Predsjednica Moldavije Maja Sandu sazvala je sastanak Savjeta za nacionalnu bezbjednost zemlje nekoliko dana nakon velikog sajber napada na vladine informacione sisteme. Napad, najvjerovatnije izveden uz pomoć vještačke inteligencije, rezultirao je izdvajanjem ličnih podataka koji pripadaju približno 750.000 Moldavaca. Kabinet predsjednice je 29. oktobra objavio da će se sastanak održati u "narednim danima kako bi se procijenio napad i odredile odgovarajuće mjere odgovora". Dan ranije, premijer Vasile Tofan rekao je ministrima da postoje "indikacije šire kampanje u koju su uključeni strani državni akteri" i da istražitelji vode istragu o "njihovoj umiješanost u nedavni incident". Nije precizirao koje zemlje su osumnjičene da su umiješane. Zvaničnici iz nekoliko evropskih zemalja mjesecima upozoravaju na širu kampanju hibridnih aktivnosti, neprijateljskih akcija koje nisu otvoreno ratovanje, uključujući sajber napade, sabotažu i oružje za migracije, od strane Rusije usred njenog rata protiv Ukrajine. Smještena između Rumunije, članice NATO-a, sa kojom dijeli bliske jezičke i kulturne veze, na zapadu i ratom razorene Ukrajine na istoku, Moldavija se bori da se zaštiti od posljedica potpune invazije Moskve. Prema podacima Moldavske agencije za elektronsku upravu (AGE), napad je bio usmjeren na oko milion ljudi, skoro polovinu stanovništva zemlje, a pokušaji izvlačenja podataka povezanih sa ličnim identifikacionim brojevima odvijali su se između 19. i 23. oktobra. Vlasti su preventivno obustavile 82 digitalne javne usluge i isključile preko 30 informacionih sistema kako bi ograničile neovlašćeni pristup, dodaje se. Ugroženi podaci mogu da uključuju identifikacione detalje, kao što su imena, datumi i mjesta rođenja; informacije o članovima uže porodice; status zdravstvenog osiguranja i porodične ljekare; socijalna davanja, penzije i status invaliditeta; podatke o vozačkoj dozvoli i fotografije; vozila i kompanije u vlasništvu ili pod upravom; i finansijske informacije, uključujući međunarodne brojeve bankovnih računa (IBAN), poreske dugove i istoriju plaćanja. AGE je saopštila da podaci o bankovnim karticama nisu pogođeni i da nisu identifikovane neovlašćene promjene u državnim registrima. Napadači su navodno iskoristili ranjivosti u uslugama dostupnim bez autentifikacije, a potom su koristili dobijene informacije da bi pokušali da izdvoje dodatne podatke. Vlasti su saopštile da su bezbjednosni problemi riješeni u većini pogođenih službi, dok će preostali biti postepeno obnovljeni nakon što se provjere bezbjednosne mjere. Takođe je u toku širi pregled vladinih sistema kako bi se identifikovale i otklonile ranjivosti. AGE je upozorio da sajber napadi predstavljaju sve veću prijetnju javnim institucijama, a napredak u vještačkoj inteligenciji olakšava automatizaciju napada i identifikovanje bezbjednosnih slabosti.

Četiri osobe su poginule, a 11 je povrijeđeno u padu transportnog helikoptera EUFOR-a u selu Gorice kod Brčkog, potvrdio je EUFOR u saopštenju. Među pripadnicima EUFOR-a koji su tragično izgubili živote bila su dva pripadnika italijanskih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskog vojnog Crvenog krsta, naveo je EUFOR u saopštenju. Dva povrijeđena pripadnika su prebačena u medicinsku ustanovu u Tuzli na dalje liječenje, dok je devetoro na liječenju u Brčkom. Svi povrijeđeni pripadnici EUFOR-a su trenutno u stabilnom stanju. U ranijem saopštenju iz Kliničkog centra Tuzla gdje su upućena dva pacijenta, je rečeno da su dežurne hiruške i aneateziološke ekipe, kao i svi kapaciteti UKC Tuzla u stanju pripravnosti i spremne za prijem povrijeđenih i njihovo liječenje. Gradonačelnik Brčkog Siniša Milić je ranije za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao: "Radimo na zbrinjavanju osoba u Zdravstvenom centru Brčko distrikta, a spremni smo i da ih izmjestimo, ako bude potrebe, u veće kliničke centre", rekao je Milić za RSE. Prema njegovim riječima, sve poginule i povrijeđene osobe su pripadnici EUFOR-a, a helikopter koji se srušio pripadao je italijanskom kontingentu Misije. EUFOR je u ranijem saopštenju potvrdio da se srušio helikopter italijanskog kontingenta EUFOR-a, CH-47 Chinook. Povodom nesreće se oglasila i premijerka Italije Giorgia Meloni koja je na mreži X izrazila saučešće porodicama nastradalih. "Vijest o tragičnoj nesreći italijanskog helikoptera EUFOR-a u Bosni i Hercegovini razlog je za duboku tugu. Moje misli su sa žrtvama, njihovim porodicama i svima onima koji, angažovani u misiji za mir i stabilnost u regiji, proživljavaju sate strepnje. Njima upućujem svoje najiskrenije saučešće, kao i saučešće italijanske Vlade", navela je Meloni. Oglasila se i Kaja Kallas, šefica diplomatije Evropske unije, koja je na mreži X napisala kako "Evropa izražava punu solidarnost sa Italijom u ovom teškom trenutku. Ostajemo u bliskom kontaktu sa komandantom EUFOR-a i našim predstavnicima EU na terenu". Američka senatorka Jeanne Shaheen, koja je početkom oktobra boravila u Sarajevu i dobila priznanje počasne građanke, napisala je kako je imala "čast da leti" u ovom helikopteru tokom posjete BiH. "Moje misli su sa svim pogođenim, njihovim porodicama i osobljem EUFOR-a koje služi u Misiji", navela je Shaheen na mreži X. EUFOR je ranije saopštio da se tokom rutinske operacije u području Brčkog 29. oktobra dogodila nesreća koja je rezultirala padom jednog od njihovih vazduhoplova. Također su naveli da nije oštećena civilna infrastruktura, imovina ili vozila, te da nije bilo povrijeđenih civila. EUFOR je saopštio i da provodi "potpunu i temeljnu istragu incidenta". Na mjesto nesreće brzo su stigle ekipe policije Brčko distrikta, vatrogasci i hitna pomoć, a šire područje pada helikoptera je osigurano. Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez rekao je za RSE da je obaviješten kako u nesreću nisu bili uključeni pripadnici Oružanih snaga BiH. EUFOR (Snage Evropske unije u Bosni i Hercegovini) je međunarodna vojna misija koja od 2004. godine djeluje u BiH u okviru operacije Althea s ciljem očuvanja sigurnog i stabilnog okruženja u zemlji. Trenutne snage broje nekoliko stotina vojnika iz 24 evropske države.

Vrhovna javna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac naložila je svim glavnim javnim tužiocima i vršiocima funkcije glavnog javnog tužioca da hitno upute zahtjeve policiji radi preduzimanja mjera za sprečavanje uništavanja službenih i drugih spisa. Odluka je donesena nakon saznanja i informacija objavljenih u javnosti prema kojima se u državnim institucijama, bankama, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojnoobavještajnoj agenciji (VOA) i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije navodno uništavaju službeni i drugi dokumenti. "I bez odlaganja obaveste nadležno javno tužilaštvo u pogledu postojanja elemenata krivičnog dela Oduzimanje ili uništenje službenog pečata i službenog spisa iz člana 328. Krivičnog zakonika Repubike Srbije ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", navodi se u uputstvu, koje je Dolovac potpisala 29. oktobra. U Novom Sadu je Osnovno javno tužilaštvo obavestilo javnost da je povodom dobijenih dojava u četvrtak, 29. oktobra više građana u dva navrata prijavilo iznošenje dokumentacije iz određene državne institucije i organa lokalne samouprave. Tim povodom su izdati hitni nalozi kako bi se obezbedili dokazi i utvrdilo postojanje krivičnog dela oduzimanja i uništenja službenog pečata i službenog spisa, navodi se u saopštenju. Uoči ove odluke, predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, 29. oktobra, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbjednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbjednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsjednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i provjeru novca za projekte. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je povodom tekstova na portalima, kao i snimaka s društvenih mreža, kojima se ukazuje na uništavanje službenih isprava i spisa u prostorijama državnih organa i javnih preduzeća, formiralo predmet. U saopštenju se navodi da je upućen zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Policijskoj upravi za Grad Beograd, Upravi kriminalističke policije – Prvom odeljenju, kojim je naloženo hitno preduzimanje uviđaja, kao i prikupljanje materijalnih dokaza, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave i krivičnog dela oduzimanje i uništenje službenog pečata i službenog spisa. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obavijeste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti posljednjih deset godina, osvojila je 39,17 odsto i 104 mandata.

