Srbija se pridružila šemi jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), saopštila je Evropska komisija (EK). Radi se o sistemu koji omogućava da bankovne transakcije u evrima funkcionišu isto kao domaće uplate, bez obzira da li se novac šalje unutar iste države ili u drugu evropsku zemlju. Odluku je donelo Evropsko veće za plaćanja. Srbija je ušla u geografski opseg SEPA u maju 2025. godine. Srbija je sada peta zemlja iz grupe država u procesu proširenja Evropske unije koja se pridružila SEPA sistemu. Od država regiona, u ovaj sistem su već uključene Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija. Iz država Istočnog partnerstva, Moldavija je takođe deo SEPA sistema. "Ovo će učiniti transakcije u evrima između ovih banaka i Evropske unije pouzdanijim, bržim i jeftinijim, potencijalno uštedivši do 400 miliona evra za pojedince i preduzeća. Za mala i srednja preduzeća, to će takođe pojednostaviti međunarodne transakcije i olakšati veću prekograničnu trgovinu", navodi se u saopštenju EK. SEPA je uvedena za kreditne transfere 2008. godine, praćena direktnim zaduživanjem 2009. godine, a u potpunosti je implementirana do 2014. godine u eurozoni. Zahvaljujući Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), korisnici mogu vršiti bezgotovinska plaćanja u evrima bilo gde u Evropskoj uniji – i u brojnim zemljama izvan EU – na brz, siguran i efikasan način, isto kao u okviru sopstvene zemlje. Usklađeni standardi u svim SEPA zemljama eliminisali su razlike između domaćih i prekograničnih plaćanja. SEPA omogućava brze i standardizovane transfere u evrima i koristi se za obične uplate, za gotovo trenutno slanje novca, kao i za automatsko zaduživanje računa.

Ruske snage pogodile su najmanje tri grada širom Ukrajine, koristeći "klizne bombe" i dronove, pri čemu je ubijeno više od 20 osoba, a ranjene desetine drugih, što predstavlja jedan od najsmrtonosnijih napada na Ukrajinu u posljednjim mjesecima. Ukrajina je, u međuvremenu, lansirala svoju najnoviju krstareću raketu dugog dometa, zajedno s nizom dronova, na regiju udaljenu gotovo 1.200 kilometara od ukrajinske granice. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da su rakete Flamingo bile usmjerene na rusko postrojenje za proizvodnju oružja. Razmjena napada dolazi nekoliko dana prije nego što će Rusija i Ukrajina obilježiti godišnjicu poraza nacističke Njemačke u Drugom svjetskom ratu. Ukrajinske ceremonije - poznate od 2023. kao Dan sjećanja i pobjede nad nacizmom - održavaju se 8. maja i tradicionalno su uglavnom posvećene ratnim veteranima. Rusija je, s druge strane, svoj Dan pobjede 9. maja pretvorila u grandioznu manifestaciju sovjetske vojne istorije, ali i promociju aktuelnog rata protiv Ukrajine, koji je sada ušao u petu godinu. Godišnja ruska vojna parada, koja se održava na Crvenom trgu pored Kremlja, ove godine je smanjena, pri čemu su zvaničnici Kremlja kao razlog naveli opasnost od ukrajinskih dronova. Ranije ove sedmice, dron za koji se sumnja da je ukrajinski udario je u luksuznu stambenu zgradu u Moskvi, svega nekoliko kilometara od Kremlja. Dron je uspio da izbjegne brojne moskovske protivvazdušne sisteme. Predsjednik Rusije Vladimir Putin proglasio je primirje koje se poklapa s obilježavanjem 9. maja, a Ministarstvo odbrane upozorilo je Ukrajinu da ne izvodi napade tokom tog perioda, zaprijetivši da će, u slučaju kršenja, uzvratiti udarom na centralni dio Kijeva. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski odbacio je Putinov prijedlog i umjesto toga saopštio da primirje stupa na snagu 5. maja. U Zaporožju su pripadnici hitnih službi gasili požare i zbrinjavali žrtve napada, u kojem su, prema navodima vlasti, korištene i "klizne bombe" - avionsko oružje velike razorne moći koje se ispušta s velike udaljenosti i obrušava na cilj. Najmanje 10 ljudi je poginulo, a gotovo desetak je ranjeno. Ruski dronovi su, u međuvremenu, pogodili stambene zgrade u sjevernom gradu Černjigovu, pri čemu je ranjeno najmanje 17 osoba. Zvaničnici su saopštili da je meta napada, po svemu sudeći, bila glavna administrativna zgrada u gradu. Državna gasna kompanija Naftogaz saopštila je da su tri njena radnika poginula u ruskom napadu na gasno postrojenje u blizini Poltave. U takozvanom "dvostrukom udaru" - kada drugi napad uslijedi dok vatrogasci ili spasioci zbrinjavaju žrtve - poginula su i dva pripadnika hitnih službi. U Kramatorsku, gradu u donjeckoj oblasti nadomak linije fronta, najmanje pet osoba je poginulo, a devet je ranjeno u ruskom vazdušnom napadu, saopštio je regionalni vojni čelnik Vadim Filaškin. Ukrajina je posljednjih godina značajno proširila svoje arsenale dronova i raketa, koristeći ih sve češće i na većim udaljenostima unutar Rusije. Tokom proteklih sedmica, ukrajinski dronovi su pogodili i naftna izvozna postrojenja na Baltičkom moru. Petog maja, ukrajinske rakete i veći broj dronova pogodili su ciljeve u Čeboksarima, saopštili su ruski i ukrajinski zvaničnici. Zelenski je rekao da je u napadu korišteno više krstarećih raketa Flamingo - domaće proizvodnje, koje je Ukrajina ubrzano razvila - te da je meta bila fabrika koja je snabdijevala rusku vojsku navigacionim komponentama. Lokalni mediji navode da su najmanje dvije osobe poginule, a više od 30 ranjeno. Na ratištu su ukrajinske snage u sukobima s ruskim trupama dovele situaciju gotovo do pat-pozicije, dok ruske jedinice napreduju izuzetno sporo, uz ogromne gubitke. U pojedinim područjima, ruske snage su čak bile primorane na povlačenje.

