Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je u sredu da dve decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi – "evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope". Na svečanosti u Vinogradu "13. jul Plantaže" povodom obeležavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, Spajić je rekao da da je referendum 2006. o statusu Crne Gore bio veliki, ali tek prvi korak u izgradnji države, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Svečanosti prisustvuje predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović, drugi raniji i sadašnji funkcioneri predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, diplomatskog kora, medija, nevladinog sektora, kao zvanice iz javnog i kulturnog života. Među zvanicama je i evropska komesarka Marta Kos. "Dvije decenije nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi. Ideju čijem ostvarenju nikada nijesmo bili bliži, a to je evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope možda i posljednji pravi mirovni projekat na svijetu", rekao je Spajić koji je domaćin svečanosti. On je rekao da Evropa nije politički cilj niti željena destinacija, već da je ona "ogledalo u kojem vidimo kakvi želimo biti", odnosno država koja štiti građane, čuva vladavinu prava i poštuje svačije dostojanstvo. "Ovaj put nije jednosmjerna ulica i nije želja Brisela, već njime želimo da idemo zbog Podgorice, Cetinja, Nikšića, Pljevalja, Bara, Ulcinja, Plava, Berana i svih naših gradova, u kojima ljudi žele da žive bolje, pravednije i sigurnije", rekao je Spajić. 'Uskoro ćete doprinositi istoriji EU'Evrokomesarka Kos je u obraćanju na svečanosti čestitala Dan nezavisnosti, navodeći da je Crna Gora pre 20 godina odlučila da ispiše novo poglavlje u dugoj istoriji crnogorske državnosti. "Evropa vidi šta ste izgradili. Evropa vidi vaša postignuća. Uskoro ćete doprinositi istoriji EU. Naredna poglavlja naše zajedničke istorije pisaćemo zajedno", rekla je Kos. Ona je navela da mesto Crne Gore u EU sada dobija svoj oblik i da je već počela izrada Ugovora o pristupanju Crne Gore, što je priznanje za postignuto i podsticaj da se ubrzaju preostale reforme na putu evrointegracija. "Ne samo zato što će to koristiti Crnoj Gori, već zato što će prisustvo Crne Gore ojačati Evropu. Time ćemo biti korak bliže zaokruživanju naše Unije", rekla je Kos. Prema planu, ceremonijalni deo programa povodom 20 godina od obnove nezavisnosti održava se na lokaciji "Plantaže 13. jul", a kulturno-zabavni program za građane biće održan 20, 21. i 22. maja u Podgorici. Crnogorski mediji su aprilu preneli rezultate istraživanja agencije Spektrum analitika, prema kojima bi, da je referendum za nezavisnost Crne Gore održan u novembru prošle godine, više od 60 odsto građana glasalo za nezavisnost, a oko 15 odsto za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti. Na referendum 2006. za nezavisnost je glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, dok su protiv bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada koju vodi Spajić najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom ove godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Federalno tužilaštvo Belgije saopštilo je u sredu da je otvorilo istragu o potencijalnoj umešanosti belgijskih državljana u takozvani "snajper safari" tokom opsade Sarajeva za vreme rata 90-ih. Prema saopštenju ove institucije, istraga je pokrenuta "na osnovu informacija objavljenih u štampi". Tužilaštvo je dodalo da, u interesu istrage, ne želi dodatno da komentariše ovaj slučaj. Postupak u Belgiji usledio je nakon što je Javno tužilaštvo u Milanu pokrenulo istragu o takozvanim "vikend snajperistima" koji su, prema prijavi pisca i novinara Ezija Gavacenija, plaćali velike iznose novca kako bi dolazili na položaje Vojske Republike Srpske oko Sarajeva i snajperima, uglavnom "iz zabave", ubijali građane u opkoljenom gradu. Gradsko veće Sarajeva krajem januara dalo je saglasnost da se Grad pridruži postupku u Milanu protiv osumnjičenih. Pod istragom je trenutno osamdesetogodišnji državljanin Italije, bivši kamiondžija iz provincije Pordenone, koji je saslušan 9. februara. Tokom gotovo četvorogodišnje opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto ubijeno dete stradalo je od snajperskog hica, dok je više od 14.000 dece ranjeno. Ipak, do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj terorisanje civila u Sarajevu.

Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zalažu se za postepenu integraciju zemalja kandidata u evropsko jedinstveno tržište, smatrajući da bi se time zadržao zamah u procesu proširenja Evropske unije (EU) i podstakle države aspiranti da ubrzaju reformski proces. "Pristup jedinstvenom evropskom tržištu zasnovan na zaslugama – ako je potrebno, korak po korak – predstavlja takav podsticaj, ubrzavajući ekonomsku integraciju i regulatornu konvergenciju, a istovremeno čuvajući dugoročnu perspektivu punopravnog članstva u EU", navodi se u non-pejperu ovih pet država članica EU. Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u ovaj dokument, koji je prosleđen svim članicama EU. U Evropskoj uniji, takozvani non-pejper predstavlja neformalni dokument čiji je cilj predlaganje ideja, testiranje reakcija ili pokretanje diskusija o određenim pitanjima bez obavezivanja na formalni stav. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija u ovom nezvaničnom dokumentu navode da postepena integracija u ključne sektore jedinstvenog tržišta – kao međukorak ka punoj evropskoj integraciji – treba aktivno i sistematski da se sprovodi kada država kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru, kao i snažnu i kredibilnu primenu vladavine prava. Pominju se oblasti poput implementacije "zelenih traka", ubrzane integracije u tržišta energije i električne energije, integracije u jedinstveno digitalno tržište, kao i u sektore transporta i logistike, uključivanja u strategije konkurentnosti i industrijske politike EU, integracije u politike EU o kritičnim sirovinama, primene sporazuma o ocenjivanju usklađenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda, proširenja pristupa statusu ovlašćenih ekonomskih subjekata (AEO) za zemlje kandidate, kao i omogućavanja mobilnosti mladih. "Ovaj pristup bi proširio i ojačao jedinstveno tržište, doprinoseći geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući kandidate i pomažući u suzbijanju uticaja trećih zemalja", navodi se u dokumentu. Ove države pozivaju Evropsku komisiju da predstavi predloge za konkretnu sektorsku integraciju u jedinstveno evropsko tržište, uključujući jasne procedure za procenu da li je država kandidat dostigla visok nivo pripremljenosti u relevantnim poglavljima, kao i zaštitne mere u slučaju ozbiljnijih zastoja. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija smatraju da, iako se njihov dokument fokusira na sektorsku integraciju u jedinstveno tržište, postepena integracija treba aktivno da se promoviše i u drugim oblastima politika EU, posebno u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i kroz postepeno institucionalno uključivanje kandidata. Grupi zemalja u procesu proširenja trenutno pripada deset država: šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i Ukrajina, Moldavija i Gruzija. Turska, iako je deo procesa proširenja više od decenije, ima zamrznute pregovore o članstvu. Crna Gora za sada jedina ima kredibilnu perspektivu prijema u EU i smatra se najizglednijom budućom članicom evropskog bloka. Nalazi se u završnoj fazi pristupnih pregovora sa Briselom. Do sada je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a EU je već odobrila rad ad hok grupe koja će raditi na nacrtu pristupnog sporazuma. Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru su izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter ajgemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi najpre trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu. Predlog o integraciji zemalja regiona u Šengen zonu predstavio je i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić na zajedničkom sastanku šefova evropskih diplomatija i ministara iz Zapadnog Balkana, održanom 11. maja u Briselu.