Skupština Kosova osnovala je parlamentarnu komisiju za istragu da li je bilo nedostatka akcije bezbednosnih i pravosudnih institucija u vezi sa ubistvom Arlinde Zekaj pre nekoliko dana, dok su vlasti suspendovale 13 zvaničnika koji su se bavili njenim slučajem porodičnog nasilja. Zekaj je navodno ubio njen zet 25. oktobra, dok je njen muž bio u pritvoru zbog pretnji. Njeno ubistvo, koje se dogodilo uprkos tome što je ona ponavljala pozive na zaštitu, izazvalo je široko negodovanje u zemlji. Na sednici u četvrtak, parlament je sa 90 glasova "za", bez glasova protiv i bez uzdržanih odobrio istražnu komisiju od 11 članova, koja ima zadatak da rasvetli navodni lanac institucionalnih propusta u slučaju 49-godišnjakinje iz Vitomirice kod Peći. Komisija je dužna da sastavi konačni izveštaj sa nalazima istrage i da ga podnese Skupštini u roku od šest meseci od dana osnivanja. Ova komisija proizilazi iz rezolucije koju je Skupština usvojila u ponedeljak radi istrage ubistva Zekaj i sprečavanja nasilja nad ženama. Glavna tužiteljica, tužiteljica i 11 policajaca suspendovani su u četvrtak zbog načina na koji su vodili slučaj Zekaj. Tužilački savet Kosova (TSK) suspendovao je glavnu tužiteljicu Osnovnog tužilaštva u Peći, Lumturije Vučetaj, i tužiteljicu u slučaju Zekaj, Arlindu Nalbani Gadžaferi. TSK je u saopštenju za medije naveo da je formirao istražni odbor za vođenje Zekajevog slučaja. TSK je odlučio da pokrene disciplinski postupak protiv Vučetaja i Nalbani Gadžaferi, a istražni odbor je formiran u tu svrhu, navodi se u saopštenju. U međuvremenu, Kosovska policija je kasnije saopštila da je suspendovala 11 policajaca u vezi sa vođenjem ovog slučaja. Inspektorat Kosovske policije (IKP) sprovodi preliminarnu istragu protiv ovih policajaca u vezi sa njihovim radnjama ili neradnjama u predmetnom slučaju, saopštila je policija. Komentarišući odluku Tužilačkog saveta, Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu rekao je da je ovaj savet prvi put u poslednjih deset godina rekao "ne kulturi nekažnjivosti". "Ova odluka je odgovornost, poruka svima da je ljudski život svet, da prava žena nisu dekor, da službeni položaj nije privilegija, već mora biti služba, posvećenost i odgovornost", napisao je on na Fejsbuku (Facebook). Miftaraj je rekao da primer Tužilačkog saveta Kosova u pogledu odgovornosti treba da slede i druge institucije, uključujući policiju, pravosuđe, socijalne službe, opštinu Peć, Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Arljinda Zekaj ubijena je uveče 25. oktobra, a osumnjičeni je brat njenog supruga, koji je uhapšen i nalazi se u pritvoru. Ona je u više navrata tražila pomoć od institucija. Dva dana pre ubistva uputila je pismo glavnoj tužiteljki Vučetaj, žaleći se na način na koji se postupa u njenom slučaju i na neizvršavanje sudske odluke. Zekaj se obratila vlastima navodeći da joj je još u decembru prošle godine njen suprug, od koga se odvojila, pretio smrću. Kasnije je izdata zaštitna mera i odlučeno je da starateljstvo nad maloletnim detetom para privremeno pripadne Zekaj. Vlasti su takođe naložile da joj se suprug ne približava, dok je odlučeno da ona može ostati u zajedničkoj kući para. Posle njenog ubistva, Osnovno tužilaštvo u Peći saopštilo je da je dežurni tužilac procenio da bi njen trenutni povratak kući mogao ugroziti njen život. On je sugerisao da ona ostane kod braće i planirao je da se njen povratak kući obavi uz policijsku pratnju. Na dan ubistva, Arljinda Zekaj podnela je poslednju prijavu zbog porodičnog nasilja. Njen bivši suprug zadržan je 48 sati, dok je ona insistirala da se, u skladu sa sudskom odlukom, vrati u zajedničku kuću. Na pitanje da li se oseća bezbedno u kući, budući da su se tamo nalazili članovi porodice njenog supruga, ona je priznala da je njena bezbednost i dalje ugrožena, ali je insistirala na svojim pravima. Nekoliko minuta nakon što ju je policija otpratila do kuće, Arljinda Zekaj je, kako se sumnja, ubijena sekirom, a osumnjičeni je njen dever. Osumnjičeni je potom pobegao, ali je uhapšen u Dečanima u kasnim večernjim satima u utorak, posle čega mu je sud odredio pritvor u trajanju od mesec dana. Arljinda Zekaj je osma žena ubijena tokom ove godine na Kosovu. Premijer Kosova Albin Kurti tražio je izveštaj od Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova o ovom slučaju. On je rekao da je u slučaju Zekaj očigledno postojao sistemski lanac propusta institucija nadležnih za bezbednost i pravdu.

Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da su uhapšene dve osobe zbog sumnje da su počinile ratne zločine. Slučaj se odnosi na Masakr u Padalištu, koji se dogodio 26. marta 1999. u opštini Istok. Vlasti su navele da su dvojica osumnjičenih locirana 29. oktobra, pri čemu je Z.B. uhapšen u selu Osojane, a G.B. u Crkolezu u opštini Istok. Istraga o ovom masakru, prema navodima vlasti, traje već duže vreme, a drugi detalji o slučaju nisu navedeni. U Masakru u Padalištu ubijeno je 19 članova porodice Imeraj. Žrtve su bile starosti od dve do 76 godina. Srpska lista, glavna stranka Srba na Kosovu koja uživa podršku odlazeće vlasti u Srbiji, tvrdila je da su u Istoku u četvrtak ujutru uhapšena tri Srbina. Na pitanje o ovoj tvrdnji Srpske liste, Specijalno tužilaštvo uputilo je na svoje saopštenje u pogledu broja uhapšenih. Srpska lista je navela da je njihovo hapšenje "zabrinulo ceo srpski narod", optužujući kosovske vlasti da "bez uverljivih dokaza o njihovoj krivici" nastavljaju s hapšenjima za ratne zločine. "Pozivamo međunarodne predstavnike da reaguju i uključe se u ove postupke. Oni su dužni da prate rad kosovske policije i tužilaštva, kao i da spreče zloupotrebu institucija radi progona Srba na etničkoj osnovi", navodi se u reagovanju Srpske liste. Vlasti na Kosovu nedavno su pokrenule niz slučajeva koji se odnose na ratne zločine protiv civilnog stanovništva i podigle optužnice protiv osumnjičenih, uključujući i optužnice u odsustvu. Od završetka rata na Kosovu, desetine osoba osuđene su pred domaćim i međunarodnim pravosudnim institucijama. Od 2000. do 2008. godine ratne zločine na Kosovu istraživala je Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), a od 2008. za istrage ratnih zločina bila je nadležna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX). Ta misija je 2018. predala dokumente Tužilaštvu Kosova i domaćim sudovima.