Primirje između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana i dalje je na snazi, izjavio je američki sekretar za odbranu Pete Hegseth, dan nakon što je Iran lansirao rakete prema Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), a američka vojska potopila šest malih iranskih čamaca. Razmjena vatre 4. maja pojačala je strahove da je prekid neprijateljstava, proglašen prije gotovo mjesec dana, doveden u pitanje te da bi moglo doći do nastavka otvorenih borbi Irana, kao i američkih i izraelskih snaga. Američke pomorske snage započele su pratnju dijela trgovačkih brodova koji su bili blokirani u Persijskom zalivu, nakon što je Iran zatvorio ovaj strateški plovni prolaz. Govoreći na konferenciji za novinare u Pentagonu, Hegseth je rekao da je ta operacija samo "privremeno rješenje" i ponovo je zatražio od Irana da okonča blokadu. Američki ratni brodovi, takođe, blokiraju iranske luke u okviru tenzija između dvije strane. "Iranu se ne može dozvoliti da blokira nevine zemlje i njihovu robu na međunarodnom plovnom putu", rekao je Hegseth novinarima. Iranci su "rekli da kontrolišu moreuz. Ne kontrolišu ga", dodao je. "Primirje nije završeno"Upitan o primirju, Hegseth je rekao: "Primirje nije završeno." "Rekli smo da ćemo se braniti i braniti agresivno, i to smo apsolutno i učinili. Iran to zna i, na kraju, predsjednik može donijeti odluku o tome da li bi moglo doći do eskalacije koja bi predstavljala kršenje primirja", rekao je. General Dan Caine, predsjedavajući Združenog generalštaba Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da je Iran napao američke snage "više od 10 puta" od primirja 8. aprila. Ipak, rekao je da je to "ostalo ispod praga ponovnog pokretanja velikih borbenih operacija". Procjenjuje se da je oko 22.500 mornara i članova posade na više od 1.550 komercijalnih brodova zaglavljeno u Zalivu, nesposobno da prođe kroz moreuz, rekao je Caine. Govoreći za Fox News 4. maja, američki predsjednik Donald Trump ponovo je upozorio Iran da ne gađa američka plovila, rekavši da bi bio "zbrisan s lica Zemlje" ako bi to učinio. Lansiranje četiri iranska projektila prema Ujedinjenim Arapskim Emiratima izazvalo je oštru reakciju američkog saveznika, koji je zaprijetio odmazdom. Tri projektila su presretnuta protivvazdušnim sistemima, saopštila je vojska UAE, dok je četvrti pao u more. Iranski dron pogodio je i luku Fujairah u UAE, izazvavši požar i povrijedivši tri indijska državljanina koja su tamo radila, saopštile su vlasti. Smještena u Omanskom zalivu, ta luka je postala još značajnija nakon što je Teheran faktički zatvorio Hormuški moreuz. Usred krhkog primirja, Teheran i Vašington razmijenili su prijedloge za mirovno rješenje. Među najvećim preprekama je pitanje iranskih nuklearnih ambicija. Vašington želi da Teheran odustane od svog uranijuma, uključujući visoko obogaćeni uranijum, koji se može koristiti za izradu oružja. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Baqaei citiran je kako kaže da u ovoj fazi nema razgovora o iranskim nuklearnim kapacitetima. Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araqchi, u međuvremenu, otputovao je u Peking na razgovore. Kina se u velikoj mjeri oslanja na naftu s Bliskog istoka koja se izvozi i transportuje kroz Hormuški moreuz, a kineski zvaničnici su, kako se navodi, tiho uključeni u pokušaje da pomognu u posredovanju rješenja i ponovnom pokretanju brodskog saobraćaja. Uz izvještavanje Reutersa

Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta izglasao je godišnji izveštaj o Crnoj Gori, u kojem se zemlja prepoznaje kao najnaprednija država u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU). Izveštaj poziva na dalje jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, kao i na održive rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala. Naglašava se potreba za smanjenjem zaostalih sudskih predmeta i obezbeđivanjem potpune usklađenosti vizne politike sa politikom EU. Autor izveštaja, evropski zastupnik Marijan Šarec, upozorio je da se Crna Gora suočava sa izuzetno zahtevnom godinom. "Vremena je malo, a posla još mnogo. Ovaj izveštaj treba da posluži i kao priznanje dosadašnjeg napretka i kao ohrabrenje za naredni period. Pre svega, treba ga shvatiti kao poziv svim zainteresovanim stranama da pokažu mudrost i odgovornost, kako bi se osiguralo da manji sporovi ne zasene – ili izbace iz koloseka – šire strateške ciljeve", izjavio je nakon glasanja Šarec. Izveštaj poziva sve državne institucije da obezbede da političke razlike ne odlažu usvajanje i sprovođenje reformi povezanih sa Evropskom unijom. Naglašava se da očuvanje strateškog cilja članstva u EU mora ostati zajednički nacionalni prioritet, iznad "partijskog interesa", uz poziv parlamentu i vladi Crne Gore da spreče da identitetska pitanja skrenu pažnju sa evropske agende. U dokumentu se navodi da, iako je Crna Gora lider u procesu pristupanja i blizu zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, dalji napredak ne zavisi samo od sprovođenja tehničkih reformi, već i od svakodnevne politike i unutrašnjih tenzija koje ponekad usporavaju projekte od ključnog značaja za usklađivanje sa evropskim standardima. Inače, Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 14 pregovaračkih poglavlja od ukupno 33, koliko ih ima u procesu pregovora o članstvu sa Evropskom unijom. Crna Gora ima ambiciju da sva poglavlja zatvori do kraja ove godine, kako bi se omogućilo moguće članstvo do kraja 2028. godine. Za uspešno okončanje pregovora, kako se navodi, ključno je očuvati politički konsenzus o evropskom putu i obezbediti konstruktivnu saradnju između vlasti i opozicije. Trajni rezultati u oblasti vladavine prava i efikasna primena reformi označeni su kao glavni uslov za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Prošlog meseca EU je donela odluku o formiranju radne grupe koja će raditi na izradi nacrta teksta Sporazuma o pristupanju sa Crnom Gorom. Od Crne Gore se očekuju brža i transparentnija imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući sudije Ustavnog suda i članove sudskih i tužilačkih saveta. Naglašava se potreba daljeg usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU u pogledu nezavisnosti i profesionalnosti pravosuđa, kao i smanjenje sudskih zaostataka – naročito u predmetima korupcije i organizovanog kriminala. U izveštaju se izražava zabrinutost zbog stranog mešanja, dezinformacija i hibridnih pretnji, uz poziv da Crna Gora dodatno ojača otpornost svojih institucija. Dokument pohvaljuje usklađenost crnogorske spoljne i bezbednosne politike sa EU. Nakon glasanja na Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, ovaj izveštaj će biti izglasan tokom juna na plenarnoj sednici, kada će dobiti formu rezolucije ove institucije.

