Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore saopštilo je da je ambasador Srbije Nebojša Rodić pozvan na razgovor povodom objave na društvenim mrežama u kojoj se "na neprimeren način komentariše status srpskog jezika" u toj zemlji. Na nalogu "Serbia in English", koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, navedeno je da Crna Gora "ne priznaje srpski jezik" kojim govori 43 odsto građana, te da je reč o "jeziku većine prema poslednjem popisu". U Ustavu Crne Gore je crnogorski jezik definisan kao službeni, a srpski jezik je u službenoj upotrebi zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim jezikom. Ministarstvo Crne Gore saopštilo je da je ambasadoru predočeno da činjenica da je srpski jezik u službenoj upotrebi "potvrđuje" poštovanje prava građana koji njime govore. "Tokom sastanka istaknuto je da je ovakav vid komunikacije neprihvatljiv, jer se odnosi na pitanja koja isključivo spadaju u ustavni i pravni okvir Crne Gore", saopštilo je MVP. Usledila je reakcija Ministarstva spoljnih poslova Srbije koje tvrdi da je sve "pogrešno protumačeno". Kažu da je reč o objavi na neformalnom nalogu Vladine kancelarije koja se "nije bavila ustavnim ili pravnim poretkom Crne Gore, već je – uz zdravu dozu humora – ukazala na opštepoznatu činjenicu da je srpski jezik deo identiteta značajnog broja građana Crne Gore". "Začuđuje da se takav sadržaj javno i oštrim tonom pogrešno tumači i svesno izvlači iz konteksta i, pogotovo, da sadržaj sa društvene mreže dobija tretman međudržavnog pitanja". U Crnoj Gori se na posljednjem popisu 2023. godine, 41,1 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, a 32,9 odsto kao Srbi. Popis je takođe pokazao da je srpski jezik maternji za 43,2 odsto stanovništva, a crnogorski za 34,5 procenta. Popisu je prethodila kampanja prosrpskih i proruskih snaga i medija koji su pozivali građane da se izjasne kao Srbi. Duže od deceniju prosrpske stranke u Crnoj Gori traže izjednačavanje ustavnog statusa srpskog i crnogorskog jezika.

Bivšim ministarima u Vladi Srbije Tomislavu Momiroviću i Goranu Vesiću ukinut je kućni pritvor, javlja agencija Beta. Dvojica ministara osumnjičeni su da su, zajedno sa još 11 osoba, tokom izgradnje brze pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom oštetili budžet za 115 miliona dolara. Portparolka Specijalnog suda Ivona Čogurić objasnila je da je pritvor ukinut jer se, prema zakonu, tromesečna mera pritvora može odrediti maksimalno dva puta zaredom pre podizanja optužnice. Momirovićui i Vesiću je kućni pritvor uz elektronski nadzor produžen je za još tri meseca u novembru. "Kako optužnica do danas nije potvrđena, Sud je to učinio po službenoj dužnosti", navela je ona. Njima je za još tri meseca produžena mera zabrane sastajanja i komuniciranja sa potencijalnim svedocima u ovom postupku. Tužilaštvo: Istraga usporena zbog nepostupanja državnih organaTužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) koje vodi istragu u ovom slučaju, saopštilo da je postupak u ovom predmetu je "od samog početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa". Navode da je zbog "upornog ignorisanja i sitematskog nepostupanja po zahtevima" Tužilaštva, pribavljanje svih relevantnih dokaza "praktično onemogućeno, a time i efikasno okončanje istražnog postupka". "Policija ni nakon više ponovljenih zahteva nije dostavila svu preostalu dokumentaciju, iako je za to imala zakonsku obavezu, što je direktno uticalo i na nemogućnost da se u Zakonikom o krivičnom postupku propisanom roku za trajanje pritvora, stvore uslovi za donošenje javnotužilačke odluke bilo o podizanju optužnice ili obustavi istrage", Istakli su da su o "nepostupanju policije u skladu sa zakonskim ovlašćenjima javnog tužioca" obavešteni direktor policije i Ministar unutrašnjih poslova Srbije. "Ukoliko se po zahtevima ne postupi, preduzeće se i druge mere u skladu sa zakonskim ovlašćenjima za utvrđivanje odgovornosti nadležnih odgovornih lica u policiji i drugim državnim organima", dodaju. Deo projekta u vezi sa kojim su optužbe je i rekonstrukcija stanične zgrade u Novom Sadu, gde je u padu nadstrešnice u novembru prošle godine poginulo 16 ljudi, dok je jedna osoba teško povređena. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih firmi CRIC&CCCC koji gradi brzu prugu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Predstavnici vlasti u Srbiji sa ovim kineskom konzorcijumom sklopili su ugovor na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, bez raspisivanja tendera. Iste kompanije angažovane su na najmanje šest drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Do obrušavanja betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu došlo je četiri meseca nakon rekonstrukcije i svečanog otvaranja. Goran Vesić je nekoliko dana posle nesreće podneo ostavku, a tada je poručio da ne oseća krivicu, već da ostavku daje kao "odgovoran čovek". I on, i ostali zvaničnici su odmah nakon nesreće u Novom Sadu izjavljivali da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom stanične zgrade. Nedugo nakon Vesića, ostavku je podneo i Momirović. Na antivladinim protestima koji traju više od godinu dana zahteva se politička i krivična odgovornost za pad nadstrešnice, a studenti koji su ih predvodili smatraju da iza pada nadstrešnice stoji korupcija.

Odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica, Leposavić i Zubin Potok, ponovo su 30. januara izglasali izlazak iz Asocijacije kosovskih opština. Ovaj predlog je u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova izglasan i 18. decembra prošle godine ali je dan kasnije ministar za lokalnu samoupravu u tehničkoj Vladi Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi) ocenio da je zbog proceduralnih neregularnosti on bio nezakonit jer je, pored ostalog, predlog došao od strane gradonačelnika. "Ova praksa je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (član 47.2), kojim je propisano da samo odbornici skupštine imaju pravo da tokom sednice zahtevaju dodatne tačaka dnevnog reda, i to isključivo za hitna pitanja od javnog značaja", napisao je Krasnići na Fejsbuku (Facebook). On je zaključio da je Srpska lista, pored toga što je izglasavanje izlaska iz Asocijacije kosovskih opština bilo nezakonito, pokretanjem ovog pitanja pokazala da joj je cilj "podsticanje podela među zajednicama, razdora, nepoverenja i tenzija". Ponovno usvojene odluke na sednicama Skupštine opštine opet se šalju nadležnom Ministarstvu na procenu zakonitosti. Opštine na severu Kosova su se od avgusta do septembra 2023. priključile Asocijaciji kosovskih opština, koja deluje kao nevladina organizacija sa ciljem razmene iskustava i zaštite interesa svojih članica. U to vreme su na vlasti bili albanski gradonačelnici jer su oni iz Srpske liste novembra 2022. podneli ostavke u okviru kolektivnog istupanja Srba iz institucija kako bi se usprotivili odlukama Vlade u Prištini. Potom su bojkotovali i izborne procese. Na čelo ovih opština Srpska lista se vratila početkom decembra 2025. godine nakon lokalnih izbora, te je najavila poništavanje većine odluka koje su donosili njihovi prethodnici. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da se za neku odluku ili drugi akt opštine neusaglašen sa Ustavom i zakonima može zatražiti ponovno razmatranje od strane nadzornog organa, u ovom slučaju Ministarstva lokalne samouprave, ili druge odgovorne institucije Vlade Kosova.

Sud Bosne i Hercegovine je potvrdio optužnicu protiv Mevlida Jašarevića za sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne ustanove u petak, 30. januara. Tužilaštvo BiH je 31. decembra prošle godine podiglo optužnicu protiv Jašarevića. Tada je saopšteno da je Jašarević u zatvoru u Istočnom Sarajevu u dva navrata verbalno i fizički prijetio službenicama zavoda, u namjeri "da ih spriječi i ometa u obavljanju službenih radnji u vezi sa mjerama zabrane obavljanja poziva i pisanih kontakata tokom izdržavanja kazne, koje su mu tokom 2025. godine više puta izrečene". U saopštenju su tada takođe naveli da je optuženi silom i prijetnjama upotrebe sile, pokušao da spriječi službeno lice u obavljanju posla, čime je prekršio Krivični zakon BiH. Jašarević se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne zbog terorističkog napada na ambasadu Sjedinjenih Američkih Država iz 2011. godine. Iz Suda BiH je navedeno da će ročište za izjašnjenje Jašarevića o krivici biti zakazano nakon uloženih eventualnih prigovora. Jašarević, koji je rođen u Novom Pazaru, a posjeduje državljanstva Srbije i BiH, ranije je osuđen na 15 godina zatvora, zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu 28. oktobra 2011. godine. Tada je Jašarević ispalio više od stotinu metaka na zgradu Ambasade, izgovarajući prijetnje službenicima, te teško ranio policajca Mirsada Velića koji je bio u osiguranju objekta.

