opozicija?Tokom sednice odbora 13. januara, poslanik opozicione stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Petrović je kritikovao te predloge, te ocenio da nisu u interesu građana već predstavnika SNS-a. Kazao je i da su ti zakonski predlozi suprotni Ustavu Srbije koji, kako je naveo, garantuje vladavinu prava i da je sudstvo nezavisno. Prema oceni odbora, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je u skladu sa Ustavom Srbije. Predlozi zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva i o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, su, po odboru, takođe u skladu sa Ustavom. Odbor je podržao i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i o izmeni Zakona o sudijama. Šta kaže Vrhovno javno tužilaštvo?Povodom sednice Odbora za pravosuđe u utorak se oglasio i Kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), koji je ocenio da odlučivanje o zakonima o pravosuđu "protivno redovnoj proceduri" predstavlja "negativan presedan" u pogledu napretka u reformama javnog tužilaštva i sudstva u Srbiji. "Ukoliko navedeni predlozi budu usvojeni, Кolegijum smatra da će time biti značajno narušeno ustavno ustrojstvo javnog tužilaštva kao samostalnog državnog organa koji vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenog međunarodnog ugovora, zakona i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava", kazali su iz tužilaštva. Dodali su da su određene odredbe predloga zakona u suprotnosti sa načelima i odredbama Ustava Srbije i da bi njihovo usvajanje predstavljalo odustajanje od izgradnje savremenog javnog tužilaštva. "U slučaju usvajanja navedenih predloga dovodi se u pitanje rezultat Ustavnog referenduma iz 2022. godine kada su građani Srbije doneli odluku da podrže izmene Ustava radi jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva", piše u saopštenju. Zašto vlast želi reorganizaciju?Inicijativa Srpske napredne stranke o reorganizaciji tužilaštva dolazi nakon optužbi i uvreda na račun Tužilaštva za organizovani kriminal, koje su proteklih nekoliko meseci iznosili najviši predstavnici izvršne vlasti. U tome je, između ostalih, učestvovao i predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić, koji je tužioce TOK-a u izjavi 3. novembra nazvao "kriminalnom bandom". Iste reči koristi i ministar kulture Nikola Selaković, koji je u svojstvu osumnjičenog obuhvaćen istragom TOK-a u slučaju "Generalštab". Inicijativa Mrdića, za koju ima podršku ministra pravde Nenada Vujića se, pored Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosi i na Tužilaštvo za ratne zločine, koje takođe radi samostalno. U izjavi koju je 25. novembra prenela Radio-televizija Srbije (RTS), Mrdić je ta dva tužilaštva nazvao "hibridnim" navodeći da im je "prošlo vreme" i da su "relikt prošlosti". Identične izraze upotrebio je četiri dana kasnije ministar pravde Nenad Vujić.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Srbije i Kosova Peter Sorensen posetiće Prištinu i Beograd ove nedelje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS). Sorensen će posetu započeti 14. januara u Prištini, dok će dan kasnije, 15. januara, boraviti u Beogradu. Prema najavama iz Brisela, očekuje se da evropski posrednik održi sastanke s najvišim političkim rukovodstvima obe strane. Dok su susreti sa kosovskim liderima potvrđeni, izvori u Briselu navode da je agenda posete Beogradu još u fazi finalizacije. To će biti prva poseta danskog diplomate od preuzimanja drugog mandata na funkciji izaslanika EU za dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Tokom prvog mandata, koji je trajao godinu dana, Sorensen je organizovao svega dva sastanka na nivou glavnih pregovarača, koji nisu rezultirali konkretnim pomacima. Nedostatak napretka u dijalogu u briselskim krugovima pripisuje se pre svega unutrašnjim političkim okolnostima u Srbiji i na Kosovu, a ne nedovoljnom angažovanju evropskog posrednika. Sorensen će razgovarati sa kosovskim rukovodstvom neposredno nakon vanrednih izbora održanih 28. decembra. U Briselu postoje očekivanja da će, nakon formiranja nove vlade u Prištini, proces dijaloga biti oživljen, kao i da bi mogao uslediti sastanak na najvišem političkom nivou. