Vlada Crne Gore je u petak saopštila da je uvela "maksimalne mere" ograničavanja cene goriva uz smanjenje akciza u vreme kada globalni rast cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku preti ekonomijama širom sveta. Ministar energetike i rudarstva Admir Šahmanović rekao je daće akciza na eurodizel biti umanjena za 50 odsto, a na eurosuper 98 i eurosuper 95 za 25 odsto, prenele su Vijesti. Mere su, prema saopštenju Vlade, utvrđene posle intenzivne komunikacije i detaljnih analiza s nadležnim resorima energetike i finansija, kao i predstavnicima naftnih kompanija i ekspertima Evropske unije. "I pored značajnog gubitka državnih prihoda po ovom osnovu, na koje je ukazalo Ministarstvo finansija, u cilju zaštite interesa građana i privrede, Vlada se odlučila na maksimalno moguću mjeru", navela je Vlada. Time će, prema navodima crnogorske Vlade, cena dizela umesto za 31 cent biti povećana za četiri centa. "Tako će cijena dizela od utorka biti 1,54 eura umjesto 1,81 eura, dok će se litar benzina plaćati 1,51 eura umjesto 1,68 eura", saopštila je Vlada. Cena referentne nafte Brent, značajno je porasla nakon što su SAD i Izrael 28. februara počeli napade na Iran. Pre sukoba sirova nafta Brent je bila na oko 70 dolara po barelu, dok je sada na oko 110 dolara po barelu. Crnogorsko Ministarstvo energetike i rudarstva je navelo da prati situaciju i da će donositi odluke u najboljem interesu građana i privrede.

Isti maliciozni akter koji je preuzeo odgovornost za kompromitaciju baze Telekom Srbije sada tvrdi da poseduje i bazu podataka Agencije za privredne registre Srbije (APR). APR je državna institucija nadležna za vođenje registara privrednih subjekata u Srbiji, uključujući firme, preduzetnike i druge organizacije, kao i za prikupljanje i objavljivanje njihovih finansijskih i statusnih podataka. U APR-u potvrđuju da se desio "incident", ali navode da su informacioni sistem kao i lični podaci korisnika u potpunosti bezbedni. "Nakon detaljno sprovedene provere, utvrđeno je da je došlo do kompromitovanja spoljašnjeg korisničkog naloga preko kojeg se pristupalo jednom od aplikativnih sistema APR", navodi se u saopštenju APR-a. Dodaje se da "ovaj izlolovani incident ni na koji način nije ugrozio bezbednost i integritet informacionog sistema Agencije, koji sve vreme nesmetano funkcioniše". Kako se može videti na specijalizovanim forumima, napadač tvrdi da poseduje bazu podataka sa nizom poverljivih informacija – od imena, matičnih brojeva i adresa vlasnika firmi, preko skeniranih ličnih karti i pasoša, do podataka o bankovnim računima. Na osnovu uzoraka koji su objavljeni, mogu se videti dokumenta poput punomoćja i potvrda o prijemu zahteva u kojima su sadržani i lični podaci korisnika. Iz APR-a međutim tvrde da baze podataka nisu kompromitovane. "Celokupan informacioni sistem je u potpunosti bezbedan, kao i lični i ostali podaci korisnika usluga koji se dostavljaju u postupcima koji se vode kroz aplikativne sisteme Agencije", objavio je APR. U saopštenju podsećaju da su svi podaci i dokumenta, koji su propisani kao predmet registracije u evidencijama koje vodi APR, javno objavljeni i inače dostupni putem njihove internet stranice. Uz obezbeđivanje transparentnosti, APR se, kako navode u saopštenju - "profesionalno i odgovorno, primenom najviših nacionalnih i međunarnih standarda informacione bezbednosti, stara o zaštiti elektronskih baza podataka koje na osnovu zakona vodi". Dva uzastopna hakerska napadaOvo je za nekoliko dana, drugi hakerski napad istog, nepoznatog, sajber aktera na institucije i kompanije pod kontrolom države Srbije. Prethodno se. 17. marta na dark net forumu pojavila objava o tome da je hakovana jedna od baza kompanije Telekom Srbija, odnosno da su ukradeni podaci korisnika ovog telekomunikacionog operatera u državnom vlasništvu. Telekom je saopštio da su hakeri uspeli da upadnu u bazu, ali da nisu kompromitovani osetljivi podaci korisnika. To je potvrdio i generalni direktor kompanije Vladimir Lučić, ocenivši da je reč o "amaterskoj hakerskoj grupi". Ipak, na društvenim mrežama i specijalizovanim forumima podeljene su fotografije na kojima su vidljive informacije poput imena i prezimena, adrese stanovanja, kao i jedinstvenog matičnog broja korisnika Telekomovih usluga. Povodom hakovanja "Telekomove" baze podataka Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pokrenulo je 18. marta istragu protiv nepoznatih osoba zbog hakovanja i krađe ličnih podataka. Postupak je pokrenuo i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Curenje ličnih podataka iz državnih službi dešavalo se i ranije u Srbiji. Za poslednjih šest godina, na meti hakera bili su informacioni sistemi Elektroprivrede Srbije, Katastra, javne službe u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji. Filip Milošević iz nevladine Fondacije "Share", koja se bavi digitalnom bezbednošću ocenio je za Radio Slobodna Evropa da svi ti slučajevi pokazuju da državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti. "Nijedno od tih preduzeća ili kompanija kojima je povereno da brinu o informacionim sistemima tih kompanija nije odgovaralo ili mi ne znamo da je odgovaralo", navodi Milošević i dodaje da objavljeni lični podaci građana omogućavaju hakerima da lakše naprave poruke za fišing (fishing) ili neki drugi oblik napada. "Kada znate kako se neko zove, imate njegov broj telefona i znate gde živi i čije usluge koristi – imate informacije kojima možete da olakšate prevaru", rekao je Milošević. Fišing poruke predstavljaju cljano slanje e-mailova ili SMS poruka kako bi hakeri došli do poverljivih informacija korisnika.