Četiri muškarca i jedna žena iz Srbije dodani su 29. oktobra na evropsku listu najtraženijih bjegunaca, takozvanu listu "Most Wanted", objavilo je holandsko tužilaštvo. Riječ je o Aleksanderu Ceniću (50), Aleksandru Stojiljkoviću (50), Dušku Dimitrijeviću (50), Bratislavu Stojanoviću (41) i Ninoslavi Jović (41). Prema navodima Javnog tužilaštva u Limburgu i policije, svih pet osumnjičenih povezano je sa pljačkom na sajmu umjetnosti The European Fine Art Fair (TEFAF), koja se dogodila 28. juna 2022. godine. Od juna te godine istražuje se pljačka na sajmu umjetnosti koji se svake godine održava u Mastrihtu. Osumnjičeni su tog dana upotrijebili brutalnu silu i uspjeli da provale u vitrine u kojima je bio izložen skupocjeni nakit. Nakon toga pobjegli su sa plijenom vrijednim više miliona eura. Od ukupnog plijena do sada su pronađena tri dijamanta. Početkom ove godine jedan dijamant pojavio se u Bocvani. Ranije su pronađena i zaplijenjena još dva dijamanta iz ove velike pljačke. Jedan se nalazi u Hong Kongu, a drugi u Izraelu. Svih petoro se nalaze i na Nacionalnoj potjernici Holandije, a od aprila 2026. godine za njima je raspisana međunarodna poternica. Javno tužilaštvo ponudilo je nagradu od 20.000 eura za informacije ili dojave koje bi dovele do hapšenja jednog ili više počinilaca pljačke nakita na sajmu TEFAF u Mastrihtu. Osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije u Nišu ili u okolini BeogradaKako se navodi u saopštenju, Javno tužilaštvo i policija znaju ko je, prema njihovim saznanjima, odgovoran za ovu milionsku pljačku. Navodi se da je poznato da se osumnjičeni državljani Srbije najverovatnije nalaze u gradu Nišu ili u okolini Beograda. Uprkos intenzivnoj saradnji sa više zemalja, uz podršku Europola i Eurojusta, do sada nisi uhapšeni. To je razlog, dodaje se, što su policija i pravosudni organi odlučili da sada objave identitete osumnjičenih, uvrštavanjem na evropsku listu "Most Wanted“ i Nacionalnu potjernicu Holandije. "Došli smo do imena, pseudonima, fotografija i informacija o mjestima na kojima bi se osumnjičeni mogli nalaziti", izjavio je rukovodilac istrage. S obzirom na to da Srbija ne izručuje svoje državljane, kako se ističe, ne postoje mogućnosti da budu uhapšeni putem izručenja. "Zato se nadamo da ćemo uspjeti da obezbijedimo njihovo hapšenje u nekoj drugoj zemlji", navodi se. Raniji pokušaj pljačkeTokom istrage utvrđeno je da je još u martu 2020. godine pokušana pljačka na istom sajmu umjetnosti u Mastrihtu. Najmanje jedan od pet osumnjičenih može se dovesti u vezu sa tim pokušajem. Sumnje se zasnivaju na informacijama iz aplikacije Sky ECC, šifrovane komunikacione platforme koju su, uglavnom, koristili kriminalci za međusobnu komunikaciju. Istražni tim je nedavno, posredstvom Europola, sa kojim je tokom cijele istrage blisko sarađivao, dobio pristup relevantnim informacijama. Tokom 2021. godine istražni organi uspjeli su da pristupe milionima poruka korisnika ove platforme i da uživo čitaju šifrovane poruke kriminalnih organizacija. Policija je u martu 2021. godine ugasila Sky ECC i presrela podatke, ali zahvaljujući informacijama iz ove platforme, policija i danas dolazi do osumnjičenih. Inače, javna evropska lista najtraženijih kriminalaca postoji od 2016. godine. Riječ je o inicijativi policijskih službi država članica Evropske unije. Od njenog osnivanja uhapšen je veliki broj begunaca.

Predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama. "Pozivamo zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima i medijima da prijave uništavanje dokaza. Pozivamo vas da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu", rekao je student Filip Ubović. Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, pred desetinama domaćih i stranih novinara, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa. Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i proveru novca za projekte. Među rukovodiocima čije su ostavke zatražene nalaze se direktor policije Dragan Vasilejvić, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandanta Žandarmerije Radoslav Repac, komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, načelnik policijske uprave u Valjevu Vladimir Jerinić, načelnik Uprave za tehniku Goran Colić, pomoćnik ministra i načelnika sektora unutrašnje kontrole Miroslav Paunović. Predstavnici Studentske liste zatražili su i da sva javna tužilaštva zakonito, nepristrasno i hitno preduzmu postupanje u predmetima koji su izazvali veliku pažnju i uznemirenje javnosti i da o tome hitno obaveste javnost. Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu. Dok je lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti poslednjih deset godina osvojila Aleksandar Vučić – "Ujedinjena Srbija" 39,17 odsto i 104 mandata.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće ponovljeni na 53 biračka mesta, u nedelju 1. novembra, odlučila je Republička izborna komisija (RIK). Radi se o biračkim mestima na kojima nisu mogli da se utvrde rezultati glasanja (31 biračko mesto) i na onima gde je poništeno glasanje (22 biračka mesta), rekao je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević. Na sednici je odlučeno i da bude štampano 24.438 glasačkih listića, prenela je agencija Beta. Prema preliminarnim rezultatima na osnovu 8.338 obrađenih biračkih mesta od ukupno 8.392, Studentska lista je osvojila 53,04 odsto glasova, a lista Ujedinjena Srbija bivšeg predsednika države Aleksandra Vučića 38,97. U glasovima to je 2.349.689 naspram 1.726.375 Pored te dve liste, u parlament ulaze samo još partije nacionalnih manjina. Biračka mesta na kojima nisu mogli biti utvrđeni rezultati izbora su u Aleksincu, Bačkoj Topoli, Bojniku, Vladičininom Hanu, Inđiji, Koceljevi, Kuli, Kuršumliji, Majdanpeku, Ćupriji, Subotici i Šidu. Biračka mesta gde je poništeno glasanje su u Aleksincu, Babušnici, Bačkoj Topoli, Zemunu, Kruševcu, Kuršumliji, Loznici, Ljigu, Novom Pazaru, Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Trsteniku i Ćupriji.

