Državljanin Bosne i Hercegovine Miran Kostić optužen je prošle nedelje pred federalnom velikom porotom u Ajdahu za laganje prilikom pokušaja dobijanja američkog državljanstva tako što nije otkrio svoju ulogu u zlostavljanju zatvorenika tokom rata 90-ih u BiH, saopštilo je u petak američko Ministarstvo pravde. Prema sudskim dokumentima, 66-godišnji Kostić iz grada Bojsi u saveznoj državi Ajdaho bio je visoki zvaničnik samoproglašene Autonomne pokrajine Zapadna Bosna (APZB). Ministarstvo pravde je saopštilo da je u toj ulozi udarao je zatvorenike pištoljem, tukao ih drvenim palicama, kočevima i pesnicama, i šutirao ih, usled čega su gubili svest. Dodaje se da je Kostić prisiljavao zatvorenike da se međusobno tuku, a takođe je naređivao drugim pripadnicima APZB da tuku zatvorenike. Ministarstvo pravde SAD je zahvalilo Ministarstvu pravde BiH i Međunarodnom rezidualnom mehanizmu Ujedinjenih nacija za krivične tribunale, navodeći da su imali ključnu ulogu u vođenju istrage u vezi s Kostićem. "U svojim zahtevima za dobijanje američkog državljanstva i tokom intervju s FBI-jem i Službom za državljanstvo i imigraciju SAD (USCIS), više puta je lagao o zlostavljanju u kojem je učestvovao i koje je naredio, a, između ostalih laži, propustio je da prijavi optužbe za ratne zločine koje su podignute protiv njega u Bosni i Hercegovini", navelo je u saopštenju Ministarstvo pravde SAD. Kostić je optužen za pokušaj prevare pri naturalizacija i iznošenje materijalno lažnih izjava agentima organa reda. Ako bude osuđen, mogao bi da dobije maksimalnu kaznu od 10 godina zatvora za svaku tačku optužnice za pokušaj prevare pri naturalizaciji, kao i pet godina zatvora za tačku optužnice za davanje lažnih izjava. "Miran Kostić je decenijama koristio boravak u SAD i na kraju je pokušao da postane naturalizovani državljanin, sve vreme prikrivajući kršenja ljudskih prava koja je počinio u Bosni i Hercegovini", rekao je pomoćnik državnog tužioca A. Tajsen Duva (A. Tysen Duva) iz Krivičnog odeljenja Ministarstva pravde. Tuva je rekao da će pojedinci koji počine krivična dela u inostranstvu i lažu imigracionim vlastima tražeći sigurno utočište u SAD biti istraženi i krivično gonjeni. "Kancelarija federalnog tužioca američkog tužioca je ponosna što sarađuje sa našim partnerima kako bi se osiguralo da se savezni imigracioni zakoni poštuju i pravilno sprovode“, rekao je američki tužilac Bart M. Dejvis za okrug Ajdaho. Slučaj Mirana Kostića ispituje služba za istrage unutrašnje bezbednosti pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost SAD i Federalni istražni biro u koordinaciji s drugim službama.

Dvostranačka grupa članova američkog Kongresa insistira da se sastanak u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sledeće godine održi u Južnoj Karolini umesto u Srbiji, ističući složene odnose Vašingtona s Beogradom i sporove među kongresnim republikancima. Član Predstavničkog doma Džo Vilson (Joe Willson) trebalo bi u petak da predstavi zajedničku rezoluciju Kongresa s 40 predlagača kojom se poziva da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. održi sledećeg leta u Čarlstonu, u Vilsonovoj rodnoj državi Južna Karolina, umesto u Beogradu koji favorizuju drugi istaknuti republikanci. Agencija Rojters (Reuters) navodi da je imala uvid u kopiju rezolucije. Parlamentarna skupština OEBS-a prihvatila je ponudu Narodne skupštine Srbije da bude domaćin godišnjeg zasedanja 2027. u Beogradu na kojem bi trebalo da se okupi više od 300 poslanika iz parlamenata 57 država članica OEBS-a (Evrope, SAD, Kanade i zemalja Centralne Azije). Dok su američki kongresmeni s obe strane debate izneli razne logističke i praktične argumente za svoje željeno mesto održavanja skupa, od kojih neki imaju malo veze s geopolitikom, spor takođe govori o široj debati u Vašingtonu u vezi sa Srbijom, koja ima tople veze i s Moskvom i s administracijom predsednika Donalda Trampa (Trump), ističe Rojters. Neki kongresmeni, nezadovoljni dubokim ekonomskim vezama Beograda s Rusijom, zalagali su se za čvršći stav prema Srbiji, koja je značajan kupac ruskih energenata i koja je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije, uprkos statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Drugi kongresmeni su naglasili potrebu za kontinuirano angažovanje sa srpskom vladom kako bi se ta država u potpunosti uskladila sa Zapadom. 'U džepu američkih protivnika'Vilson, kopredsedavajući Helsinške komisije, tela povezanog s Kongresom koje je fokusirano na Evropu, rekao je za Rojters da bi sastanak koji bi organizovale SAD signalizirao posvećenost Amerike njenim saveznicima u OEBS-u. On je takođe kritikovao Srbiju zbog njenog neprijateljskog stava prema Kosovu, američkom savezniku čiju nezavisnost Beograd ne priznaje. Vilson je na X naveo da je Srbija je pod uticajem Rusije, Kine i Irana. "Srbija je prisustvovala državnoj sahrani terorističkog vođe (Alija) Hameneija, gde su isticani transparenti kojima se preti životu predsednika Trampa, održava duboke odnose s Rusijom u svemu — od energetike do bezbednosti, i kupila je i koristi kineske sisteme protivvazdušne odbrane, dronove i naprednu vojnu tehnologiju", naveo je Vilson. On je takođe istakao da ministri u Vladi Srbiji "relativizuju genocid", kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "u džepu američkih protivnika". Među poslanicima koji su kosponzorisali Vilsonovu rezoluciju je Vilijam Kiting (William Keating), vodeći demokrata u pododboru za Evropu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, koji je javno kritikovao srpsku vladu iz različitih razloga. Kiting je u saopštenju naveo da bi godišnje zasedanje trebalo da se održi u SAD "kako bi se istakla važna uloga koju SAD treba da igraju u multilateralnim institucijama". Vilson je rekao da je među onima koji su se usprotivili da se skup OEBS-a održi u Čarlstonu republikanski senator Rodžer Viker (Roger Wicker), predsednik Odbora Senata za oružane snage. Vilson je naveo da mu je Viker rekao da kongresni novac potreban za sastanak u Čarlstonu možda neće stići, što je Vilson odbacio. Viker, koji je i sam vodeći senator u Helsinškoj komisiji, imao bi ogroman uticaj u odlučivanju o tome da li godišnji skup OEBS-a može da se održi u SAD. Vilson je rekao da bi Južna Karolina bila dobro mesto, delom zato što bi njegov sin, republikanski kandidat za guvernera, pomogao da se osigura dobar prijem delegata. Nekoliko kosponzora njegove rezolucije su i sami iz Južne Karoline. Da li će Vilsonova rezolucija biti usvojena nije jasno. Iako rezolucija uključuje nekoliko relativno visoko rangiranih potpisnika iz obe partije, Kongres je na samo nekoliko dana od pauze koja će trajati do septembra.