Država će umanjiti akcize na naftne derivate za 40 odsto, kako bi sprečila rast cena goriva na pumpama, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. marta nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost kojoj je prisustvovao. On je rekao da su dva osnova cilja državnih mera puna snabdevenost i cene pod kontrolom. Vučić je rekao da Srbija godišnje oko dve milijarde evra za budžet prikupi od akcize na naftu, što je najveći akcizni prihod. Pre nedelju dana, država je već smanjila akcize za 20 odsto na naftne derivate, što prema Vučićevim rečima, državu košta 35 miliona evra mesečno. Pre toga, nameti države činili su više od polovine cene litra benzina i evrodizela koju su potrošači plaćali na pumpama. Vučić je rekao da Srbija raspolaže dovoljnim rezervama nafte, naftnih derivata i gasa. Usled sukoba na Bliskom istoku došlo je do poremećaja na svetskom tržištu naftom i naftnim derivatima i rasta cena. Te posledice osećaju se i u Srbiji. Cene benzina BMB 95 i evrodizela na pumpama u Srbiji zabeležile su rast u odnosu na prethodni mesec, u proseku za oko sedam odsto. Maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije ograničava jednom nedeljno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prema poslednjem preseku od 20. marta, cena po litru benzina iznosiće 188 dinara (1,60 evra), a cena evrodizela 212 dinara (1,80 evra). To su najviše cene još od januara 2025. kada je Naftna industrija Srbije, najveća naftna kompanija u zemlji stavljena na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva. Kako bi obezbedila snabdevenost naftom i naftnim derivatima, Srbija je sredinom marta obustavila izvoz naftnih derivata, kojim su pogođene pre svega države u susedstvu – Bosna i Hercegovina i Bugarska, u koje je Srbija izvozila najviše benzina i evrodizela.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti imenovao je Jetona Zuljfaja (Zulfaj) za glavnog pregovarača Kosova sa Evropskom unijom. "Zuljfaj će koordinisati proces evropskih integracija Kosova, uz podršku relevantnih državnih institucija", saopšteno je iz kabineta premijera. Zuljfaj je od marta 2021. godine bio politički savetnik Kurtija, dok će sada zameniti dosadašnjeg glavnog pregovarača Besnika Bisljimija (Bislimi). Bisljimi je inače bio i glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom na tehničkom nivou, kojim posreduje Evropska unija. Međutim, Vlada Kosova je februara saopštila da će za ovaj dijalog biti nadležan ministar spoljnih poslova i dijaspore Gljauk (Glauk) Konjufca. Pored funkcije glavnog pregovarača sa EU, Zuljfaj će, prema najavi, biti i nacionalni koordinator za Instrument za reforme i rast (RGF), odnosno glavni koordinator Vlade za sva pitanja u vezi sa ovim instrumentom. Kosovo je jedina zemlja Zapadnog Balkana bez statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Zahtev za članstvo podnet je krajem 2022. godine, ali još uvek nije razmatran. Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem izabrana je 11. februara, međutim Ustavni sud Kosova je uveo privremenu meru do 31. marta u vezi dekreta predsednice Vjose Osmani da raspusti Skupštinu jer nije izabran novi predsednik.

Iran je u petak nastavio da napada naftnu infrastrukturu u regionu Zaliva dok izveštaji navode da predsednik SAD Donald Tramp (Trump) razmatra raspoređivanje američkih trupa radi jačanja operacija na Bliskom istoku. Snage Teherana su izvele novu rundu napada dronovima na energetska postrojenja u regionu, pogodivši rafineriju nafte u Kuvajtu. Napad je usledio posle niza incidenata širom regiona nakon što je Iran obećao da će uzvratiti na izraelski napad na njegovo glavno gasno polje Južni Pars. Iako nije bilo izveštaja o žrtvama, zvanična kuvajtska novinska agencija je navela da je nekoliko rafinerija zatvoreno pošto je napad izazvao požare u nekima od njih. Iran je takođe ispalio projektile prema Izraelu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su, prema izveštajima, presreli najmanje četiri balističke rakete i 26 dronova. Dok zemlje širom Bliskog istoka ulaze u Noruz, persijsku Novu godinu, rat ulazi u svoju četvrtu nedelju. Pored posledica praktičnog zatvaranja Ormuskog moreuza, napadi na energetska postrojenja širom regiona označavaju najznačajniji skorašnji razvoj u sukobu, dovodeći do rasta cena nafte i gasa i poremećaja globalnog snabdevanja. Da li SAD šalju još trupa?Više američkih medija, pozivajući se na izvore, izvestilo je da Tramp razmatra slanje hiljada dodatnih američkih kopnenih vojnika na Bliski istok. Smatra se da bi taj potez omogućio Sjedinjenim Državama dodatne opcije u ratu protiv Irana. Sam Tramp je u četvrtak negirao da će rasporediti još trupa u region, iako je izgledalo da drži vrata otvorena: "Ne šaljem trupe nigde. Da šaljem, sigurno vam ne bih rekao. Ali ne šaljem trupe. Uradićemo šta god je neophodno." Zvaničnik Bele kuće, govoreći pod uslovom da mu se ne navodi ime, rekao je za Rojters da nije doneta nikakva odluka o tom pitanju, jer Tramp drži "sve opcije na raspolaganju". "Predsednik je fokusiran na postizanje svih definisanih ciljeva operacije Epski bes: uništavanje iranskih kapaciteta balističkih raketa, uništavanje njihove mornarice, osiguravanje da njegovi teroristički posrednici ne mogu destabilizovati region i garantovanje da Iran nikada ne poseduje nuklearno oružje", rekao je izvor. Pentagon je odbio da komentariše. Rojters, pozivajući se na četiri izvora, uključujući dva američka zvaničnika, rekao je da bi dodatne trupe dale Trampu više opcija, uključujući sredstva za obezbeđivanje prolaza tankera za naftu kroz Ormuski moreuz. Takva operacija bi se uglavnom izvodila vazdušnim i pomorskim snagama, rekli su izvori, ali bi takođe zahtevala raspoređivanje američkih trupa na iransku obalu. Američka administracija je takođe razmatrala mogućnost raspoređivanja kopnenih snaga na iransko ostrvo Hark, čvorište za 90 odsto iranskog izvoza nafte, izvestio je Rojters, pozivajući se na tri osobe upoznate s tim pitanjem i tri američka zvaničnika. Jedan od zvaničnika je rekao da bi takva operacija bila prilično rizična, s obzirom na to da Iran ima mogućnost da napadne ostrvo raketama i dronovima. Nikita Smagin, stručnjak za iransku spoljnu i unutrašnju politiku, rekao je za za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) da su kopnene operacije, uprkos spekulacijama, u iranskom sukobu zasad malo verovatne. "Naravno, kopnena operacija mnogima deluje kao prirodan sledeći korak u trenutnoj situaciji ako zaista želite da dovedete do promene vlasti", rekao je on i petak. "Međutim, jasno je da je ovo veoma složen scenario i, za sada, verovatno se ne isplati sprovoditi ga." "Čak i sa ograničenim kapacitetima, Iran je i dalje sposoban da izazove ozbiljna razaranja i može prilično efikasno da blokira Ormuski moreuz", dodao je Smagin. Ubrzano raspoređivanjeNjuzmaks je izvestio da je američka vojska već ubrzala angažovanje hiljada marinaca i mornara kako bi potencijalno pomogla u pojačavanju svojih snaga koje se bore protiv Irana. Pozivajući se na tri zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti, Njuzmaks je izvestio da se Bokserska amfibijska spremna grupa i 11. ekspediciona jedinica marinaca angažuju pre roka sa zapadne obale