Svetska fudbalska federacija (FIFA) prema izveštajima planira da tokom Svetskog prvenstva ponovo zabrani navijačima da na stadionima nose iransku zastavu iz perioda pre revolucije, obnavljajući kontroverzu koja je bacila senku na turnir u Kataru pre četiri godine i izazvala reakciju iranske dijaspore i opozicionara. O zabrani je izvestio Atletik (The Athletic) u utorak nakon što je FIFA ukazala na svoj kodeks ponašanja na stadionima, koji zabranjuje "transparente, zastave, odeću i druge predmete političke, uvredljive i/ili diskriminatorne prirode" na utakmicama. Za razliku od Katara, gde zabrana nije sprovođena dosledno, očekuje se da će se zabrana na prvenstvu koje se ove godine održava u SAD, Kanadi i Meksiku primenjivati kao opšta politika. U izveštaju se navodi da je iranski fudbalski savez podneo FIFA-i listu zahteva u vezi s učešćem reprezentacije, uključujući "poštovanje iranske zastave", dok je FIFA opisala nedavne razgovore s iranskim fudbalskim zvaničnicima kao "odlične" i "konstruktivne". Belgijska poslanica iranskog porekla Darja Safai koja se godinama zalaže za pravo žena u Iranu da ulaze na stadione, rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da zabrana neće zaustaviti navijače iz dijaspore. "Ako insistirate, ako sednete na svoje mesto i zauzmete ga, oni ne mogu ništa da urade. Uvek sam govorila: Ovo je moja prava zastava, ovo je moje mesto i ja ću sedeti ovde", rekla je ona. Safai je napravila direktno poređenje između zvanične zastave Islamske Republike i ikonografije iz sovjetskog doba. "Zastava Islamske Republike je ideološka zastava, uporediva sa srpom i čekićem komunizma. To nije prava zastava iranskog naroda", dodala je ona. Sporna zastava s grbom lava i sunca decenijama se koristila, a motiv lava i sunca ima korene u persijskoj heraldici još iz 12. veka, pre bilo koje moderne monarhije, i postao je zvanični nacionalni grb Irana nakon Ustavne revolucije 1906–1907. godine. Novouspostavljena Islamska Republika ga je 1980. zamenila novim grbom, pretvarajući oba simbola u snažne političke simbole. Novi grb je stilizovani kompozit dizajniran tako da istovremeno podseća na lale, mač i reč "Alah" na arapskom pismu, dok na ivicama zastave stoji natpis "Alahu Akbar" ponovljen 22 puta, što upućuje na datum revolucije po iranskom kalendaru. Od tada, simbol koji je predstavljao persijski nacionalni identitet kroz vekove i dinastije najistaknutije je preuzeo monarhistički pokret, mada su ga Iranci širom opozicionog spektra takođe isticali kao širi simbol otpora Islamskoj Republici. Iran igra u Grupi G sa Novim Zelandom, Belgijom i Egiptom. Turnir počinje u junu.

Srbija i Ukrajina opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog, saopšteno je iz Kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon što je srpski državnik telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sredu. Istog dana u Beograd je stigao potpredsednik ukrajinske Vlade Taras Kačka, koji je sa privrednom delegacijom iz te zemlje otvorio Poslovni forum Srbija - Ukrajina. Sa tog događaja je poručeno da bi Srbija trebalo da postane "najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije". O čemu su Vučić i Zelenski razgovarali?Na Vučićevom zvaničnom Instagram profilu objavljeno je da su dvojica zvaničnika razgovarala o bilateralnim odnosima, mogućnostima za dodatno unapređenje ekonomske saradnje, kao i o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine. "U tom kontekstu, tema je bila i sutrašnja poseta Tarasa Kačke, potpredsednika Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije i trgovinskog predstavnika Ukrajine, koja će predstavljati važan korak u daljem jačanju saradnje između naših zemalja", saopštio je Vučićev kabinet 20. maja. Kako se navodi, predsednici Srbije i Ukrajine razgovarali su i o "značaju dijaloga, međusobnog razumevanja i odgovornog pristupa u rešavanju problema, uz saglasnost da su mir i očuvanje ljudskih života vrednosti koje moraju imati prioritet". U Beogradu Poslovni forum Srbija - UkrajinaU okviru posete potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke Beogradu, u sredu je otvoren poslovni forum koji j okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Predsednik Privredne komore Ukrajine Genadij Čižikov istakao je da je Srbija za ukrajinske kompanije jedno od najinteresantnijih tržišta u regionu. "Srbija bi trebalo da postane najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije", poručio je on. Potpredsednik Vlade Ukrajine Taras Кačka ocenio je da je sada "pravi trenutak" za intenzivniji razvoj bilateralne trgovine i zajedničkih projekata. Ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Jagoda Lazarević najavila je potpisivanje zajedničke izjave o nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema sporazum o slobodnoj trgovini. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije. Vučić na samitu EU - Zapadni Balkan u TivtuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije 20. maja najavio i da će prisustvovati Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu. "Posle razgovora sa predsednicom Evropske komisije doneo sam odluku da prisustvujem samitu u Tivtu", rekao je Vučić obraćajući se novinarima u Palati Srbija. Uoči priprema za samit, predsednica EK Ursula fon der Lajen razgovarala je sa Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije. Vučić je izostanak Srbije na prošlogodišnjem samitu objasnio time da veruje da tako "štiti Srbiju i njene interese, jer moramo da pokažemo šta smo uradili." Zvaničnici u Beogradu su tu odluku komentarisali u kontekstu zastoja u procesu pridruživanja Uniji. Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU od decembra 2021. Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona. O pregovorima sa MOL-omVučić je rekao i da ne idu dobro pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je pod američkim sankcijama. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", naveo je. Rok koji su američke vlasti postavile za prodaju ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, kada treba da se podnese dokumentacija o kupoprodajnom ugovoru. "Nadam se da će OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija ni kriva ni dužna biti kažnjena", rekao je Vučić. Američke vlasti zahtevaju izlazak ruskog vlasništva kao uslov za povlačenje sankcija, a kompaniji su u više navrata produžavale licencu za rad dok traju pregovori o promeni vlasništva. Mađarska MOL grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom "Gaspromnjeft" o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS. Kupovinu mora da odobri američki OFAC. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ranije rekla da Srbija, kao manjinski vlasnik, u pregovorima sa MOL-om nije zadovoljna detaljima o budućem radu Rafinerije i pokrivenosti tržišta Srbije. Takođe, kako je navela, i u vezi sa finansijskim obavezama koje je NIS preuzeo pre par godina.