Ruski Gazprom Export povećao je Energoinvestu nabavnu cijenu prirodnog gasa za 14,42 posto za treći kvartal ove godine, naveo je u Vedran Lakić, ministar energije, rudarstva i industrije Federacije BiH na svom Facebook profilu. Kako je nevaeo, "riječ je o cijeni koju određuje prodavac i na koju Energoinvest ne može uticati". "Upravo ovakav jednostran odnos, u kojem jedan prodavac diktira cijenu bez mogućnosti uticaja kupca, dodatno potvrđuje ispravnost odluke da osiguramo alternativni pravac i dodatne izvore snabdijevanja gasom. To nije samo energetsko, nego i pitanje naše sigurnosti", naveo je on. Poskupljenje dolazi nakon što vlast u Federaciji BiH planira gradnju plinovoda Južna interkonekcija, kojim bi plin stizao da LNG terminala na otoku Krku u Hrvatskoj, a u projekt su uključeni američki investitori. U BiH trenutno djeluju dva entitetska uvoznika ruskog plina. Energoinvest uvozi plin u Federaciju BiH, a Gas-Res u Republici Srpskoj. Istovremeno, drugi bh. entitet Republika Srpska je dogovorila da će produžiti ugovor sa Gazpromom na godinu dana i dobijati gas po "povlaštenim cijenama za gas", ne navodeći detalje. To je izjavio Milorad Dodik, predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata tokom susreta u junu u Sankt Peteburgu sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejem Millerom. Iz State departmenta za RSE je ranije rečeno da će Sjedinjene Američke Države pažljivo pratiti one u Bosni i Hercegovini koji "daju prioritet političkoj prednosti nad energetskom sigurnošću, zasnovanoj na pouzdanoj američkoj energiji i prekidu ovisnosti o ruskom plinu". BiH je trenutno potpuno ovisna o ruskom gasu koji, preko Srbije, dobavlja putem Turskog toka. Godišnja plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 miliona eura, dok je broj potrošača u RS-u zanemariv, jer taj entitet nema izgrađenu infrastrukturu. BiH godišnje potroši do 250 miliona kubnih metara plina, koji u zemlju ulazi u Šepku, na istoku zemlje, a trasom izgrađenom prije gotovo 50 godina doprema se do Sarajeva, sa najvećim brojem potrošača, te dalje do srednje Bosne.

Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je prvostepenu presudu Višeg suda u Podgorici kojom su bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i sutkinja Milica Vlahović Milosavljević bile osuđene zbog zloupotrebe službenog položaja. Prvostepenom presudom iz decembra 2025. godine Medenica je bila osuđena na godinu i devet meseci zatvora, dok je Vlahović Milosavljević bila osuđena na šest meseci zatvora. Viši sud je tad presudio da je tadašnja predsednica Vrhovnog suda uticala na sutkinju Privrednog suda Milicu Vlahović Milosavljević da donese odluku u predmetu u korist njenog kuma Rada Arsića, a na štetu jedne ruske kompanije. Cilj, prema tužilaštvu, je bio da se spreči naplata 400.000 evra potraživanja ruske kompanije od Arsića. One su u sudskom procesu negirale krivicu. Apelacioni sud je, kako je saopšteno, ocenio da "u obrazloženju presude, prvostepeni sud nije dao jasne i argumentovane razloge u pogledu odlučne činjenice, koja se tiče posledice izvršenja krivičnog djela". "Nasuprot tome, u obrazloženju se navode protivrječni razlozi u pogledu tog bitnog elementa bića krivičnog djela, što je bio razlog zbog kojeg je prvostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje", piše u saopštenju suda. Apelacioni sud je 17. jula oslobodio Vesnu Medenicu optužbi i za drugi slučaj u kom je osuđena na šest meseci zatvora zbog delo zloupotreba službenog položaja. Medenicu je novembra 2024. Vrhovni sud prvostepeno osudio da je sprečila suspenziju nekadašnjeg sudije u Rožajama Milosava Zekića kada se protiv njega vodio krivični postupak. Protiv Vesne Medenice vodi se više odvojenih postupaka. U januaru 2026. je prvostepenom presudom Višeg suda osuđena na deset godina zatvora zbog protivzakonitog uticaja, primanja mita i uticanja na sudske odluke, dok je oslobođena optužbi za stvaranje kriminalne organizacije. Medenica je 17 godina provela na najvišim pravosudnim funkcijama u državi. Bila je vrhovna državna tužiteljka, a u tri mandata predsednica Vrhovnog suda do decembra 2020.godine, kada je podnela ostavku. Njen sin Miloš Medenica, koji je u bekstvu od izricanja presude, osuđen je takođe na deset godina zatvora zbog stvaranja i vođenja kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom narkotika, švercom cigareta, podmićivanjem i nedozvoljenim držanjem oružja.

Vršioci dužnosti lidera na Kosovu u petak su tražili od Sudskog saveta Kosova da uputi zvaničan zahtev za razrešenje s dužnosti srpskih sudija koji su podneli ostavke a koji sada žele da se vrate na posao, uprkos pozivima Evropske unije da se ne vrši pritisak na tu nezavisnu pravosudnu instituciju. Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti (Albin) je na sastanku kabineta u Prištini rekao da je izlazak Srba, uključujući sudije, iz kosovskih institucija 2022. bio "organizovani politički čin" i da bi njihov povratak na posao bio u suprotnosti sa Ustavom i zakonima zemlje. Prethodno je vrišiteljka dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) Sudski savet "da podleže ničijem uticaju, bilo domaćem ili međunarodnom" i da joj uputi predlog za razrešenje srpskih sudija koji su pre nekoliko godina podneli ostavke. Kurti i Hadžiju su izvršili pritisak na dan kada je Sudski savet održavao sednicu na kojoj je, između ostalog, trebalo da se razmotri to pitanje, ali je sastanak propao zbog nedostatka kvoruma. Do neuspeha je došlo nakon što među članovima nije postignuta saglasnost o uklanjanju jedne tačke dnevnog reda, dok su neki drugi tražili da tačka o ostavkama bude prva. Uoči sednice Sudskog saveta Kosova, Kancelarija Evropske unije na Kosovu pozvala je sve političke subjekte da se uzdrže od "vršenja pritiska na Sudski savet Kosova i njegove članove tokom procesa donošenja odluka". Oko 130 srpskih tužilaca, sudija i članova administrativnog osoblja pravosuđa podnelo je ostavke u novembru 2022. u okviru koletivnog izlaksa Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, zbog protivljenja odluci Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Kurti je u petak rekao da je "postojao politički osnov da im kažemo da ne odlaze, ali nemamo pravni i ustavni osnov da im kažemo da se vrate". "Ne može biti povratka koji bi bio iznad Ustava i zakona, posebno kada je napuštanje bilo čin podrivanja zakonitosti i ustavnosti. Ovim ostavkama se ranije bavila policija Kosova, a pre nekoliko dana i Tužilački savet Kosova. Očekujemo da Sudski savet Kosova na narednoj sednici donese isti zaključak po ovom pitanju", rekao je Kurti. Hadžiju je na konferenciji ranije tokom dana rekla da Sudski savet, na osnovu važećih zakona, nema nadležnost da vrati srpske sudije na posao i tražila je od njega da sledi primer Tužilačkog saveta koji je od nje tražio da razreši dužnosti srpske tužioce i administrativno osoblje. "Zamislite da imate sudije i tužioce koji slušaju naređenja druge države", rekla je Hadžiu. Hadžiju je takođe kritikovala međunarodni faktor, rekavši da vrši "pritisak" na Sudski savet i Tužilački savet povodom pitanja ostavki. Ona je rekla da posla čina podnošenja ostavke, više nije stvar političke volje niti odluka saveta da se ta odluka poništi. Međutim, pitanje nerešenih ostavki ponovo je aktuelno pošto je sredinom juna Hadžiju tražila od Sudskog saveta i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" završe postupke u vezi s tim ostavkama, tvrdeći da njihovo odlaganje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Prema njenim rečima, saveti imaju zakonsku obavezu da joj dostave imena onih koji su podneli ostavke, kako bi ih ona putem dekreta razrešila dužnosti. Razrešenje srpskih tužilacaPrethodno je 20. jula Tužilački savet Kosova odbio zahtev srpskih tužilaca i zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, što je naišlo na kritike međunarodne zajednice. Evropska unija pozvala je kosovske institucije da izbegavaju postupke koji bi mogli da predstavljaju prepreku reintegraciji srpskog pravosudnog osoblja. U međuvremenu, iz Tužilačkog saveta Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je u pripremi konkurs za zapošljavanje novih tužilaca iz redova srpske zajednice, te da se mogu prijaviti i oni koji su ranije podneli ostavke. Hadžiu je, međutim, na konferenciji za novinare navela da postoje informacije da je deo srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke primao plate iz Srbije, tvrdeći da neki od njih i dalje primaju naknade. Ona je navela da postoje sumnje da su bili uključeni u nezakonite aktivnosti i da su tokom obavljanja pravosudnih funkcija bili pod uticajem Srbije. Inače, zvanični Beograd podržao je napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, dok su radnicima koji su podneli ostavke ponuđeni privremeni ugovori na osnovu kojih dobijaju plate iz budžeta Srbije. U međuvremenu, pojedinci koji nisu podržavali Srpsku listu ostajali su bez tih primanja, ali i mogućnosti da se vrate na prethodna radna mesta. Nakon brojnih kriza na severu Kosova, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne institucije. Takođe, Srpska lista je uoči lokalnih izbora prošle godine priznala da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška. U organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture 29. juna održana je konferencija na temu „Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka“, na kojoj je zaključeno da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja mogao doprineti većem poverenju nevećinskih zajednica u pravosudni sistem.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za ponedeljak, 27. jula vanrednu sednicu na kojoj će se raspravljati o nepoverenju Vladi. Sednica je sazvana na zahtjev 109 poslanika vladajuće koalicije, koji su tražili da se na dnevni red stavi predlog opozicije za glasanje o nepoverenju Vladi. Opozicija je još u februaru zahtevala da parlament raspravlja o nepoverenju Vladi. Taj predlog podnela su 62 poslanika opozicije zbog slučaja skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba i krivičnog postupka koji se vodi protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Sednica sa tim dnevnim redom bila je zakazana 15. aprila, ali nije bilo kvoruma, pošto su poslanici vladajuće većine napustili skupštinsku salu, a kvoruma nije bilo ni sledećeg dana. Tužilaštvo za organizovani kriminal, Selakovića i još troje predstavnika državnih institucija tereti da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da kompleks Generalštaba, porušen u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. To je bio prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 23. jula da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru, a predsednički nešto kasnije. Studenti u blokadi, koji su pokrenuli masovne proteste nakon stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, su još pre godinu dana tražili vanredne parlamentarne izbore. Vlast je do sada taj zahtev odbacivala.