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas), koja ovu funkciju obavlja od decembra 2024, još nije organizovala sastanke lidera u okviru dijaloga. Kao razlog se kontinuirano navode složene političke okolnosti u obe sredine, uključujući politički zastoj na Kosovu tokom 2025. godine, kao i nestabilnu situaciju u Srbiji usled studentskih protesta koji traju od novembra 2024. godine. Međutim, nakon izbora na Kosovu i jasne pobede Pokreta Samoopredeljenje, Evropska unija ocenjuje da su stvoreni uslovi za razmatranje organizovanja nove runde dijaloga na nivou lidera, neposredno po konstituisanju novih institucija na Kosovu. Evropska unija je u kontinuitetu apelovala i na Kosovo i na Srbiju da pokažu konstruktivan pristup dijalogu. U zaključcima iz decembra 2025. godine, Savet ministara EU pozdravio je spremnost visoke predstavnice Kaje Kalas da sazove sastanak dijaloga na visokom nivou čim se steknu povoljni uslovi. Od strana je zatraženo da iskoriste ovu priliku kako bi se postigli konkretni rezultati ka sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom. Poslednji susret lidera Srbije i Kosova održan je u septembru 2023. godine. U februaru iste godine lideri su postigli sporazum o putu ka normalizaciji, dok je aneks o njegovoj primeni dogovoren u martu na sastanku u Ohridu. Do sada nije bilo značajnog napretka u sprovođenju dogovorenog, iako Evropska unija kontinuirano poziva na punu implementaciju svih tačaka sporazuma, bez dodatnih odlaganja.

Rusija je u velikom veliki vazdušnom napadu na Ukrajinu pogodila kritične energetske objekte, uključujući termoelektranu, dok su temperature širom zemlje pale na minus 15 stepeni Celzijusa. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija u noći između ponedeljka i utorka upotrebila skoro 300 dronova, kao i 18 balističkih i sedam krstarećih raketa. "Situacija u Kijevskoj oblasti je teška – nekoliko stotina hiljada domaćinstava je trenutno bez struje", rekao je Zelenski u objavi na X. Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je izvelo "masovan udar" na ukrajinske energetske objekte, navodeći da ih koristi ukrajinska vojska i vojno-industrijski kompleks. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha optužio je Rusiju da namerno napada energetsku infrastrukturu kako bi civili ostali bez struje, vode i grejanja usred ekstremno niskih temperatura. "Rusija namerno pokušava da nametne životne uslove sračunate da dovedu do fizičkog uništenja ukrajinskog naroda", napisao je na X, dodajući da takav čin potpada pod definiciju Člana II (c) Konvencije o genocidu. Vodeći privatni snabdevač energije u Ukrajini DTEK saopštio je da su ruske rakete pogodile termoelektranu tokom noći usred niskih temperatura, što je osmi veliki napad na njegove objekte od oktobra 2025. godine. Državni snabdevač energije Ukrenergo saopštio je u utorak da je ruski napad raketama i dronovima ciljao energetska postrojenja u nekoliko regiona, ostavljajući mnoge potrošače bez struje u Kijevu i Kijevskoj oblasti, kao i u Černigovskoj, Dnjepropetrovskoj, Zaporožkoj, Žitomirskoj, Harkivskoj i Donjeckoj oblasti. Dodao je da su započeti hitni radovi na popravci i obnovi gde god to bezbednosni uslovi dozvoljavaju. Regionalni guverner je izvestio da su u ruskom napadu na Harkivsku oblast poginule četiri osobe, dok je nekoliko povređeno. "Broj ljudi poginulih u neprijateljskom napadu na periferiji Harkiva dostigao je četiri", objavio je Oleg Sinjegubov na Telegramu. "Bez ikakve vojne svrhe, Rusija je ispalila rakete na poštanski terminal u Korotiču, u Harkivskoj oblasti, ubivši četiri osobe", naveo je Zelenski. Gradonačelnik Harkiva Igor Terehov rekao je da je ruski dron pogodio dečju medicinsku ustanovu, izazvavši požar. Noćni napadi pogodili su i druge ukrajinske regione, uključujući grad Odesu na jugu Ukrajine. Regionalni guverner Serhij Lisak rekao je da su oštećene stambene zgrade, bolnica, škola i vrtić, a da je najmanje pet ljudi ranjeno u dva talasa napada. Moskva je više puta tvrdila da ne napada civilnu infrastrukturu Ukrajine uprkos sve većem broju dokaza koji govore suprotno. Podaci pokazuju da su ruske snage intenzivirale napade na energetsku i gasnu infrastrukturu Ukrajine početkom jeseni 2025. prekidajući snabdevanje tokom grejne sezone. Jurij Sljusar, guverner Rostovske oblasti na jugu Rusije, rekao je da ruski sistemi protivvazdušne odbrane pokušavaju da odbiju ukrajinski vazdušni napad na Taganrog. Kasnije je dodao da je, prema novijim izveštajima, protivvazdušna odbrana oborila sedam dronova i da nije bilo prijavljenih žrtava. Ukrajinska služba bezbednosti potvrdila je napad, navodeći da je zajedno s jedinicom mornarice pogodila fabriku za proizvodnju dronova u Taganrogu.