U Kantonu Sarajevo je 5. maja Dan žalosti u znak sjećanja na ubijenu djecu Sarajeva tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina prošlog vijeka. Prema zvaničnim podacima 1.601 dijete je stradalo tokom četiri godine opsade Sarajeva (1992-1995.), glavnog grada BiH. Prema sudskim presudama na međunarodnim i domaćim sudovima, najmanje 53 djece u Sarajevu je ubijeno snajperom, a više od 14 hiljada ih je ranjeno. Najviše su ubijana na igralištima ispred zgrada, gdje im je najčešće geler zauvijek prekinuo djetinjstvo. Za zločine nad djecom počinjene tokom opsade Sarajeva, za sada niko nije odgovarao. Vlada Kantona Sarajevo je 2019. godine donijela odluku da će se 5. maj obilježavati kao Dan sjećanja na ubijenu djecu Sarajeva. Historijski muzej BiH od februara 2020. godine prikuplja lične predmete ubijene djece tokom opsade Sarajeva, koji su izloženi u postavci memorijalne 'Bijele sobe'. Opsada SarajevaTeror nad građanima Sarajeva trajao je 1.425 dana. Napadi na civile s položaja Vojske Republike Srpske (VRS), prema presudama Suda u Hagu, odvijali su se svugdje i u svako doba dana ili noći. Pravosnažno, za opsadu Sarajeva, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu na doživotnu robiju osuđen je Stanislav Galić, dok je 29 godina zatvora dobio Dragomir Milošević, obojica nekadašnji komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa koji su držali pod opsadom Sarajevo 44 mjeseca. Dio doživotnih presuda Radovanu Karadžiću, ratnom predsjedniku Republike Srpske (RS), te Ratku Mladiću, ratnom komandandu Vojske RS, odnosi se upravo na terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva. Pred domaćim pravosuđem za zločine u opkoljenim dijelovima grada, do sada je procesuirano 12 osoba. Pred Haškim tribunalom za zločine počinjene u Sarajevu bio je optužen i nekadašnji predsjednik Republike Srbije Slobodan Milošević, ali je umro tokom suđenja u martu 2006. godine, nakon čega je proces obustavljen. Biljana Plavišić, bivša predsjednica Republike Srspke, priznala je krivicu za učešće, između ostalog, u zločinima u Sarajevu, nakon čega je, pred sudijama Haškog tribunala osuđena na 11 godina zatvora.

Ustavni sud Republike Srpske odbio je zahtjev Kluba Bošnjaka i Kluba Hrvata u Vijeću naroda RS-a kojim su tražili da se utvrdi povreda vitalnog nacionalnog interesa u vezi s Rezolucijom o osudi i zabrani veličanja ideologije i simbola NDH, te ustaške, nacističke i fašističke ideologije. Radi se o rezoluciji koju je entitetska Narodna skupština usvojila polovinom marta, kao reakciju na najavljeno okupljanje bivših pripadnika Hrvatskog vijeća obrane, jedne od tri vojske u ratu 90-ih godina prošlog vijeka, u Modranu kod Dervente, 21. marta, gdje se svake godine obilježava godišnjica te jedinice, kao i pomen stradalima u Bosanskoj Posavini. Na katoličkom groblju u tom selu, na sjeveru Bosne i Hercegovine, nalazi se i spomenik u obliku slova "U" i s hrvatskom šahovnicom sa početnim bijelim poljem, za kojeg u RS tvrde da "nedvosmisleno" predstavlja ustaško obilježje. Iz Ustavnog suda RS saopšteno je 4. maja da je Vijeće tog Suda za zaštitu vitalnog interesa zaključilo da zahtjevi kojim se spori usvojena Rezolucija i zaključci nisu prihvatljivi, jer "ni po sadržini, ni po formi, nemaju karakter opštih pravnih akata". Kako se dodaje, osporenim aktima ukazuje se na konkretno stanje i probleme u društvu, utvrđuje se politika koja se treba sprovoditi u određenoj oblasti, daju se smjernice i predviđaju mjere za njihovu realizaciju. "Zbog toga je zaključeno da Ustavni sud nije nadležan da ocjenjuje njihovu saglasnost s ustavnim odredbama koje se odnose na zaštitu vitalnih nacionalnih interesa konstitutivnih naroda u Republici Srpskoj", istakli su u Ustavnom sudu RS. Uz Rezoluciju, koja je usvojena na prijedlog vladajuće koalicije RS predvođene Savezom nezavisnih socijaldemokrata na čelu s Miloradom Dodikom, usvojeni su i zaključci svih parlamentarnih stranaka u tom entitetu, koje predviđaju i izmjene pojedinih entitetskih zakona. U rezoluciji se osuđuje veličanje zločinačkih ideja iz Drugog svjetskog rata, genocida počinjenog nad Srbima u NDH, te Holokausta. Pozivaju se nadležne institucije da preduzmu mjere protiv finansiranja organizacija koje promovišu sporne ideologije, te da sankcionišu javno podsticanje na rasnu, etničku i vjersku mržnju. Istovremeno, tada su odbijeni amandmani da se u Rezoluciju uvrste i zločini četničkih jedinica, te četnička ideologija. Rezolucijom nisu obuhvaćeni ni zločini iz rata u Bosni i Hercegovini 90-ih godina prošlog vijeka. Bosna i Hercegovina do sada nije uspjela usvojiti zakon o zabrani fašističkih i nacističkih ideologija na državnom nivou, iako su takve inicijative više puta bile u proceduri Parlamentarne skupštine BiH.