Viši sud u Podgorici osudio je vođu kavačkog klana u bekstvu Radoja Zvicera na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva i drugih krivičnih djela, dok je bivši policajac Petar Lazović osuđen na 20 godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 eura. Odbjegli policijski službenik Ljubo Milović dobio je kaznu od 19 godina zatvora i takođe novčanu kaznu od 100.000 eura. Sužavanje obruča oko Zvicera: Povodom akcije 100 policajaca kod KotoraLazović i Milović osuđeni su zbog više krivičnih djela povezanih sa švercom droge, krijumčarenjem i delovanjem u sastavu kriminalne organizacije. U istom postupku osuđeno je još nekoliko optuženih zbog krivičnih djela povezanih sa švercom droge, pranjem novca i organizovanim kriminalom, na kazne od gotovo sedam do nešto više od deset godina zatvora. Sud je doneo i odluku o oduzimanju imovine delu osuđenih za koju je utvrđeno da je stečena kriminalnim aktivnostima, uključujući nekretnine u Kotoru i Nikšiću. Takođe, više osuđenih biće obavezano da državi vrati stotine hiljada eura protivpravno stečene imovinske koristi. Radoje Zvicer, koji se godinama nalazi u bekstvu, smatra se vođom kavačkog klana, koji važi za jedan od dva najmoćnija crnogorska kriminalna klana, pored škaljarskog. Dominantno se bave krijumčarenjem kokaina na međunarodnom nivou. Upravo zbog šverca kokaina, Radoje Zvicer se od sredine novembra nalazi na listi 50 najtražnijih begunaca u Evropi. Od 2020, kada je teško ranjen u Kijevu, gubi mu se svaki trag. U evropskim dokumentima se ističe da se služio sa najmanje 15 lažnih identiteta.

Ukrajina je izvela napade na ciljeve u nekoliko dijelova Rusije, uključujući još jedno skladište ruske kompanije za elektronsku prodaju Wildberries. Kijev nastavlja sa uzvratnim napadima dugog dometa s ciljem da prisili Moskvu na pregovore. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je napad na objekt kompanije Wildberries u području Sankt Peterburga, tvrdeći da su se u njemu nalazile komponente koje se koriste u proizvodnji dronova i druge vojne opreme. Dodao je da su ukrajinske takozvane sankcije dugog dometa, izraz koji Kijev koristi za seriju napada duboko na ruskoj teritoriji, pogodile i "jedno od ključnih vojnih preduzeća" u ruskom gradu Kirovu. Zelenski je rekao da to preduzeće isporučuje komponente za avione i raketne sisteme koji se, "između ostalog, koriste u masovnim napadima na naše gradove i zajednice". Wildberries, za koji Ukrajina tvrdi da prodaje robu dvojne namjene koju vojska koristi u ratu, bio je meta nekoliko napada tokom protekle sedmice, a ukrajinski dronovi gađali su i njegove objekte u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti. U napadima je poginulo osam radnika. Često nazivan ruskom verzijom Amazona, Wildberries je u početku bila online prodavnica odjeće iz evropskih kataloga. Od tada se razvio u internet platformu na kojoj širok spektar proizvoda prodaju nezavisni trgovci. Kompanija navodi da u redovnom poslovanju obrađuje oko 20 miliona narudžbi dnevno. Njena suosnivačica Tatjana Kim smatra se najbogatijom ženom u Rusiji, s bogatstvom koje Forbes procjenjuje na sedam milijardi dolara. Događaji dolaze u trenutku kada Kijev pojačava napade duboko unutar Rusije na energetsku i vojnu infrastrukturu, gađajući objekte udaljene više od 1.000 kilometara od granice. Zelenski je rekao da je napad na Kirov, za koji su pojedini Telegram kanali naveli da je bio usmjeren na fabriku Avitec, proizvođača protivavionskih raketa, izveden na udaljenosti od gotovo 1.350 kilometara. Avitec je trenutno pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i još nekoliko država. Ukrajinski predsjednik rekao je da se nada da će "sankcije dugog dometa" dovesti Rusiju za pregovarački sto, ali dvije zemlje i dalje su veoma udaljene kada je riječ o uslovima za mir. Kremlj ostaje pri svom čvrstom stavu i ne pokazuje spremnost na kompromis u vezi s kontrolom nad ključnom istočnom ukrajinskom regijom Donjeck, dok istovremeno nastavlja svakodnevne zračne napade širom zemlje. Američki državni sekretar Marco Rubio i ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov sastali su se 23. jula u Manili u novom pokušaju da pronađu put ka okončanju ruske invazije na Ukrajinu, koja je sada ušla u petu godinu, ali obje strane poručile su da nema novih pomaka niti razloga za optimizam. Nakon sastanka, koji je trajao svega 35 minuta, Rubio je razgovore opisao kao "dobre" i "otvorene", ali je rekao da će biti potrebni novi prijedlozi nakon što su prethodne mirovne inicijative propale. Odbio je iznositi detalje. U saopćenju Ministarstva vanjskih poslova Rusije navodi se da je Lavrov izrazio nezadovoljstvo Moskve zbog američkih isporuka oružja Ukrajini te optužio evropske saveznike Kijeva za "destabilizirajuću politiku" čiji je cilj "strateški poraz" Rusije. Lavrov je također pokrenuo pitanje sastanka predsjednika Donalda Trumpa i Vladimira Putina u Anchorageu na Aljasci, navodi Ministarstvo. Trump i Putin održali su sastanak licem u lice u Anchorageu u augustu 2025. godine. Kremlj uporno tvrdi da su Trump i Putin tom prilikom postigli ključni dogovor o okončanju rata u Ukrajini. Rubio i drugi američki zvaničnici više puta su to negirali.

