Izaslanik američkog predsednika za specijalne misije Ričard Grenel (Richard Grenell) sugerisao je da bi bivši kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) mogao da se vratiti u politiku, navodeći da bi u budućnosti mogao da preuzme i funkciju premijera, dok se Kosovo suočava s mogućnošću novih izbora posle ukaza predsednice Vjose Osmani o raspuštanju parlamenta. Tači je trenutno u pritvoru u Hagu, gde se suočava s optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred Specijalizovanim većem za Kosovo, za koje se izjasnio da nije kriv. U objavi na X, Grenel je napisao: "Odlične vesti. Bog nas sve priprema za povratak Hašima Tačija! Tači za premijera." Suđenje Tačiju i drugim bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pred Specijalizovanim većem u Hagu bliži se kraju. Tači i drugi optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – bivši predsednici kosovske Skupštine Kadri Veselji (Veseli) i Jakup Krasnići (Krasniqi), kao i bivši poslanik Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) – ponovo su se 18. februara izjasnili da nisu krivi u završnim rečima pred sudom. Tužilaštvo je tražilo da budu proglašeni krivima i osuđeni na po 45 godina zatvora, dok su odbrane tražile njihovo puštanje na slobodu, tvrdeći da nema dokaza o navodnim zločinima. Sudije sada imaju do tri meseca da donesu odluku ili traže produženje tog roka. Grenelovi je post na X objavio u vreme političkih tenzija na Kosovu, dok se zemlja suočava sa institucionalnom krizom oko izbora predsednika. Kosovska predsednica Vjosa Osmani izdala je ukaz o raspuštanju Skupštine pošto u parlamentu nije izabran novi predsednik do 5. marta. Vladajuća partija Pokret Samoopredeljenje žalila se na tu odluku Ustavnom sudu. Osmani je pozvala partije na razgovore o novim izborima, ali Samoopredeljenje premijera Aljbina Kurtija (Albin) nije prisustvovalo sastanku. Kurti je rekao da je ukaz "neustavan", navodeći da Ustav predviđa rok od 60 dana za izbor predsednika i da izbori nisu opcija. Sednica Skupštine u četvrtak je propala zbog nedostatka kvoruma, pošto poslanici opozicionih partija nisu učestvovali u glasanju. Grenel je ranije bio uključen u politička dešavanja vezana za Kosovo. U novembru 2019. godine, predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u svom prvom mandatu ga je imenovao za specijalnog izaslanika za pregovore između Kosova i Srbije. Tokom tog mandata 2020, Kosovo i Srbija su u Beloj kući potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa – poznat kao Vašingtonski sporazum – koji nikada nije u potpunosti sproveden.

Azerbejdžan je saopštio da je razotkrio iranski plan za sabotažu nekoliko važnih meta, uključujući značajan naftovod koji prenosi sirovu naftu iz Kaspijskog mora do Turske i dalje do svetskih tržišta. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su plan organizovali operativci povezani s iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) i opisale navodnu šemu kao niz "terorističkih" napada usmerenih na kritičnu infrastrukturu i jevrejske lokacije širom te zemlje na Južnom Kavkazu. Prema saopštenju Službe državne bezbednosti Azerbejdžana, koje je prenela državna novinska agencija Azertag kasno u petak, među navodnim metama bili su naftovod Baku-Tbilisi-Čejhan (BTC), izraelska ambasada u Azerbejdžanu, aškenaska sinagoga i istaknuti član zajednice Gorskih Jevreja u toj zemlji. Navodni plan podvlači eskalaciju tenzija između Bakua i Teherana dok se rat u Iranu širi po Bliskom istoku i širem regionu. Poslednjih dana, Azerbejdžan i Iran razmenili su oštre optužbe zbog napada dronovima, bezbednosnih pretnji i navodnih planova za sabotaže, što je već zategnute odnose između susednih zemalja dovelo do jedne od najnižih tačaka u poslednjih nekoliko godina. Iran nije javno odgovorio na optužbe. Prekid rada naftovoda mogao bi dodatno da pogorša smanji snabdevanje energentima dok se sukob nastavlja. Teheran je pretio da će "zapaliti" svaki zapadni tanker koji pokuša da prođe kroz Ormuski moreuz, koji predstavlja vitalnu trgovinsku rutu za oko petinu svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Najmanje devet brodova je napadnuto od početka američko-izraelskih udara, pokazuju podacima Lojds List (LLoyd's List), kompanije za pomorske obaveštajne podatke. Naftovod BTC, koji prolazi kroz Gruziju i Tursku, transportuje kaspijsku sirovu naftu do mediteranskih izvoznih terminala, snabdevajući evropska tržišta. Preko te ruta ide otprilike trećina nafte koju uvozi Izrael. Baku je u četvrtak optužio Iran da je lansirao dronove na njegovu zapadnu eksklavu Nahčivan. Zvaničnici su rekli da su u incidentu povređene četiri osobe i oštećena infrastruktura na lokalnom aerodromu. Teheran je negirao odgovornost za dronove. Istražitelji su rekli da su dva iranska državljanina i jedan državljanin Azerbejdžana zajedno radili na krijumčarenju više od sedam kilograma eksploziva C-4 u zemlju, po uputstvima IRGC-a. Azerbejdžanske vlasti su saopštile da su izdale međunarodne poternice za četvoricom osumnjičenih povezanih s navodnom operacijom.

Skupština Crne Gore je u petak uveče, nakon rasprave koju su obeležile tenzije, usvojila predloge zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije. Zbog usvajanja ovih izmena zakona, vladajući Pokret Evropa sad (PES) izgubio je jednog poslanika u Skupštini - Miodrag Laković iz ove stranke napustio je klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik. Opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS) najavila je da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe su najavili pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom i moguće povlačenje iz radnih tela parlamenta. Predsednik Skupštine Andrija Mandić pozvao ih je da razmisle i ne donose odluke "zbog kojih će se kajati". "Mislim da ste pokazali lice veoma konstruktivne opozicije i da je to slalo dobru poruku o Crnoj Gori kao narednoj članici EU. Zamolio bih vas, kao neko za koga kažete da brine o nacionalnim temama, a jedna od važnih nacionalnih tema jeste da svi radimo zajedno na putu ove zemlje ka EU", kazao je Mandić. Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da Crna Gora, koja pregovara o članstvu u EU, treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU – ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju. Predlog zakona o unutrašnjim poslovima dobio je podršku 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv. Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović branio je zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom. Međutim, opozicija je kritikovala izmene u zakonima. Predsednik DPS-a Danijel Živković optužio je skupštinsku većinu da sprovodi "obračun sa neistomišljenicima" i da retroaktivne odredbe krše pretpostavku nevinosti i osnovna prava građana. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od opozicije, ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se, kako navode, na olakšavanje političkog uticaja na policiju. Kada je reč o Zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema Evropskoj komisiji, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije.