U ruskom napadu na istočni ukrajinski grad Dnjepar ubijeno je najmanje 14 ljudi, dok je više od 10 povređeno, saopštili su u četvrtak ukrajinski zvaničnici, dok je krhko primirje oko Oleškija, koji je pod ruskom okupacijom, u trećem danu. Ruske snage su pogodile peron železničke stanice u Dnjepru dronom na mlazni pogon, blizu voza koji je kretao ka Zaporožju, saopštio je ukrajinski nacionalni železnički operater Ukrzaliznicja. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je napad bio "užasani", navodeći da su ruske snage "izvele napad dronom na peron na kojem su se nalazili običan prigradski voz i redovni putnički voz". "Koliko je terorističkih udara Rusija izvela protiv našeg naroda umesto da deeskalira situaciju, otkako su ukinute sankcije pojedinim ruskim oligarsima i ruskom energetskom sektoru", upitao je on. "Ovo je genocidni rat", napisao je gradonačelnik Dnjepra Boris Filatov posle napada. Napad u Dnjepru je izveden dok primirje u Oleškiju traje već više od 50 sati, a delegacije Rusije i Ukrajine uputile su se ka ovom gradu na jugu Ukrajine, saopštili su zvaničnici u Kijevu i Moskvi. Lokalno primirje, postignuto uz učešće prve dame SAD Melanije Tramp (Melania Trump), stupilo je na snagu 27. oktobra i trebalo bi da traje do 1. novembra. Ukrajinski i američki zvaničnici rekli su za RSE da u prva dva dana nisu zabeležena kršenja prekida vatre. Ipak, to što nisu zabeležena kršenja nije odagnalo zabrinutosti zbog posledica operacije. Ukrajinski zvaničnici i humanitarni aktivisti navode da će uspeh zavisiti od toga da li će stanovnici dobiti pomoć, moći bezbedno da se evakuišu i slobodno izaberu gde žele da idu. Prekid vatre je na snazi dok se Vašington i Moskva pripremaju za mogući diplomatski susret, a američki kongresmeni raspravljaju o daljoj podršci Ukrajini. Članovi Kongresa upozoravaju na prisilne deportacijeDvostranački Kongresni kokus za Ukrajinu pozdravio je primirje u sredu, pripisavši zaslugu naporima Melanije Tramp, ali je izrazio zabrinutost zbog izveštaja da ruske vlasti sprečavaju stanovnike Oleškija da se evakuišu na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom. U saopštenju dostavljenom RSE, kopredsedavajući kokusa – članovi Predstavničkog doma iz redova demokrata Mersi Kaptur (Marcy) i Majk Kvigli (Mike Quiglez), te iz redova republikanaca Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick) i Džo Vilson (Joe Wilson) – pozvali su na bezbednu evakuaciju, humanitarnu pomoć i slobodu za spajanje s najbližima. "Prisilno prebacivanje ili deportacija civila s okupirane teritorije predstavlja ratni zločin", naveli su članovi Predstavničkog doma, pozivajući Rusiju da prekine prinudne prakse i dozvoli stanovnicima da sami biraju kuda će ići. Oni su upozorili da Moskva ne sme da pretvori primirje u još jedno sredstvo represije, nakon što su stanovnici pretrpeli tešku oskudicu i pretnju neprestanih napada dronovima. U saopštenju se pominje i istorija ruskih navodnih zlostavljanja Ukrajinaca, uključujući otmicu desetina hiljada dece. Oleški, na suprotnoj obali Dnjepra od Hersona, pod ruskom je okupacijom od 2022. Američka organizacija Razom for Ukraine procenjuje da je u gradu zarobljeno od 1.700 do 2.000 civila, među njima oko 50 dece. Mnogi su stari ljudi, osobe s invaliditetom i njihovi negovatelji. Stanovnici se suočavaju s teškom nestašicom hrane i lekova i nemaju pouzdan pristup pitkoj vodi, struji, gasu i grejanju. Redovne isporuke hrane drumom prestale su u maju 2026, navodi organizacija Razom. Zbog mina, napada dronovima i oštećene infrastrukture bekstvo je opasno, dok ukrajinski zvaničnici i aktivisti optužuju ruske snage da ometaju odlazak stanovnika i isporuke pomoći. Humanitarna akcija pod lupomUkrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec rekao je da se pripreme za humanitarnu misiju nastavljaju u skladu s dogovorom s Rusijom. U saradnji s ruskom komesarkom za ljudska prava Janom Lantratovom, on je koordinirao napor kroz aranžmane koje je olakšala Melanija Tramp. Nakon što je u sredu obavestio ukrajinske poslanike, Lubinec se zahvalio prvoj dami SAD na angažovanju, uz ocenu da je prioritet sprovođenje sporazuma, pomoć civilima i spasavanje života. Melanija Tramp je rekla da su Rusija i Ukrajina započele deminiranje kako bi se napravio bezbedan prolaz za humanitarnu pomoć. Kasnije je objavila da će četvoro novinara televizije Newsmax otputovati u Oleški da dokumentuju operaciju zajedno s predstavnicima Rusije i Ukrajine. Međutim, aktivisti smatraju da novinari ne mogu zameniti nezavisne posmatrače koji mogu da provere pristanak evakuisanih i istraže navodne zloupotrebe. Danijel Balson (Daniel), direktor u organizaciji Razom, rekao je za RSE da napori Melanije Tramp zaslužuju priznanje, ali da je izostanak kredibilnog nadzora treće strane ozbiljan nedostatak. "Nije predviđeno da kredibilni posmatrači treće strane iz MKCK-a ili UN nadgledaju njihovu evakuaciju", rekao je, misleći na Međunarodni komitet Crvenog krsta i Ujedinjene nacije. Balson je upozorio da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da iskoristi operaciju za prisilnu deportaciju skoro 2.000 civila, uključujući decu. Institut za proučavanje rata saopštio je u sredu da ostaje nejasno kako će ruske vlasti postupati s evakuisanima i da li će stanovnici imati istinski izbor bez prisile da se vrate na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom. Razom upozorava da bi ljudi prebačeni na teritoriju pod ruskom kontrolom mogli biti izloženi ispitivanju, procedurama filtracije, pritvoru ili pritisku da prihvate ruska dokumenta. Deca bi mogla biti odvojena od rođaka ili smeštena pod starateljstvo u Rusiji. Organizacija takođe upozorava da bi Moskva mogla da iskoristi snimke evakuisanih kako bi prikazala da Ukrajinci dobrovoljno biraju prelazak u Rusiju. Jurij Boječko, izvršni direktor američke humanitarne organizacije Hope for Ukraine, izneo je za RSE i drugu brigu – da primirje rizikuje da postane sredstvo i za prisilno preseljenje stanovništva i za pregrupisavanje ruske vojske. On tvrdi da ruske snage sprečavaju civile da se evakuišu na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom preko Dnjepra i umesto toga ih usmeravaju ka okupiranom Krimu ili Rusiji. Boječko je rekao da ruske trupe premeštaju tešku oklopnu tehniku, artiljeriju i sveže jedinice ka obalama reke, koristeći pauzu za rotaciju snaga na liniji fronta i uspostavljanje isturenih položaja. "Pod izgovorom privremenog primirja, ruske jedinice prebacuju tešku oklopnu tehniku, artiljeriju i sveže borbene grupe ka obalama reke", rekao je on, upozorivši da bi ta kretanja mogla ukazivati na pripreme za novu ofanzivu radi pritiska na Herson i mogućeg preuzimanja tog grada. Poseta Lavrova Atlanti podiže diplomatske ulogeNeizvesne izglede primirja prate nove mogućnosti diplomatskog kontakta između Vašingtona i Moskve. Moskva je u sredu potvrdila da će ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predvoditi rusku delegaciju na sastanku ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti 30. i 31. oktobra. SAD ove godine predsedavaju grupom. U taj grad će doći i državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco), što stvara priliku za direktan kontakt, mada diplomatski izvori kažu za RSE da sastanak između njih nije potvrđen. Republikanski kongresmen Don Bejkon (Bacon) kritikovao je mogućnost dolaska Lavrova, rekavši za RSE da ruski lideri ne bi trebalo da budu dobrodošli na međunarodnim forumima dok Moskva nastavlja rat protiv Ukrajine. "Sve dok Putin vodi rat protiv Ukrajine i bombarduje gradove, ruski lideri ne bi trebalo da budu dobrodošli ni na jednom od ovih foruma", rekao je Bejkon. "Oni vode državu pariju". Dolazak Lavrova u Atlantu je najavljen dan pošto je on odbacio diplomatsku inicijativu prema Putinu finskog predsednika Aleksandra Stuba (Alexander Stubb) i norveškog premijera Jonasa Gara Sterea (Gahr Store), ocenivši da ne nudi ništa novo. Upozorio je i da će se informacioni rat oko Ukrajine nastaviti i verovatno intenzivirati. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je napore nordijskih lidera, dok Kijev nastoji da obezbedi da ukrajinski interesi ostanu u središtu svih pregovora. Pripreme pred planirane razgovoreZelenski se takođe usklađuje s evropskim partnerima pred planirane pregovore. Posle susreta u sredu s holandskim premijerom Robom Jetenom (Jetten), on je rekao da se pripreme nastavljaju za planirani trilateralni sastanak u Abu Dabiju i da je s Jetenom razgovarao o tome kako evropski partneri mogu da obezbede da njihovi interesi budu uzeti u obzir. Ukrajina navodi da pregovori verovatno neće dovesti do trajnog rešenja ako Moskva veruje da može ostvariti dalje dobitke vojnim pritiskom. U Vašingtonu, dvostranačka grupa članova Predstavničkog doma podržava zakon kojim bi se otklonile prepreke za prenos oružja američkog porekla Ukrajini preko trećih zemalja. Kongresmeni Bil Kiting (Bill Keating), Džo Vilson, Gregori Miks (Gregory Meeks), Don Bejkon, Sara Makbrajd (Sarah McBride) i Brajan Ficpatrik podneli su novi predlog zakona pod nazivom "Zakon o ubrzanju evropskih ulaganja u odbranu Ukrajine", koji bi izmenio američki zakon o izvozu oružja kako bi uredio prenos određenih odbrambenih sredstava Kijevu preko trećih strana. Dogovor o dizelu izaziva novi spor u VašingtonuZaseban spor oko uvoza ruske energije otkrio je dalje podele u američkoj politici prema Moskvi. Demokratski senator Ričard Blumental (Richard Blumenthal) pozvao je brodarsku kompaniju koja stoji iza tankera "Agioi Fanendes" pod malteškom zastavom da se vrati pre isporuke, kako se navodi, 40.000 tona ruskog dizela u Njujork. Plovilo je navodno utovarilo teret u ruskoj baltičkoj luci Primorsk 22. oktobra i trebalo bi da stigne 7. novembra. Blumental tvrdi da isporuka može kršiti zakon iz 2022. koji zabranjuje uvoz ruske nafte i naftnih derivata. On je rekao da nedavno objavljeni dogovor predsednika Donalda Trampa o obezbeđivanju ruskog dizela ne može poništiti ograničenja koja je doneo Kongres. "Predsednik je možda izdao dozvolu da se ova transakcija olakša, ali samo Kongres može da je učini pravno valjanom", napisao je Blumental u pismu direktoru kompanije. Dogovor, najavljen 9. oktobra s navedenim ciljem smanjenja cena goriva, izazvao je kritike kongresmena koji smatraju da bi kupovina ruskih energenata mogla doneti Moskvi dodatne prihode za finansiranje rata. Miks je podneo zakon kojim se nastoji blokirati uvoz ruskog dizela i uvesti dodatne sankcije.

