Protestnom šetnjom i obilaskom ključnih državnih institucija, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu obeležili su godišnjicu početka studentskih blokada. Pre njih, tokom dana, godišnjicu početka blokada obeležili su i studenti beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i novosadskog Fakulteta tehničkih nauka. U protestnoj šetnji centralnim beogradskim ulicama, pod sloganom "pravnici hoće pravdu", studenti Pravnog fakulteta su, pored ostalog, obišli sedišta Vrhovnog javnog tužilaštva, Vlade i Predsedništva Srbije. Ponovili su ključni zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Ispred Vrhovnog tužilaštva, kako je rečeno u studentskom govoru, podržali su sudije i tužioce koji "svoj posao rade savesno i u skladu sa zakonom", uz ocenu da je pravosuđe "na nikad većem udaru" dok ih predstavnici vlasti vređaju i targetiraju. Ispred Vlade Srbije imali su poruku za premijera Đura Macuta - zatražili su da predsedniku pošalje predlog za raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanrednih izbora, uz ocenu da vlast "više nema legitimitet". Zahtev za raspisivanjem izbora ponovili su i u govoru ispred Predsedništva Srbije. To je bio, kako su naveli, prvi zvanični studentski govor ispred Predsedništva od početka protesta. "Institucije moraju da se vrate u ustavne okvire, a sa njima i predsednik republike", istaknuto je u govoru. Predsednika Aleksandra Vučića su optužili za kršenje Ustava. Podsetili su na uvrede koje je Vučić od početka studentskih protesta upućivao demonstrantima, te na pretnje koje su dolazile od predstavnika vlasti i hapšenja učesnika protesta na ulicama. Studentske blokade desetina fakulteta, koje su otpočele krajem novembra 2024. godine, prerasle su u talas masovnih antivladinih protesta u Srbiji, kojima su se pridružile stotine hiljada građana. Povod za studentske blokade i proteste bila je pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu - od vlasti se traži utvrđivanje odgovornosti za nesreću, uz ocenu da su do nje doveli nemar i korupcija. Na ulicama se traži i da se prekinu sudski postupci protiv demonstranata koji su hapšeni u proteklih godinu dana, kao i da se procesuiraju napadači na učesnike protesta u incidentima koji su se događali širom Srbije. Nijedan zahtev, kako navode studenti, nije ispunjen. Vlast, sa druge strane, tvrdi suprotno i istovremeno odbija da raspiše parlamentarne izbore, što je poslednji zahtev studenata, upućen u maju 2025. Sa početkom nove školske godine, nastava na fakultetima je tokom jeseni normalizovana, osim na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru čiji studenti zahtevaju prinudnu upravu.

Jedan pripadnik Oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva poginuo je u "tragičnom nesretnom slučaju" u Ukrajini dok je nadgledao testiranje oružja daleko od linije fronta, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane u utorak. "S dubokim žaljenjem moramo obavijestiti da je jedan pripadnik Oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva jutros preminuo u Ukrajini", navelo je Ministarstvo odbrane. Ovo je prvi put da je pripadnik britanske vojske poginuo u Ukrajini od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, dodaje se u saopštenju. "On je stradao u tragičnom nesretnom slučaju dok je posmatrao ukrajinske snage kako testiraju novo odbrambeno oružje, daleko od linija fronta", stoji dalje. "Moje iskreno saučešće porodici našeg pripadnika Oružanih snaga, koji je nažalost izgubio život danas", rekao je britanski premijer Keir Starmer u izjavi. "Njegova služba i žrtva nikada neće biti zaboravljeni", dodao je. Ujedinjeno Kraljevstvo je ranije saopštilo da se u Ukrajini nalazi "mali broj" britanskih vojnika radi podrške ukrajinskim snagama. Jedan bivši britanski vojnik koji je dobrovoljno služio u ukrajinskoj vojsci poginuo je daleko od linije fronta 2023. godine. Britanska istraga mrtvozornika prošle godine zaključila je da ga je ubio "saigrač", također dobrovoljac u ukrajinskim snagama.

Ukrajina će uvesti nova ograničenja za korištenje električne energije i dozvoliti dodatni uvoz energije, dok nastoji popraviti infrastrukturu oštećenu ruskim napadima, izjavila je kasno u utorak premijerka Yulia Svyrydenko. Ruske snage su značajno povećale broj i intenzitet napada na infrastrukturu gasa i energije u Ukrajini tokom posljednjih mjeseci, gađajući i termoelektrane i sisteme za prijenos električne energije. U posljednjim sedmicama građani u mnogim regijama Ukrajine suočavaju se s čestim i iznenadnim prekidima u snabdijevanju strujom. U utorak je oko polovine stanovnika glavnog grada Kijeva istovremeno ostalo u mraku. "Dodatna rasvjeta za zgrade, ulice, parkove, dekorativna svjetla i vanjske reklame u gradskim centrima nije prioritet tokom ovog teškog perioda za energetski sektor", rekla je Svyrydenko na X-u, najavljujući nove mjere za poboljšanje situacije za civilne potrošače. Lista objekata koji imaju pravo na neprekidno snabdijevanje električnom energijom treba dodatno da se skrati. Izuzetak čine bolnice, škole, ključne zgrade i preduzeća odbrambene industrije. Državna preduzeća će moći da započnu uvoz energije, dodala je Svyrydenko. "Ovo će smanjiti pritisak na elektroenergetsku mrežu Ukrajine i stabilizovati opterećenje tokom sati najveće potrošnje", dodala je ona. Polovina Kijeva u mrakuU utorak je nacionalni operator elektroenergetske mreže uveo vanredne prekide u snabdijevanju električnom energijom u većini regija Ukrajine, poništavajući rasporede objavljene dan ranije i uvodeći gradove u mrak. "Situacija u Kijevu ostaje jedna od najtežih, sada je do 50 posto potrošača u glavnom gradu bez struje", saopštilo je Ministarstvo energetike Ukrajine na Telegramu. Ukrajina ima tri nuklearne elektrane koje proizvode više od 50 posto ukupne električne energije u zemlji, ali su te elektrane primorane da smanje proizvodnju zbog oštećenja dalekovoda. Prekidi u snabdijevanju električnom energijom utiču i na grijanje i na dovod vode. Stanovnici Kijeva i kijevske oblasti tokom protekle sedmice imali su struju samo 10 sati dnevno.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine (BiH) je na vanrednoj elektronskoj sjednici 9. decembra, privremeno van snage, do konačne odluke, stavio zakon u Republici Srpskoj kojim se zabranjuje finansiranje političkih stranaka u tom bh. entitetu. Rado se o Zakonu o finansiranju političkih organizacija kojeg je Skupština RS usvojila u maju. Sporni zakon je usvojen kao odgovor na odluku visokog predstavnika u BiH Crhristiana Schmidta koji je zabranio javno finansiranje Saveza nezavisnih socijaldemokarata Milorada Dodika i Ujedinjene Srpske, na čijem je čelu Nenad Stevandić. Schmidt je to učinio zbog antiustavnog djelovanja ove dvije stranke, nakon niza secesionističkih odluka RS kojima se podrivaju institucije BiH. Njime je obustavljeno finansiranje svih političkih partija u RS iz entitetskog i lokalnih budžeta. To je izazvalo oštre reakcije opozicionih stranaka i nevladinih organizacija, tvrdeći da je novim zakonskim rješenjima u RS ugroženo djelovanje i postojanje opozicionih stranaka, koje ostaju bez prihoda. Ocjenu ustavnosti Ustavnom sudu BiH je podnio Darko Babalj, prvi zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. U obrazloženju odluke Ustavni sud je naveo da postoji bitno razlika zakonskih rješenja na državnom i entitetskom nivou u vezi s javnim finansiranjem političkih stranaka. To, kako je navedeno u saopštenju nakon sjednice Ustavnog suda, "stvara argumentiranu sumnju da bi primjena osporenog zakona mogla ugroziti ustavno načelo vladavine prava i dovesti do nejednakog tretmana političkih subjekata iz RS". "Sud je posebno istakao da se postupak odlučivanja odvija na kraju budžetske godine, što bi u slučaju kasnijeg usvajanja zahtjeva onemogućilo raspodjelu planiranih sredstava za 2025. godinu i potencijalno ugrozilo planiranje budžeta za 2026. godinu – godinu održavanja opštih izbora", navodi se u saopštenju. Ustavni sud je ocijenio da bi provođenje zakona prije donošenja konačne odluke moglo izazvati "ozbiljne i neotklonjive" posljedice za političke stranke i nezavisne kandidate. Sud je naglasio da odluka o privremenoj mjeri ne prejudicira odluku o meritumu zahtjeva. Inače, zakon kojeg je usvojila Skupština RS je i u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka BiH koji propisuje, između ostalog, da fizička lica mogu donirati do 10.000 maraka (5.000 evra) godišnje, dok je pravnim licima dozvoljeno do 50.000 maraka (25.000 evra). Donacije od firmi koje posluju sa javnim sektorom su zabranjene. Nova pravila u RS, ne samo da ukidaju budžetska sredstva za sve političke partije u RS, već, suprotno državnom zakonu, omogućavaju enormno povećane donacije iz privatnog sektora. Zakon omogućava firmama da doniraju do 100.000 maraka (50.000 evra) godišnje, te ne propisuje zabrane za firme koje posluju s javnim sektorom.