Vršiteljica dužnosti predsjednice Kosova Albulena Haxhiu odlučila je da će konstitutivna sjednica novog saziva Skupštine, proizašlog iz junskih izbora, biti održana 6. augusta s početkom u 10:00 sati. "Do tada ostaje politička i institucionalna obaveza parlamentarnih subjekata da nastave dijalog. Niko ne bi trebao dijalog među njima posmatrati kao znak slabosti, već kao dokaz demokratske odgovornosti", rekla je Haxhiu na konferenciji za medije. Haxhiu je rekla da je odgovornost svih parlamentarnih stranaka da uspostave nove institucije, dodajući da treba izbjeći nove izbore. Ustavni rok za održavanje konstitutivne sjednice bio je 7. august. Prema odlukama Ustavnog suda, rok od 60 dana počinje od konstituisanja Skupštine, u kojem zastupnici novog saziva moraju izabrati novog predsjednika, u suprotnom će zemlja ponovo izaći na izbore. Upravo zbog neuspjeha da se prije nekoliko mjeseci postigne konsenzus između stranaka, zemlja je u junu održala prijevremene parlamentarne izbore – treće u posljednjih godinu i po. Određivanje datuma konstitutivne sjednice dolazi u trenutku kada su razgovori o mogućem sporazumu za formiranje institucija između pobjedničke stranke na izborima, Pokreta Samoopredjeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) obustavljeni. Lider DSK-a Lumir Abdixhiku je 15. jula rekao da je bio primoran obustaviti razgovore s liderom Samoopredjeljenja, koji je ujedno i vršitelj dužnosti premijera, Albinom Kurtijem, jer u DSK postoji inicijativa za njegovu smjenu s mjesta predsjednika stranke. Kurti se 10. jula odvojeno sastao s Abdixhikuom i liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom. Dok je Hamza nakon sastanka rekao da će njegova stranka ostati u opoziciji, Abdixhiku je izrazio spremnost da nastavi sastanke. DSK još nije saopćio kada bi mogla biti održana skupština stranke na kojoj bi se raspravljalo o inicijativi za smjenu Abdixhikua. Sam Abdixhiku kritikovao je ovu inicijativu, rekavši da ona prijeti da zemlju ostavi bez institucija i da bi mogla izazvati nove izbore na jesen. Vladajuća stranka, Kurtijevo Samoopredjeljenje, prema potvrđenim rezultatima, osvojila je 53 zastupnička mjesta. Demokratska partija Kosova je osvojila 22 mjesta, Demokratski savez Kosova 18 mjesta, a Alijansa sedam mjesta. Za konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade potreban je 61 glas u Skupštini koja ima 120 zastupnika. Kurtijeva stranka, zajedno sa strankama koje predstavljaju nesrpske manjinske zajednice, ima potreban broj glasova za ova dva procesa. Međutim, za izbor predsjednika potreban je politički dogovor, jer je u prva dva kruga glasanja potrebno prisustvo 80 zastupnika. Mogućim dogovorom s DSK-om, koji ima 18 zastupnika, bilo bi osigurano najmanje 81 glas, dovoljno za izbor novog predsjednika, pod uslovom da najmanje 80 zastupnika ostane u sali tokom prva dva kruga glasanja. Ako predsjednik ne bude izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine, zakonodavno tijelo se raspušta i zemlja ide na nove izbore. Ako Kosovo ponovo održi izbore, to bi bili četvrti parlamentarni izbori od februara prošle godine.

Skupština Grada Beograda povukla je sa dnevnog reda Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema kao projekta od javnog interesa. Predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević obrazložio je povlačenje time da nije zasedala nadležna komisija koja treba da iznese svoje mišljenje o tome. Komisija za javno-privatna partnerstva Ministarstva privrede trebalo je da dostavi pozitivno mišljenje o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem u Gradu Beogradu. Predlog podrazumeva da Grad Beograd na 10 godina angažuje privatnog partnera koji će uspostaviti "integrisani bezbedni sistem". Deo budućeg bezbednog sistema bile bi i mobilne i pozorničke patrole, a predviđeno je angažovanje 2.200 kadrova različitih profila. "Bezbedni sistem" bi podrazumevao uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos i analizu podataka, uključujući i primenu inteligentne video analitike. Grad Beograd bi se obavezao da privatnom partneru plaća naknadu za dostupnost, a procena je da će za 10 godina platiti 81 milijardu dinara (oko 690 miliona evra). Vrednost projekta je procenjena na 12,23 milijarde dinara (oko 104 miliona evra). Opozicija upozorava da vlast pokušava da na mala vrata "legalizuje privatnu paravojsku" i da je plaća novcem građana. Primedbe opozicije se odnose i na netransparentnost i nedostatak javne rasprave u vezi sa predlogom o uspostavljanju javno-privatnog partnerstva za integrisani bezbedni sistem. Odbornik opozicionog Pokreta Slobodnih građana (PSG) Stefan Simić kaže za RSE da će se opozicija boriti protiv tog predloga i kada se vrati na dnevni red. "Parapolicijske formacije nisu dobrodošle u Beograd", naveo je. Prethodno je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao da nije reč o privatnom obezbeđenju već o licenciranim kućama, koje se bave obezbeđenjem u skladu sa zakonima Srbije. "Grad Beograd nema 2.200 ljudi koji treba da obezbeđuju naše škole, vrtiće, koji treba da obezbeđuju Grad Beograd kroz ove patrole", rekao je 23. jula na konferenciji za medije. RSE se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova sa upitom da li bi takav "bezbedni sistem" ulazio u nadležnost policije i da li je moguće funkcionisanje takvog privatnog partnera u sistemu bezbednosti Grada Beograda. Više opozicionih stranaka i građanskih udruženja kritikovalo je nameru gradske vlasti da privatniku poveri uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema. Demokratska stranka je podnela i krivičnu prijavu protiv svih koji učestvuju u projektu "Obezbeđenje grada Beograda", za koji kažu da vlasti sada pokušavaju da pretvore u privatno-javno partnerstvo. Obezbeđenje grada Beograda je sistem fizičkog obezbeđenja, koji je Grad Beograd pokrenuo početkom 2025. sa licenciranim privatnim kompanijama za obezbeđenje, za zaštitu gradskih objekata i patroliranja oko škola i vrtića. Sa dnevnog reda sednice Skupštine Grada Beograda povučeni su i Predlog izmena i dopuna Poslovnika Skupštine grada i Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za poveravanje usluge obezbeđivanja sistema novogodišnje dekoracije.

Osnovni sud u Kotor-Varoši odredio je jednomjesečni pritvor Danijelu Grubaču iz Kneževa, zbog posjedovanja droge i oružja, kao i zbog prijetnji. Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije je Grubača identificirao među osobama iz Bosne i Hercegovine koje su ratovale na strani Rusije u Ukrajini. Pritvor je određen na prijedlog Okružnog javnog tužilaštva u Banjoj Luci zbog sumnje da je počinio krivična djela ugrožavanja sigurnosti, nedozvoljene proizvodnje i prometa oružja ili eksplozivnih materija, te neovlaštene proizvodnje i prometa opojnih droga. Prema saopćenju Okružnog javnog tužilaštva, pritvor je određen zbog bojazni da bi osumnjičeni mogao ponoviti krivično djelo, a trajat će mjesec dana. Grubač je uhapšen 21. jula nakon što je, prema navodima Tužilaštva, u selu Imljani kod Kneževa pištoljem prijetio svom stricu da će ga ubiti. Nakon prijave uslijedio je pretres njegovog imanja, gdje je pronađeno 177 saksija sa zasađenom marihuanom. Policija je ranije saopćila da su pronađeni i automatska puška, pištolj, 182 komada municije, kao i zemljište pripremljeno za daljnji uzgoj kanabisa. RSE je ranije, pozivajući se na službene podatke ukrajinskog projekta "Želim živjeti", objavio da se Grubač nalazi među dvadesetak osoba porijeklom iz BiH koje su se borile ili se bore u redovima ruske vojske u ratu protiv Ukrajine. Prema nezvaničnim saznanjima RSE-a, Tužiteljstvo BiH ranije je imalo informacije koje se odnose na njegov odlazak na ukrajinsko ratište, što je kažnjivo prema Krivičnom zakonu BiH. Nije poznato je li taj predmet doveo do istrage ili drugih procesnih radnji. Tužiteljstvo BiH nije odgovorilo na upit RSE-a o statusu tog predmeta.