Nema formalne odluke o zamrzavanju evropskih finansijskih sredstava Srbiji potvrdila je Evropska komisija. "Nije bilo odluke o zamrzavanju sredstava ili nečeg sličnog", potvrdio je portparol Komisije Markus Lamer. "Evropska komisija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU. Ovo je deo uobičajene implementacije ovih instrumenata i primenjuje se tokom celog procesa, uključujući i kada je u pitanju Plan rasta u fazi svakog zahteva za plaćanje", dodao je briselski portparol. On je ponovio zabrinutost evropskih institucija zbog usvajanja pravosudnih zakona, te je naveo da se očekuje od Srbije da u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije o ovom zakonodavstvu. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je 30. aprila izjavila da je Komisija stopirala isplatu finansijskih sredstava zbog spornih pravosudnih zakona. "Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne popravi, neće moći da dobije finansijsku podršku EU", izjavila je komesarka Kos govoreći na Univerzitetu u Friburu u Švajcarskoj. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine, za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u procesu integracija Srbije ka EU. Komesarka Kos je i ranije u više navrata upozoravala da ovi zakoni ograničavaju nezavisnost pravosuđa. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra.

Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine usvojio je na sjednici 4. maja Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom, s ciljem sprečavanja terorizma, financiranja terorizma i financiranja širenja oružja za masovno uništenje. Ovaj zakon je jedan od uvjeta koje BiH treba ispuniti da izbjegne moguće stavljanje na "sivu listu" međunarodnih financijskih nadzornih tijela. Usvajanje zakona dio je šireg paketa mjera kojima vlasti u Bosni i Hercegovini nastoje izbjeći negativnu ocjenu Komiteta eksperata za procjenu mjera protiv pranja novca i financiranja terorizma (Moneyval) i Radne grupe za financijsku akciju (FATF) koju je uspostavilo sedam najrazvijenijih zemalja svijeta (G7). Osim zakona koji je usvojen 4. maja, BiH mora usvojiti i zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u kaznenim stvarima, te zakon o oduzimanju i upravljanju imovinom stečenom kaznenim djelom. Ove zakone treba usuglasiti i predložiti Vijeće ministara BiH, a potom usvojiti dvodomna Parlamentarna skupština BiH. Konačna odluka hoće li BiH biti na "sivoj listi" očekuje se 5. maja na sastanku FATF-a u Helsinkiju. Stavljanje na tu listu značilo bi pojačan nadzor nad novčanim transakcijama iz Bosne i Hercegovine i prema njoj, što bi moglo usporiti međunarodna plaćanja i povećati administrativno opterećenje za banke i druge financijske institucije. Osim što bi to moglo dovesti do duljeg trajanja slanja novca za građane i poduzeća u BiH, može utjecati i na uvjete financiranja, uključujući više kamatne stope na kredite. Bosna i Hercegovina je u februaru 2025. ušla u jednogodišnje razdoblje pojačanog praćenja FATF-a. Europska unija od tad je više puta upozoravala da bi to imalo šire ekonomske posljedice, uključujući otežan pristup međunarodnim financijskim tržištima i moguće usporavanje investicija, kao i na pristupanje zemlje Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA) kojem su pristupile sve zemlje Zapadnog Balkana, osim BiH i Kosova.

Dron je pogodio neboder nekoliko kilometara od Kremlja rekao je gradonačelnik Moskve, dok je guverner ukrajinske oblasti Harkiv izjavio da je ruski raketni napad ubio tri osobe i ranio još osam. Napadi su uslijedili dan nakon što je Kijev objavio da su pogodili ključni izvozni naftni čvor na Baltičkom moru i dva plovila za koja je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao da su dio ruske "flote iz sjene" tankera za naftu koji izbjegavaju sankcije. Niko nije povrijeđen u napadu dronom na moskovski toranj 4. maja, rekao je gradonačelnik Sergej Sobjanin. Na snimcima se vide jedan ili dva uništena stana na visokom spratu, te krhotine na tlu ispred zgrade. Još uvijek nema komentara iz Ukrajine o pogotku zgrade koja se nalazi oko šest kilometara od Kremlja. Ovo je bio najbliži udar sjedištu ruske vlasti otkako je u napadu dronom zapaljen krov zgrade unutar Kremlja prije tačno tri godine. Moskva je tada rekla da se radi o ukrajinskom napadu. Incident se dogodio pet dana prije nego što ruski predsjednik Vladimir Putin treba da bude domaćin godišnje vojne parade povodom Dana pobjede, kojom se na Crvenom trgu ispred Kremlja obilježava poraz Njemačke u Drugom svjetskom ratu. Obim ceremonije je smanjen ove godine, navodeći ukrajinske napade, a nije planirano ni prikazivanje teškog naoružanja. Moskva je snažno zaštićena sistemima protivzračne odbrane. Sobjanin je rekao da su odbijena još dva drona koja su ciljala prijestonicu. Većina ukrajinskih napada dronovima bila je usmjerena na energetsku infrastrukturu i u nekim slučajevima na vojne ciljeve. Zelenski je 3. maja rekao da su udari Kijeva prouzrokovali značajnu štetu u baltičkoj luci Primorsk te da su pogodili i naftni tanker, mali ruski raketni brod i patrolni čamac u Baltičkom moru. U istočnoj Ukrajini, ruski raketni napad ubio je tri osobe i ranio osam u gradu Merefa u Harkivskoj oblasti rekao je regionalni guverner Oleh Sinjehubov. Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, osam godina nakon što je zauzela Krimsko poluostrvo i podstakla rat u istočnom području poznatom kao Donbas, i sada kontroliše gotovo petinu Ukrajine. Ali snage Moskve ostvarile su samo ograničene dobitke tokom protekle godine uz velike gubitke. Nekoliko rundi razgovora u posljednjim mjesecima ostavilo je Kijev i Moskvu duboko podijeljene oko ključnih pitanja, uključujući teritoriju i sigurnost, a mirovni napori predvođeni SAD-om su zastali usljed američko-izraelskog sukoba s Iranom, pri čemu je susret uživo u februaru završen bez napretka.

