Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da bi sljedeća runda mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, "vjerovatno" mogla biti održana u SAD-u, nakon što su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima okončana dva dana obnovljenih razgovora. Uoči sastanaka u Abu Dabiju, održanih 4. i 5. februara, i ruski i ukrajinski zvaničnici nagovijestili su tračke optimizma u vezi s okončanjem sveobuhvatne invazije, koju je Rusija pokrenula 24. februara 2022. godine i u kojoj je do sada gotovo dva miliona ljudi na obje strane ubijeno ili ranjeno. Bez drugih vidljivih pomaka u posrnulim naporima da se okonča sveobuhvatni rat Moskve protiv Ukrajine, dvije strane su se dogovorile o novoj razmjeni ratnih zarobljenika, što se povremeno dešavalo tokom rata. Steve Witkoff, izaslanik Bijele kuće koji predvodi razgovore pod okriljem SAD-a, najavio je sporazum koji je rezultirao oslobađanjem 314 zarobljenika 5. februara. "Iako predstoji još mnogo posla, ovakvi koraci pokazuju da kontinuirani diplomatski angažman donosi opipljive rezultate i unapređuje napore za okončanje rata u Ukrajini", naveo je Witkoff u objavi na mreži X. Ni ruski ni ukrajinski zvaničnici nisu dali izjave o ishodu razgovora. Kirilo Budanov, bivši šef ukrajinske vojne obavještajne službe, a sada visoki predsjednički savjetnik, rekao je za RBK-Ukraina da su razgovori bili "zaista konstruktivni". Kasnije tokom dana, Zelenski je rekao da je razmjena zarobljenika "najvažnija", dodajući da je prošlo mnogo vremena otkako je Kijev uspio da "odblokira" diplomatski proces povratka svojih građana. Uprkos nagovještajima napretka, Rusija je nastavila da zasipa Ukrajinu dronovima i projektilima. Uoči pregovora, Rusija je izvela jedan od najvećih zračnih napada od početka rata, ciljajući ukrajinsku energetsku infrastrukturu i dodatno pogoršavajući položaj civila koji se suočavaju s izuzetno hladnom zimom. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da stav Rusije ostaje nepromijenjen te da je on "apsolutno jasan i dobro shvaćen i u Kijevu i među američkim pregovaračima". Markus Ziener, bivši dopisnik iz Moskve koji je danas saradnik Njemačkog maršalovog fonda, rekao je da razmjena zarobljenika predstavlja određeni napredak. "Ali prilično sam skeptičan kada je riječ o suštini samih pregovora", rekao je Ziener za RSE. "Za sada nema mnogo toga što bi nam davalo nadu da je rješenje za okončanje rata nadohvat ruke." Nakon što su u mjesecima neposredno nakon februara 2022. održani početni direktni razgovori, Moskva i Kijev nisu vodili neposredne pregovore sve do maja prošle godine. Američki predsjednik Donald Trump izražavao je frustraciju zbog nastavka rata, iako je njegovo rješavanje postavio kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta. Pored Witkoffa, koji se u protekloj godini sedam puta sastao s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, razgovorima je prisustvovao i zet američkog predsjednika Donalda Trumpa, Jared Kushner. Sastanci uključuju sadašnje i bivše zvaničnike obavještajnih službi obje zemlje, a fokusirani su na uska, precizno definisana pitanja. Razlike u stavovima dvije strane donekle su se smanjile, pri čemu glavno sporno pitanje ostaje status teritorija u ukrajinskoj regiji Donbas koje kontroliše Kijev, ali na koje Moskva polaže pravo. Zelenski je predložio uspostavljanje demilitarizirane zone, moguće uz prisustvo evropskih mirovnih snaga. Rusija je tu opciju odlučno odbacila. Kijev također traži obavezujuće sigurnosne garancije od Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih saveznika, koje bi podrazumijevale obavezu pomoći Ukrajini u slučaju eventualnog budućeg ruskog napada. Ukrajinski politički analitičar Ihor Reiterovych pozvao je Zapad da ponudi snažnije garancije Ukrajini — i da izbjegne ponavljanje iskustva iz Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine. Tim sporazumom, koji su potpisale SAD, Rusija i Velika Britanija, garantovan je teritorijalni integritet Ukrajine u zamjenu za odustajanje Kijeva od nuklearnog arsenala. "Da sam na mjestu ruskog predsjednika, i ako bih želio pregovarati o mirovnom rješenju, ne bih napadao Ukrajinu i vršio pritisak na način na koji to sada rade", rekao je Ziner. "Pokušao bih stvoriti okolnosti u kojima je moguće postići dogovor." "S obzirom na sve žrtve koje je Ukrajina do sada podnijela, mislim da je izuzetno teško da Ukrajina kaže: u redu, pristajemo na ruske zahtjeve, a da onda ispadne da su toliki životi izgubljeni uzalud", rekao je. "Zato vjerujem da je trenutno vrlo teško pronaći rješenje koje bi od Ukrajinaca zahtijevalo velike ustupke."

Evropska komisija (EK) traži od Srbije da pronađe načine da spreči primenu spornih izmena seta pravosudnih zakona, potvrdili su zvaničnici te institucije. Ovu poruku je ministru pravde Nenadu Vujiću preneo evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat (Michael McGrath) tokom razgovora u Briselu. "Komesar Mekgrat je jasno naglasio našu snažnu zabrinutost i naša očekivanja za sledeće korake: pozivamo vlasti da pronađu pravne načine da zaustave sprovođenje amandmana i da hitno revidiraju usvojene izmene kako bi se otklonile naše zabrinutosti", potvrdio je portparol EK Gijom Mersije. Prema njegovim rečima, revizije na kojima insistira Evropska komisija moraju poštovati transparentan i inkluzivan proces konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju. Bez javne rasprave i bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU, Skupština Srbije je prošlog meseca usvojila izmene pravosudnih zakona koje deo stručne javnosti opisuje kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Brisel je odmah reagovao tražeći reviziju ovih amandmana. Uprkos upozorenjima iz Evropske unije (EU), predsednik Srbije Aleksandar Vučić je potpisao izmene, što je u Briselu ocenjeno kao "ozbiljan korak unazad" na evropskom putu Srbije. "Duboko žalimo zbog potpisivanja amandmana na ključne pravosudne zakone od strane predsednika Srbije. Već prošle sedmice smo vrlo jasno izneli naš stav o ovim amandmanima: to je ozbiljan korak unazad na putu pristupanja Srbije EU i potkopava njene prethodne obaveze i postignuti napredak", naveo je portparol EK Gijom Mersije. On je podsetio da se Srbija, kao deo pristupnog procesa EU, obavezala da ojača nezavisnost sudstva i autonomiju tužilaštva, uključujući uzimanje u obzir preporuka Evropske komisije. "Nastavićemo da prenosimo te poruke na svim nivoima", poručio je briselski portparol. Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Ove izmene su, kritikovali Visoki savet tužilaštva, Visoki savet sudstva, Advokatska komora Srbije, te niz strukovnih organizacija. Upozorili su da takve zakonske izmene mogu ugroziti nezavisnost sudstva i tužilaštva od izvršne vlasti. Prema dosadašnjem zakonu, tužilac je mogao biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo. Izmene predviđaju da se svi oni sada povlače, jer će odluku o njihovom upućivanju ubuduće donositi Visoki savet tužilaca, a ne kao do sada Vrhovni javni tužilac. Takođe se predviđa formiranje novog suda. Treći osnovni sud u Beogradu bi trebao da se podeli na treći i četvrti - jedan nadležan za opštinu Zemun, a drugi za Novi Beograd i Surčin.

Bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), državljanin Kosova, uhapšen je u Srbiji u jutarnjim satima 5. februara, saopštila je Organizacija ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVL OVK), advokat Arianti Koci, ali i Policija Srbije. Zamjenik predsjednika OVL‑a OVK‑a, Gazmend Syla, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Lozhani uhapšen na granici između Srbije i Hrvatske te da mu je tokom kontrole u džepu pronađena članska iskaznica veterana OVK‑a. Syla je dodao da je Lozhani učestvovao u nekoliko vojnih obuka u Albaniji, ali da nema informacija da je bio angažovan na linijama fronta na Kosovu. U međuvremenu, Koci je naveo da se hapšenje dogodilo oko 11 sati 5. februara. Prema njegovim riječima, ovaj slučaj nije izolovan, jer se hapšenja državljana Kosova koji prolaze kroz Srbiju ponavljaju. Koci je pozvao vlasti Kosova da reaguju na ova hapšenja, ne isključujući ni političke mjere, "uključujući i 24‑satno zatvaranje granice, ukoliko se hapšenja nastave". "S moje strane, u svojstvu advokata, čini se maksimum mogućeg. Međutim, efikasna zaštita građana Kosova ne može ostati samo na individualnom nivou. To je odgovornost države, unutar i izvan njenih granica", napisao je Koci. Policija Srbije je u međuvremenu potvrdila da je 5. februara uhapsila osobu iz Peći na Kosovu zbog sumnje da je počinila ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da je M.L. (1980) uhapšen na graničnom prelazu Batrovci, između Srbije i Hrvatske, te da mu je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine. U saopštenju policije navodi se da se M.L. "sumnjiči da je tokom 1998. i 1999. godine, kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, prošao selektivnu obuku, a potom učestvovao u napadima na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Vojske Jugoslavije". Dodaje se i da je, kako tvrdi policija, "kao pripadnik grupe kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, učestvovao u otmicama i ubistvima policijskih službenika". Iz Ministarstva vanjskih poslova i dijaspore Kosova još se nisu oglasili povodom ovog slučaja. Srbija već duže vrijeme privodi državljane Kosova pod optužbama za ratne zločine počinjene na Kosovu tokom 1998–1999. godine, a samo tokom 2025. zabilježeno je više takvih hapšenja. Srbija je tokom 1990‑ih Oslobodilačku vojsku Kosova karakterisala kao terorističku organizaciju, dok je za Kosovo OVK organizacija koja je branila lokalno stanovništvo od represije jugoslovenskih oružanih snaga.

Podrška članstvu u Evropskoj uniji (EU) u Srbiji pokazuje oprezan rast, uz snažnu podršku među mladima, saopštila je 5. februara Evropska kuća, pozivajući se na rezultate najnovije ankete sprovedene u decembru 2025. i januaru 2026. "Ako bi se sutra održao referendum o pristupanju EU, 45 odsto građana bi glasalo za, što predstavlja povećanje od dva procentna poena u odnosu na prošlu godinu, dok bi 32 odsto glasalo protiv, što je brojka koja je ostala stabilna", navodi se u saopštenju Evropske kuće. Reč je o komunikacionom projektu EU u Srbiji. U saopštenju se dodaje da je EU i dalje prepoznata kao najveći donator Srbije, glavni trgovinski partner i vodeći izvor investicija, što potvrđuje njenu centralnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Rezultati istraživanja pokazali su da je, kao i prethodnih godina, podrška članstvu u EU najjača među mlađim generacijama. Građani starosti 18–29 godina i dalje pružaju najveću podršku, sa preko 63 odsto za ulazak Srbije u EU, dok je protivljenje najveće među ispitanicima starosti 60 i više godina, gde podrška iznosi oko 30 odsto. Ovi nalazi ističu jasan generacijski jaz, gde mladi ljudi sve više vide svoju budućnost u Evropskoj uniji. Komentarišući nalaze ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat je rekao da rezultati pružaju osnovu za oprezan optimizam, ali ne ostavljaju prostora za zadovoljstvo. "Sve veći broj građana jasno prepoznaje da članstvo u EU nudi ono što im je najviše važno: bolje ekonomske mogućnosti, jače institucije, veće slobode i zaštitu prava. To pokazuje da ljudi razumeju da pristupanje Srbije EU nije apstraktni politički projekat, već najkonkretniji put ka boljem svakodnevnom životu", rekao je Fon Bekerat. On je dodao da ga ohrabruje snažna i dosledna podrška među mladima, koji u ogromnoj većini vide EU kao svoj prirodni dom. Srbija je pristupne pregovore sa Evropskoj unijom započela 2014. godine. Srbija je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. U poslednje četiri godine nije otvoreno nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, EU ukazala je da "Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima", a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Normalizacija odnosa sa Kosovom takođe je jedan od ključnih uslova, kao i unapređenje u oblasti borbe protiv korupcije, vladavine prava i slobode medija.

Nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava obeležila je u četvrtak u Beogradu 32. godišnjicu od masakra na pijaci Markale tokom opsade Sarajeva. Tog 5. februara 1994. godine ubijeno je 68 ljudi, a 144 osobe su ranjene od granate ispaljene sa položaja Vojske Republike Srpske. Aktivisti Inicijative su na centralnom Trgu Republike delili građanima ruže sa imenima žrtava. Građani su potom ruže ostavljali na obližnji štand koji je simbolizovao pijacu na kojoj se zločin dogodio. Aleksandar Milanović, aktivista Inicijative, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je cilj akcije podsećanje javnosti na zločin koji se "aktivno negira, kako u medijima tako i od strane političara". "Ideja je i da podignemo svest među građanima, posebno među mladima. Važno je da obeležimo u Beogradu i da pokažemo da ne postoje naše i njihove žrtve, već da su sve žrtve podjednako bitne", rekao je Milanović. Pismo građanima SarajevaNa štandu su građani imali priliku i da potpišu pismo građanima Sarajeva, u kojem, između ostalog, stoji da "Beograd i Srbija neće zaboraviti vaše sugrađane i sugrađanke". Kako se navodi, "zbog višedecenijske propagande zvaničnika Srbije, koji ovaj zločin i danas najčešće poriču različitim teorijama zavere", potpisnici pisma su istrajni u zahtevu da "svi odgovorni za ovaj ratni zločin odgovaraju pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji". "U nadi da će u narednim godinama gradovi u Srbiji imati spomenike, imena ulica i državnu komemoraciju koja će na dostojanstven način čuvati sećanje na žrtve ratnih zločina u BiH, pa tako i opsade Sarajeva, šaljemo vam pismo kao iskaz najdubljeg pijeteta prema nedužno stradalim žrtvama", navodi se u pismu koje se može potpisati i na internetu. Pismo je potpisala studentkinja Beogradskog univerziteta Jana Keckarević. "Mislim da je divno što imamo ljude u Beogradu koji su spremni da javno urade ovako nešto i da iskažu podršku. Potpisala sam pismo jer treba da budemo saosećajni prema našim susedima", rekla je za RSE. Kaže da ljudi iz njenog okruženja uglavnom ne znaju dovoljno o opsadi Sarajeva i zločinu na Markalama. Fotogalerija: 'Strašan događaj'Sa ovom ocenom slaže se i 77-godišnji Slavoljub iz Beograda. Na štandu Inicijative mladih ostavio je ružu i potpisao pismo građanima Sarajava. Kaže da se masakra na Markalama jako dobro seća. "To je bio strašan događaj. Tada sam imao 43 godine. Strašno me je to pogodilo. Mislim da se ne zna dovoljno o opsadi Sarajeva. Imao sam drugaricu iz osnovne škole koja je tri godine bila u Sarajevu pod opsadom. Ispričala mi je šta je sve preživela, to se ne da opisati", kaže ovaj penzioner. Za masakr na Markalama po prvi put je čuo 19-godišnji Ferdinad. Ovaj državljanin Nemačke privremeno boravi u Beogradu u okviru programa za volontere. "O opsadi Sarajeva inače znam dosta, ali, da budem iskren, nisam znao za ovaj masakr. Sada znam i poneću to sa sobom u Nemačku i pričati ljudima iz mog okruženja. Mislim da je i za ljude u centralnoj Evropi veoma važno da to znaju", kaže Ferdinand. U javnom prostoru Srbije decenijama je prisutan narativ o tome da je masakr na Markalama izvela Armija BiH s ciljem da diskredituje Vojsku Republike Srpske. Za potrebe održanja te neutemeljene teze angažovane su i državne institucije. Tako je u septembru 2016. godine, Republički centar za istraživanje rata, koji funkcioniše u okviru Ministarstva pravde bh. entiteta Republike Srpske, dobio odobrenje od Ministarstva odbrane Srbije da na vojnom poligonu u vojvođanskom selu Nikinci izvrši veštačenje pokolja počinjenih na Markalama, u sarajevskoj Ulici Vase Miskina i Tuzlanskoj kapiji. "Ne verujem da taj narativ može da se promeni 's vrha', već promena mora da dođe od samih građana", kaže aktivista Inicijative Aleksandar Milanović. "Veliku ulogu imaju ovakve akcije koje edukuju naročito mlade ljude o ovakvim temama o kojima nemaju priliku da čuju u medijima", dodaje. Presude za zločin na MarkalamaSarajevo je bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske 1.425 dana, od 6. aprila 1992. godine do 29. februara 1996. godine. U tom periodu je u razmaku od godinu i po dana dva puta granatirana pijaca Markale u gradskom jezgru. Prvi zločin dogodio se u februaru 1994, a naredni 28. avgusta 1995. godine, kada su ubijene 43 osobe, a ranjeno njih 84. Za ove zločine donesene su pravosnažne presude pred međunarodnim institucijama i Sudom Bosne i Hercegovine. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) utvrdio je da je granata ispaljena sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Ova institucija osudila je komandata tog korpusa Stanislava Galića na doživotnu kaznu zatvora u novembru 2006. godine. Galić je bio komandant tog korpusa Vojske Republike Srpske u periodu od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994. godine. Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS), koji je nasledio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, pravosnažno osuđen u martu 2019. godine na doživotnu kaznu zatvora. U presudi se navodi prvi masakr na Markalama iz 1994. godine, u delu koji govori o terorisanju građana Sarajeva. U presudi Ratku Mladiću, komandantu Vojske Republike Srpske, koji je 8. juna 2021. godine pred sudom u Hagu osuđen na doživotni zatvor, za oba masakra se navodi da su "granatiranja izvršile snage Sarajevsko-romanijskog korpusa". Prema zvaničnim podacima, za zločine na području Sarajeva pred državnim Sudom BiH osuđeno je deset pripadnika Vojske Republike Srpske.

Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Mensuda Kelešture i Hazima Jašarevića, bivših pripadnika Armije BiH, koja ih tereti za granatiranje u Vitezu 1993. godine, kada je na dječijem igralištu poginulo osmero, a ranjeno petero djece. Kelešturu i Jašarevića Tužilaštvo BiH tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, u vrijeme sukoba između Armije RBiH i Hrvatskog vijeća obrane (HVO) na području Viteza, u srednjoj BiH. U optužnici je navedeno da su 10. juna 1993. sudjelovali u artiljerijskom napadu na civile u prigradskom naselju Podgradina. Keleštura je optužen da je, kao zapovjednik 325. brdske brigade Armije RBiH, naredio Brigadnoj artiljerijskoj grupi napad na civile u Podgradini, dijelu grada naseljenom civilnim hrvatskim stanovništvom. Prema optužnici, Keleštura je naredio napad, iako je bio svjestan da je izveden u vrijeme primirja i u naseljenom mjestu, te da može dovesti do stradanja civila. Po naredbi je postupio Hazim Jašarević, komandir Brigadne artiljerijske grupe, preko potčinjenih vojnika, koji je, također, znao da se ne radi o vojnom cilju i da može nastupiti posljedica za civilno stanovništvo. Pripadnici te brigade su, kako se navodi u optužnici, ispalili jednu artiljerijsku minobacačku minu kalibra 120 mm, s lokaliteta Podlazine u općini Vitez. Granata je pala na dječije igralište, smješteno između porodičnih kuća. Predmet o stradanju djece u Vitezu, nalazio se oko 20 godina Tužilaštvu BiH, gdje je proslijeđen iz kantonalnog Tužilaštva u Travniku. Iz državnog Tužilaštva ranije su za RSE potvrdili da je od početka 2022. godine istraga ubrzana, te da su angažirani eksperti za balistička vještačenja. Optužnica je podignuta 30. decembra 2025.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović razgovarala je 5. februara sa rukovodstvom naftne kompanije ADNOC u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je u pregovorima sa mađarskom kompanijom MOL o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, tema sastanka bila je buduća saradnja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u naftnom sektoru. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Srbije, radi se na tome da zajednička kompanija ADNOC-a i MOL-a bude većinski vlasnik u NIS-u, dok će ADNOC imati veoma značajno učešće u toj zajedničkoj kompaniji. "To je za nas važno jer se radi o državnoj kompaniji Ujedinjenih Arapskih Emirata koja ima veliko iskustvo u naftnom sektoru, a koja može da razume državne interese što je za nas od izuzetnog značaja", rekla je Đedović Handanović, prenelo je ministarstvo. U saopštenju se dodaje da su predstavnici ADNOC-a "potvrdili da im je cilj da rafinerija nastavi da radi i da povećava kapacitete u budućnosti u skladu sa zahtevima tržišta". NIS je trenutno pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a da bi sankcije bile uklonjene američka administracija traži izlazak Rusije iz vlasništva. Mađarska MOL Grupa potvrdila je 19. januara da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa ruskim Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u. MOL Grupa je u pregovorima sa kompanijom ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o njenom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara. Za zaključenje te transakcije neophodna je saglasnost Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (OFAC), koja je 23. januara produžio operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara.

Četvoro zaposlenih na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u istom danu dobili su identične pretnje. Sa iste imejl adrese poslata im je poruka: "Pročitaj. Crna ruka te je obeležila. Čuvaj se. Prijatelj." "Sama formulacija i sadržaj poruke su vrlo zlokobni. Za mene nema nikakve sumnje da je u pitanju neka vrsta targetiranja i pretnje", kazala je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ksenija Pavkov na čiju adresu je stigla poruka. Iz policije i nadležnog tužilaštva do objavljivanja vesti, nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem. Poruke identične sadržine dobili su i šefica Odseka za medijske studije Smiljana Milinkov, docent Stefan Janjić, te profesor Miloš Perović. Svi oni, kaže Pavkov, prijavili su pretnje nadležnima. "Međutim, ne mislim da će to dobiti neki epilog", dodaje i objašnjava da je pošiljalac ista osoba koja je i ranije slala poruke drugim profesorima na univerzitetima u Srbiji i koje su takođe prijavljene. "I ne samo profesorima, nego i pojedinim novinarima. Sanja Kosović iz novosadskog dopisništva N1 televizije je istu pretnju dobila pre dva meseca", kaže Ksenija. Podseća i da je ovo drugi put da je profesorka Smiljana Milinkov dobila istu poruku. "Ono što doprinosi tom mom osećaju da neće biti urađeno ništa, jeste činjenica da su naše kolege novinari koji se bave digitalnom forenzikom tragom tog email-a otkrile identitet čoveka koji nam preti". "Obimnu dokumentaciju o tome dostavili su nadležnom Tužilaštvu pre nekoliko meseci, međutim u međuvremenu nikakvu povratnu informaciju nismo dobili, niti znamo da li je ta osoba ikada ispitana", kazala je. Odsek Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za medijske studije saopštio je da od policije i tužilaštva zahteva da "hitno reaguju i preduzmu sve mere kako bi otkrili ko stoji iza ovih zastrašujućih pretnji, te kako bi time zaštitili naše kolege". Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) reagovalo je ocenom da su pretnje koje dobijaju profesorice i profesori "zastrašujuće i veoma opasne, kao i da sve građane Srbije treba da zabrine izostanak adekvatne reakcije nadležnih institucija". U istom danu kada i Ksenija i njene kolege, poruku iste sadržine dobila je i opoziciona poslanica Skupštine Srbije Slavica Radovanović koja je takođe, kaže, slučaj prijavila nadležnima. Tajna zaverenička organizacija "Ujedinjenje ili smrt", poznatija kao "Crna ruka", osnovana je uoči Prvog svetskog rata. Zastupala je ideje srpskog nacionalizma. Jedan od njenih najistaknutijih članova bio je Dragutin Dimitrijević Apis koji se dovodi u vezu sa Majskim prevratom 1903. godine, kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga. 'Pretnje kritičarima vlasti'Ksenija Pavkov smatra da pošiljalac poruka targetira one koji su "javno istupali i suprotstavljali se nepravdi koju aktuelna vlast sprovodi". "Nisam bila iznenađena, i to sam shvatam kao neku vrstu i ličnog i profesionalnog poraza, jer to zapravo govori o tome da smo mi na žalost na tako nešto navikli zbog ogromnog broja pretnji i uvreda koje konstantno dobijamo u javnom prostoru", rekla je. "Ovaj poslednji talas pretnji je, čini mi se vezan i za slučaj profesorke Kleut, jer su pretnje stigle i na adrese onih koji su javno stali u njenu zaštitu", dodaje. Profesorki Jeleni Kleut je 21. januara uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa, što je pokrenulo talas protesta i odsude dela građana i akademske javnosti. Dok uprava Univerziteta tvrdi da je sve urađeno u skladu sa pravilima, oni koji se protive toj odluci smtraju da je Kleut otpuštena jer je javno podržala studente u protestima zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice.