Pakistan je osudio napade jemenskih pobunjenika Huta, koje podržava Iran, na brodove pod saudijskom zastavom u Crvenom moru, uz upozorenje da će se svaka agresivna akcija prema brodovima pod pakistanskom zastavom ili pomorskih interesa Islamabada smatrati "ozbiljnom pretnjom" koja može rezultirati "zakonitom upotrebom sile". Nakon što Huti saopštila prošle nedelje da će uvesti blokadu brodovima iz Saudijske Arabije – najvećeg svetskog izvoznika nafte – ako pokušaju da prođu kroz Crveno more, u ranim jutarnjim satima u četvrtak su saopštili da su pogodila dva saudijska broda u tranzitu. "Pakistan nedvosmisleno osuđuje kontinuirane pretnje Huta protiv Kraljevine Saudijske Arabije i komercijalnih brodova u Crvenom moru, za koje navodimo da ugrožavaju regionalnu bezbednost, slobodu plovidbe i globalnu trgovinu", rekao je u četvrtak novinarima u Islamabadu portparol pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi. Pakistan, ključni posrednik u sukobu između SAD i Irana, takođe je saveznik Saudijske Arabije. Sporazum o strateškoj međusobnoj odbrani (SMDA) potpisan između Saudijske Arabije i Pakistana u septembru prošle godine navodi da će se "svaka agresija protiv neke od te dve zemlje smatrati agresijom protiv obe zemlje". Saudijska Arabija je preusmerila svoj izvoz nafte iz Persijskog zaliva na Crveno more posle iranske blokade Ormuskog moreuza, uskog plovnog puta kroz koji obično prolazi petinu svetskih isporuka nafte. "Pakistan je i dalje duboko zabrinut pokušajima da se Kraljevina Saudijska Arabija uvuče u sukob na Bliskom istoku i ponavlja svoju nepokolebljivu podršku bezbednosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kraljevine", rekao je Andrabi novinarima. 'Crvena linija'Oštro upozorenje Pakistana usledilo je manje od 24 sata nakon što je iranski ministar unutrašnjih poslova Eskandar Momeni završio dvodnevnu posetu Islamabadu gde se sastao s visokim zvaničnicima, uključujući premijera Šehbaza Šarifa i moćnog komandanta vojske zemlje Asima Munira. Upitan o "tankoj liniji" između uloge Pakistana kao posrednika u bliskoistočnom sukobu i njegovog partnerstva sa Saudijskom Arabijom, Andrabi je rekao da ne misli da postoji tanka linija kada je u pitanju odbrana "naše nacionalne bezbednosti i naše imovine". "To nije tanka linija; to je crvena linija", rekao je on, dodajući da je "ta crvena linija strogo u kontekstu naše nacionalne bezbednosti". Upitan o prisustvu ili raspoređivanju pakistanskih pomorskih snaga u Crvenom moru, on je rekao da je "to pitanje operativnih detalja". Saudijsko-pakistanska odbrambena saradnja datira iz 1960-ih, a pakistanski vojni instruktori i savetnici obučavaju saudijske oružane snage od 1980-ih. Saudijska Arabija je u aprilu, usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, najavila dolazak pakistanskih oružanih snaga, uključujući mlazne borbene avione i avione za podršku, u saudijsku vazduhoplovnu bazu Kralj Abdulaziz. Nedavni izveštaji ukazuju na to da je oko 8.000 pakistanskih vojnika raspoređeno u Saudijskoj Arabiji s eskadrilom borbenih aviona JF-17, dronovima i sistemom protivvazdušne odbrane. Saudijska Arabija je takođe više puta pružala finansijsku podršku pakistanskoj ekonomiji koja se suočava s finansijskim problemima. U aprilu je Rijad obećao dodatnih tri milijarde dolara u vidu depozita i produžio poseban depozitni aranžman od pet milijardi dolara na tri godine, dok je nastavio da isporučuje naftu Pakistanu na odloženo plaćanje kako bi ublažio pritisak na devizne rezerve zemlje. Pakistanski premijer Šarif pozvao je u četvrtak saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana kako bi potvrdio solidarnost svoje zemlje s tom zemljom. U objavi na društvenim mrežama, Šarif je rekao da su napadi Huta na saudijske brodove "neprihvatljivi", navodeći da oni "krše međunarodno pravo, ugrožavaju slobodu plovidbe i podrivaju regionalni mir i bezbednost". Saudijski državni mediji kasnije su objavili detalje o jednom od napada Huta, potvrđujući da je brod u vlasništvu saudijske kompanije pogođen u Crvenom moru. Pozivajući se na zvanične izvore, oni su naveli da su pobunjenici pogodili brod "ENCELIA", zbog čega je izbio požar na pramcu broda. Huti, poznati i kao zeiditska šiitska islamistička naoružana grupa, pojavili su se na severu Jemena 1990-ih. Zauzeli su jemensku prestonicu Sanu 2014. i trenutno kontrolišu veći deo severozapada Jemena, uključujući crvenomorsku luku Hodejba. Analitičari veruju da je nedavna eskalacija Huta pokušaj iranskog režima da uvuče Saudijsku Arabiju u sukob. "To je opasno kockanje zato što je Rijad skoro deceniju izbegavao širi regionalni rat za koji je Teheran deluje da je sve više odlučan da izazove", rekao je Navaf Obaid, viši saradnik na Londonskom kraljevskom koledžu. "Preteći brodovima i u Ormuskom moreuzu i u (moreuzu) Bab el-Mandeb, Teheran nastoji da izvrši pritisak na Saudijsku Arabiju s njenih istočnih i zapadnih pomorskih kapija, istovremeno povećavajući cenu regionalne stabilnosti", napisao je Obaid 21. jula. "Ta strategija nosi posledice daleko izvan regiona".

Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću zabranjen je ulazak u Srbiju u četvrtak nešto više od sat posle ponoći na graničnom prelazu između Crne Gore i Srbije. Otašević je poslednji u nizu novinara iz Crne Gore kojima je zabranjen ulazak u Srbiju nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio recipročne mere zbog odluke vlasti u Podgorici da zabrane ulazak uredniku tabloida Informer Draganu Vučićeviću. Prema dokumentu o odbijanju ulaska u Srbiju, koji je Otašević pokazao Radio-televiziji Crne Gore, kao razlog je označena tačka 7 člana 15 Zakona o strancima Srbije, kojom je propisano da se ulazak može odbiti kada to zahtevaju "razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana". Otašević je u četvrtak za RTCG rekao da je sinoć automobilom putovao ka Srbiji, ali da mu je odbijen ulazak na graničnom prelazu Gostun, dodajući da je iznenađen tom odlukom. Posle ranijih zabrana crnogorskim novinarima da uđu u Srbiju, više međunarodnih medijskih organizacija je osudilo takve odluke. Početkom jula prvo je zabranjen ulazak novinaru Televiziji Vijesti Petru Komneniću, a potom par dana kasnije i izvršnom direktoru BIRN-a (Balkanska istraživačka mreža) za Crnu Goru Vuku Marašu. Predsednik Srbije je u junu rekao da je od bezbednosnih službi stigla informacija da je glavnom uredniku tabloida Informera zabranjen ulazak u Crnu Goru i da je to "velika greška" zbog koje će Srbija možda morati da uvede recipročne mere. Emitovanja programa televizije Informer iz Srbije po odluci Regulatornog tela za medije u Crnoj Gori krajem maja ograničeno je na šest meseci uz obrazloženje da je sadržaj na tom mediju vređao dostojanstvo crnogorskog naroda, negirao crnogorski nacionalni identitet, podsticao govor mržnje i diskriminaciju, kao i da je vređao dostojanstvo građana i institucija Crne Gore.