Preminuo je francuski general Philippe Morillon, koji je komandovao snagama Ujedinjenih nacija tokom rata 90-ih u Bosni i Hercegovini. Morillon je preminuo 29. januara u 90. godini života, a njegovu smrt potvrdila je ministrica Oružanih snaga Francuske Catherine Vautrin. Vautrin je na društvenim mrežama opisala Morillona kao "veliku i inspirativnu osobu". "Služio je svojoj zemlji tokom uzorne karijere, koja ga je dovela od Saint-Cyra preko Sarajeva do Evropskog parlamenta", napisala je u objavi na platformi X. Kao komandant UNPROFOR-a tokom 1992. i 1993., Morillon je u BiH ostao upamćen po izjavi iz marta 1993. da se stanovnicima Srebrenice "neće ništa desiti i da su pod zaštitom UN". U genocidu počinjenom u tom gradu na istoku zemlje, u ljeto 1995. Vojska Republike Srpske ubila je više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka. Porodice žrtava genocida su 2010. zaustavile Morillonovu posjetu Memorijalnom centru u Potočarima, gdje su ukopane hiljade žrtava. Morillon je 2004. godine svjedočio u Haškom tribunalu na suđenju bivšem predsjedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, koji je umro u pritvoru prije izricanja presude po optužnici za ratne zločine u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu. Nakon vojne karijere, do 2009. godine bio je zastupnik u Evropskom parlamentu.

Kosovo želi da doprinese miru u svetu, izjavio je premijer Aljbin (Albin) Kurti komentarišući učešće Kosova u Odboru za mir, koji je formiran na inicijativu predsednika Skedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa (Trump) u okviru plana za obnovu Gaze razorene ratom. Kroz ovaj Odbor SAD imaju za cilj rešavanje globalnih konflikata. Kurti je, govoreći po prvi put o Odboru za mir, rekao da je učešće Kosova u ovom telu nastavak doprinosa Kosova Gazi, počevši od učešća Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Međunarodnim stabilizacionim snagama. "KBS je već poznata po operacijama potrage i spasavanja, kao i po deminiranju, ali ne samo po tome", dodao je. Kurti se osvrnuo i na učešće KBS-a na konferenciji koju je u decembru 2025. godine u Dohi, u Kataru, organizovala Centralna komanda SAD, a na kojoj se razgovaralo o Međunarodnim stabilizacionim snagama. "Zato smo bili zainteresovani da učestvujemo i u političkim organima donošenja odluka", rekao je Kurti. Šta su Međunarodne stabilizacione snage?Međunarodne stabilizacione snage su multinacionalna mirovna misija sa mandatom Ujedinjenih nacija, čije se formiranje predviđa u skladu sa Trampovim planom od 20 tačaka za mir u Gazi. Ovaj plan su u oktobru 2025. godine prihvatili Izrael i Hamas – organizacija koju su Sjedinjene Američke Države i druge sile proglasile terorističkom. Iako mnogi detalji o Međunarodnim stabilizacionim snagama još nisu objavljeni, veruje se da će imati mandat da obezbeđuju sigurnost i nadgledaju sporazum o prekidu vatre u Gazi. Bela kuća je saopštila da je za komandanta ovih snaga imenovan general-major Džasper Džefers (Jasper Jeffers), američki komandant specijalnih operacija. Kurti je rekao da je jedan od razloga zbog kojih Kosovo učestvuje u ovakvim inicijativama i to što je i samo bilo korisnik mira kroz intervenciju međunarodnih snaga. "Što se tiče Gaze, znate da smo kao Vlada izdvojili pola miliona evra i da je to proces koji će se nastaviti i ubuduće." Šta je Odbor za mir?Odbor za mir osnovan je 22. januara u Davosu, u Švajcarskoj, u prisustvu predsednika Trampa. Kosovo je predstavljala predsednica Vjosa Osmani. Ovaj mehanizam će nadgledati upravljanje Pojasom Gaze. Profesor studija mira i konflikta na Univerzitetu u Dablinu, u Irskoj, Gzim (Gëzim) Visoka, rekao je pre nekoliko dana za Radio Slobodna Evropa da bi učešće Kosova u ovom Odboru zemlji moglo doneti značajne koristi u spoljnoj politici, uprkos mogućim troškovima. Prema njegovim rečima, sve dok Kosovo ostaje van velikih međunarodnih organizacija poput NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija, ovakve inicijative mogu doprineti jačanju njegovog diplomatskog položaja. "Ova platforma može Kosovu ponuditi prostor za lobiranje i traženje novih priznanja od država poput Maroka ili drugih zemalja koje još nisu priznale Kosovo… Do sada sistem UN-a nije Kosovu obezbedio ravnopravnost, adekvatan pristup, niti je bio u službi prava Kosova na samoopredeljenje, članstvo u međunarodnom sistemu i međunarodno priznanje. Na neki način, ovo je i