Evropska komisija je isplatila novu tranšu iz sredstava koja su na raspolaganju u okviru Plana rasta za Albaniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Radi se o trećoj isplati u ukupnom iznosu od 158,9 miliona evra. Od tog iznosa, Albaniji je isplaćeno 49 miliona evra, Crnoj Gori 44,2 miliona evra, a Severnoj Makedoniji 65,7 miliona evra. Isplata odnosi se na treći polugodišnji izveštajni period koji obuhvata reforme sprovedene do kraja decembra 2025. godine. Prema saopštenju Evropske komisije, isplata sledi nakon zahteva za plaćanje i pozitivne ocene Komisije o reformskim koracima sprovedenim u oblastima poslovne konkurentnosti i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, kao i obrazovanja i digitalizacije u Severnoj Makedoniji. "Današnjim oslobađanjem sredstava, ukupan iznos odobren u okviru Instrumenta, u okviru njihovih odgovarajućih finansijskih paketa, dostiže 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Severnu Makedoniju", navodi se u saopštenju Evropske komisije. U Evropskoj komisiji objasnili su da će deo ovih isplaćenih finansijskih sredstava za sve tri zemlje biti prebačen u državne budžete, dok će preostala sredstva biti dostupna za investicione projekte putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan, u skladu sa važećim procedurama odobravanja. Sredstva namenjena Investicionom okviru za Zapadni Balkan, nakon što ih odobri upravni odbor, podržaće infrastrukturne projekte u oblastima održivog transporta, čiste energije, digitalnog razvoja i razvoja ljudskog kapitala. Bosna i Hercegovina jedina je zemlja koja do sada nije dobila nijednu isplatu iz Plana rasta, jer još nije usvojila Reformsku agendu. Srbija je, osim takozvanog predfinansiranja u iznosu od sedam odsto ukupno dodeljenih sredstava, do sada dobila jednu isplatu – i to polovinu predviđenog iznosa, pošto nije ispunila sve reforme predviđene u zadatom roku. Evropska komisija trenutno procenjuje da li Srbija ispunjava kriterijume za dalje isplate, u svetlu usvajanja pravosudnih zakona u januaru koji prema ocenama briselskih zvaničnika "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Kosovo je prošlog meseca dobilo sredstva iz predfinansiranja. Plan rasta predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za zemlje regiona. Paket vredan šest milijardi evra usvojen je 2023. godine i ima za cilj da zemljama regiona donese koristi od članstva pre njihovog pristupanja Evropskoj uniji. Sredstva se državama regiona dodeljuju delom kroz bespovratnu pomoć, a delom kroz povoljne kredite. Cilj plana je integracija partnera u jedinstveno tržište EU, unapređenje regionalne ekonomske saradnje, produbljivanje reformi povezanih sa EU i povećanje pretpristupnog finansiranja. To bi, zauzvrat, trebalo da ubrza proces proširenja i podstakne rast ekonomija partnera. Plan podržava Instrument za reforme i rast, finansijski mehanizam sa budžetom od šest milijardi evra. Svakih šest meseci partneri izveštavaju o napretku reformi sprovedenih uz podršku ovog instrumenta. Ukupno finansiranje odobreno u okviru ovog instrumenta od 2024. godine iznosi 673,6 miliona evra.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je u sredu da je sedam osoba srpske nacionalnosti u Gračanici privedeno zbog "pretnji, pritisaka i ucena" na slobodnu volju birača. Prethodno je Osnovno tužilaštvo u Prištini saopštilo da je pet osoba privedeno zbog "narušavanja slobodne volje birača" u Gračanici, opštini sa srpskom većinom, posle navoda o otpuštanju ljudi zaposlenih u institucijama Srbije jer ne podržavaju Srpsku listu, vodeću partiju kosovskih Srba koja deluje uz podršku vlasti u Srbiji. Vršilac dužnosti ministra u Vladi Kosova Nenad Rašić optužio je Srpsku listu da vrši "pritisak" i "zastrašuje" njegove pristalice, te pozvao nadležne kosovske institucije da reaguju. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da će "svi odgovorni za ovaj antisrpski čin da budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", dok je direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo naveo da je o privođenju zdravstvenih i prosvetnih radnika obavestio međunarodne predstavnike i posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Petera Sorensena zahtevajući da se hitno angažuju po tom pitanju. Igor Simić, funkcioner Srpske liste, ocenio je da su privođenja "pokušaj da se napadne srpsko zdravstvo i obrazovanje", kao i da se pomogne Rašiću da dobije glasove na predstojećim izborima. Svečlja je rekao da će kosovske institucije delovati "protiv svakog pokušaja zastrašivanja građana i deformisanja njihove političke volje", te da će se osigurati slobodan izborni proces bez spoljnog uticaja. "Takvi akti, koji direktno ciljaju građane srpske zajednice na Kosovu, proizlaze iz direktiva orkestriranih iz Srbije, koje narušavaju politički pluralizam i demokratski poredak u našoj zemlji", napisao je on na Fejsbuku (Facebook). Kosovsko tužilaštvo je, kako se navodi u saopštenju, reagovalo po službenoj dužnosti nakon medijskih izveštaja o navodima Rašića, koji je lider stranke Za slobodu pravdu i opstanak. Radio Slobodna Evropa je preneo svedočenja nekoliko osoba koje su rekleda su dobile otkaz jer ne podržavaju Srpsku listu već stranku Nenada Rašića. Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina vode članovi i funkcioneri Srpske liste. Osnovno tužilaštvo u Prištini je saopštilo da je prikupilo izjave i dokaze, na osnovu kojih se sumnja da su privedena lica bila uključena u nezakonite aktivnosti u vezi s krivičnim delom "Povreda slobodnog opredeljenja birača". U neka rešenja o otkazu, u koja je RSE imao uvid, navodi se da su zaposleni u dužem vremenskom periodu javno iznosila svoje političko opredeljenje, suprotno "interesima za koje se opredeljuje srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, koje živi u institucionalnom sistemu koje ne priznaje Republika Srbija". Rašić je na sednici Vlade Kosova 14. maja rekao da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Rašić je ustvrdio i kako simpatizere i članove njegove stranke na prelazima sa Srbijom zadržava Bezbednosno-informativna agencija (BIA), uz upite da se izjasne za koga će glasati 7. juna na vanrednim parlamentarnim izborima. Srpska lista je ove navode demantovala, uz navode da Rašić nema legitimitet, te da pokušava da "opravda" poraz na predstojećim izborima. Na poslednjim izborima decembra prošle godine Srpska lista je dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat osvojila stranka Nenada Rašića. RSE se obratio i Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravstva sa upitom da li su upoznati sa tvrdnjama o otkazima u srpskim sredinama na Kosovu iz političkih razloga, te da li će preduzeti neke korake. Odgovor nije stigao. Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna Srpskoj listi će konkurent biti jedino stranka Nenada Rašića, koji je u dva navrata bio ministar za zajednice i povratak u Vladi Aljbina Kurtija (Albin). Srpska lista tvrdi da je reč o 'nasilnoj integraciji'Funkcioner Srpske liste Igor Simić je na konferenciji za novinare rekao da su uhapšeni direktori zdravstvenih i obrazovnih institucija "u čemu je najdirektnije učestvovao Nenad Rašić jer je targetirao Srbe". On je ocenio da se na ovaj način vrši "nasilna integracija" zdravstvenih i obrazovnih institucija. Ove institucije u srpskim sredinama funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine preostale nakon što su u poslednje dve godine zatvorene sve druge od strane kosovskih vlasti uz obrazloženje da su "paralelne i ilegalne". Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje". "Ova današnja hapšenja nemaju nikakve veze sa izborima, ovo je pokušaj da se napadne srpsko zdravstvo i obrazovanje i sa druge strane, ako već govorimo o izborima, da se pomogne Nenadu Rašiću da silom dobije glasove srpskog naroda", rekao je Simić. On je naveo da “sankcionisani” radnici u srpskim institucijama koji su ostali bez posla imaju pravo na žalbu, te da su direktori “časno obavljali svoje obaveze”. Simić je dodao da je o hapšenjima obavešten zvanični Beograd, te međunarodna zajednica i da očekuje njihovu reakciju. Dačić preti odgovornima za 'antisrpski čin'Dačić je rekao da će svako ko je svojim činjenjem doprineo privođenju petoro Srba, direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije u centralnom delu Kosova biti gonjen i sankcionisana u skladu sa zakonima Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije odlučno je u nameri da svi odgovorni za ovaj antisrpski čin budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", izjavio je Dačić. Nije, međutim, jasno na koje osobe Dačič misli, kao i na koje zakone se poziva, niti koji "antisrpski čin" je u pitanju. Direktor Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković rekao je da je privođenje direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije na centralnom Kosovu pokušaj Prištine da izvrši "nedopustiv pritisak i zastrašivanje srpskih birača na ovim prostorima, kako bi Kurti progurao svog miljenika Nenada Rašića na predstojećim izborima", saopštila je Kancelarija. On je hapšenje okarakterisao kao "protivpravno i neosnovano kidnapovanje". "Kurti ponovo izaziva krize i tenzije na terenu i preko leđa srpskog naroda vodi političku kampanju, jer nema ništa drugo da ponudi svojim biračima", rekao je Petković.