SAD. Taj mediji je izvestio da je u angažovanju reč o 2.500 marinaca, čime se ukupan broj vojnika povećava na oko 4.000 na tri amfibijska broda. Na njima se nalaze borbeni avioni F-35, rakete i amfibijska vozila sposobna za pokretanje napada s broda na kopno. Administracija je raspravljala o mogućnosti raspoređivanja američkih snaga radi obezbeđivanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, rekao je za Rojters jedan od ljudi upoznatih s tim pitanjem. Politiko je takođe izvestio da Pentagon razmatra slanje dodatnih trupa na Bliski istok. Pozivajući se na dve osobe upoznate s razgovorima, Politiko je izvestio da se veličina i obim dodatnih angažovanja još razmatraju. Glavni riziciSlanje kopnenih snaga nosilo bi značajan rizik, kako politički tako i na terenu. Anketa Rojtersa/Ipsosa, završena u četvrtak, pokazala je da 65 odsto Amerikanaca veruje da će Tramp narediti trupama da krenu u veliki kopneni rat u Iranu, dok samo sedam odsto izražava podršku toj ideji. Čak i bez kopnenih snaga koje su učestvovale u borbama, 13 američkih vojnika je do sada poginulo u ratu, a oko 200 je povređeno, saopštila je američka vojska. Demokrate u Kongresu bi se sigurno protivile ideji o raspoređivanju dodatnih kopnenih trupa na ratište, a čak su i mnogi u Trampovoj Republikanskoj partiji izrazili protivljenje daljem "slanju na teren". Izvori medija su rekli da će se razgovori o američkim pojačanjima voditi pored amfibijske spremne grupe, koja bi trebalo da stigne sledeće nedelje na Bliski istok i da se pridruži ekspedicionoj jedinici marinaca s više od 2.000 marinaca. Izvor: AFP, Reuters, Newsmax, Politico

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila 2026, objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je produžetak licence posebno važan u ovom trenutku kada cene nafte skaču na berzama iz dana u dan, navodi se u saopštenju ministarstva. "Rafinerija u Pančevu nastavlja da radi i snabdevanje će ostati pouzdano. Građani ne treba da brinu, nema potrebe za pravljenjem zaliha, imamo dovoljno naftnih derivata", navela je ministarka. Najvećoj naftnoj kompaniji u Srbiji sankcije su uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. I za to će biti potrebno odobrenje američkih vlasti. NIS ima licencu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije do 24. marta.

Sjedinjene Američke Države su ukinule sankcije za nekoliko beloruskih entiteta i Ministarstvu finansija te zemlje, nakon što je Minsk najavio oslobađanje desetina zatvorenika, među kojima su politički pritvorenici Kim Samusenku i novinarka Kacjarina Andrejeva. Specijalni izaslanik SAD Džon Koul (John Coale) objavio je ublažavanje sankcija za Belinvestbanku i Razvojnu banku Belorusije, zajedno s ukidanjem svih preostalih sankcija za kompanije za proizvodnju kalijuma Belaruskali i Agrorozkvit posle sastanka u četvrtak s beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom u Minsku. Prema sporazumu, Koul je rekao da se 250 zatvorenika u Belorusiji oslobađa u, kako je naveo, "značajnom humanitarnom prekretnicom i dokazom posvećenosti predsednika (Donald Trump) direktnoj i odlučnoj diplomatiji". Petnaest od oslobođenih zatvorenika je poslato u susednu Litvaniju, dok su ostali pušteni u zemlji. "Kim Samusenka je slobodan!!! Detalji kasnije. Veliko hvala svima koji su podržali našu porodicu! Veliko hvala svim demokratskim političkim i javnim snagama koje su omogućile oslobađanje", napisala je njegova supruga Alesja Žitkova na Fejsbuku (Facebook). Andrejeva, novinarka Belsata koja je bila u zatvoru više od pet godina zbog prenosa uživo brutalnog policijskog razbijanja mirnog skupa za Romana Bandarenku, koga su ubile snage bezbednosti, sada je u Litvaniji, rekla je njena porodica za Beloruski servis RSE. "U početku su mi dozvolili da izveštavam, ali su me onda zbog toga zatvorili", rekla je Andrejeva novinarima u Viljnusu posle izlaska na slobodu. "Onda su dodali kaznu, i dve godine su se pretvorile u osam. Veoma sam srećna što se završilo ranije, jer je trebalo da izađem 2028. godine." Na pitanje kada je čula da će biti oslobođena, ona je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) rekla: "Saznala sam danas – to je bilo veliko iznenađenje." Oslobađanje je poslednji znak otopljavanja odnosa između Vašingtona i Minska otkako se Tramp vratio u Belu kuću u januaru 2025. godine. U decembru je oslobođeno 123 zatvorenika u okviru sporazuma koji je uključivao liderku protesta iz 2020. godine Mariju Kolesnikovu i dobitnika Nobelove nagrade Alesa Bjaljatskog, kao i građane nekoliko drugih zemalja. Belorusija je bila pod razornim zapadnim sankcijama uvedenih posle saradnje te zemlje s Rusijom u invaziji na Ukrajinu u februaru 2022. i smrtonosnog obračuna s civilnim društvom nakon što je autoritarni Lukašenko proglasio pobedu na izborima 2020. za koje su opozicija i mnoge zapadne zemlje ocenile da su bili "namešteni". Iako je oslobodila niz zatvorenika, stotine ljudi – od kojih su mnogi klasifikovani kao politički zatvorenici – ostaju u pritvoru, pokazuju podaci grupe za ljudska prava Vjasna.

Američke obavještajne agencije upozorile su u najnovijem godišnjem izvještaju da Zapadni Balkan ostaje područje pojačanih političkih tenzija i vanjskih utjecaja, uz posebno istaknutu ulogu Rusije u destabilizaciji regije. U izvještaju "Annual Threat Assessment 2026", koji objavljuje Ured direktora nacionalne obavještajne zajednice Sjedinjenih Američkih Država, navodi se da je rat u Ukrajini produbio podjele između Zapada i Moskve, što se reflektira i na Balkan. Rusija, kako se navodi, "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizira, i Kosova", ali i "podržava odvajanje entiteta Republika Srpska od Bosne i Hercegovine". Američke službe procjenjuju da su etničke i političke podjele u regiji i dalje izražene, te da predstavljaju potencijalni sigurnosni rizik, posebno u kombinaciji s utjecajem stranih aktera. Zapadni Balkan se u izvještaju opisuje kao prostor u kojem se prelamaju interesi velikih sila, a postojeće krize i neriješeni sporovi, uključujući odnose Srbije i Kosova, te unutrašnje političke odnose u Bosni i Hercegovini, ostaju ključni izvori nestabilnosti, navedeno je u izvještaju objavljenom 18. marta. Izvještaj upozorava i na širi spektar prijetnji u Europi, uključujući politički utjecaj, dezinformacije i pokušaje narušavanja sigurnosne arhitekture, pri čemu se Balkan posmatra kao posebno osjetljivo područje. Izvještaj upozorava i na šire globalne prijetnje, među kojima se izdvajaju rastuće nadmetanje velikih sila, prije svega između Sjedinjenih Američkih Država, te Kine i Rusije, kao i ubrzani razvoj cyber napada i tehnologija koje se mogu koristiti za destabilizaciju država. Također se naglašavaju rizici od terorizma, organiziranog kriminala i širenja oružja za masovno uništenje, koji i dalje predstavljaju dugoročne sigurnosne izazove. Izvještaj upozorava i na trajnu prijetnju terorizma, posebno pojedinaca ili manjih grupa inspiriranih ekstremističkim ideologijama, koji djeluju bez direktne veze s organiziranim mrežama. Iako su kapaciteti velikih terorističkih organizacija oslabljeni, rizik od napada niskog intenziteta i dalje ostaje prisutan, uključujući i u Evropi, stoji u izvještaju.