Uhapšen je direktor Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoje P. Stojković uz određeno zadržavanje od 48 sati u policiji, stoji u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Bačkoj Palanci. Uhapšen je zbog sumnje da je izvršio četiri krivična dela Neizvršenje sudske odluke. Kako se navodi u saopštenju, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu prenelo je nadležnost na Osnovno javno tužilaštvo u Bačkoj Palanci. Stojković se sumnjiči da je, kao odgovorno lice, odbio da izvrši pravnosnažne sudske odluke koje se odnose na četvoro profesora gimnazije, čime im je onemogućio da nesmetano obavljaju posao i drže nastavu. Nakon što je nadležni sud ukinuo njihove suspenzije, naloženo mu je da im odmah omogući obavljanje poslova, ali je on to odbio. Hapšenje je usledilo nakon što direktor nije želeo da vrati na posao suspendovane i otpuštene profesore među kojima je i profesorka sociologije Marija Vasić koja je uhapšena u martu 2025. godine pod optužbom za navodno "rušenje ustavnog poretka", što je u javnosti i opozicionim krugovima ocenjeno kao politički motivisan proces. Nakon pogibije 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici, deo nastavnika i učenika srednjih škola priključio se studentima u blokadi fakulteta, optužujući vlast da je odgovorna za nesreću. Od tada je trajao spor direktora škole Radivoja Stojkovića i dela profesora, roditelja i đaka koji su bili nezadovoljni odlukama uprave koje su, pored ostalog, dovele do toga da učenici umesto u matičnoj, nastavu pohađaju u zgradama drugih novosadskih škola. Kriza je produbljena nakon što je 21. maja 2026. godine suspendovano petoro profesora zbog štrajka i učešća na protestima. Stojković je tada rekao da to nije bio čin odmazde, već njegova "zakonska dužnost", po nalogu prosvetne inspekcije, nakon vanrednog inspekcijskog nadzora nad radom škole. Gimnazija "Jovan Jovanović Zmaj" je najstarija novosadska srednjoškolska ustanova koju pohađa više od 1.000 učenika.

Generalna direktorke Radio-televizije Srbije (RTS), Manja Grčić podnela je ostavku. Manja Grčić podnela je Upravnom odboru ostavku na mesto generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Pre podnošenja ostavke smenila je Bojanu Mlađenović sa mesta glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa i predložila da na to mesto dođe Borivoje Uskoković, prenosi portal RTS-a. "Odluku sam donela nakon pažljivog razmatranja okolnosti u kojima javni servis trenutno funkcioniše, smatrajući da je u interesu institucije da se omogući nastavak njenog rada", navela je Manja Grčić u obrazloženju ostavke. Više od 70 posto zaposlenih za novog direktora predložilo je Jovana Memedovića, Milicu Janjić za direktorku marketinga, a Lidiju Georgijev za glavnu urednicu informativnog programa RTS-a. Ostavka Manje Grčić usledila je nakon što su njenu i ostavku drugih članova rukovodstva i urednika informativnog programa zatražili kandidati Studentske liste i deo zaposlenih na RTS-u. Tokom antivladinih protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i demonstranti više puta su blokirali zgradu RTS-a, tražeći objektivno i nepristrasno izveštavanje javnog medijskog servisa. I dok je rukovodstvo RTS-a i jedan broj zaposlenih studentsku blokadu te medijske kuće ocenio kao pritisak i napad, jedan broj zaposlenih stao je uz studente i izneo neslaganje sa načinom na koji se vodi RTS, kao i načinom izveštavanja u informativnim emisijama.