Američki zvaničnici su petak izjavili za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post) u kojem je sugerisano da Moskva igra značajnu, mada indirektnu, ulogu u širenju regionalnog sukoba. Navodna saradnja odvija se u veoma osetljivom trenutku za odnose SAD i Rusije, dok se nuklearno naoružani rivali sukobljavaju oko invazije Moskve na Ukrajinu i napora Vašingtona da okonča taj rat, uz odbijanje Kremlja da napravi ustupke po pitanju teritorije i drugih pitanja. Izveštaj Vašington posta, koji se pozvao na tri zvaničnika upoznata s obaveštajnim pitanjima, navodi da je Moskva Teheranu pružila lokacije američkih vojnih resursa – uključujući vojne brodove i avione – od početka sukoba 28. februara kada su počeli američki i izraelski vazdušni napadi na Iran. Jedan je rekao novinama da se čini da je to bio "prilično sveobuhvatan napor" Moskve. Američki zvaničnici, govoreći pod uslovom da im se ne navodi ime, nisu pružili dodatne detalje za RSE o obimu ili mehanizmima razmene obaveštajnih podataka. Rusija i Iran imaju dugogodišnje vojne, političke i diplomatske veze. Iran je Rusiji isporučio veliki broj dronova tipa Šahed koji se koriste za napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu, iako Rusija sada uglavnom koristi tu tehnologiju za proizvodnju dronova na svom tlu. Ruska ambasada u Vašingtonu nije zasad odgovorila na upit za komentar. Ruski zvaničnici su javno pozvali na prekid napada na Iran, opisujući ga kao "neizazvani čin oružane agresije". Ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru u u petak s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom ponovio je poziv Moskve na "trenutni prekid vojne akcije", saopštio je Kremlj. Bela kuća odbacuje uticajAmeričke obaveštajne agencije su odbile da javno komentarišu izveštaje. Bela kuća je odbacila ideju da je ruska pomoć imala veliki efekat. Portparolka Bele kuće Ana Keli (Anna Kelly) u saopštenju je navela da je "iranski režim apsolutno slomljen". "Njihova odmazda balističkim raketama slabi svakog dana, njihova mornarica se uništava, njihovi proizvodni kapaciteti se demoliraju, a proksiji jedva da pružaju otpor", rekla je ona. Obraćajući se novinarima u Beloj kući, portparolka Karolajn Livit (Karoline Leavitt) takođe je odbacila uticaj navodne obaveštajne podrške Moskve. "To očigledno ne pravi razliku u pogledu vojnih operacija u Iranu, jer ih potpuno desetkujemo", rekla je Livit, dodajući da je iranska mornarica postala "borbeno neefikasna". Takođe je rekla da su iranski napadi balističkim raketama smanjeni za oko 90 odsto i insistirala da SAD nastavljaju da ispunjavaju svoje vojne ciljeve. Livit je dodala da je Vašington "na dobrom putu" da preuzme kontrolu nad iranskim vazdušnim prostorom i rekla da će Iran doći do "bezuslovne predaje" kada predsednik utvrdi da zemlja više ne predstavlja pretnju SAD i da su ciljevi "Operacije Epski bes" ostvareni. U objavi na društvenim mrežama u petak, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da "neće biti sporazuma sa Iranom osim bezuslovne predaje!" Reakcije u KongresuUprkos navodima Bele kuće, izveštaji su izazvali oštre kritike članova Kongresa SAD. Demokratska senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) je rekla da navodno rusko učešće podvlači sve veću pretnju koju predstavlja Moskva. "Nemojte se zavaravati: Rusija targetira Amerikance na Bliskom istoku, u Ukrajini i širom sveta", navela je ona u saopštenju. "Umesto da preduzme akciju, predsednik ublažava sankcije Rusiji i odbija da podrži Ukrajinu. To je neprihvatljivo i poziva na dalju agresiju protiv Amerikanaca." Republikanski kongresmen Don Bejkon (Bacon), glasni pristalica Ukrajine, ponovio je kritike. "Rusija i Iran su usko povezani... Ne bi trebalo da nas iznenadi što Rusija dostavlja Iranu informacije za gađanje kako bi pomogla Iranu da ubija pripadnike američke i izraelske vojske", rekao je za RSE u petak. "Trebalo bi da nas iznenadi što Trampova administracija izgleda nije svesna ovoga." Bejkon je rekao da je širi strateški cilj Moskve slabljenje SAD. "Kao odgovor, trebalo bi da pošaljemo Ukrajini precizno oružje dugog dometa, protivvazdušnu odbranu i nadograđene F-16 avione", rekao je on. "Takođe bi trebalo da uvedemo stroge sankcije ruskoj ekonomiji. To je trebalo da se uradi pre godinu dana." Uloga MoskveAnalitičari kažu da razmena obaveštajnih podataka može biti najpraktičniji oblik podrške koju Moskva trenutno može da pruži Teheranu. Glen Hauard (Howard), predsednik Fondacije Saratoga i dugogodišnji strateg za Rusiju, rekao je za RSE da ruski vojni gubici u Ukrajini ograničavaju njenu mogućnost da pošalje glavne oružane sisteme Iranu. "Zbog gubitaka teške opreme u ratu u Ukrajini, Moskva se trenutno suočava sa svojom nestašicom opreme i ne može popuniti prazninu u potrebama Irana prebacivanjem radara ili aviona", rekao je Hauard. "To znači da je najneposrednija i najvrednija prednost koju Moskva trenutno može da ponudi Iranu deljenje blagovremenih, primenljivih obaveštajnih podataka." Hauard je dodao da bi Rusija takođe mogla da pomogne u održavanju iranske kampanje dronova kroz proizvodni pogon u regionu Tatarstan. Dronovi Šahed, koji su konstruisani u Iranu, u postrojenju Alabuga – poznatom u Rusiji kao Geran-2 – trenutno se prave brzinom od oko 3.000 mesečno, rekao je Hauard, što daleko premašuje iranski domaći proizvodni kapacitet između 200 i 500 dronova mesečno. S obzirom na to da se iranske zalihe raketa i dronova smanjuju zbog nastavka napada, Hauard je rekao da bi Rusija potencijalno mogla da pomogne u popunjavanju praznine. Hauard je takođe ukazao na koridor snabdevanja koji ide kroz reku Volgu i preko Kaspijskog mora, za koji je rekao da pruža relativno bezbednu rutu za pošiljke između dve zemlje. Za razliku od vazdušnog transporta, koji se može presresti, kaspijska ruta funkcioniše kao "unutrašnja linija snabdevanja" uglavnom zaštićena od američkih ili savezničkih zabrana, omogućavajući Rusiji da premešta dronove, komponente raketa i elektroniku u Iran. Ruska obaveštajna podrška i logističke veze preko Kaspijskog mora mogle bi biti "neophodni za opstanak iranskog režima" kako se sukob produžava.