Ujedinjene nacije u Bosni i Hercegovini upozorile su da je nužno hitno djelovanje na zaštititi žena i djece te sprječavanju nasilja, nakon što je u Sarajevu ubijena 41-godišnja žena. Elma Godinjak-Prusac ubijena je 1. maja hicem iz pištolja u sarajevskom naselju Dobrinja, zbog čega je uhapšen njen bivši partner, 49-godišnji Tarik Prusac. U BiH nema zvaničnih podataka o broju žrtava femicida u posljednjih nekoliko godina. Organizacije civilnog društva procjenjuju da godišnje u prosjeku bude ubijeno oko 11 žena, najčešće od partnera ili drugih muških članova porodice. UN naglašava važnost brze, temeljite i nepristrasne istrage, kao i pune odgovornosti u skladu sa zakonom, kao i potrebe sveobuhvatne zaštite i podrške članovima porodice ubijene žene. Ističu i da je ovaj slučaj podsjetnik da nasilje nad ženama i dalje predstavlja ozbiljno i trajno kršenje ljudskih prava u BiH. "Femicidi nisu izolirani činovi, već najekstremniji oblik kontinuiranog i često eskalirajućeg rodno zasnovanog nasilja, s razornim posljedicama po porodice, zajednice i djecu. Izloženost takvom nasilju, bilo direktna ili indirektna, može imati duboke i dugoročne posljedice po sigurnost, dobrobit i razvoj djece", naveo je UN. Istaknuto je da i posljednji slučaj femicida naglašava potrebu za punom primjenom postojećih zakona i politika usmjerenih na prevenciju i odgovor na nasilje nad ženama, kao i na osiguravanje zaštite žena izloženih riziku. To uključuje i nedavne izmjene i dopune Zakona o zaštiti od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Federaciji BiH, kao i djelotvornu primjenu relevantnih odredbi Krivičnog zakona BiH, radi osiguranja pravovremenog procesuiranja i odgovornosti počinilaca. "Prevencija mora ići dalje od institucionalnih odgovora i uključivati ranu intervenciju, djelotvornu procjenu rizika te dostupne i kvalitetne usluge podrške", naveli su iz UN-a. Suočena s protestima zbog rasta broja ubistava žena, vlast u Federaciji BiH donijela je prošle goidne zakon kojim je najavila efikasniju zaštitu žrtava porodičnog nasilja. Izmijenjeni Zakon o zaštiti od nasilja u porodici stupio je na snagu u martu prošle godine, a uslijedile su izmjene Krivičnog zakona u koji je uvršten femicid, kao zasebno kazneno djelo. Izmjene Zakona o zaštiti od nasilja u porodici, uz ostalo, proširile su ovlasti policije, koja ima obavezu da, nakon prijavljenog nasilja, uradi procjenu rizika od smrtnosti i ponavljanja nasilja. RSE Specijal: Šta se desilo nakon ubistva Nizame Hećimović?Učinkovitije postupanje institucija u zaštiti žena i procesuiranju odgovornih za nasilje zatraženo je na protestima građana širom zemlje, nakon što je u augustu 2023. bivši partner ubio Nizamu Hećimović iz Gradačca. Bio je to jedan od najbrutalnijih slučajeva ubistava žena u BiH, nakon koga su entitetske vlasti, pod pritiskom protesta, usvojile zakonske izmjene obećavajući bolju zaštitu žena od nasilnika.

U selima kod Mladenovca u blizini Beograda obeležava se tri godine od ubistva devetoro i ranjavanja 12 ljudi. U školskom dvorištu u Duboni, vence i cveće polažili su članovi porodica stradalih, meštani i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović. Na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina osuđen je tada dvadesetjedogodišnji meštanin Uroš Blažić koji je, prema presudi, 4. maja pucao iz automatskog oružja na tri različite lokacije u selima Malo Orašje i Dubona. Na kaznu od 20 godina osuđen je i njegov otac Radiša Blažić zbog posedovanja nelegalnog oružja koje je njegov sin koristio za izvršenje zločina. U Malom Orašju ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21) i Petar Mitrović (25) koji je preminuo u bolnici skoro dva meseca nakon zločina. U Duboni su ubijeni brat i sestra Milan (22) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (24). Zločin je počinjen dan nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u centru Beograda kada je maloletni učenik očevim pištoljem ubio devetoro vršnjaka i školskog čuvara. Vlast je nakon masovnih ubistava pojačala prisustvo policije u školama i pozvala građane da predaju oružje. Na poziv dela opozicionih stranaka, širom zemlje održavani su protesti pod nazivom "Srbija protiv nasilja", zbog nezadovoljstva reakcijom države nakon dva masovna ubistva.