"Islamska država", koja je nekada kontrolisala velike dijelove Iraka i Sirije i nastoji da obnovi svoje prisustvo u regionu, ponovo je u fokusu nakon što je Jordan saopštio da je ubio više od 20 militanata grupe u vazdušnim napadima na jug Sirije. Jordan je saopštio da su udari bili usmjereni na skrovišta militanata nakon što su istražitelji povezali osumnjičene za prošlonedeljni napad na crkvu, u kojem je poginulo devet ljudi, sa "terorističkim grupama" koje djeluju preko granice u Siriji. Jordanske snage bezbjednosti su takođe uhapsile tri osumnjičena nakon pucnjave. Islamska država nije preuzela odgovornost za napad. Šta je tzv. Islamska država?Sunitska muslimanska grupa izronila je iz sukoba u Iraku i Siriji i brzo proglasila kalifat, oblik islamske vlade, proglašavajući vlast nad svim muslimanima i bacajući sjenku na Al Kaidu kao najmoćniju džihadističku organizaciju na svijetu. Na vrhuncu moći između 2014. i 2017. godine, kontrolisala je ogromna područja Iraka i Sirije, vladajući nad milionima ljudi. Imala je bazu na 30 minuta vožnje od Bagdada, a takođe je zauzela i grad Sirt na libijskoj mediteranskoj obali. Na teritoriji koju je kontrolisala, grupa je nametnula stroga tumačenja islamskog zakona i postala je poznata po javnim pogubljenjima, mučenju i drugim brutalnim djelima, često snimanim i distribuiranim kao dio propagande. Takođe je izvodila ili inspirisala napade u desetinama zemalja svijeta. Kalifat se na kraju srušio nakon dugotrajne vojne kampanje koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama. Gdje sada djeluje?Nakon što je izgubila uporišta u sirijskom gradu Raki i iračkom gradu Mosulu, grupa se sklonila u unutrašnjost dvije zemlje. Zadržava prisustvo u Siriji i Iraku i uspostavila je aktivnosti u dijelovima Afrike, Afganistana i Pakistana. Militanti su raštrkani u autonomnim ćelijama, rukovodstvo "Islamske države" je tajno i teško je kvantifikovati njenu ukupnu veličinu. Ujedinjene nacije procjenjuje da "Islamska države" ima 10.000 pripadnika. Irački obavještajni i bezbjednosni zvaničnici kažu da grupa više nije sposobna da drži teritoriju, ali je osnovala opasne "uspavane" ćelije. Raste zabrinutost da bi povlačenje preostalih američkih snaga iz Iraka moglo da ostavi bezbjednosni vakuum koji bi tzv. Islamska država mogla da iskoristi. Grupa je preuzela odgovornost za napad 5. oktobra u kojem je ubijen irački policajac u blizini Kirkuka, što je prvi prijavljeni napad na iračke bezbjednosne snage otkako je američka vojska završila povlačenje. Iračke vlasti su takođe saopštile da su osujetile planove za napad bombaša samoubice "Islamske države". Jordan je dugo bio dio koalicije koju predvode SAD protiv "Islamske države". Militantna grupa je zarobila jordanskog pilota Muata el Kasasbeha nakon što se njegov avion srušio u Siriji, a 2015. godine je objavila snimak na kojem se navodno vidi kako ga živog spaljuju. Iako je Jordan jedna od najstabilnijih zemalja na Bliskom istoku, njegove vlasti su tokom godina više puta spriječavale zavjere islamističkih militanata. Nakon velikih poraza na Bliskom istoku, "Islamska država" se okrenula prema Africi. Prema podacima o lokacijama i događajima oružanih sukoba, 86 posto globalnih operacija grupe tokom prva tri mjeseca 2026. godine dogodilo se na ovom kontinentu. Mnogi strani borci pridružili su se ogranku "Islamske države", Islamska država Horasan (ISIS-K), nazvanom po istorijskom regionu koji obuhvata dijelove današnjeg Afganistana, Irana i Centralne Azije. Gdje je izvodila nedavne napade?Bliskoistočni lideri i njihovi zapadni saveznici upozorili su da bi "Islamska država" mogla da iskoristi pad vlade Bašara el Asada 2024. godine da bi organizovala povratak u Siriju i susjedni Irak. Grupa je proglasila novu fazu operacija u Siriji protiv vlade predsjednika Ahmeda el Šare, izvodeći niz napada, uključujući i jedan u kojem su ubijena četiri pripadnika sirijskih vladinih snaga bezbjednosti u blizini Rake. Izvori agencije Reuters su rekli da "Islamska država" reaktivira "uspavane" ćelije u Siriji, prikupljajući obavještajne podatke o metama i distribuirajući oružje, prigušivače i eksploziv. Izvještaj Kancelarije UN za borbu protiv terorizma navodi da su Šara i dva visoka ministra kabineta bili meta u pet neuspješnih pokušaja atentata "Islamske države". U julu, preliminarne istrage ćelije odgovorne za bombaške napade u Damasku pokazale su da je povezana sa "Islamskom državom", rekao je visoki sirijski bezbjednosni zvaničnik. Desile su se dvije eksplozije u blizini hotela u kojem je bio u posjeti francuski predsjednik Emmanuel Macron početkom jula 2026, kada je ranjeno 18 ljudi. "Islamska država" je takođe inspirisala napade takozvanih usamljenih vukova. Pucnjava 2025. godine na jevrejskom događaju povodom Hanuke na plaži Bondi u Sidneju, najgora masovna pucnjava u Australiji u skoro 30 godina, pokrenula je pitanja o tome da li je grupa ponovo inspirisala te operacije. Policija je saopštila da je "Islamska država" izgleda uticala na napadače, koji su ubili 15 ljudi. Demonstrirajući svoj međunarodni domet, ISIS-K je preuzeo odgovornost za napad 2024. godine na koncertnu dvoranu u blizini Moskve u kojem je ubijeno 149 ljudi. Koji su njeni ciljevi i taktika?Deklarisani cilj "Islamske države" je širenje ekstremnog oblika islama i vladavina nad muslimanima. Irački bezbjednosni zvaničnici kažu da je "Islamska država" prošla kroz značajnu transformaciju otkako je izgubila teritorijalna uporišta, evoluirajući od konvencionalne vojne sile u raspršeni podzemni pokret koji se oslanja na tajne ćelije, labavo povezane operativce i kurirske mreže.

Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, poručuje Evropska unija (EU). U Briselu naglašavaju da bi, u svetlu rezultata izbora u Srbiji, u ovoj fazi bilo preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog. EU očekuje da Srbija nastavi da se konstruktivno angažuje, da poštuje postojeće obaveze i da doprinese napretku ka normalizaciji. "Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga uz posredovanje EU niti obaveze koje su strane preuzele", rekao je portparol EU u izjavi za RSE. "Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera. Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni (Ohridski sporazum)", dodao je. Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, koja je ubedljivo pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u Srbiji 25. oktobra, izjavio je za RSE da je nastavak dijaloga o Kosovu osnovni deo programa Studentske liste. On je potvrdio da će nova vlast poštovati međunarodno dogovorene obaveze, ali uz ogradu da sve platforme moraju biti u skladu sa Ustavom Srbije, te da sporazumi koje su potpisali prethodni zvaničnici, uključujući Briselski, mogu biti preispitani u pogledu ustavnosti. Evropska unija je time posredno poručila da nema prostora za preispitivanje već postignutih sporazuma. Istovremeno, izražava spremnost da sarađuje sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bi se obezbedio kontinuitet i održao zamah u procesu. Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. godine. Od niza postignutih sporazuma ključni su Briselski sporazum iz aprila 2013, kojim su prvi put utvrđeni principi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, i Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru 2023, sa Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu u martu iste godine. Njime su predviđeni dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, odricanje Srbije od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, uz primenu svih ranijih sporazuma. Lideri Kosova i Srbije poslednji put su se sastali 14. septembra 2023. godine. Deset dana kasnije dogodio se napad u Banjskoj, koji je dodatno zaoštrio ionako napet proces. Naoružana grupa od tridesetak kosovskih Srba, predvođena Milanom Radoičićem, tadašnjim potpredsednikom Srpske liste, ubila je 24. septembra 2023. kosovskog policajca Afrima Bunjakua i potom se zabarikadirala u manastiru Banjska, a u razmeni vatre sa kosovskom policijom poginula su trojica napadača. Tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj napad je okarakterisao kao teroristički, a EU je u više navrata pozivala na hapšenje svih odgovornih, uključujući Milana Radoičića. Premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava nastavak dijaloga na visokom političkom nivou izručenjem Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj, iz Srbije. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav o Banjskoj ni o Radoičiću.

Na groblju u Severnoj Mitrovici u utorak su pronađeni su ostaci kostiju za koje se sumnja da bi mogli pripadati žrtvama poslednjeg rata na Kosovu. Predsedavajući Komisije Vlade Kosova za nestala lica Agron Ljimani (Limani) rekao je za Radio Slobodna Evropa da su iskopavanja na lokaciji unutar muslimanskog groblja u Severnoj Mitrovici nastavak iskopavanja obavljenih 20. oktobra. Prema njegovim rečima, posmrtni ostaci poslati su u Institut za sudsku medicinu radi neophodnih ispitivanja, uključujući DNK analize, "u cilju utvrđivanja identiteta". Ljimani je rekao da će u zavisnosti od rezultata sudsko-medicinskih ispitivanja, "lokacija biti od interesa za dalje provere i radnje u okviru procesa rasvetljavanja sudbine i mesta gde se nalaze lica nasilno nestala tokom rata na Kosovu". Iskopavanja i pronalazak posmrtnih ostataka u Severnoj Mitrovici usledila su nakon što su u Zubinom Potoku, takođe na severu Kosova, pronađene tri masovne grobnice i posmrtni ostaci najmanje 23 osobe. Vlasti su identifikovale prve tri žrtve i one pripadaju takozvanoj "grupi intelektualaca". Reč je o grupi 23 albanska intelektualca , među kojima su bili aktivisti, stručnjaci i javne ličnosti iz oblasti Mitrovice, koji su nestali na području Zubinog Potoka 19. aprila 1999.. Kosovo je već uhapsilo nekoliko osoba u vezi s ubistvom civila povezanih s "grupom intelektualaca". Prema Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, 1.577 osoba i dalje se vodi kao nestalo tokom rata 1998–1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.