Skupština Kantona Sarajevo prihvatila je ostavku kantonalnog premijera Nihada Uka koji je rekao da je taj njegov čin "direktan odgovor" na tramvajsku nesreću u Sarajevu u kojoj je poginula jedna osoba. Usvajanjem Odluke o prihvatanju ostavke premijera, u skladu sa Zakonom o Vladi Kantona Sarajevo, zvanično je razriješen kompletan saziv Vlade Kantona Sarajevo. Uk je u obraćanju zastupnicima rekao da je ostavka direktan odgovor na tragičnu saobraćajnu nesreću od 12. februara i opravdano nezadovoljstvo građana, naročito mladih. "Duboko vjerujem da društva napreduju onda kada su institucije spremne preuzeti odgovornost i kada vlast pokazuje da čuje glas svojih građana. Posebno glas mladih ljudi koji žele pravednije, sigurnije i uređenije društvo", rekao je Uk. U Sarajevu se održavaju protesti kojima se traži neovisna istraga i utvrđivanje odgovornosti za tramvajsku nesreću u kojoj je nastradao mladić, a djevojčica teško povrijeđena. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajeva, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Uk je podnio ostavku nekoliko dana nakon nesreće, čime je Vlada Kantona Sarajevo prešla u tehnički mandat. Protest je održani u petak kada je počelo zasjedanje Skupštine Kantona Sarajevo na kojoj je prihvaćena Ukova ostavka. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na izvanrednoj telefonskoj sjednici u petak donijelo je odluku o traženju međunarodne pomoći putem Mehanizma civilne zaštite Europske unije za evakuaciju državljana BiH iz država Bliskog Istoka. Kako je saopćilo Vijeće ministara, zahtjev BiH se odnosi na pružanje potpore u repatrijaciji bosanskohercegovačkih državljana s važećom putnom ispravom iz država Bliskog Istoka. To, kako se navodi, podrazumijeva "korištenje dostupnih kapaciteta repatrijacijskih letova koje organiziraju države članice EU i države sudionice Mehanizma civilne zaštite Unije". Ministarstvo vanjskih poslova, u suradnji s diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine i drugim nadležnim institucijama, dostavit će državnom Ministarstvu sigurnosti potrebne podatke o bh. državljanima koji se nalaze u državama Bliskog Istoka. Za realizaciju ove odluke osigurano je 800.000 maraka (oko 407.000 eura) iz tekuće budžetske rezerve institucija BiH za potrebe evakuacije bh. državljana iz zemalja Bliskog Istoka, uz mogućnost korištenja financijske podrške Mehanizma civilne zaštite EU, saopćeno je iz Vijeća ministara BiH. Avion s oko 150 državljana Bosne i Hercegovine iz Dubaija, sletio je na Sarajevski aerodrom u večernjim satima, 5. marta. Riječ je o redovnom komercijalnom letu iz Dubaija, prvom nakon eskalacije sukoba na Bliskom Istoku. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj bosanskohercegovačkih državljana obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a šef diplomacije BiH Elmedin Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su 28. februara pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim državama Zaljeva. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom prometu od pandemije korona virusa.

Evropska komisija je obustavila bezvizni režim za nosioce gruzijskih diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša, saopštila je ova institucija, potvrdivši da su tu odluku odobrile države članice Evropske unije. Sve diplomate i službenici iz ove države od sada su obavezni da poseduju vizu prilikom ulaska u šengenski prostor u službene svrhe. Odluka stupa na snagu odmah i važiće 12 meseci, odnosno do 6. marta 2027. godine. Ukoliko gruzijske vlasti ne reše pitanja upravljanja i vladavine prava, Komisija može produžiti suspenziju na period do dve godine. Takođe, ostavlja se otvorena mogućnost da se ove mere prošire na sve građane Gruzije, a ne samo na državne službenike i diplomate. U obrazloženju Evropske komisije, navodi se da su akcije gruzijskih vlasti od oktobra 2024. godine, uključujući obračun sa demonstrantima, opozicionim političarima i nezavisnim medijima, "negativno uticale na situaciju u Gruziji i rezultirale kršenjem nekoliko osnovnih prava i međunarodnih pravnih standarda". Takođe, Gruzija je odbila da se uskladi sa viznom politikom EU, što je važan uslov za održavanje bezviznog režima. "Komisija smatra da radnje gruzijskih vlasti potkopavaju principe na kojima se zasniva liberalizacija viznog režima", navodi se u saopštenju ove institucije. Ova odluka označava prvi put da se primenjuje takozvani pojačani mehanizam suspenzije viza. Odluka sledi nakon odobrenja država članica. Mehanizam suspenzije viza aktivira se kao odgovor na namerno i uporno kršenje obaveza koje je Gruzija preuzela u okviru svog bezviznog režima u ključnim oblastima demokratije i osnovnih prava. Ovaj mehanizam je stupio na snagu u decembru 2025. godine. Njime se Evropskoj uniji pružaju jači i brži instrumenti za reagovanje na zloupotrebe putovanja bez viza, bezbednosne rizike i nazadovanje u oblasti temeljnih prava.