Novinaru Veranu Matiću upućene su nove pretnje, saopštilo je 19. marta Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). NUNS je ukazao da je organizacija Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada na društvenim mrežama objavila poruku u kojoj stoji: "Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je puštao bradu i da bude još malo strpljiv, nastavak uskoro stiže". NUNS je ocenio da je u pitanju uznemirujuća pretnja koja se ne može tumačiti drugačije nego kao otvoreno prizivanje nasilja. "Podsećam da je Tomislav Nikolić 23. februara 2003. godine izjavio: 'Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom'. Zoran Đinđić je sa povređenom nogom ubijen nedugo posle ovih reči", rekao je Veran Matić. Dodao je i da "bradu nosi otkad zna za sebe, baš kao što pamti i da je ubijeni novinar Slavko Ćuruvija imao bradu". Matić je poslednjih meseci bio je na meti kampanje Centra za društvenu stabilnost. Ova organizacija stala je iza propagandnog filma "Zlo doba 2: Stvaranje propagande", emitovanog na provladinim televizijama u kom je Matić označen kao osoba koja "mrzi sve srpsko", kao "autošovinista" i optužen za proneveru novca. Evropska komisija saopštila je u februaru da je zabrinuta zbog kontinuirane kampanje diskreditacije Verana Matića, i drugih novinara u Srbiji, dok su međunarodne medijske organizacije pozvale vlasti da se distanciraju do hajke i osiguraju bezbednost Verana Matića. Srbija je u 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore pažljivo prati sve aktivnosti koje mogu imati uticaj na bezbjednost regiona, uključujući i informacije o nabavci naoružanja, saopšteno je iz ove institucije za Radio Slobodna Evropa povodom informacije da Srbija nabavlja supersonične kineske rakete. "Svaka država, u skladu sa svojim zakonima i međunarodnim obavezama, ima suvereno pravo da razvija i unapređuje svoje odbrambene kapacitete," navode iz crnogorskog ministarstva. Dodaju da smatraju da pitanja naoružanja i vojne modernizacije, u regionu ali i šire "moraju biti vođena principima transparentnosti i pune usklađenosti sa ciljevima regionalne i međunarodne bezbjednosti." Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije da je Srbija od Kine kupila supersonične balističke rakete CM-400. Srbija je tom kupovinom, nakon Pakistana, postala prva država kojoj je Kina isporučila rakete velike razorne moći. Dok se u susjedstvu nalaze članice NATO-a, prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja Srbija je jedina u Evropi koja posjeduje ove rakete. Među njima je i Crna Gora, članica NATO-a od 2017. iz čijeg ministarstva vanjskih poslova navode da će kao članica Alijanse i pouzdan partner u međunarodnoj zajednici nastaviti da "kroz dijalog i saradnju sa saveznicima i partnerima doprinosi stabilnosti Zapadnog Balkana." "Crna Gora dosljedno zagovara dobrosusjedske odnose, očuvanje regionalne stabilnosti, uzdržanost u potezima i izjavama koje mogu dovesti do podizanja tenzija, kao i puno poštovanje međunarodnih obaveza i standarda, posebno kada je riječ o očuvanju mira i bezbjednosti u regionu." Ranije je kabinet predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića poručio da Podgorica ostaje posvećena "dobrosusjedskim odnosima" i saradnji u regionu. Na nabavku je reagovala i Evropska komisija, poručivši da "evropski put Srbije zahtijeva jasne strateške izbore", uključujući izbjegavanje zavisnosti koje nisu u skladu s evropskim integracijama. U Hrvatskoj su se oglasili i premijer Andrej Plenković i predsjednik Zoran Milanović. Plenković je saopštio da je o kupovini raketa obavijestio generalnog sekretara NATO‑a, dok je Milanović izjavio da ne razumije "zašto se Srbija snabdijeva ofanzivnim oružjem", navodeći zabrinutost zbog mogućeg narušavanja regionalne bezbjednosti. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije kupovinu raketa, navodeći da se Srbija "ne priprema za napad", uz tvrdnju da susjedne zemlje rade na stvaranju vojnog saveza koji Beograd vidi kao prijetnju - tvrdnju koju Hrvatska, Albanija i Kosovo odbacuju.