Za 11 osoba u Bosni i Hercegovini utvrđene su okolnosti koje ukazuju na moguću trgovinu ljudima radi radne eksploatacije, uglavnom u građevinskom sektoru, saopštila je Služba za poslove sa strancima BiH. U saopštenju nisu navedeni detalji o ovim osobama. Slučajevi su otkriveni tokom međunarodne akcije usmjerene na nezakonito zapošljavanje stranih državljana i moguće oblike radne eksploatacije. Akcija je provedena od 14. do 20. septembra. Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), pod nadzorom nadležnog tužilaštva, daljepostupa u ovom slučaju kako bi se utvrdilo da li je riječ o trgovini ljudima radi radne eksploatacije. Tokom akcije kontrolisane su 34 lokacije, a provjerene su 643 osobe i isto toliko dokumenata. Kontrole su obuhvatile građevinske firme i gradilišta, vjetroparkove, restorane, pekare, proizvodne pogone i mjesta stanovanja stranih državljana. Služba za poslove sa strancima navela je da je stranim državljanima kod kojih su utvrđene nepravilnosti izrečena je ukupno 21 mjera. Šest osoba dobilo je mjeru otkaza bezviznog boravka, 10 osoba otkaz bezviznog boravka uz protjerivanje, dok je za pet osoba izrečena mjera protjerivanja. U akciji su, uz Službu za poslove sa strancima, učestvovali švedska policija, SIPA, nadležna kantonalna ministarstva unutrašnjih poslova, inspekcije rada i inspekcije zaštite na radu.

U sudaru dva brza voza južno od Madrida u sredu je poginulo najmanje 68 osoba, saopštile su regionalne vlasti novi bilans nesreće, posle druge takve katastrofe u Španiji ove godine. Slike koje su objavili lokalni mediji prikazuju olupine dva voza razbacane po šinama i nasipu, dok hitne službe dolaze na mesto nesreće. Ministar saobraćaja Španije Oskar Puente je izjavio da je današnji sudar vozova izazvala "neobjašnjiva naredba" Glavnog komandnog centra španske železnice izdata posle kvara bezbednosnog sistema. Naglasio je da mašinovođe nisu odgovorne za nesreću u kojoj je poginulo 68 ljudi. Puente je izjavio da je u 8.30 časova bezbednosni sistem na deonici od 63 kilometra prestao da radi usled kompjuterskog kvara, što je dovelo do zaustavljanja svih vozova na tom potezu. Nesreća u centralnom regionu Kastilja-La Manča dogodila se mesec dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima socijalistički premijer Pedro Sančes, koji je bio izložen žestokim kritikama zbog prve katastrofe, pokušava da dobije novi mandat uprkos nepovoljnim anketama. Migel, putnik koji je putovao s nekoliko kolega u zadnjem vagonu jednog od vozova, opisao je za radio COPE trenutak nesreće. "Čuli smo ogromnu tutnjavu, zaista silan udarac koji je trajao 10 sekundi, kao da će voz iskliznuti. Kroz desni prozor smo videli uništeni voz – pretpostavljam da je to morao biti onaj drugi", rekao je Migel. Portparolka regiona Kastilja-La Manča Ester Padilja rekla je da je u vozu kompanije Iryo bilo 147 putnika, a u vozu kompanije Renfe 397. Sudar se dogodio devet meseci posle nesreće brzih vozova istih operatera na istoj liniji, u kojoj je poginula 46 osoba. Ta nesreća u januaru, do koje je došlo pošto je jedan voz iskliznuo i udario u voz koji je dolazio iz suprotnog smera kod Adamuza, u provinciji Kordoba, pokrenula je raspravu o nivou ulaganja u održavanje železnice poslednjih godina. Dnevne aktivnosti premijera Sančesa, objavljene na sajtu španske vlade, otkazane su. Opoziciona Narodna partija takođe je otkazala sve predizborne skupove uoči prevremenih izbora 29. novembra, rekao je portparol. "Šokiran sam teškom železničkom nesrećom u Toledu. Moje saosećanje, solidarnost i podrška svim žrtvama i njihovim porodicama", napisao je Sančes na mreži X. Vozovi Renfe i Iryo sudarili su se nešto posle devet sati ujutru, usled čega su iskliznula dva vagona kompanije Iryo, rekao je portparol regiona Kastilja-La Manča, dodajući da uzrok još nije poznat. Železnički operater Adif saopštio je da se incident dogodio na pruzi od Madrida do Sevilje. Manuel Galan, gradonačelnik obližnjeg grada Urda, rekao je za Cadena SER da su hitne službe zatražile od opštine da pripremi prostore za prihvat, uključujući sportsku halu, kako bi se smestili putnici i povređeni. Izvori: AFP i Reuters

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će se tehnički razgovori između Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država, sa ciljem okončanja rata, održati u Abu Dabiju između 6. i 10. novembra. Govoreći na konferenciji za novinare u Hagu 28. oktobra, Zelenski je rekao da je mogućnost sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i dalje neizvesna. "Ne znam kada ćemo imati sastanak sa Rusijom na nivou lidera", rekao je. "Za danas, uz svo poštovanje prema različitim zemljama, zavisi od ruske strane, jer nikada ranije ovo nisu podržavali". Izjave ukrajinskog lidera usledile su kao direktan odgovor na izjave američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) novinarima ranije u sredu da će sastanak između Zelenskog i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina biti zakazan "vrlo brzo". Tramp u izjavi novinarima nije naveo konkretan datum ni mesto mogućeg sastanka, ali je dodao da "mnogo napretka može da se ostvari". Samit G20 koji Tramp u decembru organizuje na Floridi mogao bi biti prilika za susret ukrajinskog i ruskog lidera licem u lice, ali Putin još nije odgovorio na američki poziv, a on i Zelenski se ozbiljno razilaze u pogledu mogućnosti takvog sastanka. Putin nastoji da baci sumnju na legitimitet Zelenskog i više puta je rekao da bi se predsednici mogli sastati tek kada bude postignut sveobuhvatan mirovni sporazum, mada je nagovestio i da bi se on i Zelenski mogli sastati u Moskvi. Kremlj zna da je sastanak u glavnom gradu zemlje koja napada Ukrajinu neprihvatljiv za Kijev. Zelenski je izrazio spremnost da se sastane sa Putinom u trećoj zemlji i rekao je da se ključna pitanja, poput teritorije, mogu rešavati samo na nivou lidera. Ranije je najavljeno da su trilateralni razgovori na tehničkom nivou planirani za prvu polovinu novembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Finski predsednik Aleksandar Stub (Stubb) i norveški premijer Jonas Gar Stere (Gahr Sotre) razgovarali s Putinom telefonom 90 minuta o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Nordijski lideri razgovarali su telefonom i sa Zelenskim. Stub je u saopštenju naveo da je "razgovor bio otvoren i sadržajan". "Mi smo susedne zemlje Rusije. Ishod ovog rata imaće direktan uticaj na našu i širu evropsku bezbednost. Okončanje rata zahteva direktne razgovore", dodao je finski predsednik. Gar Stere je 20. oktobra u Oslu ugostio Zelenskog, Trampovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa (Steve Witkoff) i nekoliko evropskih zvaničnika, nastojeći da obezbedi da evropske zemlje imaju ulogu u pregovorima o okončanju ruske invazije na Ukrajinu. Pojačane zapadne diplomatske aktivnosti usledile su pošto je Putin ranije tokom oktobra predložio trilateralni samit sa SAD i kineskim liderom Si Điping krajem godine, kako bi se rat okončao. Tramp je 19. oktobra izjavio da je otvoren za susret s Putinom i Sijem na marginama azijsko-pacifičkog samita u Kini u novembru, mada je nagovestio da bi glavna tema bilo nuklearno razoružanje, a ne Ukrajina. Državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) kasnije je potvrdio da su razgovori o mogućem sastanku vođeni, ali je rekao da dogovori još nisu završeni. Izgledi za razgovore o Ukrajini bez učešća Kijeva izazvali su zabrinutost, a ukrajinski zvaničnici insistiraju na tome da njihova zemlja mora imati mesto za pregovaračkim stolom. Prekid vatre oko Oleškija opstajeI Ukrajina i Rusija potvrdile su da u prvih 30 sati nije bilo kršenja lokalnog prekida vatre koje su dogovorile SAD za oko grada Oleški na jugu Ukrajine pod ruskom okupacijom. Prekid vatre, u čijem postizanju je posredovala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania), počelo je u utorak u tri sata ujutru po lokalnom vremenu, dva dana ranije od planiranog, "kako bi se zaštitila bezbednost civila i omogućila isporuka ključne humanitarne pomoći", navela je ona na X, dodajući da se geografsko područje primirja "proširilo izvan Oleškija, unutar Hersonske oblasti, kako bi se omogućio siguran prolaz humanitarnim konvojima". Primirje će ostati na snazi do 1. novembra kako bi stanovnici mogli da se evakuišu iz grada na liniji fronta, pošto mnogi zbog pogoršanih uslova nisu mogli da pobegnu.