protest protiv poretka UN-a, koji je na kraju postao instrument velikih sila", rekao je Visoka pored ostalog. Rat između Izraela i Hamasa počeo je u oktobru 2023. godine, nakon što je Hamas ubio više od 1.200 ljudi u Izraelu i oteo stotine talaca. Izrael je uzvratio napade na Gazu, što je izazvalo na hiljade poginulih, krizu gladi i ogromnu štetu na infrastrukturi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaze o proglašenju seta pravosudnih koje je Evropska komisija označila kao "ozbiljan korak unazad u procesu evropskih integracija zemlje". Time su zakoni, koje je vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila 28. januara, stupili na snagu. Ambasador Evropske unije u Srbiji Aleksander fon Bekerat saopštio je da je reč je o "ozbiljnom koraku unazad na putu ka EU, koji hitno mora biti poništen". "Izuzetno žalimo zbog izmena i dopuna ključnih pravosudnih zakona koje je usvojila Skupština Srbije", napisao je na društvenoj mreži Iks (X) 30. januara. Evropska komisija pozvala je Beograd nakon izglasavanja zakona da ih u "najkraćem mogućem roku" preispita i uskladi sa evropskim standardima. Komisija je ocenila da zakoni "potkopavaju nezavisnost pravosuđa, kao i autonomiju i funkcionisanje tužilaštava". "Kada postoji zemlja kandidat za evropske integracije, a Srbija to jeste, očekujemo da se ta zemlja ponaša evropski. Ovo je ozbiljan korak unazad, jer su ti amandmani usvojeni na veoma brz i netransparentan način, bez ikakvih konsultacija", kazala je 29. januara evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Reagujući na poruke Brisela, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 29. januara da zakone "nije ni pročitao", a na pitanje da li će poslanici odgovoriti na pozive da ih preispitaju naveo je da je "to je njihova stvar". Zakoni su usvojeni bez javne rasprave, konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i Evopskom unijom i naišli su na oštre kritike struke koja je ocenila da vlast na ovaj način pokušava da preuzme kontrolu nad pravosuđem. Poslanici vlasti u Skupštini branili su izmene, tvrdeći da će doprineti efikasnosti i pravičnosti u radu sudskih instanci. Predlagač, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, izjavio je da je njihovim usvajanjem "počeo povratak otetog pravosuđa državi i narodu". Predstavnici opozicionih stranaka tvrdili su da je suština izmena da vlast ostvari veću kontrolu nad pravosuđem i smanji objektivnost u funkcionisanju javnih tužilaštava. Izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama, te izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava usvojeni su uz odbijanje svih amandmana opozicije. U setu usvojenih zakona je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. 'Srbija posvećena evropskom putu'U danu kada je potpisao izmene seta zakona koje kritikuje Evropska komisija, predsednik Srbije sastao se u Beogradu sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije. Vučić je na Instagramu napisao da je tokom susreta istakao da Srbija "ostaje posvećena dijalogu, stabilnosti i odgovornom pristupu, uz jasnu želju da svojim radom i rezultatima pokaže da je pouzdan partner Evropskoj uniji". "Otvoren i sadržajan razgovor sa ambasadorima zemalja članica EU o evropskom putu Srbije, reformama koje sprovodimo i izazovima sa kojima se suočavamo", naveo je Vučić 30. januara. Dodao je da je u tom cilju Vlada Srbije, na njegov predlog, donela odluku o formiranju Operativnog tima, čija će uloga biti da koordiniše ubrzano sprovođenje svih obaveza na evropskom putu Srbije. U Vladi Srbije je 30. januara održan prvi sastanak Operativnog tima, kojem je predsedavao ambasador i šef Misije Srbije pri EU Danijel Apostolović. Vlada je saopštila da je time zvanično počeo rad Operativnog tima. Kao glavni ciljevi istaknuti su otvaranje Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast), ispunjavanje prelaznih merila za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), koji su ključni za ubrzanje dinamike pristupnih pregovora. Među ciljevima je i ispunjavanje merila za otvaranje Klastera 2 (Unutrašnje tržište) i Klastera 5 (Resursi, poljoprivreda, kohezija), pripreme za Klaster 6 (Spoljni odnosi) i ispunjavanje konkretnih preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. U saopštenju Vlade se navodi da će Tim redovno održavati sastanke i "aktivno doprinositi znatnom ubrzanju procesa pristupanja Evropskoj uniji".