Nekoliko demonstranata i policajaca povređeno je tokom nasilnog antivladinog protesta u četvrtak ujutru u blizini zgrade albanskog parlamenta u Tirani. Policija je postavila prošireni bezbednosni prsten oko parlamenta, nakon što su demonstranti danima upozoravali da će održati skup u četvrtak. Većina poslanika ušla je u parlament na sporedni ulaz, gde su demonstranti dočekali uzvicima: "Vi nas ne predstavljate", "Parlament kriminala", "Dole vlada" i "Albanija želi revoluciju". Protesti u Albaniji, nazvani "Flamingo revolucija", traju već 54 dana. Prvobitno su počeli kao protivljenje projektu koji podržava zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džared Kušner (Jared Kushner), za izgradnju hotelskog kompleksa u Zvernecu, blizu Valone. U međuvremenu su se zahtevi proširili i obuhvatili nezadovoljstva građana po pitanjima zaštite životne sredine, urbanog razvoja, upravljanja zemljištem, kao i drugim društvenim i političkim pitanjima. Demonstranti zahtevaju ostavku Vlade premijera Edija Rame i raspuštanje parlamenta. Situacija pred parlamenta u četvrtak je postala napeta kada su demonstranti počeli da gađaju jajima i paradajzom. Neki od demonstranti su uspeli da uklone deo metalne ograde i sukobili s policajcima, dok su policijske snage koristile vodene topove i biber sprej da bi rasterale demonstrante. Neki demonstranti su takođe pokušali da blokiraju saobraćaj na ulici pored parlamenta, pozivajući vozače da se pridruže protestu. Policija je intervenisala kako bi sprečila blokadu ulice. U sukobima su povređeni i demonstranti i policajci. Vlasti još nisu objavile broj povređenih. Debata u parlamentuDok se protest odvijao blizu parlamenta, unutra se održavala redovna sednica s 34 tačke na dnevnom redu. Opozicija je optužila policiju za prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata. "Ministar (unutrašnjih poslova) mora da da objašnjenje za supstance koje se koriste protiv njih koje su neuobičajene i koje izazivaju opekotine na telu građana", rekao je poslanik opozicione Demokratske partije Agron Đekmarkaj (Gjekmarkaj). Ministar unutrašnjih poslova Besfort Lamalari (Lamallari) na tu tvrdnju je odgovorio da su te supstance "sertifikovali proizvođači i da se koriste u EU i SAD". Debata je povezana s nekoliko fotografija koje su objavili demonstranti i koje prikazuju da voda koju je policija usmerila ka njima ima svetloplavu boju i da, prema navodima nekima od njih, izaziva peckanje i opekotine na telu. Vlada i predstavnici većine od početka protesta tvrde da se iza njih kriju interesi i uticaji povezani s Iranom. Šef poslaničke grupe vladajuće Socijalističke partije Tauljant Bala (Taulant Balla) na sednici u četvrtak je neke od demonstranata nazvao "teroristima" i ponovio tvrdnje o vezama s Iranom. "Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) je na međunarodnoj konferenciji protiv terorizma pre nedelju dana rekao da postoje pojedini ekstremistički pokreti koji mogu da ugroze stabilnost u Evropi. Osobe koje smo identifikovali, s jasnim vezama s iranskom Revolucionarnom gardom, glavni su orkestratori nasilja na protestu", rekao je Bala. Organizatori protesta su više puta negirali takve optužbe. Lider opozicione Demokratske partije Salji Beriša (Sali Berisha) rekao je da je raspuštanje parlamenta jedini čin koji poslanici treba da preduzmu. Opozicija je pozvala Vladu da u parlamentu raspravlja o svim zahtevima demonstranata i da se formira radna grupa za četiri zakona čije poništenje demonstranti traže. Oni traže ukidanje Zakona o zaštićenim područjima, Zakona o strateškim investicijama, paket zakona o planinskim područjima, kao i Zakona o kulturnoj baštini i muzejima. Na dnevnom redu skupštinskog zasedanja je i usvajanje rezolucija o radu Specijalne strukture protiv korupcije (SPAK) i šest drugih nezavisnih institucija. Skupština će takođe raspravljati i o normativnom aktu koji je otvori put za finansiranje koncerta američkog repera Kanjea Vesta (Kanye West) s oko četiri miliona evra iz rezervnog fonda državnog budžeta.

Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) u četvrtak je oštro odgovorio Teheranu, eskalirajući rat rečima dan pošto je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči obećao "oko za oko" reakciju na pretnju predsednika SAD da će bombardovati iransku infrastrukturu zbog napada na brodove u Ormuskom moreuzu. "Politika predsednika je glava za oko", rekao je Rubio novinarima na marginama sastanka Asocijacije južnoazijskih zemalja (ASEAN) u Manili. "Platiće veoma visoku cenu za stvari koje rade. Već plaćaju veoma visoku cenu". Sukob s Iranom se tokom noći proširio na više frontova. Iranska vojska i Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštili su da su napali više američkih baza u Kuvajtu kao odgovor na nove američke udare na mete u Iranu posle 12. uzastopne noći američkog bombardovanja. IRGC je preuzeo odgovornost za napade na vazduhoplovnu bazu Ali el Salem, kamp Udairi i telekomunikacioni toranj, dok je iranska vojska saopštila da je pogodila kamp Doha, Ali el Salem i kamp Arifdžan, prenela je iranska državna televizija. Kuvajtska vojska je saopštila da je presrela "pretnje dronovima" posle nekoliko dana iranskih udara na tu zalivsku arapsku državu. Jordanska vojska je saopštila da je presrela tri rakete rano ujutru, a da je četvrta bez opasnosti pala u nenaseljeno područje. Uz eskalaciju je otvoren novi front, pošto su saudijski državni mediji objavili da je brod pod saudijskom zastavom pogođen u Crvenom moru nakon što su pobunjenici Huti, koje podržava Iran, preuzeli odgovornost za napade raketama i dronovima na dva saudijska tankera. Huti su ranije ove nedelje zapretili da će blokirati saudijske luke na Crvenom moru i poremetiti tranzit kroz moreuz Bab el-Mandab, potez koji bi mogao da pogorša posledice praktičnog zatvaranja Ormuskog moreuza. Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je već nagovestio kako bi Vašington mogao da odgovori na saudijsku blokadu. Govoreći u Ovalnom kabinetu u sredu, gde je primio libanskog predsednika Džozefa Auna, Tramp je na pitanje o pretnji Huta rekao: "Ako se tako nešto desi, mi ćemo se pobrinuti za to". On je ukazao na raniju vazdušnu kampanju Vašingtona protiv te grupe kao primer, napominjući da su Huti bili tihi "pošto smo uradili ono što smo prvobitno uradili", misleći na američke napade između marta i maja 2025. godine u kojima je pogođeno više od 1.000 meta Huta, uključujući raketne lokacije i vođe militanata. IRGC je saopštio da je u Ormuskom moreuzu vratio tri tankera za naftu, upozoravajući da će svaki brod koji prolazi bez koordinacije sa Teheranom "doživeti istu sudbinu". Saopštenje je odbacivanje Trampove pretnje koju je izneo u sredu kada je rekao da će SAD bombardovati iranski most ili elektranu – uključujući i blizu Teherana – svaki put kada Iran puca na brod u moreuzu. Dvanaesta noć napada u IranuIranski napad na američke baze usledio je pošto je Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila da su njeni udari tokom noći bili usmereni na iranske pomorske kapacitete, skladišta raketa i dronova, lokacija za obalski nadzor i protivvazdušnu odbranu, s ciljem da se dodatno umanji mogućnost Irana da ugrožava komercijalni brodarski saobraćaj. Američka komanda je saopštila da je preusmerila devet komercijalnih brodova i onesposobila jedan otkako je nastavila blokadu iranskih luka. Iranski državni mediji su saopštili da su u američkim udarima poginule dve osobe u Šalamčehu, na granici s Irakom, kao i da je pogođen Bušer, u kojem se nalazi jedina iranska civilna nuklearna elektrana. Troškovi rata su porasli na obe strane. Ministar odbrane Pit Hegset rekao je u utorak da je sukob koštao SAD 37,5 milijardi dolara, u odnosu na oko 29 milijardi dolara sredinom maja. Tramp je u sredu rekao da ne veruje da je Iran spreman za sporazum, tvrdeći da je Teheran više puta pokušavao da ponovo pregovara o svakom kompromisu koji je postigao. "Nisu spremni. Biće spremni vrlo brzo", rekao je on. Primirje postignuto sredinom juna praktično je propalo otkako su borbe nastavljene ovog meseca oko Ormuskog moreuza. List Volstrit žurnal (The Wall Street Journal) je izvestio da su dodatne američke trupe, lekari i oružje raspoređeni u region, pozivajući se na podatke o praćenju letova i američke zvaničnike. Jordan je u sredu saopštio da je tokom noći oborio četiri rakete i četiri drona, a sirene za vazdušnu opasnost su se oglasile u Bahreinu. Od nastavka borbi ovog meseca, četiri američka vojnika su poginula: trojica u iranskom napadu na bazu u Jordanu i jedan tokom detonacije neeksplodiranog iranskog drona u Iraku. Rubio se u Manili takođe osvrnuo na izveštaje da Moskva pomaže Iranu da gađa američke snage, odgovarajući na pitanje posle njegovog sastanka s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na marginama skupa ASEAN-a. On je odbio da govori o obaveštajnim pitanjima, navodeći da ne bi javno komentarisao čak ni ako su takvi izveštaji tačni. On je, međutim, rekao da je Iran godinama samostalno pravio rakete i dronove i da ništa što trenutno rade spoljni akteri ne povećava značajno mogućnost Teherana da napada Amerikance. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odbio da direktno komentariše to pitanje kada su ga novinari pitali o tome.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da su tokom proteklih nekoliko dana mnogi predstavnici srpskog civilnog društva bili izloženi kampanjama blaćenja i ličnim napadima. "Snažno civilno društvo i angažovani građani prednost su svake demokratije i ključni za uspješan proces proširenja. Zaslužuju poštovanje i slobodu govora bez zastrašivanja ili pokušaja da se njihov rad delegitimiše", navodi se u objavi Kos na mreži X. Pisac i aktivista Vladimir Arsenijević, osnivač udruženja Krokodil, pretučen je 11. jula u centru Beograda uoči održavanja komemorativnog skupa "Ljudi pamte ljude" u znak sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Arsenijević je u objavi na Instagramu rekao da ga je na tom mestu par sati prije komemoracije sačekala grupa od 20-30 mladih ljudi koji su ga udarali, šutirali i pretili mu. Na platou kod stepeništa ispod Brankovog mosta, gde je trebalo da se održi komemoracija, ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", "Slava VRS" (Vojsci Republike Srpske) i "3627 srpskih žrtava". Ambasador EU u Srbiji, britanska ambasada, povjerenik za zaštitu ravnopravnosti i više opozicionih partija su osudili incident i tražili istragu. Tužilaštvo je identifikovalo dvije osobe koje su napale Arsenijevića, ali su konstatovali da to nije krivično djelo. Protiv njih će biti, kako je saopšteno, podnijete prekršajne prijave. Početkom sedmice Viši sud u Beogradu naredio je izdavanje potjernice za vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnijelo je krivičnu prijavu protiv Radića zbog sumnje da je izvršio krivično djelo pripremanja djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Republike Srbije, kao i krivično djelo odavanja tajnih podataka. Kako je saopšteno, 17. jula, sumnje protiv beogradskog vojnog analitičara Radića proistekle su nakon pretresa njegovih elektronskih uređaja i vještačenja mobilnog telefona. Tužilaštvo navodi da je osumnjičeni koristeći kontakte sa, za sada nepoznatim licima zaposlenim u državnim organima, dolazio do informacija označenih različitim stepenima tajnosti. Više javno tužilaštvo saopštilo je da vodi istragu o povezanosti studentskog pokreta sa slučajem "zvučni top". Na masovnom antivladinom protestu 15. marta prošle godine hiljade ljudi razbježalo se sa ulice tokom odavanja pošte stradalima u padu novosadske nadstrešnice. Učesnici su svjedočili o neobičnom zvuku i vibracijama koji ih je natjerao da se sklone. Tužilaštvo sumnja da je događaj bio "simulacija" koju su organizovali studenti u blokadi, što oni demantuju. Aleksandar Radić jedan je od prvih koji je u javnosti govorio o upotrebi "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta. Radić je 26. juna za Betu rekao da je napustio Srbiju nakon što su mediji objavili video-snimke njegovog praćenja na kojima je i njegova maloljetna kćerka. Evropska unija i Ujedinjene nacije traže od vlasti u Srbiji da omoguće nezavisnu istragu ovog slučaja.