Ruski dron je udario blizu autobusa s 40 dece u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, dok su deca išla ka odmaralištu na zapadu Ukrajine u jeku vazdušnih napada između Moskve i Kijeva. Guverner Aleksandar Hanža rekao je u nedelju da je jutarnji napad bio usmeren na benzinsku pumpu blizu mesta gde je autobus bio parkiran. Većina dece evakuisana je iz vozila pre napada, ali jedan desetogodišnji dečak nije izašao na vreme i povređen je. Stojeći ispred autobusa s razbijenim prozorima, vozač Serhij je rekao za Ukrajinski servis RSE da je komad stakla "probio pravo kroz" ruku dečaka. "(Deca) su bila tako srećna što imaju odmor i što će pobeći od svega ovoga. Ali nismo uspeli", rekao je on. "(Jedan dečak) nije uspeo da izađe na vreme. Njegovu ruku je pogodio šrapnel i probio je pravo kroz nju." Serhij je dodao da je vozio grupu dece iz grada Zaporožja koji je redovno pod granatama do popularnog karpatskog odmarališta Bukovel u zapadnoj ukrajinskoj Ivano-Frankivskoj oblasti, daleko od linije fronta. Hanža je na Telegramu naveo da je u napadu povređeno i najmanje pet odraslih, uključujući 21-godišnju trudnicu. On je kasnije dodao da je u još jednom napadu na regionalnu prestonicu, Dnjepar, pogođen internat, gde je ubijena najmanje jedna osoba, a ranjeno 11 ljudi. Fotografije koje je Hanža objavio na mreži pokazuju da je krov zgrade srušen posle napada. Na drugim mestima u Ukrajini, lokalne vlasti su izvestile o smrtonosnim napadima u Odeskoj i Hersonskoj oblasti na jugu zemlje. Više od deset ljudi je povređeno u najmanje tri druga regiona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je stigao u Jerevan na samit Evropske političke zajednice, rekao je da je Kijev gađao dva broda ruske flote u blizini glavnog lučkog grada Novorosijska. "Ti tankeri su aktivno korišćeni za transport nafte – više ne", napisao je na X. "Ukrajinski dugometni kapaciteti nastaviće da se sveobuhvatno razvijaju – na moru, u vazduhu i na kopnu". U kasnijoj objavi, Zelenski je naveo da su ukrajinske snage takođe pogodile ruski nosač raketa, "zajedno s patrolnim čamcem i još jednim tankerom iz naftne flote u senci", u ruskom lučkom gradu Primorsku – oko 1.000 kilometara od linije fronta. Iako Moskva zasad nije komentarisala nijedan od napada, ukrajinski i ruski Telegram kanali objavili su snimke koje su napravili korisnici, a koji izgleda prikazuju poslednji napad Kijeva na Primorsk. Kako rat, koji je sada u petoj godini, ne pokazuje znake popuštanja, Ukrajina je poslednjih meseci pojačala napade dronovima na ruska energetska postrojenja. Ukrajinska vojska je nastojala da ograniči izvoz Rusije i omete njenu sposobnost da iskoristi skok globalnih cena energije izazvan ratom u Iranu i praktičnim iranskim zatvaranjem Ormuskog moreuza.

Koalicija za slobodu medija u Srbiji, koju čini više novinarskih udruženja, pozvala je nadležne institucije da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare. Zahtev je upućen 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija. Koalicija u saopštenju ocenjuje da Srbija ovaj dan dočekuje kao zemlja u kojoj je bavljenje novinarstvom sve opasnije, a institucije sve pasivnije. Ukazuju da posebno zabrinjava odnos policije prema novinarima i novinarkama. Koalicija podseća da je, od marta do kraja decembra 2025. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo 77 slučajeva napada od strane policije, neosnovanog privođenja i legitimisanja, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. "Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. U više od 30 fizičkih napada bilo je uključeno postupanje policijskih službenika", navela je Koalicija. Ocenjuju i da su pretnje i nasilje prema novinarima postali gotovo svakodnevica. "Verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke na novinare i medije stvaraju atmosferu linča i podstiču nasilje kroz narative koji ih kriminalizuju", upozorava se u saopštenju. Na ovogodišnjoj listi indeksa medijskih sloboda u svetu, koju objavljuju Reporteri bez granica, Srbija se nalazi na 104. mestu - među najgore plasiranim evropskim državama. "Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno i efikasno istraže sve napade, pretnje i pritiske na novinare i medijske radnike, obezbede odgovornost policijskih službenika koji su napadali, privodili, legitimisali ili nisu zaštitili novinare na zadatku, da prestanu sa praksom targetiranja kritičkih medija i novinara, da obezbede transparentno postupanje tužilaštava i sudova u slučajevima napada", saopštila je Koalicija za slobodu novinara. Traže i da se hitno usvoje i sprovedu mere za poboljšanje ekonomskog položaja novinara, zaštitu radnih prava i jačanje lokalnih medija. "Niske zarade, izostanak naknade za prekovremeni rad, nepoštovanje radnog vremena, nesigurni ugovori i stalna neizvesnost u pogledu opstanka medijskih kuća dovode do iscrpljivanja profesije i odlaska sve većeg broja ljudi iz novinarstva", ocenjuju. Koalicija je ukazala da sloboda medija ne može postojati tamo gde su novinari fizički ugroženi, ekonomski iscrpljeni, institucionalno nezaštićeni i stalno izloženi pritiscima, kao i da napadi na novinare nisu samo napadi na pojedince i redakcije, već napadi na pravo građana da znaju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), NUNS, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres", Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost".