Samit lidera Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, koji predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona, ove godine biće održan 5. juna u Tivtu. Uoči priprema za samit, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarala je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije, ali ona nije potvrdila da li je Vučić obećao da će učestvovati na narednom samitu. Pinjo je takođe navela da ne isključuje mogućnost da predsednica Evropske komisije obavi slične razgovore i sa ostalim liderima iz regiona uoči predstojećeg samita. Zvaničnici EU potvrdili su da su pozivnice za učešće već upućene svim liderima regiona. Kosovo je na ovim samitima redovno predstavljala bivša predsednica Vjosa Osmani. Budući da Kosovo, u svetlu novih vanrednih izbora, nema šefa države, poziv za učešće na samitu dobila je vršiteljka dužnosti predsednice i predsednica kosovske skupštine Aljbuljena Hadžiju. Samiti EU–Zapadni Balkan postali su redovna praksa od 2020. godine. Održavaju se jednom godišnje, a svaki drugi put organizuju se u jednoj od zemalja regiona. Godine 2022. prvi put je samit ove vrste održan van granica EU, u glavnom gradu Albanije, Tirani. Ovaj format predstavlja ključnu političku platformu za strateški dijalog između Evropske unije i regiona, sa fokusom na proširenje, bezbednost, ekonomsku saradnju i političku stabilnost Zapadnog Balkana. Ovogodišnje održavanje samita u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva. Crna Gora je na završnoj fazi pregovora o pristupanju sa Briselom. Do sada je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a EU je već odobrila rad ad hoc grupe koja će raditi na nacrtu teksta sporazuma o pristupanju.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova u tehničkom mandatu Xhelal Sveçla saopštio je da su preduzeti prvi koraci ka osnivanju Žandarmerije Kosova. Sveçla je na društvenim mrežama napisao da je potpisao odluku o formiranju radne grupe koja će, kako je naveo, analizirati i predložiti modele funkcionisanja Žandarmerije kao agencije Ministarstva unutrašnjih poslova. "Žandarmerija predstavlja važan korak u jačanju naše sigurnosne arhitekture, s jasnom misijom da osigura snažno prisustvo države u očuvanju granica, integriteta i teritorijalnog suvereniteta, zaštiti od terorizma, upravljanju visokorizičnim neredima i zaštiti kritične infrastrukture", napisao je na Facebooku. Prema Sveçli, osnivanje Žandarmerije ojačaće državne kapacitete za prevenciju, upravljanje i neutralizaciju prijetnji "koje ugrožavaju sigurnost građana i teritorijalni integritet naše zemlje". Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković ocijenio je da najava nema uporište u postojećim sporazumima, navodeći da "ne postoji ni osnov ni prostor" za formiranje takvih struktura. Žandarmerija je sigurnosna snaga s vojnim karakterom koja obavlja policijske zadatke. U nekim državama djeluje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, dok je u drugima dio oružanih snaga. Mnoge države imaju žandarmeriju, uključujući i sjevernog susjeda Kosova, Srbiju, čija žandarmerija djeluje u okviru policije. Žandarmeriju imaju i druge države, poput Francuske, članice NATO-a. Na primjer, Francuska žandarmerija je vojna snaga zadužena za provođenje zakona, ima punu jurisdikciju nad civilnim stanovništvom i odgovorna je za javnu bezbjednost i javni red, a sarađuje s policijskim i vojnim snagama unutar zemlje i u inostranstvu. Ona ima ulogu u upravljanju krizama i učestvuje u mirovnim misijama u inostranstvu, ali i u borbenim operacijama. U NATO-u se snage ovog tipa pominju u okviru onoga što se naziva policija za stabilizaciju.