Islandska vlada je saopštila da će 29. avgusta održati referendum o članstvu u Evropskoj uniji. Ovaj referendum, pod uslovom da ima pozitivan ishod, dao bi mandat vladi da nastavi pregovore sa EU. Naime, Island je već integrisan u neke evropske politike i usklađen je sa većim delom pravne tekovine EU jer je deo Evropskog ekonomskog prostora. Island je 2009. godine, neposredno nakon finansijske krize, predao aplikaciju za članstvo u EU. Pristupni pregovori su otpočeli 2010. godine, ali je vlada 2015. godine povukla zahtev za prijem u EU. Premijerka zemlje Kristrun Frostadottir nazvala je referendum ključnim trenutkom za budućnost zemlje. "Ovo je referendum o tome možemo li završiti dijalog – a ne o tome da li se pridružujemo", rekla je na konferenciji za novinare u islandskom glavnom gradu Rejkjaviku. Evropska unija je pozdravila najavu o održavanju referenduma. Island je najavio održavanje referenduma o tome hoće li ponovo pokrenuti pregovore o članstvu u EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da se radi o važnoj odluci. "U svetu koji se brzo menja, Evropska unija nudi sidro u zajednici vrednosti, prosperiteta i sigurnosti. Pregovori o pristupanju uvek odražavaju specifične realnosti svake zemlje kandidata", objavila je komesarka Kos na mreži X. Međutim, za sada nije jasno da li će Island nastaviti pregovore o članstvu od trenutka kada je aplikacija povučena ili će morati da počne od nulte tačke. "Pregovori bi se mogli pokrenuti i nastaviti eventualno u kasnijoj fazi, ali o tome tek treba doneti odluku", rekao je portparol Evropske komisije Markus Lammert.

Apelacioni sud ukinuo je presudu Specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici u predmetu poznatom u javnosti kao "Koverta" i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, saopšteno je iz tog suda. Afera "Koverta" se ticala mogućeg nelegalnog finansiranja Demokratske partije socijalista bivšeg predsjednika Mila Đukanovića, tokom izbornog procesa 2016. Kako se navodi, Apelacioni sud je uvažio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici, a odluka je donijeta nakon tajnog vijećanja i glasanja 24. februara 2026. godine. "Apelacioni sud Crne Gore je uvažio žalbu Specijalnog državnog tužilaštva u Podgorici, pa je povodom te žalbe i po službenoj dužnosti ukinuo presudu Specijalnog odjeljenja Višeg suda u Podgorici i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje", navodi se u saopštenju. Prvostepenom presudom optuženi Duško Knežević, Branislav Todorović, Živko Šljivančanin, Tamara Krdžić, Goran Grujović, Tomica Knežević i Slavoljub Stijepović bili su oslobođeni optužbi. Knežević se teretio za krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije, dok su ostali optuženi tereteni za isto krivično djelo, kao i za pranje novca u saizvršilaštvu. Žalbu na tu presudu podnijelo je Specijalno državno tužilaštvo. Duško Knežević izručen je u aprilu 2024. iz Velike Britanije Crnoj Gori kada je uz jake policijske mjere sproveden sa podgoričkog aerodroma, nakon čega je saslušan u Višem sudu u Podgorici. Afera "Koverta" odnosi se na tajni snimak koji je biznismen Duško Knežević prezentovao 2019. godine, a na kojem se vidi Stijepović, tadašnji gradonačelnik Podgorice, u trenutku kada predaje navodno oko 100.000 eura za finansiranje kampanje Demokratske partije socijalista (DPS) uoči parlamentarnih izbora 2016. Knežević je tajno snimio Stijepovića u vili Atlas u Zeti. EU: Pratimo slučaj 'Atlas'Knežević: Spreman sam da odgovaram za saučesništvoCrnogorsko Specijalno tužilaštvo tretiralo je biznismena i vlasnika Atlas grupe Duška Kneževića kao organizatora kriminalne grupe koja se prethodnih decenija bavila pranjem novca, utajom poreza i stvaranjem kriminalne organizacije čime je država Crna Gora oštećena sa više desetina miliona eura. Apelacioni sud je, kako se navodi, ocijenio da je žalba tužilaštva osnovana jer je prvostepeni sud počinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka. "Prvostepeni sud je počinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, dok su dati razlozi potpuno nejasni i u znatnoj mjeri protivrječni", ističe se u obrazloženju odluke. Drugostepeni sud je ukazao da je obaveza prvostepenog suda da u ponovnom postupku potpuno i istinito utvrdi sve činjenice od značaja za donošenje zakonite odluke. "Obaveza je prvostepenog suda da u ponovnom postupku istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite i pravične odluke, kao i da sa jednakom pažnjom ispita i utvrdi činjenice koje terete optužene i one koje im idu u korist", navodi se u saopštenju. Dodaje se da sud mora jasno obrazložiti koje činjenice smatra dokazanim ili nedokazanim, uz ocjenu vjerodostojnosti eventualno protivrječnih dokaza i razloge na kojima zasniva činjenične i pravne zaključke. Takođe, objava presude u predmetu protiv Duška Kneževića, optuženog zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična djela zloupotreba položaja u privrednom poslovanju i pranje novca, zakazana je za 27. mart 2026. godine.