U okviru predmeta o "vikend snajperistima", koji su navodno plaćali da tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine ubijaju ljude, uključujući žene i djecu, pod istragom je 80-godišnji državljanin Italije. Italijanski mediji su javili da informacija dolazi od pravosudnih izvora. Osumnjičenom, 80-godišnjem bivšem kamiondžiji iz provincije Pordenone, koji nije imenovan, uručen je poziv za saslušanje, koje je zakazano za ponedjeljak 9. februara, naveli su izvori, prenio je Reuters. Tužitelji u Milanu nisu rekli je li osumnjičen za izravno izvršavanje ubistava ili za pomoć u prijevozu i logistici za klijente. Muškarac, koji je radio u metaloprerađivačkoj firmi, pod istragom je jer je, kako se navodi, '90-ih govorio kako ide na takve pohode u bivšu Jugoslaviju, prenosi talijanska novinska agencija ANSA. Tužiteljstvo u Milanu, koje ga je pozvalo na saslušanje, tereti ga da je "u sudioništvu s drugim osobama, za sada nepoznatim", provodio "zajednički kriminalni plan, uzrokujući smrt nenaoružanih civila, uključujući žene, starije osobe i djecu, pucajući snajperskim puškama s brda koja okružuju grad Sarajevo između 1992. i 1995. godine". Mediji javljaju da je riječ o ekstremno desno orijentiranom muškarcu, koji se otvoreno izjašnjava kao fašista, nosi crnu košulju i posjeduje oružje. Istragu o navodnim strancima koji su za novac pucali s položaja srpskih snaga oko Sarajeva milansko tužiteljstvo pokrenulo je prije nekoliko mjeseci. Prijavu o "vikend snajperistima" podnio je pisac i novinar Ezio Gavazzeni na osnovu svjedočenja bivšeg agenta bosanske tajne službe Edina Subašića, koji je otkrio kako su tokom rata obavještajci njegove zemlje italijanskoj službi SISMI dostavili informacije o snajperistima koji su iz Trsta odlazili u bivšu Jugoslaviju da bi sudjelovali kao "vikend-snajperisti", te da je SISMI prekinuo ove gnusne pohode identifikacijom počinilaca. Nije poznato zašto već tada nije pokrenuta istraga i procesuirani organizatori i sudionici takvih putovanja. Gavazzeni o svemu piše knjigu, koja bi, prema ranijim najavama, trebala biti objavljena tokom februara. Gavazzeni je rekao i da mu je inspiracija za istraživanje optužbi bila nakon što je 2022. godine pogledao dokumentarac "Sarajevo Safari" slovenskog redatelja Mirana Županića. Gavazzeni je u prijavi naveo da su bogati stranci plaćali velike svote novca za sudjelovanje. Rekao je da su se Talijani sastajali u Trstu prije nego što bi otputovali u Beograd, gdje su ih vojnici bosanskih Srba pratili do brda s pogledom na Sarajevo. Pažnju istražitelja na 80-godišnjaka iz San Vita al Tagliamenta usmjerilo je svjedočenje jedne žene, koje je nakon prvih otkrića o "turizmu smrti" 1990-ih godina stiglo do lokalne venetske televizije. Istražitelji trenutno rade najmanje i na još jednom imenu, piše Corriere della Sera. U spisima se nalaze i krivične prijave bivše gradonačelnice Sarajeva Benjamine Karić, kao i svjedočenje jednog srpskog zarobljenika, kojeg su zarobile bosanske snage, a koji je govorio o Italijanima koji su dolazili iz Milana, Torina i Trsta. Tokom gotovo četiri godine opsade Sarajeva, u okruženju Vojske Republike Srpske, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto dijete, od njih više od 1.600, ubijeno u gradu pogođeno je snajperskim hicem. Više od 14.000 djece je ranjeno. Procesuiranje odgovornih za opsadu i zločine u SarajevuOpsada Sarajeva trajala je 1.425 dana. Napadi na civile s položaja vojske Republike Srpske, prema presudama Suda u Hagu, odvijali su se svugdje i u svako doba dana ili noći. Pravosnažno, za opsadu Sarajeva, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu na doživotnu robiju osuđen je Stanislav Galić, dok je 29 godina zatvora dobio Dragomir Milošević, obojica nekadašnji komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa koji su držali pod opsadom Sarajevo 44 mjeseca. Dio doživotnih presuda Radovanu Karadžiću, ratnom predsjedniku Republike Srpske, te Ratku Mladiću, ratnom komandantu vojske RS-a, odnosi se upravo na teroriziranje civilnog stanovništva Sarajeva. Pred domaćim pravosuđem za zločine u opkoljenim dijelovima grada, do sada je procesuirano više osoba. Dosad nijedan snajperista nije procesuiran zbog ubistava civila, posebno djece u Sarajevu.

Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Demo Beriša izjavio je da prava Albanaca u Srbiji "nisu prekršena", komentarišući to što su američki zakonodavci zatražili od Stejt departmenta da razmotri navode o njihovoj diskriminaciji u Srbiji. Beriša tvrdi i da predstavnici Albanaca koji žive na jugu Srbije, "ne žele" da se sastanu sa njim. "Ne postoji niko u ovoj državi ko može mene, pošto sam na čelu ovog ministarstva, da ubedi da su ljudska prava mojih sunarodnika prekršena. Oni ne žele da rade. Od kada sam ja ministar, pet puta sam ih pozvao da dođu na razgovor. Nisu došli", rekao je Beriša 5. februara za provladinu televiziju Pink. Izbor Beriše na mesto ministra u Vladi Srbije naišlo je na osude predstavnika albanske nacionalne manjine koji su, pored ostalog, ocenili da on "ne predstavlja Albance, već instrumentalizovanu verziju u službi interesa srpske politike". Albanci koji žive u Preševskoj dolini, termin koji se koristi za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac, na jugu Srbije, često se žale na diskriminatorske prakse vlasti u Beogradu, dok su zvaničnici Vlade Kosova više puta podržali i ponavljali ove optužbe. Članovi Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa glasali su u 21. januara za predlog zakona kojim bi se od američkog državnog sekretara zatražilo da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Šta predviđa predloženi zakon?Predlog zakona predviđa razmatranje važnih pitanja, uključujući: pasivizaciju adresa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminaciju u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku te drugo. O problemu pasiviziranih adresa, ministar je kazao da u Srbiji ima 63.000 pasiviziranih adresa i da tu u pitanju "nisu samo Albanci". Govoreći o problemu udžbenika na albanskom, naveo je da u Ministarstvu prosvete stoji 68 udžbenika na albanskom jeziku, ali da "albanska zajednica nije dala saglasnost za njih", dok za udžbenike koje oni predlažu, Beriša tvrdi da su suprotni nastavnim procesima u Srbiji. Albanci na jugu Srbije žale se na nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, zbog čega im vlada u Prištini često dodeljuje finansijsku pomoć. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji. Predstavnici Preševske doline i država Srbija postigli su tri sporazuma, 2001, 2007. i 2013. godine, kojima je predviđena zaštita prava i integracija albanske manjine, ali ti sporazumi nisu sprovedeni. Integracija Albanaca u institucije predstavlja deo obaveza Srbije u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, smatra se da su nedostatak investicija i stalne prepreke doprinele odlasku oko 20.000 Albanaca iz ovog regiona, uglavnom u Kosovo.