Pet osoba osumnjičenih šverc više od tone droge uhapšeno je u Srbiji, dok se za dva lica traga, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Kako je objavljeno 19. marta, policija je akciji u saradniji sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal i Evropolom uhapsila N. K. (1978), M. Lj. (1956), Đ. S. (1984), D. B. (1980) i D. S. (1973). Dodaje se da su tokom 2024. i 2025, u saradnji sa istražnim organima Francuske i Nemačke, uhapšeni V. G. (1976) G. T. (1983) i M. Ž. (1982) zobg sumnje da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe krijumčarili više od tone hašiša, kao i D. N. (1976) koji je osumnjčen za šverc 157 kilograma kokaina. "Kako se sumnja, od oktobra 2024. do avgusta 2025. su po nalogu i instrukcijama organizatora M. K. na teritoriji Bugarske i Mađarske osnivali transportna preduzeća preko kojih su izvršili krijumčarenje droge", saopštio je MUP Srbije. Policija je navela da se sumnja da su drogu krijumčarili teretnim vozilima transportnih preduzeća, iz Španije i Italije ka teritoriji Nemačke. MUP je objavio da je pretresanjem stanova i drugih prostorija koje koriste osumnjičeni na teritoriji Beograda, Kraljeva, Čačka, Novog Sada i Prokuplja, pronađena i oduzeta manja količina kanabisovog ulja, dva pištolja, više komada municije različitog kalibra, 88.070 evra, više luksuznih putničkih automobila, kao i dokumentacija o poslovanju transportnih preduzeća. "Od organizatora grupe oduzet je stan u Beogradu čija je ugovorena vrednost 530.000 evra, a za koji se sumnja da je kupljen od novca koji je pribavljen krijumčarenjem droge", saopštio je MUP. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti sprovedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Evropski saveznici Sjedinjenih Američkih Država i Japan izrazili su spremnost za "odgovarajuće" napore da se obezbedi prolaz kroz ključni Ormuski moreuz, dok rasplamsani sukob na Bliskom istoku preti da izmakne kontroli, uz već oštećenu energetsku infrastrukturu širom tog regiona. "Izražavamo spremnost da doprinesemo odgovarajućim naporima kako bi se osigurao bezbedan prolaz kroz moreuz", navodi se u zajedničkom saopštenju lidera Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Japana objavljenom u četvrtak. "Pozdravljamo posvećenost zemalja koje se bave pripremnim planiranjem", dodaje se u saopštenju, uz kritiku Irana zbog njegovih nedavnih napada na civilne brodove i energetsku infrastrukturu u regionu. U saopštenju nisu navedeni konkretni parametri doprinosa evropskih zemalja i Japana, koji većinu svoje nafte doprema kroz Ormuski moreuz. Ubrzo pošto je saopštenje objavljeno, američki predsednik Donald Tramp (Trump), koji je nedavno kritikovao saveznike iz NATO-a zbog odbijanja da budu direktno prisutni u tom području kako bi obezbedili plovidbu, sastao se s japanskom premijerkom Sanae Takaiči u Beloj kući. Takaiči je osudila iranske napade iz odmazde i rekla Trampu da samo on može postići mir širom sveta, dok je američki predsednik ponovio da je u interesu pogođenih zemalja da obezbede prolaz kroz Ormuski moreuz. "Mi ne koristimo moreuz... A onda, u slučaju NATO-a, oni ne žele da nam pomognu da branimo moreuz, a oni su ti kojima je potreban", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući. "Ali sada postaju mnogo ljubazniji zato što vide moj stav", dodao je on. Ormuski moreuz, praktično zatvoren za civilni brodarski saobraćaj, postao je glavni izvor poremećaja na globalnom energetskom tržištu. Cene nafte su nastavile da rastu i referentna nafta Brent u četvrtak je poskupela za više od 5 odsto na 112,84 dolara po barelu. Napadi na energetsku infrastrukturu ZalivaIzrael i Iran razmenili su napade na energetsku infrastrukturu širom Persijskog zaliva, dok rat nastavlja da se prelivati na područja koja ranije nisu bila zahvaćena. Tel Aviv je kasno u sredu saopštio da su njegove vojne snage pokrenule napade na severu Irana prvi put od početka sukoba 28. februara. Prema izraelskim medijima, izraelski vojni avioni napali su brodove iranske mornarice u lučkom gradu Bandar Anzali na obali Kaspijskog mora. "Izraelsko ratno vazduhoplovstvo, delujući na osnovu obaveštajnih podataka mornarice i (Izraelskih odbrambenih snaga – IDF), počelo je da napada ciljeve na severu Irana prvi put tokom operacije Lav koji riče", saopštila je vojska. Iran je saopštio da je njegovo ogromno gasno polje Južni Pars takođe pogođeno u četvrtak u prvom prijavljenom napadu na infrastrukturu te zemlje u Zalivu od početka američko-izraelske kampanje bombardovanja. Izraelski mediji su izvestili da je napad izvršio Izrael uz saglasnost SAD, ali je Tramp kasnije na svojoj mreži Truth Social naveo da Vašington nije unapred znao za napad, rekavši da je Izrael "nasilno nasrnuo" na ključnu energetsku lokaciju. Teheran je uzvratio napadima na naftna i gasna postrojenja arapskih zemalja u regionu. Iran je izdao upozorenje za evakuaciju za nekoliko naftnih postrojenja širom Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara, navodeći da će biti mete udara "u narednim satima". Ubrzo posle toga, prijavljen je požar u glavnom gasnom čvorištu Katara, Ras Lafan. Rano u četvrtak, Iran je saopštio da je ponovo napao to postrojenje, a katarski zvaničnici su rekli da su poslednji napadi izazvali požare i "veliku štetu" na lokaciji. Izvršni direktor kompanije Katarenerdži (QatarEnergy) Saad el Kabi rekao je da su iranski napadi uništili 17 odsto izvoznih kapaciteta zemlje za tečni prirodni gas (TPG) i prouzrokovali gubitak godišnjih prihoda od oko 20 milijardi dolara. Tramp je obećao da više neće biti izraelskih napada na "izuzetno važno i vredno" postrojenje Južni Pars. On je, međutim, upozorio je Teheran da će američke snage "masovno dići u vazduh" celo postrojenje ako Iran ponovo napadne Katar. Nije zasad jasno da li je Tramp znao za drugi iranski napad na lokaciju u Kataru. Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard (Gabbard) rekla je u četvrtak da se ratni ciljevi "koje je postavio predsednik razlikuju od ciljeva koje je postavila izraelska vlada". Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Srbija se uskladila sa dve odluke Evropske unije (EU) o restriktivnim merama kao odgovor na rusko nezakonito priznavanje, okupaciju ili aneksiju određenih područja Ukrajine koja nisu pod kontrolom vlade, kao i merama usmerenim protiv određenih osoba, subjekata i tela s obzirom na situaciju u Ukrajini. Ovo stoji u saopštenju visoke predstavnice Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, koje je objavio Savet EU. Odluka koja se odnosi na subjekte i tela u vezi sa situacijom u Ukrajini datira iz marta 2014. i tiče se zamrzavanja imovine i zabrane putovanja za pojedince i subjekte odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a odnosi se na teritorije Donjeck i Lugansk. Ove mere se produžavaju svake godine, te je u skladu s tim EU donela odluku da ih produži za dodatnih godinu dana. Druga sankcija sa kojom se uskladila Srbija vezana je za odluku od 23. februara 2022. godine, dan pre početka rata u Ukrajini, a odnosi se na restriktivne mere protiv određenih osoba, subjekata i tela u vezi sa situacijom u Ukrajini. I ove mere su, prema odluci EU, produžene na godinu dana, odnosno do 2027. Sa ovim odlukama EU uskladile su se sve zemlje regiona koje imaju kandidatski status za članstvo u EU. "One će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas. Pre ove potvrde, stepen usklađivanja Srbije sa sankcijama Evropske unije iznosio je 65 odsto. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata izjavio je 19. marta u Banjaluci kako je "Izjava o osudi govora mržnje, islamofobije i lažnih narativa o Bošnjacima i Bosni i Hercegovini", koja je potpisana u Sarajevu dan ranije, "protuustavna i zabrinjavajuća sa stanovištva srpskog naroda kao hrišćanskog naroda". Ovu izjavu su u Sarajevu potpisali 33 predstavnika akademskog, političkog, kulturnog, društvenog i vjerskog života Bošnjaka. Potpisnici osuđuju pokušaje nametanja narativa o takozvanom "sukobu civilizacija", upozoravajući na njegove potencijalno opasne posljedice. Dodik je rekao kako se radi o "dokazu da Bošnjaci nikada nisu prihvatili Dejtonski sporazum", te da "odbija svaku mogućnost da je neko izvršio agresiju na BiH". "Pokušavaju da se brane od islamofobije, da se bore protiv kategorije da je u BiH na djelu sukob civilizacija. Nije tačno da mi mrzimo Bošnjake. SNSD nisu nikakvi separatisti, mi smo srpske patriote koji žele da očuvaju srpska nacionalna prava", rekao je Dodik. On je najavio kako će inicirati predstavnike vlasti u bh. entitetu Republika Srpska da se izjasne o ovom dokumentu, te da će o tome raspravljati i Skupština RS. Šta je potpisano u Izjavi?U "Izjavi o osudi govora mržnje, islamofobije i lažnih narativa o Bošnjacima i Bosni i Hercegovini" se ističe i opredijeljenost da se suprotstavi "šovinističkim prijetnjama miru u Bosni i Hercegovini i osudi svaka manifestacija govora mržnje prema Bošnjacima, Srbima, Hrvatima i Jevrejima, Romima ili pripadnicima bilo koje druge zajednice u BiH". U osudi o nametanju narativa o takozvanom "sukobu civilizacija", u Izjavi se navodi kako se radi "o zlonamjernoj kampanja demonizacije Bošnjaka zbog činjenice da kulturno pripadaju i islamskom civilizacijskom krugu". "Ne pristajemo na kreiranju diskursa o sukobu civilizacija. Ne smatramo islamski identitet preprekom u sekularnom uređenju države. Bošnjaci pripadaju Evropi, stoga snažno podupiremo politiku koja nas vodi ka EU i NATO-u", navodi se u Izjavi. U Izjavi se navodi i kako BiH "nije i ne može biti poligon za sukob civilizacija". "Njena istorija svjedoči o susretu tradicija kultura i religija. Za Bošnjake je BiH pluralno i sekularno društvo u kojima različiti vjerski i etnički identiteti čine legitimni dio njenog historijskog i društvenog bića. Ne pristajemo na polarizaciju bh. društva i kreiranje diskursa o sukobu civilizacija", ističe se u izjavi i dodaje kako "Bosna i Hercegovina i Bošnjaci pripadaju Evropi i njenoj kulturnoj i istorijskoj tradiciji". "Opredijeljeni smo da štitimo mir, te apelujemo da potpisnici Dejtonskog mirovnog sporazuma dijele s nama ove vrijednosti", ističe se. Među potpisnicima su, između ostalog, predsjedavajući Predsjedništva BiH Denis Bećirović, ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković, Zukan Helez, ministar odbrane BiH, Zlatko Lagumdžija, ambasador BiH u UN-u, Husein Kavazović, reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH, te predstavnici državne i federalne vlasti, lideri političkih stranaka i kulturnih institucija. Inicijatori za potpisivanje izjave su Islamska zajednica u BiH, Bošnjačka zajednica kulture "Preporod", Muslimansko dobrotvorno društvo "Merhamet" i Vijeće kongresa bošnjačkih intelektualaca (VKBI).

U Skupštini Crne Gore ponovo su izglasani Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, koje je predsednik te zemlje prethodno vratio na ponovno odlučivanje, prenosi RTCG. Izglasan je i Sporazum o energetici i saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji je takođe bio na ponovnom odlučivanju. Zakon o ANB i Zakon o unutrašnjim poslovima usvojeni su sa 47 glasova podrške. Ova dva zakona prvobitno su u Skupštini Crne Gore usvojeni 6. marta, ali je predsednik Jakov Milatović prvo 9. marta vratio na ponovno odlučivanje izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, a tri dana kasnije i Zakon o ANB. Objasnio je da je to učinio jer ovi zakoni nisu usklađeni sa pravnim principima Evropske unije (EU), ali i zakonodavstvom Crne Gore. Usvajanje ovih zakona izazvalo je burne reakcije parlamentarne opozicije, kao i predstavnika nevladinog sektora. Kritičari zakona uglavnom se pozivaju na stav Evropske komisije, iz koje je pre usvajanja zakona saopšteno da oni nisu u skladu sa pravnom tekovinom Evropske Unije, te da će Crna Gora morati da izmeni sporne odredbe zakona pre završetka pregovora o pristupanju. Kritike Zakona o ANB su da ovaj zakon daje mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka i da nije usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR). Kada je reč o izmenama Zakona o unutrašnjim poslovima, stručnjaci i opozicija tvrde da se njime kriše ustavne odredbe u delu prava na odbranu i pretpostavku nevinosti. Iz Vlade Crne Gore, koja je predlagač ovih zakona, zakone brane rečima da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, te da stav Evropske komisije ostavlja prostor da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije. Crna Gora smatra se liderom u pristupnim pregovorima sa EU, a vlada najavljuje zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja godine. Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13.

Pripadnici Vojske Srbije započeli su pojačano obezbeđenje kompresorske stanice "Velika Plana" u Žabarima, u istočnoj Srbiji, na gasovodu Balkanski tok, kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske, prenela je Radio televizija Srbije (RTS). Do toga je došlo nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će vojska čuvati glavnu kompresorsku stanicu u Žabarima iz bezbednosnih razloga zbog situacije na Bliskom istoku. U Kabinetu predsednika Srbije i Ministarstvu odbrane nisu odmah odgovorili na upit RSE koji su objekti pod zaštitom pripadnika Vojske Srbije i koje jedinice Vojske i vojna sredstva su angažovana na obezbeđivanju objekata kritične infrastrukture. Vučić je 7. marta najavio i da će manji broj vojnika čuvati merne stanice kojih, prema njegovim rečima, u tom kraju ima četiri. "To armija mora da čuva, da ne bi došlo do bilo kakvog bezbednosnog iznenađenja", poručio je Vučić. Pripadnici Vojske Srbije angažovani su, kako je objavio RTS, na osnovu odluke predsednika Srbije o upotrebi snaga Srbije na zaštiti objekata kritične infrastrukture i naređenja načelnika Generalštaba. RTS je uz snimke kako Vojska obezbeđuje stanicu, objavio i da gasovod Balkanski tok u Srbiji štiti i kineski protivraketni sistem HQ-17. Glavna kompresorska stanica u Žabarima, na oko 100 kilometara od Beograda, ključna je za transport ruskog gasa do i od Srbije. Na ruti je kraka gasovoda Turski tok kojim se ruski gas transportuje od Turske do Mađarske. Deonica koja prolazi kroz Srbiju u većinskom je vlasništvu ruske kompanija Gasprom, dok manji udeo poseduje javno preduzeće Srbijagas.