Dok Sjedinjene Američke Države (SAD) proširuju svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku usred rastućih očekivanja udara na Iran, zemlje širom regiona pripremaju se za još jedan mogući sukob. Predsednik SAD Donald Tramp izdao je 28. januara do sada najstrože upozorenje Teheranu, poručivši da vreme ističe da postigne dogovor o svom nuklearnom i raketnom programu ili će se suočiti sa mnogo gorim napadom od zajedničkih izraelsko-američkih vazdušnih udara koji su ranije uništili nuklearne objekte širom Irana. Komentari dolaze u vreme kada američki ratni brodovi pristižu u vode regiona. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je njegova zemlja spremna da odmah i snažno odgovori na svaki mogući napad. „Zemlje u kojima su prisutne američke trupe, kao što su članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva, brinu da bi mogle da budu mete neke vrste iranskog kontranaada“, rekao je Farzan Sabet, istraživač Instituta u Ženevi. Vojne baze SAD u više monarhijaSavet za saradnju zemalja Zaliva čine bogate monarhije Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Bahrein, Kuvajt, Oman i Katar. U većini tih država Vašington ima velike vojne baze, dok ostale omogućavaju pristup i podršku američkim trupama. Ovonedeljna izjava Saudijske Arabije da neće dozvoliti da se njeni vazdušni prostor ili teritorija koriste za vojne akcije protiv Irana, nakon slične izjave UAE, analitičari vide kao potez koji za cilj ima sprečavanje američke vojne akcije. „Direktni napadi, bilo od strane Islamske Republike ili njenih proksi snaga, na energetsku infrastrukturu u regionu ometali bi globalnu ekonomiju“, rekao je Sabet. Decenijama su arapske države Zaliva ili bile rivali iranskog šiitskog klerikalnog režima ili su imale zategnute odnose sa Teheranom. Saudijska Arabija, UAE i Bahrein već su bili mete napada Irana ili njegovih saveznika, poput Huta u Jemenu. Proizvode četvrtinu svetskog 'crnog zlata'Države Saveta za saradnju zemalja Zaliva proizvode četvrtinu svetskih zaliha nafte i više od 10 odsto prirodnog gasa i, ključne su za svetsku trgovinu i transport i u njima rade milioni inostranih radnika. Pjer Kamilo Falaska, menadžer za politiku u Euro-Gulf Information Centre u Rimu, kaže da su zemlje Zaliva fokusirane na dva neposredna cilja. „Žele da spreče širenje krize i da zaštite sopstvene zemlje“, ocenio je Falaska. Smatra da, uprkos njihovim javnim stavovima, zemlje Zaliva nisu protiv promene režima u Iranu i da su svesne cene mogućeg haotičnog prelaznog perioda. „Njihov interes je upravljana i uredna tranzicija, a ne vakuum“, naveo je Falaska. Zaključio je da zemlje Zaliva intenzivno rade na jačanju bezbednosti luka, aerodroma i energetske infrastrukture, dok stanovništvo pripremaju za moguće teške dane.