Odavanjem pošte stradalima obeležava se treća godišnjica masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Devetoro đaka i školskog čuvara je 3. maja 2023, u vreme nastave, ubio maloletni učenik te škole - pucajući na njih iz očevog pištolja. Ranio je petoro đaka i nastavnicu. Ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović. Članovi porodica, prijatelji i drugi građani odaju poštu ubijenima - paljenjem sveća i polaganjem venaca i cveća. Kod škole je u 8.40, što je vreme kada je zločin počinjen, počelo i upisivanje u Knjigu sećanja. Poštu stradalima odao je i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, zajedno sa ministrima. On je položio venac ispred škole i upisao se u Knjigu sećanja. A na poziv studenata u blokadi i zborova, građani su se okupili kod Pravnog fakulteta, gde su održali 16 minuta tišine, u znak sećanja na poginule u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici - nesreće koja je pokrenula talas masovnih antivladinih protesta. Potom su se uputili ka osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kako bi odali poštu žrtvama masovnog ubistva. Deo Ulice kralja Milutina, u kojoj je škola, zatvoren je za saobraćaj i pretvoren u "prostor tišine". Celodnevni komemorativni program organizuje se i u parku Tašmajdan. Maloletnom počiniocu masovnog ubistva ne može da se sudi, jer je u to vreme imao manje od 14 godina. Postupak se vodi protiv njegovih roditelja. U toku je ponovljeno suđenje pred Višim sudom u Beogradu, nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora. Dan posle masovnog ubistva u školi u Beogradu, 4. maja 2023, dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić ubio je devetoro i ranio trinaestoro, uglavnom mladih ljudi, u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca. U Srbiji se 3. i 4. maj obeležavaju se kao Dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izrazio je solidarnost EU povodom godišnjice masovnih ubistava. "Danas i sutra nastavljamo da budemo solidarni sa porodicama, bližnjim i zajednicama žrtava tregedija u školi Ribnikar, Duboni i Malom Orašju", napisao je fon Bekerat na mreži Iks. On je rekao da "misle na izgubljene živote i na zauvek promenjene porodice tokom tih dana". "Sećanje na žrtve će zauvek ostati i biće poštovano", napisao je ambasador EU u Srbiji. Ministarstvo prosvete je ove godine preporučilo osnovnim i srednjim školama da se učenici ne ocenjuju od 4. do 8. maja, kada se obeležava Nedelja sećama i zajedništva. Tokom naredne sedmice, škole širom Srbije će organizovati aktivnosti kako bi se izrazilo poštovanje prema žrtvama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će prvu fazu brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe", koja prolazi kroz Šumadiju, graditi kineska kompanija Šandong. "U narednih deset dana potpisaćemo komercijalni ugovor sa Šandongom", rekao je Vučić 2. maja za tabloidnu TV Informer. Kazao je i da je ugovor za izgradnju 90 kilometara puta u "najnaseljenijem delu Šumadije" vredan oko milijardu i trista miliona evra. "Kreće se se u radove i za najduže četiri godine imaćemo brzu saobraćajnicu", izjavio je Vučić. Reč je o saobraćajnici čija je gradnja najavljena još 2019. godine i koja bi trebalo da se proteže u pravcu istok-zapad U maju 2020, Vlada Srbije je ovaj projekat proglasila projektom od posebnog značaja za državu. Kompanija Šandong (China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group Ltd) je 2021. dobila posao u Srbiji na izgradnji saobraćajnici Požarevac–Golubac. Taj posao vredan 337 miliona evra ugovoren je bez tendera, direktnom pogodbom, na osnovu međudržavnog sporazuma. Rokovi su pomerani više puta. Poslednja najava je da će ta saobraćajnica biti gotova do kraja 2026. Među podizvođačima, koje kineski izvođač samostalno bira uz formalnu saglasnost države, bila je i firma Inkop iz Ćuprije u vlasništvu Milana Radoičića i braće Zvonka i Žarka Veselinovića. Sva trojica su od 2021. na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država, pod optužbama za organizovani kriminal i korupciju. Radoičić je u oktobru 2023, nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad grupe Srba u Banjskoj, na Kosovu, u kojem je ubijen kosovski policajac, izašao iz suvlasništva Inkopa i svoj deo preneo braći Veselinović. U njihovom vlasništvu je i firma Novi Pazar-put koja je bila podizvođač na brzoj saobraćajnici od Valjeva do Lajkovca, koju je takođe gradio Šandong. Posao je bio vredan 158 miliona evra, a većim delom je finansiran zajmom kineske Eksim banke. Zbog zaduživanja i poslova sa Kinom, koji se u izveštajima međunarodnih organizacija opisuju kao netransparentni i da ostavljaju prostor za korupciju, Srbija se više puta našla i na meti kritika Evropske unije, čija članica teži da postane.

Zatvorena iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi prebačena je na intenzivnu negu i nalazi se "na ivici smrti", rekao je njen brat Hamidreza Mohamadi za Radio Farda (Iranski servis RSE). "Ona umire", rekao je Hamidreza. "Zbog teških uslova u zatvoru i štete koja joj je naneta, ona je na ivici smrti. Odgovornost za Nargesin život, i živote svih zatvorenika, direktno leži na sudskim vlastima i bezbednosnom aparatu." Aktivistkinja za ljudska prava Mohamadi (54) dobila je Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu zbog njene borbe za prava žena u Iranu. Veći deo poslednje decenije provela je iza rešetaka zbog svog rada, a u decembru 2025. ponovo je uhapšena tokom komemorativne ceremonije u gradu Mešhedu na severoistoku Irana. Posle hapšenja, osuđena je na novu zatvorsku kaznu od sedam i po godina i nalazi se u zatvoru Zandžan, na oko 330 kilometara zapadno od Teherana. Uskraćen pristup neziPogoršanje njenog zdravstvenog stanja predstavja naglu eskalaciju u odnosu na stanje prijavljeno pre samo nekoliko nedelja, kada je njen brat rekao da je imala srčani udar u zatvoru i da joj je uskraćen pristup specijalističkoj nezi. Od tada je kolabirala, bila bez svesti nekoliko sati i prebačena je na odeljenje za koronarnu negu pošto zatvorsko medicinsko osoblje nije moglo da je leči, rekao je njen brat. Diše uz pomoć dodatnog kiseonika i pati od kritično niskog krvnog pritiska i mučnine. Mohamadi ima hronično srčano oboljenje, pretrpela je plućnu emboliju, dobila je tromb u nozi i prošla je kroz višestruke operacije ugradnje stentova i angioplastike. Lekari su rekli da se dalja kardiološka procedura koja joj je hitno potrebna ne može izvršiti u Zandžanu i da se mora obaviti u Teheranu. Njen brat je rekao da su i sudske medicinske vlasti i teheranski sudski zvaničnik pozvali na njen premeštaj. Odgovornost se prebacuje između sudova u Teheranu i Zandžanu suda bez rešenja, dodao je on.