Američka ambasada u Prištini saopštila je u utorak da je spremna da ojača partnerstvo s budućom kosovskom vladom i da ponovo pokrene strateški dijalog između dve zemlje. Međutim, u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, ambasada je naglasila da će realizacija tog cilja zahtevati poteze Vlade Kosova koji "unapređuju zajedničku agendu za regionalni mir i regionalnu stabilnost", kao i "međusobni ekonomski prosperitet". Ambasada je to navela u odgovoru na pitanje kako SAD planiraju da sarađuju s budućom kosovskom vladom, koja bi trebalo da bude formirana posle prevremenih parlamentarnih izbora 28. decembra. Na tim izborima, Pokret Samoopredeljenje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je vipe od 51 odsto glasova. Ta partija je saopštila da joj je cilj brzo formiranje novih institucija. Brojanje glasova je završeno 9. januara, ali izborni proces još nije zvanično okončan, zbog zakonskih rokova za žalbe i potvrđivanje rezultata. Kurti i Samoopredeljenje predvodili su kosovsku vladu u periodu 2021–2025. godine. Prošla godina je uglavnom protekla s vladom u tehničkom mandatu, pošto Kurti – uprkos pobedi na izborima 9. februara 2025. – nije uspeo da formira novu vladu, što je dovelo do raspuštanja Skupštine i prevremenih izbora. Tokom prethodnog mandata, njegova Vlada se često suočavala s kritikama međunarodnih partnera, posebno zbog poteza koji su opisani kao nekoordinisani i jednostrani. Od zatvaranja većine srpskih institucija na Kosovu do ukidanja upotrebe srpskog dinara, takvi potezi su smatrani štetnim za srpsku zajednicu i kao faktorom koji je povećao tenzije na severu zemlje. Kritike su išle toliko daleko da se govorilo o potresima u odnosima Kosova i SAD. Kurti je, međutim, više puta isticao da SAD ostaju glavni partner Kosova, iako je priznao da postoje razlike u pristupu po nekim pitanjima. Prošle godine, SAD su preduzele jednu od najoštrijih mera protiv Kosova, suspendujući Strateški dijalog između dve zemlje, mehanizam koji ima za cilj produbljivanje bilateralnih odnosa. Vašington je tu odluku povezao s postupcima kosovske tehničke Vlade u vreme institucionalne blokade i porasta tenzija u zemlji, ali je Vlada odbacila kritike.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) poručio je u utorak da bi realizacija najava američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) o preuzimanju Grenlanda predstavljala "neviđenu situaciju u NATO-u". "Najmanje što možemo da kažemo jeste da bi to bila zaista situacija bez presedana u istoriji NATO-a i u istoriji bilo kog odbrambenog saveza u svetu", naglasio je Pistorijus. On je potvrdio da se saveznici pripremaju i da razmatraju, kako je rekao, alternative i različite opcije, ali je priznao da se te diskusije odvijaju van pažnje javnosti. Ove izjave Pistorijus dao je nakon susreta sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas (Kallas). Kalas je priznala da su se odnosi Evropske unije (EU) sa američkom administracijom promenili. "Sjedinjene Američke Države su nezamenjiv saveznik, ali je takođe jasno da naši odnosi nisu tako dobri kao što su nekada bili", izjavila je Kalas u Berlinu. "U svakom savezu postoje trenuci otvorenog neslaganja, ali Evropa neće odbaciti 80 godina transatlantskih odnosa. Od Gaze do borbe protiv ISIS-a, kao i suprotstavljanja kineskim prinudnim