Grupa građana započela je protest ispred Vlade Kantona Sarajevo na kojem se još jednom traži neovisna istraga i utvrđivanje odgovornosti za tramvajsku nesreću u kojoj je nastradao mladić, a djevojčica teško povrijeđena. Nesreća, koja je pokrenula proteste, dogodila se 12. februara u blizini Zemaljskog muzeja u središtu Sarajevu, kada je tramvaj iskočio iz šina i udario u stajalište. Okupljeni su na protest došli u vrijeme održavanja sjednice Skupštine Kantona Sarajevo koja odlučuje o prihvatanju ostavke premijera Nihada Uka. Uk je podnio ostavku nekoliko dana nakon nesreće, čime je Vlada KS-a prešla u tehnički mandat. Ostavku mora prihvatiti Skupština KS-a i potom imenovati novog mandatara i vladu. Građani okupljeni ispred zgrade Vlade traže poštivanje prava na mirno okupljanje i prestanak zastrašivanja učenika, studenata i građana zbog javnog izražavanja stavova. Organizatori su pozvali građane da im se pridruže uz poruku "Zasjeda Skupština KS-a, zasjedamo i mi". Zahtijevaju hitnu, neovisnu i transparentnu istragu o tramvajskoj nesreći, uz međunarodno vještačenje i širu istragu o stanju u GRAS-u. Također traže političku odgovornost vlasti i temeljitu obnovu javnog prijevoza, uz transparentno upravljanje javnim poduzećima i sigurniji sistem za sve građane. Na skupu su i studenti Akademije likovnih umjetnosti, gdje je studirao Erdoan Morankić koji je smrtno nastradao u nesreći. Istragu o nesreći vodi Tužiteljstvo Kantona Sarajevo. Osim na okolnosti nesreće, fokusirana je i na tehničku ispravnost vozila, održavanje starog voznog parka, sistem kočenja, ispravnost videonadzora, te moguću odgovornost svih u lancu – od vozača, preko uprave GRAS-a, do Ministarstva saobraćaja.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je da je donela dekret o raspuštanju Skupštine, jer su, kako je navela, politički predstavnici "odlučili da zemlju odvedu na izbore". "Ovim dekretom ispunjavam svoju ustavnu obavezu, koja je jasno definisana... Velika je nesreća što oni (poslanici) nisu izabrali interes Kosova", rekla je Osmani. Prema njenim rečima, neuspešni pokušaji prethodne noći da se u Skupštini izabere predsednik nisu bili ni slučajni ni nepromišljeni. "Naprotiv, veoma dobro proračunati i osmišljeni, nažalost", dodala je Osmani. Tumačenja o roku od 60 danaNeki pravnici tumače da bi Skupština trebalo da izabere predsednika u roku od 60 dana od početka sednice za izbor predsednika. Međutim, Osmani je rekla da član 86 Ustava propisuje da novi predsednik mora biti izabran najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, a njen mandat ističe 4. aprila. "To znači da je 5. mart bio poslednji ustavni rok da Skupština izabere novog predsednika. Taj rok je istekao sinoć u ponoć. Dakle, ovde nije reč o javnoj debati. Reč je o jasnoj ustavnoj činjenici. Ustav nije pisan za tumačenja koja relativizuju njegovu težinu. On je napisan da garantuje funkcionisanje države, a ne odugovlačenje i nefunkcionisanje." Između ostalog, ona je rekla da su posledice nepoštovanja rokova jasne. "Ustav jasno predviđa da Skupština koja ne uspe da izabere predsednika ne može beskonačno da odugovlači proces, kao što se sada pokušava, već se suočava sa jasnim ustavnim mehanizmom koji vodi ka njenom raspuštanju. Pored toga, članove 82 i 83 treba čitati zajedno. I sam Ustavni sud je naglasio da se ustavne norme tumače povezano, a ne odvojeno jedna od druge." Prema njenim rečima, to znači da, iako postupak za izbor predsednika može da počne 60 dana pre krajnjeg roka, on ne može da se odlaže, već mora da bude završen najkasnije 30 dana pre isteka aktuelnog mandata, što u ovom slučaju znači do 5. marta. Osmani je navela i da će raspisati nove izbore nakon konsultacija sa liderima političkih partija. "Građani nisu želeli izbore, ova situacija je nastala zbog neuspeha Skupštine da ispuni svoju ustavnu dužnost. Niko ne bi trebalo da želi još jedan politički ciklus, posebno u ovom trenutku kada je zemlji potrebna stabilnost. Ali neodgovorni ljudi sa opasnim namerama doveli su zemlju do ove tačke!, rekla je kosovska predsednica. Prema njenim rečima, odlaganje procesa bi dovelo do još opasnije situacije. Ovo izjava Osmani dolazi nekoliko sati nakon isteka roka za izbor novog predsednika Kosova. Proces izbora predsednika je propao zbog nedostatka kvoruma u Skupštini. Kandidati za predsednika bili su Gljauk (Glauk) Konjufca i Fatmire (Kollçaku) Kolčaku, koje je predložila vladajuća stranka Samoopredeljenje. Nakon što predsednik nije izabran, predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) saopštila je da je od ustavnog suda zatražila privremeno suspendovanje rokova u vezi sa izborom novog predsednika Kosova. Kandidat za predsednika Kosova mora da ima dvotrećinsku većinu glasova poslanika u Skupštini koja broji 120 mesta, odnosno najmanje 80 glasova. Ukoliko u prva dva kruga glasanja nijedan kandidat ne osvoji neophodan broj glasova u trećem krugu je dovoljna prosta većina, odnosno najmanje 61 glas uz neophodan kvorum od 80 prisutnih poslanika. Prema Ustavu, ukoliko izbor ne uspe u tri kruga, prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.

Srbija se ponovo nije uskladila sa restriktivnim merama Evropske unije koje se odnose na Rusiju, potvrđeno je u Savetu EU. Reč je o odluci od 26. februara kojom se na spisak fizičkih i pravnih lica, subjekata i tela dodaje osam fizičkih osoba. Sa ovom odlukom uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU. "One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Nedavno se Srbija nije uskladila ni sa restriktivnim merama koje se odnose na Iran, a koje takođe datiraju od kraja februara ove godine. Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji. To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila je status jedne od zemalja lidera u procesu pristupanja.

Avion s oko 150 državljana Bosne i Hercegovine iz Dubaija, sletio je na Sarajevski aerodrom u večernjim satima, 5. marta. Riječ je o redovnom komercijalnom letu iz Dubaija, prvom nakon eskalacije sukoba na Bliskom Istoku od 28. februara, koji su doveli do obustave i poremećaja aviosaobraćaja. Putnici koji su stigli su uglavnom turistički boravili u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a na letu je bilo i državljana Srbije. Prema podacima Ministarstva vanjskih poslova BiH, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je oko više od hiljadu državljana BiH. Ambasador BiH u Emiratima Bojan Đokić ispratio je prvu grupu građana iz Dubaija. On je rekao da nije poznato kad je novi let, s obzirom na to da ima još ljudi koji se žele vratiti. "Večeras ćemo znati da li će sutra ili preksutra biti novi let", naveo je Đokić. Još oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Vijeće ministara BiH odobrilo je sredstva u iznosu od 800.000 konvertibilnih maraka za organiziranje letova za povratak državljana BiH iz zemalja Bliskog Istoka, koji to budu željeli. "Odobrena su sredstva iz tekuće rezerve. Već smo u fazi analiziranja tržišta, prikupili smo neke ponude. Sutra tokom dana ćemo sa Agencijom za javne nabavke i Uredom za zakonodavstvo u skladu sa zakonskim procedurama najbrže moguće odabrati kompanije koje bi trebale pomoći da evakuišemo građane Bosne i Hercegovine s Bliskog Istoka i zemalja u kojima im je ugrožena i sigurnost i život", rekao je Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova, nakon sjednice Vijeća ministara u četvrtak 5. marta.