Načelnik Gradske uprave za privredu Novog Sada S. B. uhapšen je zbog nesavjesnog rada u službi, saopštilo je Više javno tužilaštvo u ovom gradu, 28. oktobra. Hapšenje je provedeno na osnovu naloga Posebnog odjela za suzbijanje korupcije pri ovom tužilaštvu. "Tokom dosadašnjih predistražnih radnji utvrđeno je postojanje osnova sumnje da je osumnjičenik u razdoblju od 2020. do 2025. godine postupao s očitim nemarom pri obavljanju svojih službenih dužnosti", navodi se u saopštenju za javnost "To se očitovalo u kršenju propisa i opštih akata, propustima u obavljanju nadzornih dužnosti, te drugim postupcima, a posebno u pogledu nadzora nad provedbom 126 projekata koje su provodila udruženja koje je Grad Novi Sad finansirao putem Gradske uprave za privredu", navodi se u saopštenju za javnost", dodaje se u saopštenje. Gradu Novom Sadu pričinjena finansijska šteta u ukupnom iznosu od 83,26 miliona dinara (oko 798 hiljada eura), navelo je Više javno tužilaštvo. Osumnjičenom je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati. U tom će roku, kako se navodi u saopštenju, biti priveden radi ispitivanja pred Posebni odjel za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ističe i kako je Posebni odjel za suzbijanje korupcije od 19. februara 2025. do 12. oktobra 2026. godine podnio 33 optužna akta koji obuhvataju 386 projekata. "Postoji osnovana sumnja da su ovi projekti prouzročili ukupan gubitak od 146.226.136,52 dinara za budžete Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Grada Novog Sada. Do danas su donesene osuđujuće presude u 15 predmeta, od kojih je 10 postalo pravomoćno", navodi se u saopštenju za javnost.

Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) izjavio je da se u slučaju ubistva Arljinde Zekaj (Arlinda) jasno vidi da je postojao "sistemski lanac propusta" institucija nadležnih za bezbednost i pravosuđe. Tokom sednice Vlade u sredu, Kurti je rekao da to ubistvo, koje je sama žrtva najavila, "nije moglo da se završi drugačije". "Zbog toga je ova situaciju još manje oprostiva", rekao je on. Policija je kasno uveče u utorak uhapsila u Dečanima osumnjičenog izvršioca, Zekajinog zeta. Ona je ubijena kraj svoje kuće u Vitomirici kod Peći uveče u ponedeljak, neposredno pošto je policiji prijavila nasilje u porodici od strane bivšeg supruga. Kurti je rekao da pravda na Kosovu "nažalost nije na strani slabijeg, naprotiv, pravda je stala na stranu jačeg". Premijer Kosova je podsetio da Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova u slučaju Zekaj imaju rok do sutra u 18 časova da podnesu detaljne izveštaje o evidencijama i propustima u svakoj karici institucija. Tokom dana sazvan je protest povodom ubistva Zekaj, osme žena ubijene tokom ove godine na Kosovu. Zekaj je stalno tražila pomoć od institucija. Ona se obratila vlastima navodeći da joj je još u decembru prošle godine bivši suprug, od kojeg se rastala, pretio smrću. Vlasti su kasnije izdale nalog za zaštitu i odlučile da starateljstvo nad maloletnim detetom ovog para privremeno pripadne Zekaj. Vlasti su takođe naredile da joj se suprug ne približava, uz odluku da ona može ostati u zajedničkoj kući para. Dva dana pre ubistva, Arlinda Zekaj se pismom obratila glavnoj tužiteljki u Peći zbog načina na koji je njen slučaj tretiran i neizvršenja sudske odluke. Prema navodima Tužilaštva, dežurni tužilac procenio je da bi povratak kući odmah mogao da joj ugrozi život. On ju je uputio da ostane kod braće i planirao da njen povratak u kuću bude uz policijsku pratnju. Na dan ubistva, Arljinda Zekaj podnela je poslednju prijavu za nasilje u porodici. Njen bivši suprug zadržan je 48 sati, dok je ona insistirala da se, u skladu sa sudskom odlukom, vrati u zajedničku kuću. Upitana da li se oseća bezbedno kod kuće, s obzirom na to da su se tamo nalazili članovi porodice njenog supruga, ona je priznala da joj je ugrožena bezbednost, ali je insistirala na svojim pravima. Nekoliko minuta pošto ju je policija otpratila da kuće, Arljindu Zekaj je, kako se sumnja, ubio zet sekirom.

Kandidat Studentske liste Vladan Kuzmanović izjavio je da će Srpska lista na Kosovu morati da počne da radi u interesu srpske zajednice a ne Srpske napredne stranke (SNS). "Mi ćemo im najpre pomoći da žive dostojanstveno, a onda ćemo nastaviti i pregovore koji su započeti, koji su zbog licemerne politike ove vlasti, zapali u ćorsokak. Da građani počnu da žive dostojanstveno, da ih niko ne ugnjetava, uključujući lokalne moćnike", rekao je on u izjavi za beogradsku televiziju N1. Srpska lista je formirana 2013. godine uz podršku SNS-a i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Nije se oglašavala nakon što je na nedeljnim izborima u Srbiji pobedila Studentska lista. Ova najveća stranka Srba sa Kosova u Skupštini ima devet od deset poslanika rezervisanih za srpsku zajednicu, dok jedan poslanik dolazi iz stranke Za Slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića. Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti se do sada nije jasno izjasnio oko pobede Studentske liste ili saradnji sa novim vlastima u Srbiji. On je na sednici Vlade 28. oktobra samo konstatovao da je nakon nedeljnih izbora u Srbiji, SNS izgubila parlamentarnu većinu u Srbiji a da je Socijalistička partija Srbije ostala van Skupštine. "Četvrt veka nakon poraza Miloševića i Šešelja na početku 21. veka, poraz su doživeli i njihovi politički naslednici, (Aleksandar) Vučić i (Ivica) Dačić", rekao je Kurti. Prethodno je Nenad Rašić, koji je ministar u Kurijevoj Vladi, za Radio Slobodna Evropa rekao da, nakon pobede Studentske liste, očekuje obnovu dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Izrazio je očekivanje da će se obe strane okrenuti evropskim integracijama. Kosovo i Srbija od 2011. godine vode dijalog posredstvom EU ali premijer Kosova Aljbin Kurti uslovljava njegov nastavak na visokom političkom nivou izručenjem Milana Radoičića iz Srbije, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj. Studentska lista do sada nije iznela jasan stav oko Banjske ili Radoičića. Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović rekao je 27. oktobra u intervjuu za RSE da kao pojedinac, pre nego je formirana nova Vlada, ne može da govori o ovom pitanju. "Ali ćemo svakako gledati da o svim takvim pitanjima naknadno donosimo odluke u skladu sa zakonskim procedurama koje važe za Republiku Srbiju", rekao je on. Nije se izjasnio ni da li će razgovarati sa premijerom Kosova, uz obrazloženje da Studentska lista još uvek nije preuzela mandat. Srdanović je ipak naveo da će nove vlasti nastaviti dijalog o Kosovu, kao i primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ali u skladu sa Ustavom Srbije. Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine ali ga Srbija i dalje smatra delom svoje teritorije.