Novi granični prelaz u Gradišci, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine, je privremeno otvoren, javlja Bosanskohercegovački auto-moto klub u utorak navečer, 19. maja. Radi se o graničnom prelazu na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine, jednom od najfrekventnijih sa Hrvatskom. Uoči otvaranja, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine saopštilo je da je donijelo rješenje kojim se omogućava preusmjeravanje saobraćaja preko novog mosta u Gradišci, nakon što se rano ujutro 19. maja urušio dio mosta na starom graničnom prelazu Gradiška. Nije bilo povrijeđenih. Novi most koji se nalazi na novom graničnom prelazu nije bio u funkciji, iako je završen, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH nije postigao saglasnost da se otvori još krajem prošle godine. Inače, odluka Ministarstva sigurnosti BiH je donesena nekoliko sati nakon što Vijeće ministara Bosne i Hercegovine nije usvojilo zaključak predsjedavajuće Borjane Krišto da se zbog vanrednih okolnosti, uslijed urušavanja mosta na Graničnom prijelazu Gradiška, privremeno otvori novi granični prelaz. Protiv su bili ministri iz reda bošnjačkog naroda. "Lokacija preko novog mosta koristiće se za vrijeme obustave saobraćaja na postojećem graničnom prijelazu Gradiška, do kojeg je došlo usljed obrušavanja dijela zaštitne ograde i pješačke staze na mostu preko rijeke Save", navodi se u saopštenju za javnost iz ovog Ministarstva u utorak poslijepodne, 19. maja. Šta je prethodilo privremenom otvaranju novog graničnog prelaza?Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH tokom dana nije postigao saglasnost da se otvori novi granični prelaz u Gradišci. Da bi novi prelaz bio otvoren, potrebno je usvojiti Poslovnik o unutrašnjoj organizaciji UIO BIH, protiv čega se izjasnio Zijad Krnjić, član Upravnog odbora iz reda stručnjaka koje je imenovala Vlada Federacije Bosne i Hercegovine. Novi granični prelaz Gradiška trebao je biti otvoren u decembru prošle godine, ali nije, jer ni tada nije postignut dogovor na sjednici UO UIO BiH o dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji koji je potrebno izmijeniti kako bi se carinici rasporedili na ovaj novi granični prelaz. I tada je protiv bio Krnjić, koji je tražio da se poravna razlika između prikupljenog PDV-a i isplaćenih sredstava prema entitetima, te kaže da bi bi Republika Srpska morala Federaciji BiH isplatiti oko 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura). Isti zahtjev je ponovio i na sjednici 19. maja. Inače, UIO BiH prikuplja poreze koji se naplaćuju prilikom uvoza, carinjenja i prometa robe i usluga, kao i porez na dodanu vrijednost (PDV), te raspoređuje u budžete države i dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH. PDV se prikuplja na jedinstveni račun, a potom se raspoređuje u procentu koji dogovori Upravni odbor UIO, a na osnovu podataka koliko je novca prikupljeno u kojoj od ove tri administrativne jedinice. Posljednje usklađivanje koeficijenta urađeno je 2023. godine, te se Federaciji BiH trenutno raspoređuje 62 odsto novca, RS-u 34,44 a Brčkom 3,59 odsto. Tokom dana je iz Ministarstva prometa i komunikacija BiH, koje je nadležno za provođenje Sporazuma o održavanju mostova na granici između BiH i Hrvatske, saopšteno kako će više informacija o stepenu oštećenja i eventualnim mjerama sanacije biti poznato nakon završetka stručnog pregleda oštećenja. Tužilaštvo BiH formiralo predmet protiv KrnjićaTužilaštvo Bosne i Hercegovine formiralo je 8. maja predmet protiv člana UIO BiH Zijada Krnjića, zbog sumnje da je blokirao usvajanje akata za rad novog graničnog prelaza Gradiška na sjeverozapadu zemlje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne institucije. "Zaprimljena je prijava, u skladu sa standardnom procedurom, formiran je predmet i dat u rad postupajućem tužiocu radi provjere osnovanosti navoda iz prijave", navedeno je u odgovoru iz Tužilaštva BiH. Krnjića je prijavila Privredna komora Republike Srpske, potvrdio je ovo za RSE njen predsjednik, Goran Račić. Privredna komora ovog bh. entiteta je Krnjića prijavila još prošle sedmice, zbog sumnje da je on kao član Upravnog odbora UIO BiH glasao protiv izmjena i dopuna Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji, čime su blokirane procedure za puštanje u rad novog graničnog prelaza na mostu u Gradišci. Radovi na novom prekograničnom mostu na rijeci Savi, koji povezuje BiH i Hrvatsku u Gradišci završeni su prije tri i po godine. Most dug 426 metara i vrijedan 19 miliona eura sufinansirala je Evropska unija sa 3,2 miliona eura bespovratnih (grant) sredstava, uz 5,6 miliona eura kredita Evropske investicijske banke. Most koji se urušio i koji povezuje Gradišku i Staru Gradišku u Hrvatskoj izgrađen je 1956. godine, a njegova ukupna dužina je 240 metara.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) potpisala je u ponedeljak ugovor s kompanijom Smartmatic BH za nabavku sistema za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima koji bi trebalo da se koriste u oktobru na opštim izborima. Uvođenje biometrijske identifikacije birača i skeniranja glasačkih listića na oko 5.000 biračkih mesta trebalo bi da omogući brži, efikasniji i pouzdaniji izborni proces. Ugovor koji su potpisali predsednik CIK-a Jovan Kalaba i direktor kompanije Smartmatic, koja je nosilac grupe ponuđača, Frans Gunink vredi nešto više od 74,5 miliona konvertabilnih maraka (preko 38 miliona evra). Nabavka sistema za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima prema ugovoru obuhvata sve potrebne komponente: opremu, softver, potrošni materijal, tehničku podršku, štampanje glasačkih listića, skladištenje i distribuciju do nadležnih izbornih organa, saopštio je CIK. Implementacija ugovora odvijaće se u tri faze: isporuka elektronske opreme i edukacija korisnika, transport i štampanje i pakovanje glasačkih listića. Opšti izbori na kojima će 3,4 miliona birača birati tri člana Predsedništva BiH, 518 zastupnika u državnom i dva entitetska parlamenta, te u deset kantonalnih skupština, biće održani 4. oktobra. Uvođenje novih tehnologija s biometrijskom identifikacijom birača i skeniranjem glasačkih listića nametnuo je visoki predstavnik u ostavci Kristijan Šmit (Christian Schmidt) izmenama Izbornog zakona 2024. nakon što političke stranke godinama nisu mogle da se dogovore o reformi izbornog procesa.

Samit procesa Brdo–Brioni, koji je trebalo da se održi u maju u Hrvatskoj, ali je otkazan usled trzavica u odnosima Beograda i Zagreba, biće održan u oktobru u Severnoj Makedoniji, najavila je u ponedeljak predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar. Pirc Musar je konferenciji za novinare s makedonskom predsednicom Gordanom Siljanovskom Davkovom izrazila zadovoljstvo što će Severna Makedonija ove godine biti domaćin ovog samite, prenela je agencija Beta. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović krajem marta je otkazao sastanak Procesa Brdo-Brioni koji je trebalo da bude održan u toj zemlji, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. Milanović je tada rekao da su "političke izjave i postupci predsednika Srbije… u potpunoj suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope". Vučić više od godinu dana optužuje Hrvatsku i njene službe da se mešaju u unutrašnja pitanja Srbije, ne pružajući za to dokaze. Uoči Milanovićeve odluke o otkazivanju samita, Vučić je rekao da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja" na lokalne izbore u Srbiji, navodeći "logističku podršku jedne susedne države". Hrvatska i Slovenija su 2013. godine, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni u cilju podsticanja saradnje i ubrzavanja evropskih integracija regiona. Učenici su i lideri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Siljanovska Davkova je u ponedeljak u Ljubljani rekla da samo postojanje ovog procesa Brdo-Brioni pokazuje da su Slovenija i Hrvatska posvećene regionu i da ga posmatraju pozitivno. Pirc Musar je rekla da razume odluku hrvatskog predsednika da otkaže planirani sastanak na Brionima, ali da su odmah počeli da traže rešenje za alternativnu lokaciju za samit. "Svi u okviru procesa Brdo–Brioni slažemo se da je to trenutno jedina platforma gde se sve zemlje Zapadnog Balkana, zajedno sa Slovenijom i Hrvatskom, jednom godišnje sastaju i razgovaraju", rekla je i ocenila da je to od izuzetnog značaja.