Istaknuta iranska advokatica za ljudska prava Nasrin Sotoudeh pozvala je na formiranje komisije UN-a za utvrđivanje činjenica kako bi se istražila smrt Khosrowa Alikordija, advokata poznatog po zastupanju političkih zatvorenika i aktivista. Alikordi, bivši politički zatvorenik i otvoreni kritičar Islamske Republike, pronađen je mrtav u svom uredu 5. decembra u sjeveroistočnom gradu Mašhadu. Imao je 46 godina. Njegova smrt je zvanično proglašena "srčanim udarom", a lokalni zvaničnici su isključili "neprirodne uzroke" smrti. Međutim, mnogi advokati i aktivisti opisali su njegovu smrt kao "sumnjivu", a neki su je nazvali otvoreno i "ubistvom". Grupe za ljudska prava, uključujući organizaciju Iran Human Rights sa sjedištem u Norveškoj i International Organization to Preserve Human Rights, pozvale su na nezavisnu istragu Alikordijeve smrti. Govoreći za Radio Farda program Radija Slobodna Evropa (RSE), Sotoudeh je rekla da je Alikordi bio "časni advokat koji je bio pod ekstremnim pravnim i sigurnosnim pritiskom gotovo dvije decenije". Sotoudeh je dodala da su vlasti "uradile sve što se može uraditi kritičaru" – od zatvaranja do zabrane bavljenja advokaturom. Dodala je da je Alikordi bio svjestan prijetnji protiv njega, zbog čega je u svom uredu instalirao 16 kamera. Te kamere su, kako je rekla, sada zaplijenjene. "Postoje ozbiljni razlozi za sumnju u izvještaj patologa", naglasila je Sotoudeh. "Misija UN-a za utvrđivanje činjenica ima pravni autoritet da izvrši pritisak na Iran da pruži odgovore". Alikordijeva sahrana u Sabzevaru održana je pod strogim sigurnosnim mjerama, uz prisustvo porodica drugih aktivista koji traže pravdu. Njegova smrt izazvala je i niz poruka podrške od kolega advokata. Advokat Reza Shafakhah napisao je na društvenim mrežama da je Alikordi branio svoje klijente "do samog kraja". "Nepravda prestaje tek kada potlačeni odbiju da je više trpe. Alikordi je odavno prestao da trpi nepravdu; odbacio je oprez i išao do kraja, čak i po cijenu svog života", dodao je. Kolega advokat Babak Paknia podijelio je snimak ekrana razgovora s Alikordijem, napominjući da čak i nakon izlaska iz zatvora "nikada nije prestao da se bori za prava ljudi". Dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohammadi i Shirin Ebadi također su odale počast Alikordiju. Mohammadi je rekla da je Alikordi "sanjao o miru i ljudskim pravima", dodajući da je njegova posljednja poruka, koju je često ponavljao, bila da se politički zatvorenici – posebno oni u udaljenim gradovima – ne smiju zaboraviti. Ebadi je pohvalila Alikordija jer je stajao uz porodice političkih zatvorenika i civilnih aktivista, nazvavši ga "glasom zaboravljenih i ušutkanih zatvorenika čija imena nikada nisu spomenuta u medijima".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da su moguće tri opcije za rešenje situcije za Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. "Mogućnost broj jedan je da Amerikanci daju licencu NIS-u ili povuku sankcije protiv ruskih firmi, što nije verovatno. Verovatnije je da će Rusi prodati svoje deonice nekoj drugoj kompaniji. Ja se nadam da će oni to uraditi. I broj tri, a ja se nadam da se to neće desiti, da ćemo morati da delujemo kao država", rekao je Vučić. Kako je rekao, rok je za 37 dana, odnosno 15. januara. Vučić je na panel diskusiji, u okviru Foruma GLOBSEC BELTALKS, izjavio da svi moraju da shvate da nema produženja krajnjeg roka, kao i da se ne sme ugroziti snabdevanje gorivom za građane i privredu Srbije. Istakao je da se država suočava i sa rizikom od sekundarnih sankcija protiv Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka, kao i da je investicioni rejting Srbije ugrožen zbog situacije sa NIS-om. Sankcije NIS-u, koji je u ruskom većinskom vlasništvu, stupile su na snagu 9. oktobra. Srbija ima 29,87 posto udela, dok je ostatak u rukama manjinskih akcionara. Kako je rekao Vučić, Srbija neće nacionalizovati NIS, u slučaju da intervencija države bude poslednja opcija za dalje poslovanje te kompanije - već će platiti ruski udeo. "Meni su prijatelji iz sveta govorili da sam Srbiju doveo u tešku poziciju zato što nismo uveli sankcije Rusiji. Oni razumeju da imamo različite probleme, ali da na kraju moramo da se uskladimo u potpunosti sa zahtevima. Ja sam siguran da Rusi razumeju sve veoma dobro, i da ako ne budu povučene sankcije da će morati da prodaju kompaniju", rekao je Vučić. Dodao je da ne može da zamisli situaciju da u Srbiji budu prazne benzinske pumpe. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta. Vučić je rekao da još čeka vesti iz Moskve po pitanju gasnog aranžmana i da je Srbija spremna da diverzifikuje izvore energenata. "Ne mogu da predvidim kako će se završiti pitanje energetske situacije u Srbiji, jer niko više ne želi da sasluša drugu stranu", kazao je on. Srbija decenijama zavisi od ruskog gasa, čijim uvozom zadovoljava 80 odsto potreba. Ugovor sa Moskvom o uvozu tog energenta istekao je u maju. Novi nije potpisan.