Danijel Grubač iz Kneževa, kojeg je Radio Slobodna Evropa ranije prvi identificirao kao osobu koja je ratovala na strani Rusije u Ukrajini, uhapšen je 21. jula u Kneževu kod Banje Luke zbog sumnje na više krivičnih djela, potvrđeno je za RSE iz sigurnosnih izvora. Grubač je osoba koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske u saopćenju od 22. jula označilo inicijalima D.G. Prema navodima MUP-a RS, osumnjičen je za ugrožavanje sigurnosti, neovlaštenu proizvodnju i promet opojnih droga te nedozvoljenu proizvodnju i promet oružja ili eksplozivnih materija. Policija je reagirala nakon prijave da je jednoj osobi u Kneževu prijetio vatrenim oružjem. Kako RSE nezvanično saznaje, prijavu je podnio njegov stric, navodeći da mu je Grubač prijetio i da se osjeća ugroženo. Pretresom Grubačeve kuće pronađeni su automatska puška, pištolj, 182 komada municije, 177 stabljika za koje se sumnja da su indijska konoplja, kao i zemljište pripremljeno za dalji uzgoj te biljke, saopćeno je iz MUP-a RS-a. S njim su uhapšena i tri državljanina Srbije zbog sumnje na neovlaštenu proizvodnju i promet opojnih droga. Radio Slobodna Evropa ranije je objavio, pozivajući se na službene podatke ukrajinskog projekta "Želim živjeti", koji djeluje uz podršku Ministarstva odbrane i vojne obavještajne službe Ukrajine, da se Danijel Grubač nalazi među dvadesetak osoba porijeklom iz BiH koje su se borile ili se bore u redovima ruske vojske u ratu protiv Ukrajine. Prema službenim podacima ukrajinskog projekta "Želim živjeti", Danijel Grubač (rođen 8. juna 1993.) vodi se pod činom mlađeg narednika u redovima ruskih oružanih snaga. Grubač, kako RSE nezvanično saznaje, često boravi u Srbiji, odakle je prema tim saznanjima, putovao u Rusiju i na područja zahvaćena ratom u Ukrajini. RSE je uputio upite Okružnom javnom tužilaštvu u Banjoj Luci i Tužiteljstvu BiH o statusu eventualnih postupaka protiv Grubača. Iz Tužiteljstva BiH ranije nisu mogli podijeliti više podataka o Grubaču, ali je RSE imao nezvanična saznanja obavještajnih izvora u BiH da se pridružio ruskoj vojsci.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske upozorilo je u sredu da je rešavanje otvorenih pitanja između Podgorice i Zagreba nužno da bi Crna Gora završila pristupne pregovora s Evropskom unijom. Hrvatsko Ministarstvo je u saopštenju istaklo da su "očekivanja Hrvatske jasna", navodeći rešavanje pitanja obeštećenja logoraša, nastavak rada na pronalasku 14 nestalih iz Domovinskog rata i procesuiranje ratnih zločina. Među otvorenim pitanjima koja treba rešiti kako ne bi opterećivala završnu fazu pristupnih pregovora Crne Gore s EU, hrvatsko Ministarstvo je navelo i rešavanje imovinskopravnih pitanja hrvatskih porodica koje su u Crnoj Gori ostale bez imovine, očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj, nastavak razgovora o granici na moru i povratak školskog broda Jadran. "Preostaje tek nekoliko mjeseci do kraja 2026. i stoga ponovno pozivamo crnogorsku stranu na konstruktivan dijalog i ubrzavanje rada na otvorenim pitanjima", navodi se u saopštenju hrvatskog Ministarstva. Crna Gora je najviše napredovala od kandidata na putu ka EU i smatra se najozbiljnijim kandidatom za narednu članicu Unij, dok vlasti u Podgorici očekuju da članstvo bude formalizovano tokom 2028. Hrvatska od 2024. zbog bilateralnih sporova blokira da Crna Gora u pristupnim pregovorima zatvori poglavlja 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman u maju je nagovestio mogućnost pronalaska rešenja koji bi omogućio odblokiranje Poglavlja 31 u pristupnim pregovrima Crne Gore. U saopštenju u sredu hrvatsko Ministarstvo je navelo da je EU "vrlo jasna u svojim porukama da ne može i ne želi da uvozi bilateralne sporove i stoga se otvorena pitanja moraju hitno rešiti, da ona ne bi opterećivala bilateralne odnose kao ni pristupni proces". "Hrvatska naglašava da je načelo dobrosusjedskih odnosa jedan od ključnih političkih kriterija u procesu proširenja EU, koji je izrjekom naveden i u Pregovaračkom okviru Crne Gore i drugih država kandidatkinja", dodaje se u saopštenju. U pristupnim pregovorima Crne Gore s EU dosad je privremeno zatvoreno 18 od ukupno 33 poglavlja koliko ih ima u pregovaračkom procesu za članstvo u EU. Evropska unija je već odobrila početak izrade Nacrta sporazuma o pristupanju, koji predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je, takođe, usvojila finansijski okvir za Crnu Goru kojim je predviđeno gotovo 3,2 milijarde evra, polazeći od pretpostavke da bi ta zemlja mogla da postane punopravna članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio je načelnika Generalštaba, dan nakon što je zamenio najvišeg vojnog komandanta Ukrajine, što je poslednja u nizu velikih promena u odbrambenom rukovodstvu zemlje. General-major Igor Skibjuk preuzeće dužnost od svog šefa, general-potpukovnika Andrija Hnatova, objavio je Zelenski u sredu. Tom promenom okončana je nedelja velikih kadrovskih odluka Zelenskog u vojnoj komandi i Ministarstvo odbrane, gde je smena ministra odbrane Mihaila Fedorova izazvala višednevne javne proteste. Politička previranja su usledila nakon što su ukrajinske trupe borbama skoro zaustavile napredovanje ruskih snaga duž linije fronta od 1.100 kilometara u ratu koji je sada u petoj godini. Mada ruske trupe ostvaruju napredak na mestima poput Kostjantinivke, cena su izuzetne žrtve. Na nekim mestima, Ukrajina je ostvarila male dobitke, povrativši delove teritorije od Rusije. Ukrajina je takođe ohrabrena kampanjom napada dronovima srednjeg i dugog dometa koja je uništila deo ruske logistike – posebno oko okupiranog poluostrva Krim – i stavila pritisak na ruske naftne rafinerije, izazivajući rasprostranjenu nestašicu goriva. Zasluge za kampanju s dronovima – i za brzo prihvatanje nove tehnologije i taktike u Ukrajini – u velikoj meri pripadaju Fedorovu, tehnološki orijentisanom oficiru za kog se smatra da predstavlja odstupanje od staromodnog vojnog razmišljanja. Tridesetpetogodišnji Fedorov se, međutim, sukobio s nekim od vojnih veterana stare garde u Generalštabu, uključujući generala Aleksandra Sirskog, vrhovnog komandanta Ukrajine. Usred širih promena u kabinetu, Zelenski je 15. jula smenio Fedorova oko šest meseci posle početka njegovog mandata. Fedorov je kasnije optužio Sirskog da ometa, kako je naveo, neophodne reforme, posebno u vezi s ugovorima s proizvođačima odbrambene opreme. Njegovo otpuštanje izazvalo je višednevne proteste u Kijevu i drugde, što ukazuje da uživa podršku u široj javnosti, kao i znak angažovanja Ukrajinaca zbog često neprozirnog donošenja odluka u Vladi. Zelenski je u ponedeljak nakon višednevnog širenja glasina smenio Sirskog, zamenivši ga komandantom ukrajinskih kopnenih snaga, general-majorom Mihailom Drapatijem. U saopštenju objavljenom oko 10 sati posle objave o njegovoj smeni, Sirski je branio svoj mandat komandanta i ukazao na neke od reformi koje je nadgledao. "Rekao sam to ranije i ponoviću to danas: moj posao je rat. Pozicije se menjaju, ali ovaj princip se ne menja. Kakav god da je moj status, služiću Ukrajini do pobede", naveo je u objavi na Telegramu. Mnogi Ukrajinci poštuju naslednika Sirskog – Drapatija zbog njegove odluke da podnese ostavku u junu 2025. pošto je ruska balistička raketa pogodila poligon za obuku, ubivši 12 vojnika. Taj incident se smatra kršenjem protokola komande, pošto su oficiri upozoreni da ne održavaju ceremonije obuke koje bi mogle biti meta ruskih raketa. Kada je Sirski imenovan za vrhovnog komandanta, on je zamenio Valerija Zalužnog, poštovanog generala koji je, kao i Sirskij, bio hvaljen zbog ključnih odluka u ranim danima ruske invazije u februaru 2022. Zalužnij je imenovan za ambasadora u Londonu, ključnu diplomatsku poziciju, ali je istovremeno time uklonjen kao politička pretnja Zelenskom. Zalužnij, koji nije ništa rekao o političkim previranjima prošle nedelje, objavio je saopštenje na Fejsbuku, hvaleći Drapatija. Mikola Bjeljeskov, politički analitičar u vladi bliskom Nacionalnom institutu za strateške studije, opisao je Drapatija kao profesionalca i poštovanog među vojnicima, kao i pristojnog oficira koji je pomogao u stabilizaciji fronta u Harkivu u maju 2024. i kasnije, u Pokrovsku u decembru 2024. Ipak, "bez obzira na popularnost, vođenje rata biće izazov s obzirom na probleme s ljudstvom, nedovršene reforme korpusa i nedostatak kvalifikovanih ljudi na različitim nivoima", rekao je za RSE. "Međutim, Zelenski je napravio korak da okonča konfrontaciju s ljudima koji su želeli promene i povezivali probleme sa Sirskim", rekao je Bjeljeskov. "Drapatij je odličan izbor, jedan od najcenjenijih lidera među novom generacijom ukrajinskih oficira", rekao je Džon Hardi (John Hardie), zamenik direktora Programa za Rusiju u Fondaciji za odbranu demokratija, vašingtonskom tink-tenku. "Nadam se da će njegovo imenovanje podići moral i pomoći u rešavanju izazova s kojima se suočava ukrajinska vojska, posebno kada je u pitanju kultura komandovanja – problem koji je Drapatij iskusio iz prve ruke", dodao je on.