Dok je premijer Kosova Albin Kurti optužio Beograd za "agresiju" nakon što je srpska vojska u srijedu održala vježbu u selu naseljenom etničkim Albancima na jugu Srbije, mirovna misija NATO-a na Kosovu saopštila je za Radio Slobodna Evropa da te vježbe ne predstavljaju prijetnju po bezbjednost u regionu. Govoreći na sjednici svog kabineta u četvrtak u Prištini, Kurti je rekao da je "duboko zabrinut zbog ničim opravdanog vojnog demonstriranja Srbije, sa helikopterima i padobrancima, u područjima naseljenim Albancima u Bujanovcu, tik uz granicu s Kosovom". Kurti je rekao da su vježbe, koje dolaze u trenutku kada je Srbija kupila kineske razorne rakete, održane blizu kuća, škola i medicinskih centara, ne navodeći više detalja. "Ove provokacije u blizini graničnog pojasa u Karačevu, od strane jedinice 63. padobranske brigade Srbije, kroz vježbe s helikopterima H145M i padobranskim desantima nekoliko metara od granice s Kosovom, predstavljaju opasan prikaz agresije", rekao je Kurti. Međutim, NATO-ova mirovna misija na Kosovu, KFOR, rekla je za Radio Slobodna Evropa u četvrtak da ju je Beograd unaprijed obavijestio da će Oružane snage Srbije održati planiranu vježbu u selu Muhovac, blizu južne granice Kosova. Vježba u tom selu, gdje većinu stanovništva čine Albanci u opštini Bujanovac, uključivala je padobrance spuštene iz helikoptera, naveo je KFOR. "Ovo je rutinska aktivnost izvedena na teritoriji Srbije i ne predstavlja prijetnju bezbjednosti ili stabilnosti u regionu", stoji u odgovoru. Mirovna misija je dodala da nastavlja pomno pratiti situaciju duž administrativne linije na cijelom Kosovu i da održava stalnu komunikaciju s lokalnim bezbjednosnim vlastima i načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Srbije. KFOR je odgovoran za bezbjednost granica Kosova sa Srbijom, dok je za ostatak granične linije nadležna Policija Kosova. Kosovo i Srbija dijele granicu dugu oko 400 kilometara. Na osnovu sporazuma s KFOR-om, Policija Kosova može patrolirati do jednog kilometra od granične linije, dok Oružane snage Srbije moraju obavijestiti KFOR ako se njihove jedinice približe granici na manje od jednog kilometra. "Vrijeme je da se Srbija sankcioniše"Kurti je u četvrtak pozvao međunarodnu zajednicu da kazni Srbiju zbog, kako je rekao, "ovog destabilizujućeg pristupa koji direktno prijeti miru i regionalnoj bezbjednosti". Rekao je da vježbe održane u srijedu, "zajedno s huškačkom retorikom predsjednika (Srbije) Aleksandra Vučića da se Srbija navodno priprema za mogući napad od strane saveza Hrvatska–Albanija–Kosovo, kao i kupovina kineskog i ruskog naoružanja, potvrđuju da Srbija koristi vojsku kao sredstvo ucjene kako bi držala Balkan u stalnoj napetosti". Početkom ovog mjeseca, Vučić je izjavio da se Srbija "priprema za mogućnost napada saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". Ovu tvrdnju je iznio pozivajući se na zajedničku izjavu koju su Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisale 2025. godine o saradnji u oblasti odbrane i bezbjednosti. Sve tri susjedne zemlje negirale su Vučićeve tvrdnje, navodeći da njihova vojna saradnja nije usmjerena protiv Beograda. Srbija je zemlja koja najviše izdvaja za vojsku u regionu. Široko sarađuje s Kinom u sektoru odbrane, a njene kupovine naoružanja iz te zemlje izazvale su kritike Evropske unije, čijem članstvu Srbija teži, kao i Sjedinjenih Država. Ovo nije prvi put da Srbija izvodi vojne vježbe blizu granice s Kosovom. U prošlosti su je kosovske vlasti optuživale da šalje vojsku preblizu granici, što je Beograd negirao. Kurti je na sjednici svog kabineta u četvrtak naglasio da je "agresija od srijede još alarmantnija kada se prisjetimo da je ova jedinica obučavala i podržavala grupu kriminalaca Milana Radoičića, koja je izvela agresivan i teroristički napad u Zvečanu u kojem je ubijen narednik Afrim Bunjaku". Tenzije između Kosova i Srbije dodatno su porasle od 2023. godine, kada su kosovske vlasti optužile Beograd za napad grupe Srba na kosovsku policiju, u kojem je ubijen narednik Bunjaku, kao i za eksploziju na ključnom vodovodnom kanalu. Srbija je negirala umiješanost u ova dva napada koja su se dogodila na sjeveru Kosova, u području s većinskim srpskim stanovništvom. Od tada je dijalog posredovan od Evropske unije između dvije susjedne zemlje u zastoju i nije održan nijedan sastanak na visokom nivou, uprkos tome što su se strane početkom 2023. godine saglasile o normalizaciji odnosa. Srbija, prema svom Ustavu, i dalje Kosovo smatra dijelom svoje teritorije, iako je Kosovo proglasilo nezavisnost još 2008. godine. Dvije zemlje pregovaraju o normalizaciji odnosa od 2011. godine. Međutim, Sporazum o normalizaciji odnosa, koji su postigle 2023. godine i koji predviđa međusobno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nikada nije sproveden.

Tužilaštvo Kantona Sarajevo popdiglo je optužnicu protiv 14 osoba zbog visoke korupcije, u četvrtak, 19. marta. Optužnica je podignuta protiv Adne Mesihović, Dženite Viteškić, Ibrahima Obhođaša, Ende Pavić Pečenković, Muhameda Ajanovića, Dalile Hakalović, Murata Ramadanovića, Mersihe Šabaredžović Klačar, Jasminke Sijerčić, Maide Čohodar Husić, Lidije Zvačko Pehar, Dejana Miloševića, Kasima Bajrovića, Emine Kiseljaković. Oni se terete za krivična djela zloupotreba položaja ili ovlasti, primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu utjecajem, te prevara u službi. U optužnici su tužioci predložili ukidanje pritvora Muhamedu Ajanoviću, a određivanje mjera zabrane i to zabrana obavljanja funkcije dekana na Stomatološkom fakultetu, zabranu posjećivanja Stomatološkog fakulteta, Kantonalne uprave za inspekcijske poslove KS i Ministarstva za nauku, visoko obrazovanje i mlade KS, zabranu putovanja i zabranu kontaktiranja sa svjedocima i osumnjičenima. Za Dalilu Hakalović, predložena je zabrana obavljanje funkcije glavne prosvjetne inspektorice, posjećivanje zgrade inspekcije, Stomatološkog fakulteta i sastajanje sa svjedocima i osumnjičenima. Endi Pavić Pečenković predložena je zabrana obavljanja funkcije ministrice u Vladi KS i zabrana sastajanja sa svjedocima i osumnjičenima. Dženiti Viteškić je predložena zabrana obavljanje funkcije pomoćnika ministra za visoko obrazovanje i zabrana sastajanja sa svjedocima i osumnjičenima. U odnosu na članove Upravnog odbora Univerziteta u Sarajevu predložena je zabrana obavljanja funkcije u Upravnom odboru, te sastajanje sa svjedocima i osumnjičenima. Podizanju optužnice prethodila je istraga Tužilaštva KS u saradnji sa policijom i Uredom za borbu protiv korupcije KS. Optužnica je proslijeđena Općinskom sudu u Sarajevu na potvrđivanje.