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je u utorak optužnicu protiv tri osobe zbog eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac u novembru prošle godine, navodeći da je među njima pukovnik Vojnoobaveštajne agencije Srbije. Prema saopštenju tužilaštva, J.V., D.V. i I.D. optuženi su za krivična dela "ugrožavanje ustavnog poretka uništavanjem ili oštećenjem javnih instalacija i opreme", "izvršenje terorističkog čina", "nedozvoljeno posedovanje oružja" i "špijunaža". U optužnici se navodi da su J.V. i D.V., zajedno s još uvek nepoznatim osobama, "posle prethodnog dogovora, postavili eksploziv (oko 20 kilograma trinitrotoluena – TNT) unutar kanala". "J.V. i D.V. se terete da su eksplozivnu napravu aktivirali putem torbe koju su konopcem vezali za betonski stub, usled čega je teško oštećena betonska struktura kanala Ibar–Lepenac, došlo do prekida u snabdevanju pijaćom vodom, ugrožena proizvodnja električne energije, a preduzeću Ibar–Lepenac je pričinjena šteta u iznosu od 376.774,70 evra", navodi se u saopštenju. Specijalno tužilaštvo je saopštilo da se J.V. takođe tereti za špijunažu, jer je, kako navodi, 2do trenutka hapšenja, u svojstvu regrutovanog pripadnika Vojnoobaveštajne agencije Srbije, u činu pukovnika, delovao i pomagao ovu službu, prikupljajući poverljive informacije i dokumenta sa ciljem da ih koristi tokom svoje protivpravne aktivnosti na teritoriji Kosova". Istraga u ovom slučaju, prema navodima tužilaštva, sprovedena je u saradnji s evropskim partnerima. U vezi s eksplozijom, vlasti na Kosovu su uhapsile desetine osumnjičenih osoba i zaplenile oružje i eksploziv. Međutim, dosad je bilo poznato da su u pritvoru zbog ovog slučaja završila braća Dragiša i Jovan Vićentijević, dvojica od trojice optuženih. Posle eksplozije u Varagama kod Zubinog Potoka, kosovske vlasti su slučaj okrivile Srbiju, ali je Beograd odbacio optužbe. Kosovo smatra eksploziju na kanalu Ibar–Lepenac terorističkim aktom. Posle eksplozije, Sjedinjene Američke Države su saopštile da nema dokaza koji bi Beograd direktno povezali s eksplozijom, ali i da je rano za donošenje zaključaka. SAD su tada takođe navele da su se u istragu uključili i agenti Federalnog istražnog biroa (FBI). Preduzeće Ibar–Lepenac, u vlasništvu Vlade Kosova, snabdeva vodom nekoliko gradova na Kosovu i Kosovsku energetsku korporaciju radi hlađenja njenih termoelektrana.

Crnogorska policija saopštila je da je zbog incidenta na protestima ispred Vile Gorica iz jula ove godine podnijela prekršajne prijave protiv 35 građana, među kojima i poslanika opozicije Oskara Hutera i članice Savjeta za građansku kontrolu rada policije Aide Petrović. Organizator tog protesta, neformalna grupa građana STEGA i opozicione partije kritikovale su prijave kao napad na slobodu govora i okupljanja. Slučaj se odnosi na sukob građana i policije na protestima povodom dodjele Trinaestojulske nagrade Bećiru Vukoviću, književniku koji negira crnogorsku naciju i podržava četnički pokret. Ta nagrada se dodjeljuje u čast Dana državnosti za djela koja predstavljaju trajno dobro Crne Gore. Više stotina građana tada je pokušalo da dođe ispred državne vile, ali su ih u tome spriječile policijske snage, koristeći hemijska sredstva i fizičku silu. Policija je nakon protesta saopštila da su njeni pripadnici napadnuti i da će procesuirati nasilnike. Nakon što je Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici utvrdilo da u ponašanju demonstranata nema elementa krivičnog djela, iz policije su 8. decembra saopštili da su podnijeli prekršajne prijave protiv 35 učesnika. Sumnjiče ih za narušavanja javnog reda i mira i aktivni napad na policijske službenike. Obavijestili su i Savjet za građansku kontrolu rada policije o pokretanju prekršajnog postupka protiv članice Savjeta, nakon čega je to tijelo sazvalo hitnu sjednicu za 10. decembar. STEGA: Napad na slobodu okupljanjaOglasili su se i iz STEGE ocjenom da policija nastavlja progon građana, što, kako su naveli, predstavlja neprihvatljiv udar na osnovna ljudska prava. "Ovakva demonstracija sile je zastrašivanje javnosti i brutalno gaženje prava građana na slobodu okupljanja i slobodu mišljenja". STEGA će u utorak zatražiti hitan prijem u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori i uputiti dopis domaćim i međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda. Udruženje je u ranije navelo da policija nije sprovela unutrašnju kontrolu o postupanju svojih pripadnika koji su bili u civilu, bez identifikacionih oznaka, niti postupak zbog prekomjerne upotrebe hemijskih sredstava i povređivanja većeg broja građana. I Fakultet za crnogorski jezik i književnost, čiji je dekan povrijeđen tokom protesta, tada je pisao ambasadorima zapadnih država, izražavajući duboku zabrinutost zbog prekomjerne upotrebe sile od strane policije tokom građanskog protesta. Opozicija: Progon političkih neistomišljenikaIz opozicionih Demokratske partije socijalista (DPS)i Evropskog saveza (ES) osudili su podnošenje prijava protiv građana koji su protestvovali. "Sramno je i nedopustivo da se, umjesto odgovornih za skandal sa Trinaestojulskom nagradom, procesuira 35 građana koji su samo tražili poštovanje zakona. Takav odnos prema građanima koji izražavaju protest zbog očigledne zloupotrebe institucija predstavlja direktan udar na slobodu govora, pravo na javno okupljanje i temeljne demokratske vrijednosti", navode iz ES. Iz DPS su ocijenili da se nastavlja progon političkih neistomišljenika aktuelne vlasti. Komentarisali su i činjenicu da je među procesuiranim i njihov poslanik Oskar Huter. "Huter je, zajedno sa građanima, koristeći pravo na slobodu mišljenja, koju vlastodršci besramno pokušavaju da uguše, s pravom izražavao nezadovoljstvo zbog skrnavljenja najvišeg državnog priznanja koje je dodijeljeno pokloniku fašizma, nacionalisti i šovinisti". Vuković je u svojim radovima glorifikovao četničkog vođu iz Drugog svjetskog rata Dražu Mihailovića, negirao crnogorsku naciju tvrdeći da je izmišljena od strane Kominterne (Komunistička Internacionala iz 1919. osnovana u Moskvi). Na optužbe da vrijeđa građane koji se nacionalno izjašnjavaju Crnogorcima, Vuković je rekao da je na djelu 'antisrpska histerija'. Vuković je član Udruženja književnika i Crne Gore i Srbije, potom predsjednik Društva srpskih književnika Crne Gore i Hercegovine, uređuje časopis 'Srpski jug'... On je 2016. dodijelio godišnju nagradu Društva srpskih književnika Crne Gore i Hercegovine vodećem ideologu Kremlja Aleksandru Duginu koji je podržavalac invazije Rusije na Ukrajinu 2022.