Ministarstvo finansija SAD produžilo je u ponedeljak za još 30 dana izuzeće od sankcija koje omogućava zemljama u riziku da kupuju rusku naftu koja se isporučuje na moru, pošto poremećaji u snabdevanju povezani sa sukobom SAD i Izraela s Iranom nastavljaju da potresaju globalna energetska tržišta. "Ministarstvo finansija SAD izdaje privremenu opštu licencu od 30 dana kako bi najranjivijim državama omogućilo privremeni pristup ruskoj nafti koja je trenutno na moru", naveo je ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) na X. Besent je rekao da će izuzeće "pomoći u stabilizaciji fizičkog tržišta sirove nafte i osigurati da nafta stigne do energetski najranjivijih zemalja", dok će istovremeno ograničiti mogućnost Kine da skladišti rusku naftu po sniženim cenama. Ova odluka ističe sve teže balansiranje s kojim se suočavaju Vašington i njegovi saveznici dok nastoje da održe pritisak na Moskvu zbog rata u Ukrajini, a istovremeno pokušavaju da spreče veći energetski šok povezan s eskalacijom tenzija s Iranom. Prethodno izuzeće je isteklo tokom vikenda pre nego što je obnovljeno pošto je nekoliko siromašnijih zemalja tražilo više vremena da obezbede snabdevanje koje je poremećeno zatvaranjem brodskih ruta u Persijskom zalivu, rekao je izvoru upoznat s odlukom. Te zemlje nisu imenovane. Tržišta nafte su i dalje nestabilna uprkos produženju izuzeća. Brent sirova nafta je u ponedeljak poskupela za oko 1,5 odsto na oko 111 dolara po barelu usled zabrinutosti oko snabdevanja iz Persijskog zaliva. Besent vrši pritisak na saveznike u vezi s IranomGovoreći u Parizu tokom sastanka ministara finansija iz Grupe sedam vodećih industrijalizovanih zemalja, Besent je pozvao saveznike da pojačaju sprovođenje sankcija prema Teheranu, iako su se pojavili izveštaji da Vašington možda razmatra ograničeno ublažavanje sankcija u okviru širih diplomatskih pregovora. "Pozivamo sve naše saveznike iz G7, a zapravo i sve naše saveznike i ostatak sveta, da slede režim sankcija, kako bismo mogli da suzbijemo nezakonite finansije koje pokreću iransku ratnu mašineriju i da vratimo taj novac iranskom narodu", rekao je Besent novinarima. Iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim izvestila je da je Vašington predložio privremeno ublažavanje sankcija za iransku naftu u okviru razgovora usmerenih na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i napredovanje ka mogućem mirovnom sporazumu. Prema izveštaju, koji se poziva na izvor blizak pregovorima, ublažavanje sankcija stupilo bi na snagu tek pošto se postigne konačni sporazum. O tvrdnjama Tasnima nije bilo komentara iz Vašingtona. Izuzeće od sankcija na rusku naftu prvi put je uvedeno u martu pošto su američko-izraelski napadi na Iran izazvali strah od nestašice i naglih skokova globalnih cena sirove nafte. Iako je mera malo doprinela smanjenju cena, ona je omogućila glavnim kupcima, uključujući Indiju, da nastave da uvoze rusku sirovu naftu uprkos proširenim američkim sankcijama usmerenim na energetski sektor Moskve. Kijev poziva na veći pritisak na RusijuNa istom skupu G7, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko pozvao je saveznike da uvedu dodatne sankcije Rusiji. "Moramo da nastavimo da vršimo pritisak na Rusiju, da uvedemo dodatne sankcije Rusiji", rekao je Marčenko. Neki analitičari rekli su da ponovljena produženja izuzeća ukazuju na to kako pritisci na energetska tržišta ograničavaju napore Zapada da ekonomski izoluje Moskvu. "To je bilo jednostavno neizbežno", rekao je za RSE Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u kompaniji Obsidian Risk Advisors. "Kada je taj presedan uspostavljen, osigurao je buduća produženja do normalizacije."

Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organizovanog i međukantonalnog kriminala Federalnog tužilaštva (POSKOK) ponavlja istragu u predmetu koji se odnosi na okolnosti smrti 19 osoba u bujičnim poplavama u Donjoj Jablanici, u oktobru 2024. godine, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa, u ponedjeljak 18. maja. Iz POSKOK-a nisu mogli potvrditi koliko je osoba obuhvaćeno novom istragom. "Morali smo ponoviti istražne radnje zbog procesne valjanosti, te su poduzete i nove, i na tome se već radi. Zbog utvrđenih određenih nepravilnosti, i kako bi se zakonito prikupili dokazi, donesena je odluka da se naredba o provođenju istrage Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona stavi van snage", rečeno je iz POSKOK-a za RSE. Prethodno je glavni kantonalni tužilac Tužilaštva Hercegovačko-neretvanskog kantona 12. marta 2026. godine, u predmetu "Donja Jablanica", donio odluku kojom se, iz proceduralnih razloga, stavlja van snage ranije donesena naredba o provođenju istrage Područnog tužilaštva Konjic, a predmet vraća u prethodnu fazu postupka. POSKOK je predmet već jednom vratio tužilaštvu Hercegovačko-neretvanskog kantona – Područno tužilaštvo Konjic. U saopštenju su tada naveli da su, prilikom usklađivanja dokumentacije koje su obavili zaposlenici Posebnog odjela, "uočeni određeni tehnički nedostaci u spisu koje je potrebno otkloniti, te sačiniti novi, korigirani popis spisa, izvršiti njegovo sortiranje i kompletan predmet dostaviti Posebnom odjelu na ponovno odlučivanje." Nakon što su Donju Jablanicu, u noći 4. oktobra 2024., pogodile bujične poplave, predmet je otvorilo Tužilaštvo HNK. Iz te institucije su u ranijim saopćenjima naveli da je istragom obuhvaćena firma "Sani", koja je upravljala obližnjim kamenolomom, iz koga se kamenje sručilo na kuće, kao i da se ispituje uloga inspekcija i drugih nadležnih službi. Prvobitnom istragom pored pravnog lica, firme "Sani" istraga se vodila i protiv četiri fizičke osobe. Područje Jablanice na jugu Bosne i Hercegovine najviše je stradalo u bujičnim poplavama, koje su zemlju pogodile početkom oktobra 2024. i iza sebe ostavile 27 žrtava, te milionsku štetu.

Policijske agencije iz Bosne i Hercegovine sudjelovale su u širokoj međunarodnoj operaciji koju je koordinirao EUROPOL, a koja je bila usmjerena na razbijanje online propagandne mreže Iranske revolucionarne garde (IRGC), pri čemu je identificirano oko 14.200 linkova povezanih s njenim aktivnostima. U akciji, koja je trajala od sredine februara do kraja aprila, sudjelovalo je ukupno 19 država, a vlasti su u koordiniranim fazama prikupljale obavještajne podatke, identificirale ciljani sadržaj te slale zahtjeve digitalnim platformama za njegovo uklanjanje, saopćio je EUROPOL. U akciji su učestvovale: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države. Meta operacije bio je širok spektar materijala koji se koristi za širenje propagande, regrutaciju pristalica i prikupljanje sredstava. Sadržaj bio je distribuiran putem društvenih mreža, streaming servisa, blogova i samostalnih web stranica, na više jezika, uključujući engleski, arapski i perzijski. Prema nalazima istrage, propagandni materijali uključivali su politički i religijski motivirane govore, kao i sadržaje generirane uz pomoć umjetne inteligencije koji veličaju IRGC i pozivaju na nasilje. IRGC je Europska unija u februaru 2026. formalno proglasila terorističkom organizacijom, što je omogućilo intenzivnije pravne i operativne mjere protiv njenih aktivnosti unutar EU. Odluci se u martu pridružila i BiH, kao i Albanija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija. Srbija nije bila uključena na popis zemalja koje su se pridružile ovom stavu EU, ali je naknadno dodana na njega. Kao rezultat operacije, glavni IRGC nalog na platformi X, koji je imao više od 150.000 pratitelja, blokiran je u EU, dok su hiljade drugih sadržaja uklonjene ili su predmet daljnjih istraga. Istraga je također pokazala da IRGC koristi mrežu hosting provajdera u različitim državama, kao i kriptovalute, kako bi zaobišao finansijske kontrole i održao prisustvo na internetu uprkos naporima za njegovo suzbijanje. Iz EUROPOL-a navode da je riječ o dijelu kontinuiranih napora u borbi protiv terorističkog sadržaja na internetu, upozoravajući da se takve mreže stalno prilagođavaju i zahtijevaju dugoročne, koordinirane odgovore.