Prvi dan mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, kojima posreduju Sjedinjene Američke Države, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, završen je dok strane nastoje postići dogovor o okončanju rata, koji ulazi u četvrtu godinu. U svom dnevnom video-obraćanju 4. februara, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da ga je ukrajinska delegacija informisala o toku razgovora te da bi prvi konkretan rezultat mogao biti razmjena ratnih zarobljenika između Ukrajine i Rusije u "najbližoj budućnosti". Direktni pregovori u kojima učestvuju Moskva i Kijev, uz prisustvo američkih predstavnika, nastavljeni su u Abu Dhabiju 23. i 24. januara. Sastanci između ukrajinskih i ruskih pregovarača rijetki su od početka sveobuhvatne invazije Kremlja u februaru 2022. godine. "Za danas su pregovori završeni", rekla je novinarima Diana Davitian, glasnogovornica Rustema Umerova, glavnog ukrajinskog pregovarača, dodajući da je "planirano" da se razgovori nastave 5. februara. Specijalni izaslanik američkog predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, zajedno s Trumpovim zetom Jaredom Kushnerom, predstavljaju Sjedinjene Američke Države na pregovorima s Ukrajinom i Rusijom. Detalji razgovora održanih 4. februara nisu objavljeni, ali je Rustem Umerov ranije tokom dana izjavio da će se pregovarački timovi sastajati u odvojenim grupama kako bi razgovarali o konkretnim temama, a zatim održati zajednički sastanak radi usklađivanja stavova. Nade u bilo kakav napredak u okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata su male. Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima rano 4. februara da ruski stav u pregovorima ostaje nepromijenjen te da je on "apsolutno jasan i dobro poznat i Kijevu i američkim pregovaračima". Ukrajinski politički analitičar Ihor Reiterovych, govoreći za Current Time, upozorio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle potcijeniti ruske ambicije, ističući da "ne postoji apsolutno nikakva garancija" da će se Putin zaustaviti nakon zauzimanja dijela Ukrajine. Reiterovych je pozvao na snažnije sigurnosne garancije za Ukrajinu, naglašavajući da one moraju biti "napisane drugačije nego Budimpeštanski memorandum", aludirajući na sporazum iz 1994. godine koji su potpisale Sjedinjene Američke Države, Rusija i Velika Britanija, a kojim je garantovan teritorijalni integritet Ukrajine u zamjenu za odricanje Kijeva od cjelokupnog nuklearnog arsenala. Pregovori se održavaju svega nekoliko sati nakon masovnih ruskih raketnih i napada dronovima na ukrajinsku prijestolnicu i druge dijelove zemlje, što, kako navode ukrajinski zvaničnici, potvrđuje dobro poznatu taktiku Kremlja da diplomatiju koristi za kupovinu vremena dok istovremeno pojačava napade. Napadi se nastavljaju dok se pregovori obnavljajuRuske snage su tokom noći lansirale više od 100 dronova na Ukrajinu, saopštile su ukrajinske zračne snage 4. februara. U Zaporožju su dvije osobe poginule u napadu dronom na trgovačku zonu u jugoistočnom dijelu grada. U incidentu je ranjeno i 12 osoba, među kojima četvero djece. U Dnjepropetrovskoj oblasti dvije osobe su poginule, a još dvije su ranjene u napadu dronom, saopštile su regionalne vlasti. "U napadu na Dnjepropetrovsku oblast poginuli su 68-godišnja žena i 38-godišnji muškarac", napisao je na Telegramu Mykola Lukašuk, predsjednik regionalne administracije. U južnoj oblasti Odesa najmanje pet osoba je povrijeđeno u noćnom ruskom napadu, saopštile su regionalne vlasti, dodajući da su oštećene kuće, vrtići i jedna škola.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Rojters da će Srbija i dalje imati velike količine gasa iz Rusije, ali i da planira da obezbedi 500 miliona kubnih metara godišnje, što je petina potreba, kroz mehanizam zajedničke nabavke gasa Evropske unije (EU). Srbija se priključila tom mehanizmu prošle godine. Iako je započela divezifikaciju snabdevanja, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa. Vučić je rekao da Srbija mora da prilagodi energetsku politiku određenim zahtevima. "Ipak ćemo imati velike količine ruskog gasa, ali sve više uzimamo od Evropljana", dodao je Vučić. EU pokušava da smanji Rusiji prihode od energetike za rat u Ukrajini i planira da do 1. januara 2028. potpuno ukine uvoz ruske nafte i gasa. Srbija već kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine. Očekuje se da će naftovod koji povezuje Srbiju i susednu Rumuniju biti završen 2027. godine. "Ovo je velika diverzifikacija", ocenio je Vučić. Srbija nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine, a kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta. Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. U oktobru je američka administracija sankcionisala Naftnu industriju Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva. U toku su pregovori Gaspromnjefta i mađarskog MOL-a o kupovini ruskog udela.