Tokom fudbalske utakmice klubova Crvene zvezde i Novog Pazara, održane u tom gradu 5. marta, došlo je do incidenata između navijača. Meč su obeležile nacionalističke parole sa obe strane, i bacanje baklji, zbog čega je već na početku meč prekinut na nekoliko minuta. Incidenti na tribinama nastavili su se nakon drugog gola Zvezde, a navijači su upozoreni preko razglasa da meč može biti prekinut u svakom trenutku "zbog rasističkog i političkog vređanja". Crvena zvezda je gostovala u Novom Pazaru, u okviru plasmana u polufinale Kupa Srbije. Meč je završen rezultatom 2:0 u korist Crvene zvezde. Zbog incidenata je reagovao Fudbalski savez Srbije, koji je u saopštenju nakon utakmice najoštrije osudio ponašanje pojedinih navijala i sve češću upotrebu pirotehničkih sredstava. U saopštenju su ukazali da su slične situacije zabeležene u poslednje vreme na stadionima širom Srbije. "U poslednjem periodu evidentan je porast korišćenja pirotehnike na tribinama, što je u više navrata dovelo do povređivanja policijskih službenika, redara, ali i aktera na terenu", naveli su u Fudbalskom savezu Srbije. Dodali su da je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Branko Radujko zatražio hitan sastanak sa rukovodstvom Zajednice klubova Super i Prve lige Srbije, "kako bi se razmotrile dodatne mere u cilju sprečavanja nasilja i podizanja bezbednosti na stadionima". Oglasila se i Zajednica Super lige. U saopštenju su naveli da "u potpunosti podržavaju inicijativu za hitno rešavanje problema bezbednosti na stadionima". Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije se do zaključenja teksta vesti nije oglasilo ovim povodom. Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama može se videti veliko prisustvo policije, koja je reagovala nakon incidenata. Novi Pazar je grad u jugozapadnoj Srbiji. Reč je o multietničkoj sredini, koju većinom naseljavaju Bošnjaci.

Britanska ambasada u Beogradu je kao nedopustivo osudila ometanje dvoje njenih zaposlenih tokom diplomatske posete Aranđelovcu, u centralnoj Srbiji, navodeći da takve aktivnosti podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države. Nakon što je provladina televizija Informer objavila snimak, na kojem se vidi kako dva muškarca provociraju i vređaju više osoba u ugostiteljskom objektu u Aranđelovcu, a zatim ih prate na ulici, Britanska ambasada je na Iksu izrazila "duboko razočaranje" tim agresivnim postupcima. U objavi na mreži X 5. marta iz Ambasade su naveli da je u javnost "dospeo snimak koji prikazuje nedopustivo ometanje dvoje zaposlenih u Britanskoj ambasadi u Beogradu tokom rutinske diplomatske posete Aranđelovcu". Tamo su, kako su naveli, zaposleni u Ambasadi trebalo da se sastanu sa predstavnicima lokalne samouprave i opozicije. "Duboko smo razočarani jer su im dvojica ljudi agresivno prišli šikanirali ih i sprečili da rade svoj posao. Ovakve aktivnosti su neprihvatljive, podrivaju ugled Srbije i umanjuju mogućnost uzajamne saradnje na dobrobit obe države", navodi Britanska ambasada u postu na mreži X. Na snimku koji je objavio Informer, vidi se kako jedan od dvojice muškaraca postavlja provokativna pitanja i upućuje uvrede ženi zaposlenoj u Britanskoj ambasadi i lokalnom predstavniku opozicione stranke Srbija centar. Nepoznati muškarac sa snimka, insinuira da su lokalni izbori u Aranđelovcu, koji su zakazani za 29. mart, povod za susret zaposlenih u Britanskoj ambasadi sa predstavnikom opozicije u tom gradu. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala je za 29. mart izbore u devet lokalnih samouprava, među kojima je i Aranđelovac. Reč je o redovnim izborima pošto su prethodni održani u aprilu 2022. godine. Izbori u devet opština i gradova raspisani su u vreme kada više od godinu dana traju antivladini protesti u Srbiji, sa kojih se traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Demonstranti predvođeni studentima koji su više meseci blokirali fakultete izbore zahtevaju jer niko nije odgovarao za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024 i zbog široko rasprostranjene korupcije. Vlasti u Srbiji negiraju odgovornost za pad nadstrešnice. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao da bi izbori mogli biti raspisani pre vremena, on to još nije učinio a nije poznato kada bi izbori mogli biti raspisani. Zvaničnici Srbije su za proteste u više navrata optuživali strane vlade. Za to, pak, nikada nisu javnosti predočili konkretne dokaze.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine odobrilo je sredstva za organiziranje letova za povratak državljana BiH iz zemalja Bliskog Istoka, nakon eskalacije sukoba koji su doveli do obustave i poremećaja aviosaobraćaja. "Odobrena su sredstva od 800.000 konvertibilnih maraka iz tekuće rezerve. Već smo u fazi analiziranja tržišta, prikupili smo neke ponude. Sutra tokom dana ćemo sa Agencijom za javne nabavke i Uredom za zakonodavstvo u skladu sa zakonskim procedurama najbrže moguće odabrati kompanije koje bi trebale pomoći da evakuišemo građane Bosne i Hercegovine s Bliskog Istoka i zemalja u kojima im je ugrožena i sigurnost i život", rekao je Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova, nakon sjednice Vijeća ministara u četvrtak 5. marta. Prva grupa državljana BiH trebala bi doputovati u Sarajevo u četvrtak navečer, komercijalnim letom iz Dubaija. Najveći broj državljana BiH nalazi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je oko 1.000 osoba u svakodnevnoj komunikaciji s Ambasadom BiH u vezi s mogućim odlaskom. Oko 300 državljana BiH nalazi se u Kataru, stotinjak u Kuvajtu, dok manje grupe borave u Bahreinu i Omanu. U Iranu se manji broj državljana BiH obratilo institucijama BiH sa željom da napuste tu zemlju, a Konaković je kazao da su neki od njih ranije evakuirani. Sjedinjene Američke Države i Izrael su u subotu, 28. februara, pokrenuli napade na Iran, koji je uzvratio ciljajući američke baze u susjednim zaljevskim državama. Hiljade letova na Bliskom Istoku prizemljeno je od početka napada 28. februara. To je izazvalo najveći poremećaj u globalnom zračnom saobraćaju od pandemije korona virusa.