Nekoliko stotina studenata iz dva studentska doma u Sarajevu protestovali su pred zgradom Kantonalne vlade u utorak, 9. decembra. Oni traže, između ostalog, da se sanira kotlovnica i dugoročno riješi pitanje grijanja, izvrši sanacija krova, te rekonstrukcija kuhinje i restorana. Povod okupljanja je curenje plina u kotlovnici, u jednom od domova prije nekoliko dana. Ovaj problem je, u međuvremenu, saniran. Na uslove u jednom od sarajevskih domova Bjelave, studenti su upozoravali i tokom prethodnih godina. Studentsko naselje Bjelave izgrađeno je 1960. godine. Jedno je od dva studentska doma koja postoje na području Kantona Sarajevo. U domovima je smješteno oko 1.300 studenata. Studenti svake godine protestuju zbog neuslovnog boravka.

Broj ubijenih novinara u svetu tokom protekle godine ponovo je porastao zbog kriminalnih praksi vojnih grupa – regularnih i paravojnih – i organizovanog kriminala, saopštili su Reporteri bez granica. U godišnjem izveštaju "2025, smrtonosna godina za novinare: tu vode mržnja i nekažnjivost" ta međunarodna organizacija navodi da je od prošlogodišnjeg izveštaja 67 novinara ubijeno zbog svog posla, od čega su oružane snage ili paravojne grupe ubile 37, a kriminalne mreže 16 njih. "Evo kuda vodi mržnja prema novinarima! Dovela je do smrti 67 novinara ove godine – ne slučajno i nisu bili kolateralne žrtve. Ubijeni su, bili su mete zbog svog rada", naveo je povodom izveštaja generalni direktor Reportera bez granica Tibo Brutin (Thibaut Bruttin). Skoro polovina (43 odsto) novinara ubijenih u poslednjih 12 meseci ubile su u Pojasu Gaze izraelske oružane snage. Reporteri bez granica navode da je ukupno, od oktobra 2023, kada je napadom Hamasa – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – na Izrael, počeo rat u Gazi, izraelska vojska ubila skoro 220 novinara, od kojih je najmanje 65 ubijeno ili zbog svog posla ili dok su radili. U Ukrajini, gde ruska vojska nastavlja da cilja strane i ukrajinske reportere, trojica novinara su u jednom mesecu ubijena u ruskim napadima dronovima, navodi se u izveštaju. Sudan se, prema Reporterima bez granica, takođe pojavio kao izuzetno smrtonosna ratna zona za medijske profesionalce, pošto se novinari u toj zemlji suočavaju s ozbiljnim zlostavljanjem dok nastavlja da besni sukob između paravojnih Snage za brzu podršku i sudanske vojske – četvoro novinara je ubijeno ove godine, od čega su najmanje dva umrla pošto su ih otele Snage za brzu podršku. U Meksiku su organizovane kriminalne grupe odgovorne za alarmantan porast ubistava novinara zabeležen 2025. godine koja je za medijske profesionalce bila najsmrtonosnija od poslednje tri, uprkos, kako navode Reporteri bez granica, obavezama koje je predsednica Klaudija Šejnbaum (Claudia Sheinbaum) dala toj organizaciji. Meksiko je druga najopasnija zemlja na svetu za novinare, s devet ubijenih ove godine. Taj trend se proširio kako je Latinska Amerika postala sve "meksikanizovanija", pošto je kako navode Reporteri bez granica, 24 odsto ubijenih novinara u svetu nastradalo u tom regionu. Zatvor za novinareŠirom sveta su trenutno pritvorena 503 novinara, od čega najviše u Kini – 121. Na drugom mestu, prema Reporterima bez granica, nalazi se u Rusija sa 48 pritvorenih novinara, od čega je 26 Ukrajinca, tako da je u toj zemlji najviše zatvorenih stranih novinara. Posle Rusije, Izrael je druga zemlja koja je pritvorila najveći broj stranih novinara. Od 1. decembra 2025. godine, 20 palestinskih novinara je iza rešetaka u Izraelu, od kojih je 16 uhapšeno u poslednje dve godine u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. Mjanmar je s 47 novinara u zatvorima na trećem mestu po ukupnom broju uhapšenih novinara. Situacija u zemljama poput Rusije, Gruzije, Azerbejdžana i Belorusije ilustruje ozbiljne pretnje s kojima se suočava sloboda medija širom bivšeg sovjetskog bloka. U Gruziji je, kako navode Reoporteri bez granica, neumoljiva autoritarna taktika vlade dovela do hapšenja gruzijske novinarke Mzije Amaglobeli. U Azerbejdžanu je 25 novinara trenutno iza rešetaka. Trenutno se 135 novinara vodi kao nestalo u 37 zemalja. Neki se vode kao nestali više od 30 godina. Iako novinari nestaju širom sveta, taj trend naglo raste u Meksiku (28) i Siriji (37). U Siriji, gde je pre godinu dana srušen režim Bašara el Asada, mnogi novinari uhapšeni ili zarobljeni pod njegovom vladavinom još uvek nisu pronađeni, čime je to zemlja sa najvećim brojem nestalih novinara – više od četvrtine ukupnog broja nestalih u svetu. Dvadeset novinara trenutno se drže kao taoci širom sveta. Huti pobunjenici su 2025. godine uzeli sedam novinara za taoce, što Jemen čini zemljom s najvećim brojem novinara koji su žrtve ove vrste otmice u poslednjih dvanaest meseci. Tokom protekle godine došlo je više oslobađanja novinara iz zatvora, navode Reporteri bez granica. Značajna oslobađanja pritvorenih novinara uključuju oslobađanje devet beloruskih novinara koji su konačno uspeli da se ponovo sretnu sa svojim voljenima, blogera Alaa Abdel Fataha u Egiptu i ukrajinskog novinara Dmitra Hiljuka, koji je oslobođen u avgustu pošto je bio u nekoliko ruskih zatvora. Sedam novinara iz Burkine Faso koji su bili prisilno regrutovani u vojsku takođe su pušteni između jula i septembra. Među novinarima oslobođenim iz beloruskih zatvora je i novinar Beloruskog servisa RSE Ihar Losik. Devet beloruskih novinara je pušteno pošto što su mesecima ili, u nekim slučajevima, godinama bili iza rešetaka samo zato što su obavljali svoj posao. Ti novinari su oslobođeni, a zatim deportovani u okviru pregovora s vladom SAD, što je dovelo do oslobađanja 52 politička zatvorenika 11. septembra. Međutim, ukazuju Reporteri bez granica, 33 novinara su i dalje u pritvoru u Belorusiji gde su, od spornih predsedničkih izbora 2020. i naknadnog gušenja mirnih protesta, skoro svi nezavisni mediji ućutkani, a njihovi novinari pritvoreni ili primorani na egzil.