U Beogradu su održana dva skupa - komemorativni kvislingu Milanu Nediću i protest antifašista. Okupljene je nekoliko sati razdvajala policija, da bi potom nakon legitimisanja tražila da se raziđu, što su obe grupe učinile. Na skupu antifašista je poručeno da su se okupili protiv komemoracije čoveku koji je "ispisao najmračnije stranice srpske istorije". "Tu smo jer njegovi ideološki sledbenici iz današnjih neonacističkih organizacija na ovom mestu hoće da slave jednu od najmračnijih istorijskih figura Srbije", rekao je jedan od učesnika. Okupljeni su uzvikivali "Fašizam neće proći", "Smrt fašizmu, a sloboda narodu". Danilo Stojanović iz Zbora Stari grad rekao za RSE da građani treba da pokažu da su protiv komemoracije fašističkom i nacističkom kolaboracionisti, pa će možda u budućnosti država početi da sankcioniše takve komemoracije. Andrija, student Fakulteta političkih nauka izjavio je za RSE da su se okupili jer žele da spreče neonaciste da održe komemorativni skup fašističkom kolaboratoru. Kontraskup je organizovao Zbor građana opštine Stari grad, a podržala su ga i neformalna udruženja antifašista iz Beograda. Građani su se okupili na uglu Simine i Ulice knjeginje Ljubice oko 19 časova, sat vremena uoči najavljenog skupa ultradesničara. Na komemoraciju premijeru kvislinške Vlade tokom nacističke okupacije Jugoslavije ranije je pozvalo nekoliko ekstremno desničarskih grupa. U Ulici knjeginje Ljubice, pedesetak metara od skupa antifašista, bila je manja grupa ultradedničara. Stajali su u tišini, nosili trobojke sa grbom iz vremena Nedićeve vlade, a većina njih je bila pod kapuljačama i maramama, dok su neki nosili obeležja Srbske Akcije, javio je reporter RSE. Ko slavi Nedića?Ultradesničarske grupe "Zentropa", "Srbska akcija" i "Klub 451" pozvali su krajem januara na obeležavanje godišnjice Nedićeve smrti, u blizini mesta na kojem je predsednik marionetske "Vlade narodnog spasa" izvršio samoubistvo 1946. godine. Ove grupe se istim povodom već godinama okupljaju u centru Beograda. "Zentropa Srbija" je ogranak transnacionalne mreže ultradesničarskih organizacija koja deluje u Evropi. U Srbiji je nastala nakon neuspešnog pokušaja formiranja "Generacije identiteta", koja deluje u zemljama Zapadne Evrope. "Zentropa" je tesno povezana sa "Klubom 451". Reč je o beogradskom kafiću u kome se poslednjih nekoliko godina okupljaju ekstremni desničari iz Srbije i inostranstva. RSE je pisao da su se u ovom klubu 2022. sastali italijanski i srpski ultradesničari, kao i o tribini na kojoj su tamo učestvovali ekstremisti iz Rumunije u septembru 2023. Zvanični zastupnik "Kluba 451" je Marko Gajinović, nekadašnji član "Nacionalnog srpskog fronta", organizacije koja je dovođena u vezu sa Goranom Davidovićem, vođom zabranjene neonacističke organizacije "Nacionalni stroj". "Srbska akcija" nije zvanično registrovana u Agenciji za privredne registre, a na svom sajtu navodi da se zalaže za "borbeno srbsko pravoslavlje", kao i za čuvanje "nacionalnog bića i rasnog identiteta". Nema istaknutog vođu, a pažnju šire javnosti je privukla krajem 2014. godine, kada su njihovi članovi ubacivali u poštanske sandučiće više beogradskih naselja letke protiv romske populacije. Njihovi članovi su učestvovali na brojnim ekstremno desničarskim skupovima i organizovali ulične skupove sećanja za saradnike okupatora iz vremena Drugog svetskog rata. Osim toga, održavaju redovne kontakte sa ultradesničarima iz drugih evropskih zemalja, poput Rusije, Poljske i Rumunije. "Srbska akcija" je bila jedna od dve grupe krajnje desnice iz Srbije koja je učestvovala na konferenciji ideološki bliskih organizacija i stranaka u Sankt Petersburgu septembra 2025. godine. Predstavnici ove organizacije su u maju 2022. posetili poligon za obuku ruske paramilitarne grupe "Imperijalni legion" koji ratuje u Ukrajini. "Legion" je deo "Ruskog imperijalnog pokreta" kojeg su Sjedinjene Države stavile na listu terorističkih organizacija. Ko je Milan Nedić?Milan Nedić bio je predsednik takozvane "Vlade narodnog spasa" u vreme nemačke okupacije Srbije od 1941. do 1944. godine. Juna 1945. proglašen je za ratnog zločinca zbog izdaje naroda, službe okupatoru, mučenja i terorisanja stanovništva. Kao čelnik kolaboracionističke vlade, Nedić snosi odgovornost za saradnju sa nacističkom Nemačkom i učešće u holokaustu, ubistva i progon antifašista, hapšenje Jevreja, pljačku njihove imovine i učešće u egzekucijama u logorima Topovske šupe i Banjica u Beogradu. Nedićeva policija i žandarmerija je, uz nemačke okupacione vlasti, bila ključna u istrebljenju jevrejskog i romskog stanovništva, kao i antifašista. Beograd je bio jedan od prvih gradova u okupiranoj Evropi koji je proglašen za "judenfrei" ("očišćen od Jevreja"). Javno dostupne arhive čuvaju uredbe, naredbe i dekrete Nedićeve vlade o zabrani prava na rad i pohađanje fakulteta Jevrejima i Romima, i konfiskaciji njihove imovine. Kolaboracionistička vlada Milana Nedića raspuštena je 4. oktobra 1944, a on je dva dana kasnije, sa većinom ministara, napustio zemlju. Britanci su ga izručili jugoslovenskim snagama 1. januara 1946. godine. Početkom februara iste godine izvršio je samoubistvo u istražnom zatvoru u centru Beograda, pre nego što je suđenje počelo. Pred sudom u Beogradu je od 2015. do 2019. vođen postupak pravne rehabilitacije Milana Nedića, koju su pokrenuli njegovi potomci. Apelacioni sud u Beogradu je u aprilu 2019. pravosnažno odbio da rehabilituje Nedića. Sud je podsetio da je Nedić tokom svog mandata donosio brojne uredbe, naredbe i proglase čiji je cilj bio podrška okupatorskom režimu, da je držao govore u kojima je veličao Nemačku i njenog nacističkog vođu Adolfa Hitlera, kao i da je pozivao stanovništvo na poslušnost okupatoru i odustajanje od svake borbe protiv njega.

Put Trnovo–Miljevina–Foča u Bosni i Hercegovini od 4. februara je zatvoren za saobraćaj zbog ugrožene sigurnosti, a ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Zoran Stevanović izjavio je da su radovi na Hidroelektrani "Bistrica" prouzrokovali klizište i teško oštećenje mosta na istoimenoj rijeci. Stevanović je naveo da se most na rijeci Bistrici nalazi u katastrofalnom stanju, te da je nesiguran za upotrebu, zbog čega je donesena odluka o potpunoj obustavi saobraćaja na ovoj dionici. "Izvođač radova je neodgovorno postupio i došli smo u situaciju da upotreba mosta nije bezbjedna, odnosno da je ozbiljno ugrožena sigurnost putnika", rekao je Stevanović. Prema njegovim riječima, nakon provedene ekspertize i kontinuiranog praćenja stanja utvrđeno je da dolazi do svakodnevnog pomjeranja mosta, što dodatno povećava rizik od nesreća. Zbog toga su Javno preduzeće Putevi Republike Srpske, u saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom saobraćaja i veza, donijeli odluku o zatvaranju ovog putnog pravca. Stevanović je pojasnio da će putnička vozila i manji autobusi koristiti alternativni pravac preko Kalinovika, dok će ostala vozila biti preusmjerena na druge saobraćajnice. Dodao je da će zabrana saobraćaja ostati na snazi sve dok se ne ispune svi sigurnosni uslovi za ponovno odvijanje saobraćaja na ovom putu.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu odbio je zahtev za prevremeno puštanje iz zatvora haškog osuđenika Milana Martića. Nekadašnji predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, koji služi zatvorsku kaznu u Estoniji, stiče pravo na uslovni otpust pošto je odslužio dve trećine kazne od 35 godina zatvora. Sudija i predsednica Mehanizma Graciela Gatti Santana odbila je zahtev za razmatranje prevremenog puštanja na slobodu zbog "težine zločina i izostanka dovoljnih znakova rehabilitacije". U odluci suda je navedeno da Martić tokom izdržavanja kazne nije pokazao kritičko preispitivanje svojih dela i nije izrazio žaljenje prema žrtvama, već se predstavlja kao politički zatvorenik. Sudija je navela da je uzeto u obzir i zdravstveno stanje Martića, ali da je on pod redovnim zdravstvenim nadzorom. Milana Martića je Haški sud osudio na 35 godina za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, uključujući progone, ubistvo, deportaciju, napade na civile i bezobzirno uništavanje civilnih područja. Presuda uključuje i odgovornost za raketne napade na Zagreb u maju 1995.

Sve članice Evropske unije moraće da od 10. aprila uvedu Sistem ulaska/izlaska (EES) na svim svojim graničnim prelazima i da registruju sve državljane trećih zemalja koji prelaze granicu, saopštila je Evropska komisija. EES je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i lične podatke i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. Sistem EES je delimično uveden u oktobru 2025. godine, a biće u potpunosti operativan u aprilu ove godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da će državama članicama biti dozvoljeno postepeno uvođenje sistema do 9. aprila, kako bi on dan kasnije postao potpuno operativan. Evropska komisija, međutim, ostavlja državama članicama određeni stepen fleksibilnosti u faznoj implementaciji naročito tokom takozvane "špic sezone" leta. "S obzirom na zabrinutosti u vezi sa predstojećom letnjom sezonom, ugrađena je dodatna fleksibilnost i za letnji period. Države članice, ukoliko je potrebno, mogu produžiti period postepenog uvođenja do septembra", potvrdio je portparol Evropske komisije Markus Lamert. EES sistem će se primenjivati na građane koji poseduju biometrijske pasoše, bez obzira na to da li im je za ulazak u EU potrebna viza ili ne. Građani koji nemaju biometrijski pasoš i dalje će prolaziti kroz manuelno pečatiranje putnih dokumenata. Putnici koji prekorače dozvoljeni boravak u EU (90 dana u periodu od 180 dana) smatraju se osobama koje nezakonito borave u šengenskom prostoru i biće podvrgnuti postupku povratka. Prema uredbi Evropske komisije, odluke o povratku u pojedinim slučajevima biće praćene zabranom ulaska (kada nije odobren rok za dobrovoljni odlazak ili kada obaveza povratka nije ispunjena), dok se u drugim slučajevima takođe može izreći zabrana ulaska. I zabrane ulaska i odluke o povratku biće evidentirane u sistemu EES. Trajanje zabrane ulaska određivaće se uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti pojedinačnog slučaja i, po pravilu, neće biti duže od pet godina. Ukoliko osoba na koju se zabrana odnosi pokuša ponovo da pređe šengensku granicu, ulazak će joj biti odbijen na granici, a podaci o odbijanju biće registrovani u sistemu. U određenim slučajevima predviđena je i mogućnost poništavanja pasoša prilikom pokušaja ulaska.