ekonomskim praksama – Evropa i Sjedinjene Države su jače kada delujemo zajedno", poručila je Kalas. Predsednik SAD je početkom januara najavio nameru da preuzme Grenland. Strateška lokacija ostrva između Evrope i Severne Amerike čini ga kritičnim mestom za američki sistem odbrane od balističkih raketa, budući da je na najkraćoj trasi za rakete između Rusije i SAD. Njegovo mineralno bogatstvo takođe je u skladu sa ambicijom Vašingtona da smanji zavisnost od kineskog izvoza. Tramp je u više navrata izjavio da SAD trebaju preuzeti kontrolu nad Grenlandom iz strateških i bezbednosnih razloga. On smatra Grenland ključnim za bezbednost SAD i Zapada zbog njegovog položaja na Arktiku. Kontrola nad Grenlandom bi pomogla SAD da se suprotstavi sve većoj ruskoj i kineskoj aktivnosti na Arktiku, uključujući vojno prisustvo i pristup brodskim rutama. Predstavnici Grenlanda su više puta poručili da ne žele da postanu deo Sjedinjenih Američkih Država. Lideri vodećih evropskih zemalja izrazili su podršku Danskoj i Grenlandu, navodeći u zajedničkom saopštenju da ovo arktičko ostrvo pripada njegovom narodu. Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalni član NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u zapadnom vojnom savezu. Premijerka Danske Mete Frederiksen (Mette) upozorila je da bi eventualno američko preuzimanje Grenlanda, prema njenim rečima, značilo kraj NATO-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. januara da se neće sastati sa predstavnicima delegacije Evropskog parlamenta, koji bi od 22. do 24. januara trebalo da borave u Beogradu. Vučić je u izjavi novinarima iz Srbije tokom posete Abu Dabiju rekao da neće biti u Srbiji tokom najavljene posete evroparlamentaraca i da ima zakazane "druge obaveze" u Davosu u Švajcarskoj, gde će prisustvovati Svetskom ekonomskom forumu. "Niti su nas pitali, niti su nas obavestili", rekao je Vučić. On je dodao da delegacija Evropskog parlamenta u Srbiju dolazi "nepozvana". "Ja ne želim da ih vidim. Računajte – da sam u Srbiji, ali da ne želim da razgovaram sa njima", rekao je Vučić. Predsednica parlamenta Ana Brnabić je dan ranije izjavila da delegacija Evropskog parlamenta dolazi bez poziva, te da se ona neće sastati sa njima pošto će tada biti u Estoniji. Prema njenim rečima, delegaciju Evropskog parlamenta će u ime Skupštine Srbije primiti poslanice nadležne za evropske integracije i spoljnu politiku. Misija Evropskog parlamenta u Beograd stiže nakon što je u oktobru 2025. Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji kojom se podržava pravo građana na mirne proteste i najoštrije osuđuje talas nasilja pod pokroviteljstvom države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja. Antivladini protesti u Srbiji, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, traju više od godinu dana. U rezoluciji Evropskog parlamenta o "Polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon novosadske tragedije" se ocenjuje da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija u zemlji. Vlast u Beogradu odbacuje odgovornost za pad nadstrešnice. Kada je reč o zahtevu za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, prema najavama predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, oni bi trebalo da budu održani u 2026. godini, ne precizirajući kada bi oni mogli biti raspisani.