Međunarodna nevladina organizacija CIVICUS svrstala je Srbiju u kategoriju država "pod represijom", usled reakcije vlasti u Beogradu na masovne proteste kojima se više od godinu dana traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštile su u utorak Građanske incijative. U okviru istraživanja CIVICUS Monitor, kategorija "pod represijom" , druga najniža u globalnom okviru, odnosi se na države u kojima je prostor za delovanje građana ozbiljno ograničen, a neslaganje s vlašću nosi teške posledice, uključujući nasilje, sudski progon ili zatvorske kazne. Time se kako, navodi nevladina organizacija Građanske incijative, Srbija u 2025. pridružila grupi od 50 zemalja sa statusom "pod represijom", među kojima su Gruzija, Zimbabve, Pakistan i El Salvador. Srbija je prethodno bila u kategoriji država u kojima je prostor za delovanje građana bio "opstuiran". "Snižavanje ocene za Srbiju predstavlja prekretnicu", izjavila je Ine Van Severen, rukovoditeljka istraživanja CIVICUS Monitora. "Vlasti više ne pokušavaju samo da suzbiju kritiku, već aktivno guše pravo na slobodno izražavanje, udruživanje i protest. Država koja tvrdi da teži demokratiji ne sme da progoni građane zato što traže odgovornost." Dok su Srbiju zahvatili protesti koje predvode studenti u blokadi, "osnovne slobode su pod snažnim udarom zbog sve represivnijih poteza vlasti", navodi se u saopštenju, dodajući da se demonstranti i oni koji ih podržavaju suočavaju se "s policijskim nasiljem, napadima grupa povezanih sa vladajućom strankom, masovnim privođenjima i kampanjama zastrašivanja, dok počinioci takvih napada uživaju gotovo potpunu nekažnjivost". CIVICUS Monitor prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija. Podaci se prikupljaju u saradnji sa više od 20 istraživačkih partnera iz civilnog sektora i nezavisnim procenama ljudskih prava. Građanski prostor može biti ocenjen u pet mogućih kategorija: otvoren, sužen, opstruiran, pod represijom i zatvoren. U regionu Bosna i Hercegovina je u kategoriji "opstruisan", dok su Albanija, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija u kategoriji "sužen". U kategoriji "Pod represijom" od evropskih zemalja su još Turska i Gruzija dok su najnižoj kategoriji "zatvorene" Belorusija i Rusija. Organizacije za ljudska prava navode da je od početka protesta u Srbiji privedeno više od 1.000 ljudi. Većina je ubrzo puštena, ali neki i dalje borave u kućnom pritvoru ili su pod merama ograničenog kretanja. Dvanaest aktivista civilnog društva i opozicije se suočava sa krivičnim gonjenjem po spornim optužbama za navodno rušenje ustavnog poretka, dok se šest njih nalazi u egzilu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu je pomilovao osobe optužene za teško nasilje nad demonstrantima, uključujući četvoricu muškaraca povezanih s njegovom strankom koji su pretukli jednu studentkinju, kao i ženu optuženu za pokušaj ubistva pošto je automobilom uletela u masu demonstranata. U saopštenju se dodaje da su vlasti odbile da ozbiljno istraže navode o policijskom zlostavljanju, od prekomerne upotrebe sile na protestima do prebijanja i pretnji seksualnim nasiljem koje je prijavila jedna studentkinja. "Takođe nisu pokrenule delotvorne istrage o navodnoj upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta niti o izveštajima o primeni špijunskog softvera protiv novinara i branitelja ljudskih prava", ukazuje se u saopštenju. Pored toga, navodi se da su vlasti dodatno podigle tenzije organizovanjem kontraskupova i šatorskog naselja, takozvanog "Ćacilenda" kod ključnih institucija u Beogradu, gde su istraživački novinari među učesnicima identifikovali osobe povezane sa organizovanim kriminalom. Upozorava se i da bi sloboda okupljanja uskoro mogla biti još ugroženija, dok je sloboda izražavanja je pod konstantnim napadima. Predložene izmene Krivičnog zakonika predviđaju da svaka blokada saobraćaja postane krivično delo kažnjivo zatvorom do jedne godine, što bi, kako upozoravaju organizacije civilnog društva, u praksi značilo kriminalizaciju mirnog protesta. Povodom slobode izražavanja, navodi se da se oni koji javno podržavaju proteste suočavaju s kampanjama blaćenja, pritiscima i otkazima, kao i da su nezavisni mediji na udaru, ukazujući da su se pojavili navodi da je Vučić uticao na preuzimanje kritičkih televizija N1 i Nova, dok su politički motivisana imenovanja u savet Regulatornog tela za elektronske medije osigurala da ova institucija ostane pod kontrolom vladajuće stranke.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da Kijev "nema moralno pravo" da prepusti teritoriju Rusiji, dok Vašington traži kompromise. "Nemamo legalno pravo prema ukrajinskom zakonu, našem ustavu ili međunarodnom pravu. A nemamo ni moralno pravo", rekao je Zelenski tokom onlajn brifinga na pitanje da li Kijev razmatra odustajanje od teritorije. "Naravno, Rusija insistira da se odreknemo teritorije. Mi svakako ne želimo da se odreknemo ničega. To je ono za šta se borimo", dodao je on. Komentarišući američki nacrt mirovnog predloga, Zelenski je rekao da je sužen na 20 tačaka i da su otvoreno antiukrajinske tačke uklonjene. "Bilo je 28 tačaka, sada ih ima 20. Otvoreno antiukrajinske tačke su uklonjene. Amerikanci su, u principu, za pronalaženje kompromisa. Naravno, postoje složena pitanja koja se tiču teritorije. Tu još nije pronađen kompromis", rekao je Zelenski. Zelenski je napisao na X posle sastanka u ponedeljak u Londonu s premijerom Velike Britanije Kirom Starmerom (Keir), francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz) da ih je "informisao o našim kontaktima sa SAD i radu na svim predlozima koji su trenutno na stolu". "Važno je da zajedno radimo na svim dokumentima, uključujući opšti mirovni okvir, bezbednosne garancije i posleratni oporavak Ukrajine", dodao je on. "Sudbina Ukrajine je sudbina Evrope", napisao je nemački kancelar Fridrih Merc na društvenim mrežama. "Niko ne bi trebalo da sumnja: Naša podrška neće posustati". Tokom potonje posete Briselu, Zelenski se sastao sa šefom NATO-a Markom Ruteom (Rutte), predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen) i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom (Costa). "Detaljno smo razgovarali o našem radu s američkim partnerima na koracima ka miru, bezbednosnim garancijama i jačanju naše otpornosti. Takođe smo se dotakli inicijative PURL i kredita za reparacije", naveo je Zelenski u objavi posle sastanka u Briselu. "Dok su mirovni pregovori u toku, EU ostaje nepokolebljiva u svojoj podršci Ukrajini. Naši predlozi za finansiranje su na stolu", izjavila fon der Lajen posle sastanka s ukrajinskim predsednikom. "Cilj je jaka Ukrajina, na bojnom polju i za pregovaračkim stolom", napisala je na X. "Suverenitet Ukrajine mora se poštovati. Bezbednost Ukrajine mora biti garantovana, dugoročno, kao prva linija odbrane naše Unije", rekla je ona. "Evropa će nastaviti da doprinosi svim naporima za pravedan i trajan mir za Ukrajinu." Rusija je kasno u ponedeljak napala dronovima severni ukrajinski grad Sumi, što je drugi veliki napad u toj oblasti u poslednja 24 sata, izazivajući rasprostranjen nestanak struje, rekao je regionalni guverner. "U roku od pola sata, Rusi su izveli više od 10 napada dronovima na grad", napisao je guverner Oleg Grigorov na Telegramu. Uz korišćenje izveštaja Reutersa