Evropska komisija (EK) potvrdila je da izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost u Crnoj Gori nisu u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije (EU). Izmene ovih zakona će se naći pred poslanicima na sednici Skupštine Crne Gore, koja je zakazana za petak, 6. mart. "U tom cilju, Crna Gora treba da uskladi ove odredbe sa pravnom tekovinom EU ili pre usvajanja zakona ili usvajanjem zakona i usklađivanjem odredbi pre završetka pregovora o pristupanju. Ovo je dodatni razlog za brzo napredovanje sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navedeno je u odgovoru EK dostavljenom medijima u Briselu. Iz ove institucije je potvrđeno da su primili pismo šefova klubova poslanika opozicionih partija u Skupštini Crne Gore, koji su skrenuli pažnju na procedure i sadržaj dotičnih zakona, kao i na zabrinutosti koje su izrazili civilno društvo i sindikati. Evropska komisija upozorila je da će pažljivo pratiti primenu zakona. Ova institucija, kako se navodi, posebno očekuje da vlasti sprovode zapošljavanje u policiji na osnovu zasluga i uspostave odgovarajuće proceduralne mere zaštite. Takođe očekuje da Crna Gora obezbedi da se svako otpuštanje vrši iz opravdanih razloga i da oni koji su pogođeni imaju pristup svim pravnim lekovima. Sličnim tonom dan ranije oglasila se i Delegacija EU u Crnoj Gori, koja je potvrdila da su crnogorske vlasti konsultovale ovu instituciju u vezi sa ova dva zakona. Crnogorskim vlastima je rečeno da imaju dve mogućnosti u pravcu usklađivanja sa pravnom tekovinom EU: "Da usklade ove odredbe sa pravnom tekovinom EU pre usvajanja zakona, ili da usvoje zakon i usklade odredbe pre zatvaranja pristupnih pregovora", objasnili su iz Delegacije EU u Crnoj Gori. "Ovo je dodatni razlog da se brzo krene sa sveobuhvatnom reformom zaštite podataka u Crnoj Gori", navodi se u odgovoru Delegacije EU. U saopštenju delegacije se takođe navodi da završna merila za Poglavlje 24 ne zahtevaju od Crne Gore da menja Zakon o unutrašnjim poslovima niti Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost. Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, su najvažnija u procesu pristupnih pregovora za bilo koju zemlju koja cilja članstvo u EU. Prva se otvaraju a poslednja zatvaraju. Crna Gora se smatra liderom u procesu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Otvorila je sva pregovaračka poglavlja, a privremeno je zatvorila njih 13. Vlada Crne Gore namerava da do kraja ove godine zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja. Trenutno je još 20 poglavlja u procesu pregovora i čeka na privremeno zatvaranje. Šta je sporno u novim odredbama dva zakonaKritike koje dolaze od strane opizicije ali i civilnog društva u vezi sa izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima odnose se na, kako navode, olakšavanje političkog uticaja na policiju. Što se tiče Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji je izazvao veće polemike, kritike se odnose na omogućavanje šireg pristupa bazama podataka državnih organa i institucija, a u pojedinim slučajevima i bez sudske odluke, čime se smatra da se ugrožava privatnost građana, a istovremeno smanjuje kontrola nad radom tajne službe. Kako se od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU očekuje da se usklade sa pravnom tekovinom i pre nego što postanu punopravne članice, ove izmene mogu predstavljati problem za Crnu Goru u procesu pristupnih pregovora, budući da su eksperti Evropske komisije potvrdili neusklađenost. Prema EK, ove izmene nisu u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) i Direktivom o sprovođenju zakona (LED). Naime, evropska Opšta uredba o zaštiti podataka je sveobuhvatni zakon EU o zaštiti podataka koji uređuje način prikupljanja, korišćenja i zaštite ličnih podataka pojedinaca u Evropskom ekonomskom prostoru. Ova uredba jača prava pojedinaca na privatnost, nameće stroge obaveze organizacijama i primenjuje se na svaku kompaniju širom sveta koja obrađuje podatke stanovnika EU. Sa druge strane, takozvana LED direktiva reguliše način na koji policijski i pravosudni organi u državama članicama EU rukuju, obrađuju i štite lične podatke pojedinaca – posebno žrtava, svedoka i osumnjičenih za krivična dela. Civilno društvo u Crnoj Gori već je upozorilo da predložene izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, uprkos najavama o profesionalizaciji policije, ne garantuju pravnu sigurnost i sudsku zaštitu u postupcima utvrđivanja bezbednosnih smetnji. Takođe navode da su izmene upućene po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije. Predstavnici civilnog društva traže od crnogorskih poslanika da otvore pitanje usklađenosti sa standardima Evropskog suda za ljudska prava i da podnesu obimne amandmane na predložena zakonska rešenja.

Za Srbiju i Rusiju je važno da nastave "pragmatičnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, uprkos složenim okolnostima", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, 5. marta. Uoči susreta, ruski ambasador je rekao da Rusija želi da se odnosi Srbijom nastave da se razvijaju i da je "najvažnije da se Srbija nije pridružila sankcijama". Ocenio je da bi se saradnja dve zemlje "sama po sebi" prekinula ukoliko bi Srbija uvela sankcije Rusiji. "Ako se jedna zemlja pridruži sankcijama, onda nema saradnje – sankcije je automatski obustavljaju. To ne zavisi od želje Moskve", rekao je Harčenko za Radio televiziju Srbije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija, država kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, odbija pozive Brisela da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Govoreći o ekonomskoj saradnji, Harčeko je naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u padu i naglasio da je to direktna posledica zapadnih sankcija Moskvi. "Srbija se nalazi u okruženju zemalja koje podržavaju režim sankcija i zato se suočavamo sa poteškoćama, pre svega u transportu, logistici i finansijama", rekao je Bocan-Harčenko. U poslednje četiri godine, kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu, Evropska unija počela je sa uvođenjem sankcija Rusiji. Do sada je uvedeno 19 paketa sankcija. 'Neverovatno niska cena' gasa doprinos prijateljstvuBocan-Harčenko je rekao i da Srbija ima stabilno snabdevanje gasom iako je "globalno tržište trenutno veoma nestabilno". "Danas postoji stabilan dotok gasa po ceni koja je za Evropu neverovatno niska. To je najbolji doprinos naše prijateljske saradnje", poručio je Bocan-Harčenko. Iako poslednjih godina pokušava da smanji zavisnost, Srbija se u najvećem procentu snabdeva gasom iz Rusije. Tokom 2025. godine, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom, dok kratkoročni sporazum postignut u decembru, ističe 31. marta. Zvaničnici u Srbiji više puta su poručivali da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen, ali potvrda iz Moskve još nije stigla.