Firma "Smartmatik BH" d.o.o. Sarajevo izabrana je za najpovoljnijeg ponuđača za nabavku opreme za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića, odlučeno je na sjednici Centralne izborne komisije BiH u četvrtak, 19. marta. Na ovu odluku dozvoljena je žalba u roku od deset dana, a ugovor, ukoliko postane pravosnažan, dodjeljuje se na period od četiri godine. "Smartmatic" je za uvođenje novih tehnologija u BiH dostavio ponudu od oko 74,5 miliona maraka bez PDV-a sa rokom isporuke od 139 dana. Ova firma je dio korporacije "Smartmatic Global Holding", čiji su većinski vlasnici Antonio Mugica i Roger Pinate. Venecuelanskog su porijekla, a kompaniju koja posluje više od dvije decenije, osnovali su dok je na vlasti bio Hugo Chavez, zagovornik elektronskog glasanja. Nude mašine za glasanje i drugu tehnologiju koja pomaže u provođenju izbora u 25 zemalja, od Argentine do Zambije. Prema podacima sa njihove službene stranice pružatelj su tehnologije za sigurno glasanje, koji je u više od 35 zemalja obradio preko 6,5 milijardi glasova bez sigurnosnih propusta. No, protiv troje njihovih službenika je 2024. godine podignuta optužnica u Sjedinjenim Američkim Državama za podmićivanje i pranje novca. Terete se da su prebacili novac iz ugovora o mašini za glasanje iz 2018. godine sa okrugom Los Angeles u "tajne fondove". Fondovi su, kako piše "Guardian" prvobitno osnovani za plaćanje mita izbornom zvaničniku na Filipinima radi dobijanja i zadržavanja unosnih izbornih ugovora. Iako Smartmatic nije optužen za nepravilnosti, već samo tri rukovodioca, u kompaniji su tvrdili kako posluje "etički" i da se "uvijek pridržava svih zakona, kako u okrugu Los Angeles, tako i u svakoj jurisdikciji u kojoj posluju". Istovremeno, američki predsjednik Donald Trump je optužio Smartmatic da je manipulisao izborima u SAD na kojima je on poražen od Joea Bidena. Trump i danas tvrdi da je pokraden i da je ključnu ulogu odigrala upravo tehnologija koju je instalirala kompanija Smartmatic. Ova kompanija je nedavno pred američkim sudom zatražila odbacivanje optužnice za pranje novca, tvrdeći da američki predsjednik i njegovi saveznici pokušavaju politički utjecati na slučaj kao dio "kampanje odmazde" protiv onih koje krive za njegov poraz na predsjedničkim izborima 2020. godine. Tender za nabavku opreme za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića u BiH je raspisan u novembru 2025. godine, a predviđa ne samo nabavku uređaja nego i obuku biračkih odbora, logistiku, skladištenje opreme i implementaciju sistema koji bi trebalo koristiti u dva izborna ciklusa 2026. i 2028. godine. Uvođenje novih tehnologija u izborni proces omogućeno je nakon što je visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt nametnuo izmjene Izbornog zakona. Za realizaciju je obezbijeđeno i 112,5 miliona maraka.

Na samitu Evropske unije u četvrtak su usvojeni zaključci o Ukrajini bez glasova Mađarske i Slovačke, čime je zadržan veto na kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu, kao i na 20. paket sankcija protiv Rusije, koje je Mađarska blokirala u februaru. Kako su novinarima potvrdili izvori sa sastanka, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je da je ponašanje mađarskog premijera Viktora Orbana "neprihvatljivo". Sa tom konstatacijom, kako su naveli isti izvori, složila se većina lidera ostalih evropskih država. Liderima se putem video-linka obratio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Na samitu EU, koji se održava 19. i 20. marta, šefovi država i vlada evropskih zemalja će, osim o Ukrajini, raspravljati i o posledicama rata na Bliskom istoku i rastu cena energenata koje i dalje opterećuju evropsku ekonomiju. Premijer Mađarske je već uoči početka sastanka nagovestio da neće odustati od veta dokle god se ne uspostavi tok nafte kroz naftovod Družba. "Spremni smo da podržimo Ukrajinu kada dobijemo našu naftu, koju oni blokiraju. Do tada nema odluke koja je povoljna za Ukrajinu", izjavio je na ulasku na zasedanje Viktor Orban. "Čekamo naftu – sve ostalo je samo bajka", dodao je on. Obnova snabdevanja naftovodom Družba, prema Orbanovim rečima, od "egzistencijalne" je važnosti za energetsku sigurnost njegove zemlje. Iako je Evropska unija uvela zabranu uvoza ruske nafte putem naftovoda zbog rata u Ukrajini, Mađarska i Slovačka su obezbedile izuzeća od tih sankcija koristeći cevovod Družba, koji prenosi rusku naftu u centralnu Evropu preko Ukrajine. Međutim, isporuke iz ovog cevovoda su obustavljene 27. januara. Kijev je naveo da je ruski dron odgovoran za oštećenje energetske infrastrukture. I Mađarska i Slovačka su okrivile Ukrajinu za sporo ponovno pokretanje protoka nafte, a slovački premijer Robert Fico je čak optužio Kijev da to radi kako bi izvršio pritisak na Mađarsku da odustane od svog veta na buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji. To je razlog zašto je Mađarska blokirala i kredit od 90 milijardi evra koji je EU jednoglasno odobrila u decembru 2025. godine. Zemlja je takođe blokirala usvajanje 20-og paketa sankcija Rusiji koji je EU nameravala da uvede na četvrtu godišnjicu početka rata u Ukrajini. Dodeljeni novac je neophodan Ukrajini kako bi nastavila borbu protiv ruske agresije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratiće se prisutnima putem video-konferencije. Osim Ukrajine, lideri će na samitu raspravljati o posledicama rata na Bliskom istoku i rastućim cenama energije koje i dalje opterećuju evropsku ekonomiju.