Izložba fotografija italijanskog fotoreportera Maria Boče (Mario Boccia) "Sarajevo 1992-1996 – Najduža opsada" otvorena je 8. decembra u Muzeju devedesetih u Beogradu. Postavka uključuje izbor od pedesetak fotografija iz bogatog opusa autora, koji je tokom troipogodišnje opsade Sarajeva bio dopisnik italijanskog dnevnog lista "Il Manifesto". U obraćanju okupljenima na svečanom otvaranju Boča je rekao da je u svom izveštavanju uvek "poštovao svaku žrtvu rata". "Ja sam fotografisao ono što sam video, ali su me optuživali da sam naklonjen Srbima, Hrvatima, da volim Muslimane", rekao je Mario Boča., Boča, koji je tokom višedecenijske karijere radio u područjima zahvaćenim ratom i siromaštvom u Evropi, Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku, kazao je da je u svakom ratnom sukobu bio zapanjen "apsurdnošću rata". "Ono što se prvo moglo uočiti kod Sarajeva u to vreme je koliko se tu radilo o multietničkoj sredini, različitih religija i ljudi koji nisu bili uopšte religiozni i svi su vrlo složno živeli do tada", kaže Boči. Prema njegovim rečima, svaka fotografija ima sopstveni život, nezavisno od namere autora. Među izloženim fotografijama je i jedna na kojoj se vidi devojčica kako trči ulicom bežeći od granata i snajperskih hitaca. Decenijama kasnije autor je dobio pismo od devojke koju je tokom opsade grada fotografisao: "Devojka mi je poslala pismo u kojem mi piše: 'Želim da vam se zahvalim i da vam kažem da sam preživela", ispričao je Mario Boča jednu od brojnih anegdota. Igor Štiks, pisac i koautor stalne postavke u Muzeju devedesetih, rekao je na otvaranju da je Mario Boča čovek koji već decenijama svojim fotografijama obaveštava italijansku evropsku javnost o događajima sa različitih kontinenata. "Njegove fotografije govore više nego hiljade riječi. Ove fotografije nam govore mnogo, ne samo o ratu u Bosni i Hercegovini, kojeg se sjećamo, nego i o onim ratovima koji su danas u toku i protiv kojih se moramo boriti", rekao je Štiks. Izložba će biti otvorena u Muzeju devedesetih do 8. februara. Sarajevo je tokom gotovo četiri godine bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske i srpskih paravojnih formacija. Prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, u tom periodu je ubijeno više od 11.000 ljudi, a ranjeno preko 14.000 dece. Deo doživotnih Radovanu Karadžiću, ratnom predsedniku Republike Srpske, te Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske Republike Srpske, odnosi se upravo na terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva. Prema zvaničnim podacima Haškog tribunala, za zločine na području Sarajeva pred Sudom BiH osuđeno je deset pripadnika Vojske Republike Srpske. Na nižim sudovima za zločine na području Sarajeva osuđeno je još najmanje 20 osoba.

Četiri osobe uhapšene su i zaplenjeno 81,2 kilograma kokaina i 110 kilograma marihuаne u međunarodnoj akciji kojom su rukovodili Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala (TOK), saopštio je 8. decembra MUP Srbije. Navodi se da su uhapšeni S.Š, D.S, S.R. i J.P. osumnjičeni su da su kao članovi organizovane kriminalne grupe u proteklih godinu dana transportovali i distribuirali velike količine kokaina i marihuane iz Španije do Austrije i drugih zemalјa Evrospke unije i jedan deo do teritorije Srbije. "Vođa grupe S. Š. sumnjiči se da je finansirao i organizovao transport droge, kao i da su prevoz i distribuciju vršili ostali osumnjičeni koristeći kapacitete legalnog poslovanja autoprevozničkih firmi koje je S.Š. osnivao na teritoriji država EU", naveo je MUP. Saopšteno je da je u Beču u Austriji uhapšen državlјanin Srbije S.R. i da je kod njega u pretresu automobila i radnog mesta pronađen kokain čija je tržišna vrednost više miliona evra. "U luci u Barseloni u Španiji je u kontroli teretnog vozila registrovanog na privredno društvo čiji je vlasnik S.Š. u legalnom teretu u prikolici pronađena marihuana", saopštio je MUP. Dodaje se da je tom prilikom uhapšen državlјanin Srbije J.P. Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je tržišna vrednost droge zaplenjene u Španiji i Austriji veća od tri miliona evra. „Organizator kriminalne grupe S.Š. je kao vlasnik i odgovorno lice privrednog društva "Vaki trans" u Sloveniji, koje se bavi međunarodnim transportom, stavljao bandi na raspolaganje teretna motorna vozila i angažovao vozače za šverc”, navodi se u saopštenju Tužilaštva Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala. Dodaje se da su od osumnjičenih oduzeti i luksuzni automobili. Osumnjičenima S.Š. i D.S, koji su uhapšeni u Srbiji, određeno je zadržavanje do 48 sati i oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Želimo da se Bosna i Hercegovina pridruži Evropskoj uniji, ali da bi se to dogodilo, mora ispuniti potrebne kriterijume, poručio je Luiđi Soreka (Luigi Soreca), šef Delegacije EU u BiH. Njegova poruka dolazi nakon što Savjet ministara BiH nije 8. decembra održao sjednicu na kojoj je trebalo da budu usvojena dva evropska zakona, kao i uspostavljena kancelarija glavnog pregovarača sa EU. Ministri iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, stranke Milorada Dodika, bili su protiv predloženog dnevnog reda. Ovo je drugi put u posljednjih sedam dana da iz istih razloga nije održana sjednica Savjeta ministara. Soreka je na mreži X objavio da je "današnja neuspješna sjednica Savjeta ministara još jedna propuštena prilika za BiH da ostvari napredak ka budućnosti u EU". "Pozivamo političke aktere da se fokusiraju na ispunjavanje preostalih koraka, uključujući usvajanje Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu i Zakona o sudovima u skladu s evropskim standardima, te imenovanje glavnog pregovarača i pregovaračkog tima koji može predstavljati zemlju jednim glasom", kazao je Soreka. Italijanski diplomata je upozorio da se prilika da se napreduje na evropskom putu ne smije propustiti, jer "možda neće biti tu zauvijek". Već duže od godinu dana, Brisel traži od Sarajeva da uspostavi kancelariju glavnog pregovarača i usvoji dva reformska zakona iz oblasti pravosuđa, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, da bi se nastavio proces evrointegracija. Status kandidata za EU, BiH je dobila u decembru 2022, te su pregovori o članstvu otvoreni u martu 2024. godine.