Predstavnici Evropske komisije dogovorili su se sa partnerima sa Zapadnog Balkana da se razgovori o problemima sa vozačima kamiona na granicama sa Šengenskom zonom nastave na tehničkom nivou. Formiranje radne grupe za razgovore na tehničkom nivou rezultat je sastanka nadležnih ministara iz regiona sa predstavnicima Evropske komisije, koji je održan 3. februara u onlajn formatu. "Cilj sastanka bio je da se obezbedi jasno razumevanje funkcionisanja sistema ulaska i izlaska, kao i da se razgovara o merama za ublažavanje potencijalnih negativnih uticaja", izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamert. On je dodao da je Evropska komisija svesna zabrinutosti koju su izrazili transportni operateri sa Zapadnog Balkana, da pažljivo prati situaciju i da je u redovnom kontaktu sa partnerima iz regiona. Sastanak sa ministrima Zapadnog Balkana održan je nakon što su prevoznici iz četiri zemlje regiona od 26. januara započeli blokadu graničnih prelaza, protestujući zbog uvođenja sistema ulaska i izlaska u Šengenskoj zoni. Evropski sistem ulaska i izlaska (EES) je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u Šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke – otiske prstiju i snimke lica – kao i ime putnika i datume putovanja, sa ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotrebe identiteta. EES je delimično uveden u oktobru 2025. godine, dok se očekuje da u potpunosti postane operativan u aprilu 2026. godine. Evropska komisija je obećala da će raditi na pronalaženju rešenja. Međutim, u novoj viznoj strategiji, koju je usvojila 29. januara, nema konkretnih mera, osim potvrde da će ovo pitanje biti predmet razmatranja u budućnosti. U dokumentu se navodi da će Evropska komisija blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla "pragmatična rešenja" za prilagođavanje produženih kratkoročnih boravaka za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, uz obezbeđivanje bezbednosnih i ekonomskih koristi za Evropsku uniju, kao i pravne sigurnosti za putnike.

Mirovni razgovori između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje SAD, počeli su u sredu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nekoliko sati pošto su ruske snage ponovo izvele napade širom Ukrajine. Direktni pregovori u kojima učestvuju Moskva i Kijev, zajedno sa predstavnicima SAD, nastavljeni su u Abu Dabiju 23. i 24. januara. Ukrajinski i ruski pregovarači retko su se sastajali otkako je Kremlj pokrenuo invaziju u februaru 2022. Glavni ukrajinski pregovarač Rustem Umerov potvrdio je na X da su pregovori počeli, navodeći da su pregovarači iz Ukrajine, Rusije i SAD započeli trilateralni sastanak. "Sledi rad u odvojenim grupama po specifičnim temama, posle čega je planirana naknadna zajednička sinhronizacija pozicija", dodao je on. Prema ranijim izveštajima medija koji se pozivaju na neimenovanog zvaničnika Bele kuće, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Stiv Vitkof (Steve Witkoff), predstavljaće SAD na pregovorima sa Ukrajinom i Rusijom. Nade za ikakav proboj ka okončanju rata, dok se približava njegova četvrta godišnjica ovog meseca, slabe su. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima rano u sredu da stav Rusije u pregovorima nije promenjen i da je "apsolutno jasan i da su ga dobro razumeli i Kijev i američki pregovarači“. Nekoliko sati pre razgovora Rusija je izvela masovan napad raketama i dronovima na ukrajinsku prestonicu i druge regione širom zemlje, naglašavajući, kako navode ukrajinski zvaničnici, poznatu taktiku Kremlja da koristi diplomatiju za kupovinu vremena, dok intenzivira udare u najkrvavijem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata. Nastavak napadaRuske snage su tokom noći lansirale više od 100 dronova na Ukrajinu, saopštile su u sredu ukrajinske vazduhoplovne snage. U Dnjepropetrovskoj oblasti, dve osobe su poginule, a dve ranjene usled napada dronom, navele prema regionalne vlasti. U južnom regionu Odese, najmanje pet ljudi je povređeno u ruskom noćnom napadu, saopštile su regionalne vlasti, dodajući da su oštećene kuće, vrtići i škola.