Kancelarija Evropske unije na Kosovu zatražila je u sredu obustavu rušenja vikendica na obali jezera Gazivode, te je izrazila žaljenje zbog te akcije koju su prethodnog dana sprovele kosovske vlasti. Prema navodima EU, rušenje vikendica na Gazivodama nije sprovedeno uz poštovanje "propisanih pravnih procedura". Evropska unija je navela da je akcija kosovskih vlasti u utorak usledila pošto su vlasnici već pokrenuli sudske postupke nakon što su dobili upozorenje da se isele u kome je predviđen rok žalbe od 15 dana. "EU je zabrinuta zbog nepoštovanja propisanog pravnog postupka u ovom, kao i u nekoliko drugih nedavnih slučajeva na severu Kosova od februara ove godine", navodi se u saopštenju. Kosovske vlasti tvrde da su objekti na jezeru Gazivode nelegalno izgrađeni na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće Ibar-Lepenac. Direktor tog preduzeća Faruk Mujka rekao je u utorak za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je vlasnicima spornih objekata 3. jula izdato upozorenje da ih moraju napustiti, te da je Inspektorat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa policijom Kosova, naložio rušenje nakon isteka roka. S druge strane, Evropska unija je pozvala na hitnu obustavu daljih rušenja vikendica, prinudnih iseljenja i oduzimanja imovine dok se ne otklone zabrinutosti u vezi sa "propisanim pravnim postupkom", te ocenila da vlasti treba da sarađuju sa pogođenim stanovnicima i opštinama kako bi se pronašla zakonita rešenja. U međuvremenu je reagovala i ambasada Nemačke u Prištini, navodeći da deli zabrinutost koju je izrazila Evropska unija. "Duboko smo zabrinuti zbog rušenja kuća na Gazivodama", navela je nemačka ambasada, te zatražila da se poštuju odgovarajuće pravne procedure. "Pozivamo da se ovakve aktivnosti odmah obustave i da se obezbede transparentnost i zakonita rešenja", dodala je ambasada. Oglasila se i ambasada Velike Britanije na Kosovu uz navode da je zabrinuta zbog rušenja vikendica na Gazivodama, te da pažljivo prati razvoj situacije. "Zakon treba primenjivati dosledno i nepristrasno na celoj teritoriji Kosova", navodi se. Ambasada je na Fejsbuku pozvala kosovske vlasti da se uključe u dijalog sa pogođenim zajednicama, transparentno odgovore na njihove zabrinutosti i uzdrže se od daljih postupaka "koji bi mogli da naruše poverenje javnosti ili međusobno poverenje". Branimir Mihajlović iz Vučitrna, koji trenutno živi u Severnoj Mitrovici a ima vikendicu na jezeru Gazivode, za Radio Slobodna Evropa je rekao da je zemljište 2006. godine na 99 godina dobio na korišćenje od srpskog preduzeća Srbija šume, te da je njemu plaćao zakup. On je rekao da je prošle godine podneo zahtev za legalizaciju zemljišta u kosovskom sistemu, te da je bio spreman da zakup plaća Kosovu. Kosovo je sa zatvaranjem institucija Srbije počelo 2024. godine pod obrazloženjem da su paralelne i nelegalne. Dodao je da je zajedno sa drugim vlasnicima spornih vikendica, uglavnom Srbima sa severa Kosova, podneo žalbu Kancelariji Ombudsmana na Kosovu, te Osnovnom sudu u Mitrovici. RSE se obratio Osnovnom sudu u Mitrovici sa upitom da li je izdao nalog za rušenje vikendica, ali odgovor nije stigao. Jezero Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom pripada opštini Tutin u Srbiji. Smatra se strateškom infrastrukturom za Kosovo, jer služi za vodosnabdevanje, proizvodnju električne energije i navodnjavanje.