Srbija je jedini kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) sa Zapadnog Balkana koji se nije uskladio sa novim odlukama EU o restriktivnim merama protiv Rusije, saopšteno je iz Brisela. Kako se 8. decembra navodi iz EU, Srbija se nije uskladila sa odlukom od 3. i 9. oktobra kojom su "produžene restriktivne mere protiv Rusije zbog njenih destabilizujućih aktivnosti", kao ni sa odlukom od 20. novembra kojom je proširena lista pravnih i fizičkih lica, entiteta i tela koji su pod restriktivnim merama zbog situacije u Rusiji. Sa te dve odluke Saveta EU uskladile su se Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina koje će, kako navodi Brisel, obezbediti da nacionalne politike budu u skladu sa tim. Dodaje se da se Srbija, zajedno sa zemljama regiona, uskladila sa novim odlukama EU vezanim za Sudan, Tursku, takozvanu Islamsku državu i Al Kaidu. Njima je proširena lista pravnih i fizičkih lica na koja se odnose restriktivne mere zbog aktivnosti kojima se podrivaju stabilnost i politička tranzicija u Sudanu, Turskoj do 30. novembra 2026. produžuju restriktivne mere "zbog neovlašćenih aktivnosti na bušenju u Istočnom Mediteranu" i proširuje lista pojedinaca, grupa i entiteta podvrgnutih restriktivnim merama zbog povezanosti sa ISIL-om i Al-Kaidom. Srbija je među nekoliko evropskih zemalja koje nisu uvele sankcije Moskvi zbog invazije Rusije na Ukrajinu koja traje od 24. februara 2022. Vlada Srbije više puta je saopštila da Rusiji neće uvoditi sankcije iako bi kao zemlja kandidat postepeno trebalo da uskladi spoljnu politiku sa evropskom. Kao razloge vlast u Beogradu navodila je da vodi politiku nesvrstavanja na Zapad ili Istok, političku podršku Rusije Srbiji po pitanju Kosova koje je 2008. proglasilo nezavisnost, kao i zavisnost od ruskih energenata koji su Srbiji neophodni za grejanje, prevoz i industriju. Embargo Rusiji nisu uvele ni Belorusija i Turska, kao i Bosna i Hercegovina koja se formalno pridružila deklaracijama EU ali sankcije nije implementirala. Evropska unija do danas je usvojila 19 paketa sankcija Rusiji. Srbija se nije pridružila nijednom od njih. Zvanični Beograd nije se uskladio ni sa pojedinačnim spoljnopolitičkim odlukama koje prate embargo, uključujući produženja i proširenja lista sankcionisanih osoba i entiteta. Po analizi ISAC fonda, Srbija se od napada Rusije na Ukrajinu nije uskladila sa 63 deklaracije i odlukе EU koje se odnose na Rusiju.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je zbog sumnje na nepravilnosti na prijevremenim predsjedničkim izbvorima u bh. entitetu Republika Srpska donijela odluku 8. decembra da se ponovi brojanje glasova na više desetina glasačkih mjesta u Doboju, Laktašima, Loparama, Zvorniku i Ugljeviku. Prijevremeni predsjednički izbori u RS su održani 23. novembra, nakon što je Miloradu Dodiku oduzet mandat polovinom augusta zbog pravosnažne presude Suda BiH. Na sjednici CIK-a, članica Irena Hadžiabdić je izjavila da je ta institucija utvrdila da je bez identifikacionog dokumenta izvršeno glasanje na 106 biračkih mjesta. Prema njenim riječima, moguće nepravilnosti su proslijeđene grafološkom vještaku, o čemu će se raspravljati u narednim danima. "Politički subjekti su na dan izbora imali 4.300 posmatrača na 2.300 biračkih mjesta. Očigledno, nadgledanje izbora nije bilo dovoljno temeljito. Najveći problem je glasanje nevažećim dokumentima. Imamo situaciju da ne možemo da nađemo birački spisak na nekim mjestima u Brčko Distriktu. Da bismo sve provjerili, opredjeljujemo se za novo brojanje", kazala je Hadžiabdić. Rok za objavu izbornih rezultata ističe 23. decembra. Međutim, Hadžiabdić je navela kako se prilikom složenijih provjera taj rok može i produžiti za dodatnih 15 dana. "To znači, da je krajnji rok 7. januar", kazala je Hadžiabdić. Prethodno je Transparency International u Bosni i Hercegovini (TI BiH) zatražio 27. novembra, od Centralne izborne komisije BiH da ispita sumnje o izbornim prevarama na prijevremenim izborima za predsjednika Republike Srpske. TI BiH tvrdi da podaci s brojnih biračkih mjesta dovode u pitanje integritet čitavog izbornog procesa, jer "postoji oko 40 biračkih mjesta čiji rezultati izazivaju posebnu sumnju, ukupno praveći razliku veću od 8.500 glasova". To je, naglašavaju, dovoljno da utiče na konačan ishod izbora. Na prijevremenim izborima za predsjednika RS, održanim 23. novembra pobijedio je kandidat Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), entitetski ministar visokog obrazovanja Siniša Karan, sa razlikom od oko dva posto u odnosu na kandidata opozicije Branka Blanuše. Ukupna razlika u glasovima je nešto više od 8.000 u korist Karana.

Sud u delu Ukrajine pod kontrolom Rusije osudio je četvoricu ruskih vojnika zbog smrti Rasela Bentlija (Russel Bentley), američkog državljanina koji je postao poznat kao "Donbaski kauboj" pošto se pridružio snagama koje podržava Rusija na istoku Ukrajine. Sud u gradu Donjecku, koji je pod ruskom okupacijom, osudio je dvojicu vojnika, majora Vitalija Vansjackog i poručnika Andreja Jordanova, na 12 godina zatvora, dok je narednik Vladislav Agaljcev dobio 11 godina zatvora. Četvrti vojnik Vladimir Bažin dobio je godinu i po zatvora zbog pomaganja u prikrivanju Bentlijeve smrti. Njih četvorica su proglašena krivima za ubistvo Bentlija pošto su mislili da je američki saboter. Ruske vlasti su saopštile da je istraga pokazala da je mučen pre nego što je ubijen. Njegovi otmičari su potom pokušali da prikriju smrt detoniranjem automobila u kojem se nalazilo njegovo telo. Bentli (64) bio je prisutan tokom ruske intervencije u Ukrajini koja je počela 2014. godine. Poreklom iz Teksasa, sebe je nazivao "Donbaski kauboj" i postao je popularan na ruskim propagandnim mrežama zbog kritike američke vlade. Prema istražiteljima, Vanjacki i Jordanov su uhvatili Bentlija "kako se spremao da snima posledice raketnog napada" 8. aprila 2024. godine. Zahtevali su da Bentli pokaže svoja dokumenta i objasni razlog svog boravka tamo, na šta se on predstavio kao reporter, pošto je radio za rusku državnu novinsku agenciju Sputnjik. Vanjacki je zatim "izvestio komandu vojne jedinice da je identifikovao sabotera". Dobio je naređenje da Bentlija odvede na komandno mesto, posle čega je naložio Jordanovu da pritvori Amerikanca. Bentli je smešten u automobil, pretučen i mučen, što je rezultiralo njegovom smrću. Vanjacki i Agaljcev su zatim stavili njegovo telo u prtljažnik automobila i detonirali vozilo, naveli su istražitelji. Sledećeg dana, Bažin i Jordanov su otišli na mesto eksplozije automobila i spalili ostatke žrtve. Bentli, čiji je vojni pozivni znak bio Teksas, nestao je u Donjecku u aprilu 2024. godine. Bentli se borio za bataljon Vostok između 2014. i 2017. godine i dobio je rusko državljanstvo 2021. godine. On je tri godine služio u američkoj vojsci i jednom se kandidovao na izborima za Senat SAD dok je živeo u Minesoti. Glavna urednica ruske državne televizije RT Margarita Simonjan, poznata po odbrani Kremlja, napisala je u to vreme na X da je Bentli poginuo za "naš narod" u Donjecku.