Evropska komisija (EK) uskoro će predložiti sankcije protiv predstavnika vlasti u Iranu odgovornih za represiju nad demonstrantima, saopštila je predsjednica ove institucije Ursula fon der Lajen (von der Leyen). "Rastući broj žrtava u Iranu je užasavajući. Nedvosmisleno osuđujem prekomjernu upotrebu sile i kontinuirano ograničavanje sloboda. Evropska unija je već u cijelosti uvrstila Korpus islamske revolucionarne garde u svoj režim sankcija za kršenje ljudskih prava", poručila je predsjednica EK, ističući da evropske institucije stoje uz narod Irana koji "hrabro maršira za svoju slobodu". Pripremu novih sankcija protiv iranskih vlasti potvrdila je i visoka predstavnica EU za vanjsku politiku i sigurnost Kaja Kalas. "Hrabrost iranskog naroda je zadivljujuća. Režim ima dugu historiju brutalnog gušenja protesta i niko ne zna šta će donijeti naredni dani. Oštar i brutalan odgovor sigurnosnih snaga je neprihvatljiv i razotkriva režim koji se boji vlastitog naroda", izjavila je Kalas u Berlinu, nakon razgovora s njemačkim ministrom odbrane Borisom Pistoriusom. Sankcije protiv Irana već su na snazi u Evropskoj uniji i uvedene su protiv pojedinaca odgovornih za kršenje ljudskih prava, širenje nuklearnog oružja te podršku Teherana ruskom ratu protiv Ukrajine. Kako je objasnila Kalas, EU sada radi na dodatnim sankcijama u svjetlu represije nad građanima koji gotovo tri sedmice demonstriraju. Kao odgovor na represiju protiv građana, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola (Metsola) je 12. januara donela odluku da iranskim diplomatama zabrani ulazak u prostorije EP-a u Briselu, Luksemburgu i Strazburu. Odluku je obrazložila brutalnim obračunom teheranskog režima s demonstrantima. U pismu koje je uputila poslanicima Evropskog parlamenta navodi se da je donela odluku da svim diplomatama, osoblju diplomatskih misija, vladinim zvaničnicima i predstavnicima Islamske Republike Iran zabrani ulazak u sve prostorije Evropskog parlamenta. Aktuelni protesti, koji su započeli krajem decembra, predstavljaju jedan od najvećih izazova za klerikalnu vlast još od Islamske revolucije 1979. godine. Ustanak je prvobitno pokrenut zbog galopirajuće inflacije i pada vrijednosti nacionalne valute, ali se ubrzo proširio u šire antivladine proteste. Organizacije za ljudska prava tvrde da su vlasti sprovele brutalno gušenje demonstracija, tokom kojih je poginulo više od 600 ljudi. Reuters, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, izvijestio je da broj stradalih iznosi oko 2.000.

Grupe za ljudska prava tvrde da se Iran sprema da pogubi prvog antivladinog demonstranta optuženog u nedavnom talasu nemira, dok lideri širom svijeta izražavaju zabrinutost zbog nasilnog gušenja protesta. Organizacije, uključujući Iran Human Rights sa sjedištem u Norveškoj, citirale su izvore koji navode da će 26-godišnji Erfan Soltani, optužen za "vođenje rata protiv Boga" zbog svoje uloge u protestima koji potresaju zemlju od kraja prošlog mjeseca, biti pogubljen 14. januara, šest dana nakon hapšenja. Aktuelni protesti predstavljaju jedan od najvećih izazova za klerikalnu vlast od Islamske revolucije 1979. Iranski zvaničnici se nisu javno oglasili o izvještajima o Soltaniju. Međutim, novinska agencija Tasnim, bliska Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC), izvijestila je 13. januara da je pravosuđe podiglo prve optužnice protiv nekoliko demonstranata. "Ubistva mirnih demonstranata moraju prestati"Ozbiljni slučajevi, uključujući one optužene za "vođenje rata protiv Boga", krivično djelo koje prema islamskom zakonu u Iranu povlači smrtnu kaznu, imaće prioritet, navela je agencija. "Ubistva mirnih demonstranata moraju prestati, a označavanje demonstranata kao 'terorista' radi opravdanja nasilja nad njima je neprihvatljivo", izjavio je visoki komesar UN-a za ljudska prava Volker Turk 13. januara, osuđujući odluku vlasti "da primijene brutalnu silu kako bi ugušile legitimne zahtjeve za promjenom". Ustanak je pokrenut zbog galopirajuće inflacije i pada vrijednosti valute, ali se od tada pretvorio u šire antivladine proteste. Grupe za ljudska prava tvrde da su zvaničnici sproveli brutalno gušenje demonstracija, pri čemu je poginulo više od 600 ljudi. Reuters, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, izvijestio je da broj