Ministar za evropske integracije u Vladi Srbije Nemanja Starović izjavio je da će preporuke Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona biti "u potpunosti primenjene", kao i da će se o tome raspravljati na sednici republičkog parlamenta do kraja maja. "Mi intenzivno radimo na tome, formirana je Radna grupa i tokom maja će biti u potpunosti primenjene sve preporuke Venecijanske komisije", rekao je Starović za Radio-televiziju Srbije (RTS) 2. maja. Venecijanska komisija je 24. aprila ocenila da se nedavnim izmenama seta pravosudnih zakona u Srbiji uklanjaju prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva. Ovo ekspertsko telo Saveta Evrope izdalo je Srbiji devet preporuka kako da otkloni nedostatke. Evropska unija traži od Srbije da u potpunosti primeni sve preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima i da istovremeno obustavi primenu ovih zakona do njihove izmene. "Kolege iz Evropske komisije u ovom smislu kucaju na otvorena vrata", uverava Starović. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. Sporni, takozvani "Mrdićevi zakoni", usvojeni u januaru ove godine. Za Evropsku uniju predstavljaju korak unazad u integracionom procesu Srbije ka EU, uz upozorenje da ograničavaju nezavisnost pravosuđa.

U Beogradu je u crkvi Svetog Marka održan parastos povodom 31 godine od vojno-policijske akcije hrvatskih snaga "Bljesak". Parastos su organizovali Udruženje porodica stradalih i nestalih "Suza" i Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica "Zavičaj" iz Beograda, uz prisustvo članova porodica žrtava i predstavnika institucija. Nakon parastosa vence na Spomenik žrtvama rata 1990-1999 u Tašmajdanskom parku položili su ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski i komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević. Dan sećanja na stradale Srbe u operaciji "Bljesak" uvršten je sredinom 2025. u kalendar državnih obeležavanja. Akcijom "Bljesak" su hrvatske vojne i policijske snage 1. i 2. maja 1995. vratile u hrvatski ustavnopravni poredak Zapadnu Slavoniju, koju su do tada pod kontrolom držale snage samoproglašene Republike Srpske Krajine. Prema podacima iz Srbije, u akciji je ubijeno 283 Srba, od kojih 55 žena i 11 dece, te proterano oko 15.000. Sa druge strane, prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, u akciji "Bljesak" ubijena su 83 srpska civila. Prema tom izvoru njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama. U akciji su poginula 42 pripadnika hrvatske vojske i policije, a 162 su ranjena. Hrvatske nevladine organizacije koje se bave ratnim zločinima upozorile su u više navrata da još nisu rasvetljeni i procesuirani svi zločini tokom "Bljeska", te ukazale na važnost pronalaska nestalih.

Komemorativnom šetnjom i okupljanjem kod Železničke stanice u Novom Sadu obeleženo je godinu i po dana od stradanja 16 ljudi. Postavljena su nova crvena srca sa imenima stradalih u padu betonske nadstrešnice, umesto prethodnih koja su bila oštećena protokom vremena. Crvena srca od stiropora, sa imenima i godinama rođenja poginulih, izradili su studenti novosadske Akademije umetnosti. U 11.52 u vreme kada je pala nadstrešnica, održana je šesnaestominutna tišina u počast nastradalima. Betonska nadsrešnica rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. Poginulo je 16 osoba, a jedna mlada žena je teško povređena. Novosadska tragedija je pokrenula talas masovnih protesta i blokada širom zemlje za zahtevima za krivičnu i političku odgovornost. Godinu i po dana od tragedije, još nije počelo nijedno suđenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će se Srbija boriti protiv pokušaja integracije Kosova u NATO. ''Imaćemo uskoro važne vežbe sa NATO-om. Razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi", rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara o inicijativi trojice američkih kongresmena. Trojica američkih kongresmena, Kit (Keith) Self, Riči Tores (Ritchie Torres) i Majk Loler (Mike Lawler) podneli su rezoluciju Predstavničkom domu kojom se podržava članstvo Kosova u NATO-u. U toj rezoluciji tvrde da je prisustvo Kosova u alijansi neophodno za zaštitu nacionalnih bezbednosnih interesa SAD u jugoistočnoj Evropi. Odgovarajući na tu inicijativu predsednik Srbije kaže da ne veruje da će se to dogoditi, navodeći da četiri članice NATO-a, nisu priznale Kosovo. "Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo'', rekao je Vučić novinarima u Pančevu, nadomak Beograda. Rezolucija, predstavljena 30. aprila uz dvostranačku podršku, podvlači da demokratska uprava Kosova, civilna kontrola nad bezbednosnim snagama i multietnički suživot čine ubedljiv argument za njegovo članstvo u NATO-u. "Štaviše, kako suprotstavljene snage nastavljaju da destabilizuju region, uključivanje Kosova u NATO poslužilo bi kao neophodna protivteža za obuzdavanje ovih neprijateljskih napora i sprečavanje još jedne globalne katastrofe na Balkanu", navodi se u rezoluciji. Članstvo u NATO-u je jedan od dugogodišnjih ciljeva Kosova od proglašenja nezavisnosti 2008. godine. Međutim, članstvo zahteva jednoglasnost svih država članica, a četiri od njih ne priznaju Kosovo. Stoga je Self, kao inicijator rezolucije, pozvao Sjedinjene Države da pozovu Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju da priznaju nezavisnost Kosova. Ovu rezoluciju su pozdravili zvaničnici na Kosovu. Vršilac dužnosti predsednika Albulena Hadžiju (Haxhiu) izrazila je "zahvalnost Selfu, Toresu i Loleru za njihovu kontinuiranu podršku Kosovu da zauzme svoje pravo mesto u evroatlantskoj porodici". Ambasador Kosova u Vašingtonu, Ilir Dugoli, napisao je na mreži X da je zahvalan kongresmenima za njihovu "nepokolebljivu podršku Kosovu i njegovom članstvu u NATO-u". NATO je na Kosovu prisutan preko misije KFOR, koja je zadužena za bezbednost na terenu. Kosovo sada transformiše Bezbednosne snage u punopravnu vojsku, što se očekuje da će biti završeno 2028. godine.