Tri osobe su poginule u nedelju u Moskovskom regionu koji bio pod najvećim ukrajinskim napadom u poslednjih godinu dana, dok je jedna osoba poginula u Belgorodskoj oblasti koja se graniči s Ukrajinom, saopštile su ruske vlasti. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je više od 1.000 dronova oboreno iznad zemlje tokom noći i u nedelju ujutro u najmanje desetak regiona. Guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov potvrdio je broj žrtava i dodao da spasilački timovi u ruševinama tragaju za makar jednom osobom, pošto je nekoliko stambenih zgrada i infrastrukturnih objekata oštećeno u napadima. Ruska protivvazdušna odbrana uništila je 81 dron koji se kretao ka Moskvi od ponoći, javila je agencija TASS, citirajući gradonačelnika prestonice Sergeja Sobjanjina. Sobjanjin je dodao da je 12 ljudi povređeno, uglavnom u blizini ulaza u jednu od moskovskih rafinerija nafte, dok sama rafinerije nije oštećena. Najveći aerodrom u Ruski, moskovski Šeremetjevo, takođe je saopštio da su ostaci drona pali na tlo aerodroma, mada nije pričinjena nikakva šteta. Ukrajinski dronovi su takođe oboreni u Kaluškoj, Brjanskoj, Smolenskoj i Pskovskoj oblasti, kao i na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Napad se dogodio dva dana pošto je ruska raketa pogodila stambenu zgradu u Kijevu, kada su poginule 24 osobe, uključujući troje dece, tokom jednog od najjačih baražnih napada Kremlja na ukrajinsku prestonicu ove godine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je napade u objavi na X, navodeći da su "naši odgovori na Rusko produžavanje rata i njene napade na naše gradove i zajednice potpuno opravdani". "Jasno poručujemo Rusima: njihova država mora da okonča svoj rat", dodao je on.

Administracija Donalda Trampa (Trump) pustila je da istekne kontroverzno izuzeće od sankcija na rusku naftu koja se isporučuje morem, što je privremeno omogućavalo zemljama poput Indije da nastave da kupuju rusku sirovu naftu uprkos naporima Zapada da sreže prihode Moskve u ratno vreme. Ovaj potez, koji je stupio na snagu u subotu pošto je Ministarstvo finansija odbilo da obnovi Opštu licencu 134B, ističe sve teže balansiranje Vašingtona između pojačanog pritiska na Kremlj i sprečavanja daljih poremećaja na globalnim energetskim tržištima usled iranskog sukoba i nestabilnost oko Ormuskog moreuza. Izuzeće, prvi put uvedeno u martu i produženo u aprilu, omogućilo je transakcije koje uključuju određene ruske naftne isporuke koji su već bili utovareni na tankere pre nego što je ta mera stupili na snagu. Zvaničnici administracije branili su meru kao privremenu zaštitnu za sprečavanje dubljeg globalnog energetskog šoka, pošto su borbe na Bliskom istoku podigle cene nafte i ugrozile ključne brodske rute. Kritičari u Vašingtonu i Kijevu, međutim, tvrdili su da je politika praktično donela Moskvi finansijsko olakšanje u trenutku kada su SAD i njihovi evropski saveznici pokušavali da pooštre ekonomski pritisak na Rusiju zbog rata protiv Ukrajine. Članovi Kongresa kritikuju izuzećeDve istaknute demokratske senatorke, Džin Šahin (Jeanne Shaheen) i Elizabet Voren (Elizabeth Warren), u petak su pozvale administraciju da ne obnavlja izuzeće, navodeći da nema naznaka da je smanjilo cene goriva za američke potrošače, dok je omogućilo Rusiji da nastavi da prihoduje milijarde prihoda od nafte. "Ministarstvo finansija mora konačno da okonča svoju loše osmišljenu politiku pomaganja Rusiji da zaradi još više novca od nepromišljenog rata predsednika Trampa u Iranu", navele su senatorke u zajedničkom saopštenju. Republikanski članovi Kongresa takođe su naznačili podršku za održavanje pritiska sankcija na Moskvu, iako su neki upozorili na mere koje bi mogle dodatno opteretiti savezničke ekonomije zavisne od ruskih isporuka energenata. Republikanac Brajan Mast (Biran) koji je predsednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je u petak da sankcije treba da se nastave, ali je upozorio da moraju izbegavati nanošenje veće štete saveznicima nego samoj Rusiji. "Sankcije Rusiji su odlična stvar. Ja sam za njihov nastavak", rekao je Mast. On je opak dodao da politika sankcija mora da obezbedi "više štete našim neprijateljima i više dobra nama kao saveznicima, a ne više štete našim saveznicima", tvrdeći da su mnoge evropske zemlje previše zavisne od ruske nafte i gasa da bi odmah prekinule veze bez rizika od ozbiljnih ekonomskih posledica. Odluka o isteku izuzeća je doneta u trenutku kada cene su goriva u SAD visoke, a inflacija i dalje opterećuje potrošače pred novembarske izbore za Kongres. Izuzeće je postalo jedno od najspornijih izuzeća od sankcija uvedenih otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. Neki evropski zvaničnici su se privatno žalili da ublažavanje ograničenja potkopava šire napore da se Moskva liši ključnih prihoda u vreme rata, posebno zato što su više globalne cene sirove nafte povećale mogućnost zarade Rusije. Analitičari sumnjaju da će se stroži stav opstatiUprkos isteku izuzeća, analitičari su izrazili sumnju da će administracija na duži rok zadržati stroži stav. Veruje se da je nekoliko energetski zavisnih azijskih zemalja – uključujući Indiju, Indoneziju i druge velike uvoznike – snažno lobiralo za produženje izuzeća, pošto je nestabilnost na Bliskom istoku otežala globalno snabdevanje energetima. Bret Erikson (Brett Erickson), stručnjak za sankcije u kompaniji Obsidian Risk Advisors, rekao je za RSE u subotu da se Vašington sve više suočava sa sukobom između geopolitičkih ciljeva i realnosti na energetskom tržištu. "Vašington je sada izveo džijudžicu na sebi suočavajući se sa sudarom etike i krize", rekao je Erikson. "Ili će okrenuti leđa Ukrajini tako što će dozvoliti da ruski prihodi nastave da teku, ili će okrenuti leđa Aziji tako što će začepiti jedan od poslednjih velikih ventila za pritisak u energetici tokom jednog od najgorih poremećaja u snabdevanju energentima u istoriji." Erikson je rekao da su zvaničnici Ministarstva finansija više puta prihvatili čvrst javni stav prema Rusiji samo da bi ublažili ograničenja kada se pritisci na energetskom tržištu pojačaju. "Postoji veoma realna verovatnoća da ćemo videti neki oblik dodatnog ublažavanja sankcija u narednim danima", rekao je on. "Ministarstvo finansija je veći deo ovog sukoba bilo zarobljeno u ciklusu strateških previranja, javno projektujući čvrstinu samo da bi se brzo napravilo zaokret od 180 stepeni kada se tržišna realnost i energetski pritisci sudaraju sa stavovima javnosti." Analitičari koji prate režim sankcija kažu da se pažnja već pomera ka mogućnosti još jednog