Ministar kulture u Vladi Srbije Nikoli Selaković, optužen za zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenata, negirao je krivicu na početku suđenja pred Specijalnim sudom u Beogradu. Nakon što je tužilac u uvodnom izlaganju predstavio ključne tačke optužnice., Selaković je izjavio da je "jezički i gramatički razumeo optužni predlog", ali da mu "sadržinski nije jasno šta je zgrešio". "Nije mi jasno kojim sam radnjama učinio krivično delo", rekao je Selaković. Selaković je rekao i da ne želi da se pozove na imunitet, što mu kao ministru omogućava Ustav Srbije, javila je reporterka Radija Slobodna Evropa. Predsedavajući sudija je nakon toga rekao da će sud svakako uputiti i dopis Vladi Srbije, koja takođe može da zatraži imunitet za svog ministra. Selaković se sa još troje predstavnika državnih institucija tereti da je falsifikovanjem dokumenata omogućio da kompleks Generalštaba, porušenog u NATO bombardovanju 1999, izgubi status zaštićenog kulturnog dobra. I drugi obuhvaćeni optužnicom izjavili su da nisu krivi. Po završetku ročišta, Selakovićev advokat Vladimir Đukanović ocenio je da je optužni predlog "politički motivisan". "Ako je zloupotreba službenog položaja, jasno je da mora bude kod nekoga ili nečija korist ili da je negde načinjena neka šteta, niti ima u optužnom predlogu bilo kakve štete, a još manje ima da je neko pridobio neku korist" "Jedina šteta je napravljena Republici Srbiji zato što je unosan posao koji je mogao da bude za ovu državu i nešto što je moglo da popravi naše odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama je tako uništeno", dodao je. Đukanović, koji je i Selakovićev partijski kolega iz Srpske napredne stranke, kazao je i da je "ubeđen" da će u "ovom besmislenom postupku izaći kao pobednici". Naredno ročište zakazano je za 15. april. Ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra bio je prvi korak vlasti, kako bi se na tom mestu u centru Beograda omogućila gradnja luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa. Trebalo je da ga gradi privatna kompanija "Affinity Partners" u vlasništvu Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Međutim, 15. decembra, u danu kada je podignut optužni predlog protiv ministra kulture, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta. Nisu direktno naveli razloge zbog kojih odustaju od gradnje, već su saopštili da je odluka doneta "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Selakovića pred sudom dočekali antivladini demonstrantiRušenju kompleksa Generalštaba i gradnji na tom mestu protive se studenti u blokadi, koji duže od godinu dana predvode antivladine proteste u Srbiji, opozicija i stručna javnost koja se zalaže da ti objekti zadrže status kulturnog dobra i da budu obnovljeni. Sleakovića su pred zgradom suda, zvižducima i skandiranjem "Mafiju na robiju" i "Ministre, lopove", dočekali građani koji su se, koji su se na poziv studenata, okupili uoči suđenja. Oni su na kratko blokirali ulicu ispred suda i razvili transparent "Svi smo mi svedoci". Sudu su predali pismo koje, kako su naveli, govori o značaju Generalštaba, nakon čega je okupljanje završeno. Studenti su najavili da će svako ročište pratiti ispred suda. "Mi ne dolazimo da presuđujemo, niti da vršimo pritisak na sud, već da svedočimo i da pokažemo da ovaj proces ima publiku", rekao je", rekao je tokom protesta ispred suda student Dimitrije Radojević. Sa druge strane, vlast, predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pružala je podršku planiranom projektu - uz tvrdnju da zgrade ne mogu da se obnove i da ih treba srušiti. Predsednica Skupštine Srbije, iz redova SNS-a, Ana Brnabić izjavila je uoči suđenja u slučaju "Generalštab" da je ono "besmisleno i besramno", te da je to "rušenje države". "Sačuvali ste ruševinu koju je porušio NATO, a NATO ne okrivljujete", rekla je Brnabić na televiziji Pink 4. februara. Selaković je i na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), koje je prethodilo suđenju, negirao krivicu. Tvrdi da "nije tačno" da je bilo kome naložio da se falsifikuju dokumenta koja su poslužila Vladi Srbije da sa objekata Generalštaba skine zaštitu u novembru 2024. Tužilaštvo traži tri godine zatvora za SelakovićaTužilaštvo u optužnom predlogu traži da se Selakoviću izrekne kazna zatvora u trajanju od tri godine. Ukazuju i na "svesno kršenje" zakonskih procedura, u kojem su učestvovali predstavnici više institucija - među kojima su Ministarstvo kulture, republički i gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. A pored odbacivanja krivice u ovom slučaju, ministar Selaković od početka postupka u javnost iznosi optužbe i uvrede na račun Tužilaštva za organizovani kriminal. Bez navođenja dokaza, optužio je tužioce da rade "po nalogu neimenovanih centara moći", čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Takve navode je u više navrata ponavljao i sam Vučić. Tužilaštvo je, sa druge strane, ukazivalo da su optužbe i uvrede, koje na račun tužilaca iznose najviši predstavnici vlasti, vid pritiska na njihov rad. Upozoravali su da se time ugrožava rad tužilaca i njihova bezbednost. Kakva je uloga Selakovića?U optužnom predlogu TOK-a, navodi se da je Selaković "prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja" i "naneo štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije". Dodaje se da je "svojim potpisom overavao službene isprave sa neistinitom sadržinom". Pored Selakovića, optužnim predlogom su obuhvaćeni i Slavica Jelača, zaposlena u Ministarstvu kulture na funkciji vršioca dužnosti (v.d.) sekretara, Goran Vasić, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Tužilaštvo u optužnom predlogu navodi da je Selaković 10. jula 2024. pozvao Vasića i Ivanovića, i da im je u prisustvu Slavice Jelače naložio da Ministarstvu kulture podnesu akt - odnosno Predlog odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba. Dodaje se da je Goran Vasić po nalogu Selakovića "sačinio akt sa neistinitom sadržinom", i to sam "bez znanja i učešća konzervatora i drugih stručnih lica Zavoda koji su jedino ovlašćeni da izrade i pravno uobliče" predlog o prestanku svojstva kulturnog dobra za kompleks Generalštab. Prema ranijim navodima Tužilaštva, Goran Vasić je priznao falsifikovanje dokumenata. Vlast nastavlja put ka rušenju GeneralštabaIstraga TOK-a pokrenuta je u maju 2025. Tada je Kušnerova firma saopštila da je sudbina izgradnje luksuznog kompleksa sa Trampovim brendom "neizvesna" i odbacila bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Iako je istraga privremeno stopirala planove za gradnju kompleksa, vlast je tokom jeseni 2025. nastavila sa potezima koji krče put projektu. Skupština je početkom novembra po hitnom postupku usvojila poseban zakon, takozvani leks specijalis, kojim je skinuta zaštita sa kompleksa Generalštaba. Nalaže se njegovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara, u koji je Generalštab upisan 2005. godine. U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade, predviđene za rušenje, značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje. To, kako se navodi, stvara "nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu". Sa druge strane, protesti, sa hiljadama ljudi na ulicama, organizovani su u više navrata ispred Generalštaba - uz poruku da gradnja na tom mestu neće biti dozvoljena.

Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo najavila je da će obavijestiti "relevantne međunarodne misije" o presudi Osnovnog suda u Prištini, kojim je Srđan Lazović osuđen na 12 godina i šest mjeseci zatvora zbog ratnih zločina, tvrdeći da je riječ o političkoj i nepravičnoj odluci zasnovanoj na lažnim i nepouzdanim svjedočenjima. U saopštenju Kancelarije navodi se da je Lazović osuđen "na osnovu lažnih, nepouzdanih i izmišljenih svedočenja navodnih očevidaca, koji su tokom ročišta menjali iskaze, pobijali sopstvene tvrdnje i zapravo se uplitali u sopstvene laži". Također se tvrdi da Lazović u vrijeme izvršenja djela koja mu se stavljaju na teret nije bio pripadnik policijskih snaga, već da je bio angažovan na poslovima sječe šume. "Lazovićevi advokati će svakako uložiti žalbu na ovu drakonsku i sramnu političku presudu, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju će o njoj obavestiti relevantne međunarodne misije kako bi se Lazoviću omogućilo pravedno i pravično suđenje tokom kojeg bi dokazao svoju nevinost", navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo. Presudu Srđanu Lazoviću izrekao je Osnovni sud u Prištini, proglasivši ga krivim za ratne zločine počinjene nad albanskim civilima u selu Panorc kod Mališeva tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Kako prenosi Zakletva za pravdu, Lazović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina i šest mjeseci. Optužnicu protiv Lazovića Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 2024. godine. Prema navodima iz optužnice, u koju je imala uvid ova medijska kuća specijalizirana za izvještavanje iz oblasti pravosuđa, Lazović se tereti da je u periodu 1998–1999. godine, u saučesništvu s drugim, još neidentifikovanim osobama, počinio nezakonita hapšenja te fizičko i psihičko zlostavljanje albanskog civilnog stanovništva koje nije učestvovalo u ratu. Tužilaštvo navodi da je od 3. septembra do 5. oktobra 1998. godine, u selu Panorc kod Mališeva, Lazović, kao uniformisana osoba, zajedno s drugim pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga, učestvovao u hapšenju, pritvaranju, mučenju i fizičkom i psihičkom zlostavljanju oko 500 albanskih civila, s ciljem zastrašivanja, masovnog protjerivanja i etničkog čišćenja. Prema optužnici, stanovnici sela iz opština Mališevo i Klina bili su prisiljeni da napuste svoje domove i krenu prema planinama sela Panorc, gdje su naišli na kontrolni punkt srpskih policijskih snaga. Navodi se da su muškarci razdvajani od žena i djece, kojima je naređeno da se udalje, dok je oko 500 albanskih muškaraca uhapšeno i odvedeno prema seoskoj školi, gdje su tokom puta zlostavljani i premlaćivani. U školi su muškarci bili zatočeni oko 30 sati, a potom su pojedinačno odvođeni u učionicu na ispitivanje, gdje su, prema optužnici, premlaćivani i mučeni. Trinaest pritvorenih osoba kasnije je prebačeno u zatvor Dubrava, dok su ostali pušteni na slobodu. Lazović i drugi pripadnici srpskih snaga terete se i za protjerivanje albanskog stanovništva, kao i za pljačku njihovih kuća nakon prisilnog napuštanja sela. U posljednje vrijeme Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je više optužnica za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Od završetka sukoba, desetine osoba osuđene su za ove zločine pred domaćim i međunarodnim pravosudnim institucijama. U periodu od 2000. do 2008. godine istrage ratnih zločina vodila je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), dok je te nadležnosti od 2008. godine preuzela Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), koja je 2018. godine predmete predala kosovskim pravosudnim institucijama. Tokom rata na Kosovu, u periodu od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 13.000 civila, dok se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, a većina njih su Albanci.