poginulih iznosi oko 2.000. Neki smatraju da bi, s obzirom na to da su vlasti isključile pristup internetu kako bi ograničile protok informacija među demonstrantima i prema međunarodnoj zajednici, stvarni broj žrtava mogao porasti na nekoliko hiljada. "Već pet dana sve veze su prekinute i nema načina da se komunicira s Iranom. Tamo mogu lako ubijati ljude, a da svijet to ne zna", rekao je jedan muškarac koji je protestovao ispred iranske ambasade u glavnom gradu Armenije, Jerevanu, za RSE, na pitanje da li je uspio komunicirati s rodbinom koja je još u Iranu. Zahtjevi veći od reformiDrugi je primijetio da se ton trenutnih demonstracija promijenio. "Prethodni protesti tražili su reforme u Iranu. Ovog puta ljudi više ne traže reforme. Oni traže promjenu sistema", rekao je. "Danas vidite da ljudi na protestima ne govore o reformama. Oni imenuju ajatolahe i mule koje žele izbaciti iz zemlje." Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje osudile su gušenje demonstracija od strane vlasti i ranije uvele sankcije Teheranu zbog onoga što nazivaju pokušajem razvoja nuklearnog oružja, što Iran negira. Američki predsjednik Donald Trump, koji je više puta upozorio iranske vlasti na "vrlo ozbiljne" posljedice ako demonstranti budu ubijeni, napisao je na društvenim mrežama kasno 12. januara da će svaka zemlja koja posluje s Iranom biti suočena s carinskom stopom od 25 posto na svu trgovinu sa Sjedinjenim Državama. Nije dao dodatne detalje. Iran Human Rights je naveo da je, prema riječima jednog doktora iz Irana, vlast koristila znatno snažnije metode represije, uključujući oružje koje nanosi teže povrede nego ono koje se ranije koristilo protiv demonstranata. "Oblik i veličina metaka ispaljenih na demonstrante promijenili su se – od sačmarica do direktne bojeve municije iz neposredne blizine, a ta promjena u vrsti oružja bila je jasno vidljiva po prirodi povreda", rekao je doktor, opisujući ono što je vidio nakon noći nasilja na ulicama 8. januara. U posljednjem velikom talasu protesta 2022. godine, kada su ljudi izašli na ulice širom zemlje pod sloganom "Žene, život, sloboda" nakon smrti Mahse Amini dok je bila u policijskom pritvoru zbog navodno nepravilnog nošenja marame, najmanje 12 osoba povezanih s nemirima je pogubljeno. Uz izvještavanje Armenskog servisa RSE-a

Transport sirove nafte Jadranskim naftovodom (JANAF) od Hrvatske do Rafinerije nafte u Pančevu počeo je 13. januara, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE). JANAF je prekinuo transport nafte do pančevačke rafinerije 9. oktobra, kada je otpočela primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), u čijem je sastavu rafinerija. I NIS i JANAF su od američkih vlasti dobili licencu za nastavak rada do 23. januara. Kako je ranije navela ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, JANAF-om bi u toku nedelje trebalo da stigne 85.000 tona nafte, dok bi naredne trebalo da bude dopremljena i dodatna količina od 35-40.000 tona. Rafinerija u Pančevu obustavila je rad 2. decembra zbog nedostatka sirove nafte. Njen dotok bio je onemogućen usled američkih sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Pregovori o prodaji većinskog ruskog udela u najvećoj naftnoj kompaniji Srbije i dalje su u toku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. U izjavi novinarima iz Srbije, na pitanje ko je bliži preuzimanju ruskog udela u NIS-u - da li Mađari ili razgovara u Abu Dabiju o tome i sa šeikom Muhamedom Bin Zajedom, odgovorio je: "Ili možda i jedni i drugi, videćemo." Na pitanje da precizira ko, Vučić je kratko rekao da bi to možda mogli da budu i jedni i drugi. Vučić je dodao da očekuje da će u roku od 48 sati OFAK-u biti dostavljen obavezujući term sheets (bitni elementi budućeg sporazuma), a da će do februara ili marta biti završen konačni ugovor. Mađarska kompanija MOL zainteresovana je za otkup ruskog dela u NIS-u. Delegacija te kompanije početkom januara je obišla Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju. U MOL Grupi su za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. januara naveli da razmatraju sve opcije koje bi omogućile da "zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu". Ipak, nisu konkretno odgovorili na pitanje da li razmatraju preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u.