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je situacija nakon američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) "sve složenija i kompleksnija" i da država činiti sve da obezbedi snabdevenost tržišta naftnim derivatima. Ona je posle sastanka timova za energetsku stabilnost i bezbednost u Predsedništvu Srbije 8. decembra rekla da je veliki broj pravnih lica već prešao na novog snabdevača ili traži alternative. Handanović je navela i da oko 50 naselja nema alternativu za snabdevanje gorivom, jer se na njihovoj teritiriji nalaze samo NIS-ove benzinske stanice. "Građani ne treba da imaju sumnje da će država učiniti sve da očuva stabilnost snabdevanja", rekla je ministarka i dodala da su sankcije NIS-u već 60 dana na snazi, a da "nije bilo poremećaja na tržištu niti povećane potrošnje". Država će, kako je navela, nastaviti povećava svoje državne rezerve. "Mazuta imamo dovoljno za celu grejnu sezonu", rekla je Handanović. NIS je od 9. oktobra pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu. Srbija ima 29,87 posto udela, dok je ostatak u rukama manjinskih akcionara. 'Učinili smo sve što tražili ruski partneri'Ministarka energetike je rekla da je Srbija odobrila ruskim partnerima da o prodaji svog udela u NIS-u razgovaraju sa kim žele. "Sve što su tražili od nas smo učinili", rekla je Handanović i dodala da "ne treba zaboraviti da su Amerikanci ti koji su sankcije uveli". Dodala je da i će država, "ako bude trebalo doneti i određene teške odluke" da bi se zaštitila energetska sigurnost jer građani, kako je rekla, "ne smeju da pate zbog neslaganja i nesuglasica velikih sila". Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev izjavio je 5. decembra da vlasnici kompanije aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana i dodao da i dalje postoji mogućnost da ta kompanija od SAD dobije licencu za rad. Vučić: Razmatrano više različitih scenarijaPredsednik Srbije Alekdsandar Vučić izjavio je da je na sastanku sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost razmatrano više različitih scenarija za zaštitu državnih interesa. "Ponovio sam da tekući izazovi zahtevaju punu pažnju svih institucija i odgovornih pojedinaca, od kojih očekujem maksimalne napore u smislu ublažavanja posledica sankcija, pri čemu sam istakao značaj brzih i blagovremenih intervencija države i koordinisanog odgovora na tekuće izazove", napisao je Vučić na Instagramu. Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji, jeste da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Sankcije NIS-u su prethodno odlagane osam puta.

Moldavsko tužiteljstvo završilo je istragu i podignulo optužnicu za još pet osoba koje su navodno sudjelovale u obukama u Bosni i Hercegovini koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji, pred predsjedničke izbore i referendum o pristupanju Europskoj uniji 2024. godine. Među ovih pet osoba, od kojih je jedna žena, starosti između 27 i 50 godina, nalaze se državljani Moldavije i jedan optuženi iz Ukrajine s finskim državljanstvom. Dvojica optuženih imali su ulogu suorganizatora, obučeni da koordiniraju podgrupe učesnika na javnim manifestacijama destabilizirajućeg karaktera i oboje su u kućnom pritvoru, iako su tužitelji tražili produženje pritvora, saopćeno je iz Tužiteljstva. U Moldaviji se već vodi jedan sudski proces u ovom predmetu protiv četvero optuženih zbog organiziranja kampova u BiH. Sada Tužiteljstvo navodi da je troje novooptuženih na obuke pozvala jedna od dvoje ranije optuženih. "Ona im je prišla i, budući da nisu imali stalno zaposlenje, predložila im da sudjeluju na 'sportskim treninzima' u Rumuniji, uz naknadu od 400–500 dolara sedmično (isplaćivano putem elektronskih novčanika u kriptovaluti). Ostalo dvoje optuženih, žena i još jedan muškarac, nagovoreni su na putovanje od strane drugih osoba koje su već poslane na sud, koristeći iste mobilne aplikacije - Telegram i Yandex", navodi se u saopćenju. Nakon dolaska u Rumuniju, putovanje ovih pet optuženih nastavilo se do Bosne i Hercegovine, gdje su ostali bez pasoša i telefona. Tužiteljstvo navodi da su u BiH prevezeni u kamp u šumi, gdje je bilo više šatora i stolova s računarima, a drugi sudionici učili su upravljanje dronovima. "Oni su obučavani od strane osoba koje govore ruski, tokom jedne ili dvije sedmice, fokusirajući se na upravljanje dronovima, taktike izazivanja panike i haosa, probijanje policijskih kordona, pripremu zapaljivih predmeta, kao i elemente psihologije", navedeno je u optužnici. Uhapšeni su po povratku u Moldaviju, a tada su izvršene pretresne radnje. Pronađeni su mini-dronovi s kamerom i mehanizmima za izbacivanje, kao i pirotehnička sredstva, komponente dronova, VR naočale za dronove i radiooprema. Kod jednog od optuženih pronađeno je skoro 300 letaka s očigledno diskriminatornim sadržajem, koji su promovirali ideje netolerancije i neprijateljstva među pripadnicima različitih vjerskih zajednica, koristeći izraze i slike koje izazivaju mržnju, odbacivanje i podjele. Sada, prema odlukama istražnog sudije, dva suorganizatora su u kućnom pritvoru, a ostali pod sudskim nadzorom. Prema Krivičnom zakoniku Moldavije, krivično djelo organiziranja ili vođenja masovnih nereda, počinjeno u okolnostima opisanim u ovom saopćenju Tužilaštva za borbu protiv organiziranog kriminala i posebnih slučajeva, kažnjava se zatvorom od četiri do osam godina. Informacije u "ruskim kampovima" u BiH pojavile su se u oktobru 2024. godine. Tada su sigurnosne agencije Moldavije navele da su identificirale više od stotinu mladih ljudi koji su navodno obučavani u Rusiji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, za destabilizaciju u zemlji. Bosanske agencije su bile obaviještene, navedeno je tada za RSE iz više izvora. Jedan od onih koji su dovođeni u vezu s ovim kampovima i obukama jeste i ruski državljanin Andrei Beker, koji se ranije dovodio u vezu i s plaćeničkom ruskom grupom Vagner. Osim zbog kampova i obuka u BiH, moldavske agencije su utvrdile da su kampovi djelovali i u Srbiji. Tako je policija u Srbiji uhapsila 26. septembra dvije osobe koje se terete da su organizirale borbeno-taktičke obuke državljana Moldavije i Rumunije, koje su za cilj imale izazivanje nereda u Moldaviji. Hapšenja su uslijedila nakon što su vlasti u Kišinjevu javno upozorile na postojanje borbenih kampova u Srbiji, navodeći da ih je organizirala ruska tajna služba sa ciljem destabilizacije Moldavije. Početkom decembra, Moldavija je izvršila oko 50 pretresa na više lokacija u toj zemlji i pronašla dokaze da je organizirana grupa, koja je prethodno trenirana u kampu u Srbiji, planirala da izazove nerede u Moldaviji.