privremenog produženja ili užeg izuzeća u korist velikih azijskih rafinerija, uključujući indijsku kompaniju Reliance Industries, posebno zato što globalne strateške petroleumske rezerve nastavljaju da opadaju. Kijev traži jače mereZa Ukrajinu, privremeno ublažavanje sankcija nikada nije delovalo strateški opravdano. Vladislav Vlasjuk, viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, više puta je rekao da sankcije Rusiji daju rezultate i da ih treba ojačati, a ne razvodnjavati. "Što se više sankcija primenjuje protiv Rusije, brže ćemo videti uspeh u mirovnim pregovorima", rekao je Vlasjuk za RSE prošlog meseca, upozoravajući da bi čak i privremena izuzeća mogla doneti milijarde dolara dodatnih prihoda za ratne napore Moskve. Takođe je doveo u pitanje da li je ruski izvoz dovoljno značajan da nadoknadi poremećaje u snabdevanju koji proizilaze iz nestabilnosti oko Ormuskog moreuza, jedne od strateški najvažnijih tranzitnih ruta za naftu na svetu. Geopolitički ulozi bi mogli dodatno da se povećaju sledeće nedelje kada se očekuje da će američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) posetiti Indiju u vreme sve većeg diplomatskog pritiska oko energetske bezbednosti, sprovođenja sankcija i globalnih sporazuma o snabdevanju sirovom naftom.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 16. maja da je pokrenulo istragu protiv smenjenog šefa beogradske policije Veselina Milića i još devet osoba koji su uhapšeni pod sumnjom da su izvršili različita krivična dela u slučaju ubistva muškarca A.N. za čijim se telom traga. Sumnja se da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice saizvršilaca Saše V. i Maria S, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice, navodi se u naredbi Tužilaštva za sprovođenje istrage. Dodaje se i da je žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. "A.N. je po dolasku ispred restorana i uočavanju vozila koja koriste osumnjičeni, prvobitno odlučio da napusti mesto događaja, ali se nakon poziva Saše V, sa kojim je od ranije u sukobu, vratio, ušao u restoran i seo za sto sa Sašom V, Mariom S. i Veselinom M", piše u saopštenju. Nakon rasprave, Saša V. je iz pištolja ispalio nekoliko hitaca u A.N i ubio ga. Pištolj mu je, kako se dodaje, prethodno donela supruga osumnjičenog Danka V. U saopštenju se navodi da je osumnjičeni za pomaganje Dejan S. nakon počinjenog ubistva odvezao Sašu V. i Maria S. van Beograda, ali se ne navode detalji o daljoj ulozi Veselina Milića koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je saopštilo i da nastavlja potragu za A.N, koji je "prema prikupljenim dokazima ubijen". Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks, poznato po oštrim i duhovitim kritikama političkih i društvenih prilika u Srbiji, preminuo je u 93. godini, saopštilo je u subotu Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Koraksić je važio za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije i njegove karikature često su govorile više od hiljada reči, naveo je NUNS. Bio je jedan od osnivača NUNS, kao i dugogodišnji saradnik Radija Slobodna Evropa. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Pogledaj karikature koje je Koraksić radio za RSE na ovom linku.Koraksić je rođen 15. juna 1933. godine u Gornjoj Gorevnici kod Čačka. Njegovo detinjstvo obeleženo je ratom i gubitkom oca, partizana koji je ubijen tokom Drugog svetskog rata, kao i izbeglištvom koje je usledilo. Karikature je počeo da objavljuje sa 17 godina, 1950. godine u satiričnom listu Jež, čime je započeo karijeru dugu više od sedam decenija. Iako je studirao arhitekturu u Beogradu, odlučio je da se u potpunosti posveti karikaturi i novinarstvu. Koraksić je više od tri decenije radio u "Večernjim novostima", odakle je 1993. udaljen iz političkih razloga, posle čega nastavlja svoj rad u nezavisnim medijima poput Vremena, Danasa, Borbe, Peščanika i Radija Slobodna Evropa. "Decenijama je svojim karikaturama branio pravo na slobodno mišljenje i slobodu izražavanja, ostavljajući neizbrisiv trag u novinarstvu, medijskoj kulturi i javnom životu Srbije. Njegov prepoznatljiv crtež i britak humor bili su simbol otpora autoritarnosti, nacionalizmu i zloupotrebi moći", naveo je NUNS. Važio je za jednog od najznačajnijih političkih karikaturista na prostoru bivše Jugoslavije, a njegove karikature često su govorile više od hiljada reči. Tokom karijere imao je više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući francuski orden Legije časti. Informacije o komemoraciji i sahrani biće naknadno objavljene.

Izborni panel za žalbe i predstavke odbio je žalbu građanske inicijative "Složno pobeđujemo" na odluku Centralne izborne komisije Kosova (CIK) da je ne sertifikuje za vanredne parlamentarne izbore 7. juna. Na listi "Složno pobeđujemo" bili su kandidati šest srpskih opozicionih političkih subjekata – Srpski narodni pokret, Kosovski savez, Novo lice, Srpska demokratija, Sever za sve i Koreni. Izborni panel je u svojoj odluci obrazložio da je CIK utvrdio da je ovaj politički subjekat dostavio 1.087 potpisnika podrške, ali da pored 576 nije bilo broja telefona, te da njih 80 nije bilo dostupno na navedenim brojevima, dok su pojedini naveli kako se nisu lično potpisali. CIK je potom zatražio dopunu dokumentacije ali na kraju lista "Složno pobeđujemo" ipak nije sertifikovana jer, kako je navedeno, neophodni potpisi nisu ponovo dostavljeni u traženom roku. Na odluku Izbornog panela lista "Složno pobeđujemo" može se žaliti Vrhovnom sudu Kosova. Vanparlamentarni političku subjekti su u obavezi da dostave najmanje 1.000 potpisa podrške kako bi učestvovali na izborima. S druge strane, iz inicijative "Složno pobeđujemo" tvrde kako se radi o presedanu jer brojevi telefona svih potpisnika nisu bili obavezni u prethodnim izbornim procesima. Navode i kako su predali oko 1.400 potpisa, što je više od zakonskog kriterijuma, te pitali kome smeta ujedinjena srpska opozicija. Za učešće na predstojećim izborima 7. juna potvrđene su tri koalicije, 17 političkih partija i jedan nezavisni kandidat. Od srpskih političkih subjekata, potvrđeno je učešće na izborima Srpskoj listi i stranci Za slobodu pravdu i opstanak Nenada Rašića. Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 7. juna, nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika u ustavnim rokovima. Političke stranke nisu uspele da postignu konsenzus oko izbora predsednika države nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat. Ovo će biti treći parlamentarni izbori u poslednjih 18 meseci na Kosovu, nakon izbora održanih u februaru i decembru 2025. godine.