Dronovi lansirani iz susjednog Irana pogodili su azerbejdžansku autonomnu regiju Nahčivan, pri čemu su dvije osobe povrijeđene, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Azerbejdžana. Jedan dron pogodio je aerodrom u Nahčivanu 5. marta i oštetio objekat. Drugi dron je pao u blizini škole u području Šekerabad, navodi ministarstvo. Predsjednik zemlje Ilham Alijev rekao je da je "Iran počinio čin terora protiv teritorije Azerbejdžana, odnosno protiv države Azerbejdžan". "Iranski zvaničnici moraju dati objašnjenje azerbejdžanskoj strani, mora biti upućeno izvinjenje, a oni koji su počinili ovaj čin terora moraju krivično odgovarati", rekao je Alijev na sjednici Savjeta bezbjednosti te zemlje. Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana osudilo je napad, navodeći da će on samo povećati tenzije u regionu povezane s aktuelnim sukobom u kojem učestvuju Iran, Izrael i Sjedinjene Države. Iranski ambasador u Azerbejdžanu pozvan je u ministarstvo u Bakuu kako bi objasnio incident. "Azerbejdžan zadržava pravo da odgovori", saopštilo je ministarstvo. "Islamska Republika Iran, poštujući suverenitet svih zemalja, posebno muslimanskih i susjednih zemalja, negira lansiranje dronova od strane oružanih snaga prema Republici Azerbejdžan", navodi se u saopštenju Generalštaba Oružanih snaga. Azerbejdžan je jedan od glavnih dobavljača nafte Izraelu, dok je Izrael godinama ključni odbrambeni partner Bakua. Mnogi u Azerbejdžanu vide Izrael kao pouzdanog saveznika koji je isporučivao kritičnu vojnu opremu tokom kampanje zemlje da povrati kontrolu nad regionom Nagorno-Karabah od Armenije. Turski šef diplomatije Hakan Fidan razgovarao je o iranskim napadima dronom u regionu Nahčivan tokom telefonskog poziva 5. marta sa svojim azerbejdžanskim kolegom Džejhunom Bajramovim, javili su Reuters i turski mediji. Pored historijskih i kulturnih veza, Deklaracija iz Šuše iz 2021. obavezuje Tursku i Azerbejdžan da se konsultuju i preduzmu zajedničke akcije ako bilo koja zemlja smatra da je njena nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet ili sigurnost ugrožena od strane treće države. Tokom rata u Nagorno-Karabahu s Armenijom, Turska je snažno politički podržavala Azerbejdžan i isporučivala vojnu opremu, iako je Baku dosljedno negirao da su turske snage učestvovale u borbama. Budući da je članica NATO-a i graniči s Iranom, Turska je navodno bila meta Irana. Protivvazdušna odbrana NATO-a uništila je iransku balističku raketu ispaljenu prema Turskoj, saopštila je Ankara 4. marta. Iran je negirao da je ispalio raketu prema Turskoj. "Trenutno, Iran nema razloga da napadne Azerbejdžan, jer ni Azerbejdžan ni Turska nisu bili dio rata", rekao je za Radio Slobodna Evropa Rauf Mirgadirov, nezavisni analitičar sa sjedištem u Evropi. "Ovaj napad dronom na aerodrom Nahčivan je ili nesreća ili znak da postoji veća eskalacija u regionu", rekao je. Uprkos trgovinskim i odbrambenim vezama s Izraelom, azerbejdžanski zvaničnici su više puta rekli da zemlja neće dozvoliti da njenu teritoriju ili zračni prostor koristi bilo koja zemlja za pokretanje vojnih operacija protiv susjednog Irana ili bilo koje druge države.

Ministarstvo sigurnosti je preventivno podignulo mjere sigurnosti na viši nivo zbog situacije i eskalacije sukoba na Bliskom Istoku, potvrđeno je iz ovog ministarstva za Radio Slobodna Evropa. "Sigurnosna situacija u Bosni i Hercegovini je stabilna", rekli su iz Ministarstva sigurnosti BiH na upit RSE o tome jesu li planirane posebne mjere s obzirom na to da su neke zemlje Europske unije pojačale mjere sigurnosti zbog mogućih incidenata. Podizanje stepena sigurnosti podrazumijeva, između ostalog, pojačano prisustvo sigurnosnih snaga u blizini objekata za koje se procijeni da bi mogli biti potencijalna meta incidenata. "Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine obavještava javnost da su policijske i sigurnosne agencije u Bosni i Hercegovini, odmah nakon informacija o početku napada na Iran, poduzele dodatne mjere opreza i pojačale aktivnosti. Radi se o uobičajenim preventivnim aktivnostima koje policijske i sigurnosne agencije provode u sličnim situacijama, s ciljem pravovremenog praćenja sigurnosnih izazova i očuvanja stabilnosti i sigurnosti građana", navode iz Ministarstva. Ranije je Ministarstvo unutrašnjih poslova entiteta Republika Srpska pojačalo sigurnosne mjere oko jevrejskih objekata u Banjoj Luci nakon eskalacije sukoba na Bliskom Istoku, uz neobrazložene tvrdnje o mogućim vezama pojedinaca iz Federacije BiH s ekstremističkim grupama. U saopćenju za javnost iz MUP-a RS-a, navedeno je kako su pojačane mjere sigurnosti uvedene s ciljem "sprečavanja eventualnih terorističkih napada na području Republike Srpske, s posebnim fokusom na Jevrejski kulturni centar u Banjaluci i druge jevrejske zajednice" u tom bh. entitetu. Sigurnosni stručnjaci i predstavnici jevrejske zajednice u Sarajevu su za RSE rekli da nisu upoznati s konkretnim prijetnjama u BiH. Iz Federalne uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije BiH nisu odgovorili o aktivnostima u vezi s jačanjem mjera sigurnosti. Nakon izraelsko-američkog napada na Iran, ova država je zaprijetila napadima na europske gradove ako se europske zemlje uključe u operacije. Kao odgovor na prijetnje, više europskih država pojačalo je sigurnosne mjere, dok su Velika Britanija, Francuska i Grčka već poslale vojne avione, ratne brodove i helikoptere na Kipar nakon što su iranski dronovi napali britansku vojnu bazu na tom otoku. Njemački sigurnosni stručnjaci upozorili su na mogućnost napada iranskih "spavačkih ćelija" u Europi nakon što je u Iranu izdata fetva kojom se poziva na osvetu za smrt ajatolaha Alija Hamneija, ubijenog u američko-izraelskim napadima.