Nevladini aktivisti su upozorili da je kineska fabrika guma Linglong iz Zrenjanina "pooštrila kontrolu i odmazdu" nad radnicima iz Bangladeša, nakon što je ranije prijavljeno kršenje njihovih prava. "Radnici navode da im se telefoni fizički zapečaćuju crvenim stikerima, zabranjeno je fotografisanje, snimanje ili beleženje, a propusnice za ulazak u fabriku sada se striktno primenjuju kao sredstvo kontrole i ućutkivanja", saopštio je Zrenjaninski socijalni forum 30. januara. Ova nevladina organizacija je zajedno sa aktivistima organizacije Astra, ranije ove sedmice državnim institucijama Srbije prijavila sumnje na trgovinu ljudima i eksploataciju nekoliko desetina radnika iz Bangladeša. U slučaj su se uključili policija, tužilaštvo i državni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Državni organi do sada nisu saopštili više detalja. Kako su ranije preneli nevladini aktivisti, radnicima iz Bangladeša, koji su u Linglongu od juna 2025. angažovani preko agencije za izjamljivanje (lizing) radnika, bili su oduzeti pasoši, duguju im se zarade, prećeno im je i zastrašivani su. Radnici iz Bangladeša, prema fotografijama i svedočenju nevladinih aktivista za RSE, borave u "lošim higijenskim uslovima" i "prenatrpanom" kolektivnom smeštaju u blizini fabričkog pogona. U poslednjem saopštenju Zrenjaninskog socijalnog foruma navodi se da je, nakon tih prijava, kompanija Linglong "selektivno i drastično pooštrila primenu internih pravila (nad radnicima iz Bangladeša), koja su do tada postojala, ali su bila retko korišćena". "Najveći teret ovih mera snose lizingovani radnici, dok zaposleni direktno za Linglong ovakve restrikcije nemaju", dodaje se. RSE je ranije pokušao da stupi u kontakt sa radnicima, ali oni nisu želeli da govore iz straha za bezbednost. Linglong do objave vesti nije odgovorio na hitan upit Radija Slobodna Evropa za komentar. "Ova praksa ne predstavlja zaštitu bezbednosti. To je jasna odmazda i instrument selektivne represije", ukazuje ZSF. Upozoravaju da je takvo ponašanje, koje opisuju kao "kontrolu i zastrašivanje", u suprotnosti sa domaćim zakonima i standardima Međunarodne organizacije rada, koji zabranjuju diskriminaciju i garantuju zaštitu radnika od odmazde. Dok Linglong ne odgovara na pitanja, ovu fabriku, smeštenu u industrijskoj zoni nadomak Zrenjanina, godinama prati serija optužbi za prinudni rad. Slične optužbe obišle su svet i prethodnih godina, kada su lokalne i međunarodne organizacije optužile Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije. Zbog toga su zvaničnom Beogradu, kao domaćinu i strateškom partneru kineske fabrike, stigli pozivi na istragu i upozorenja međunarodnih institucija - poput Evropskog parlamenta i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Sjedinjene Države su, zbog sumnji na prinudni rad, Linglong nedavno stavile na "crnu listu", zabranjujući uvoz automobilskih guma proizvedenih u Zrenjaninu. Do sada je izostala reakcija državnih organa Srbije, čije vlasti sa Kinom grade "čelično prijateljstvo" - kako ga opisuju predstavnici vlasti u Beogradu i Pekingu.

Vlast u Uagaduguu saopštila je da političke partije dele građane i najavila novu registraciju partija po novim propisima.

Donald Tramp upozorio je London i Otavu na viđenje Vašingtona u vezi sa poslovima sa Pekingom.

Prevoznici iz Srbije i Bosne i Hercegovine saopštili su 30. januara da prekidaju blokadu graničnih prelaza sa Šengenskom zonom za teretna vozila koju su pokrenuli iz protesta zbog pooštrene procedure ulaska u tu zonu. Prevoznici iz Srbije saopštili su da u 15 časova prekidaju blokadu teretnih terminala graničnih prelaza sa Šengenskom zonom. Konzorcijum "Logistika" koji okuplja bh. autoprevoznike potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da su i prijevoznici iz BiH obustavili blokadu graničnih prijelaza za teretni saobraćaj sa zemljama Evropske unije. Njihove kolege u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji to su učinile dan ranije, 29. januara, dok se odluka prevoznika iz Bosne i Hercegovine čeka. Vozači kamiona iz Srbije su u saopšenju naveli da posle pet dana obustavljaju blokade jer je Evropska komisija "prvi put jasno objavila da su profesionalni vozači posebna kategorija radnika koja zahteva duži boravak na teritoriji Evropske unije od 90 dana". Evropska komisija je 30. januara saopštila da radi na rešavanju problema profesionalnih vozača kamiona iz zemalja Zapadnog Balkana u državama Šengena nakon uvođenja digitalnog sistema za kontrolu granica. Predstavnici EU i ambasadori šest država regiona pre dva dana održali su sastanak zainteresovanih strana u vezi sa blokadom granica zaposlenih u međunarodnom transportu, dok je naredni suret planiran za iduću sedmicu. Portparol Evropske komisije Markus Lamber je naveo da su na sastanak pozvani resorni ministri iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i Kosova. On nije želeo da govori o mogućem roku za rešavanje tog problema. "Tom prilikom istražiće se i moguće uvođenje novih specifičnih pravila za produženi kratki boravak na nivou EU", rekao je Lamber. Blokadu graničnih prelaza prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana počeli su 26. januara. Protestovali su zbog pooštrene procedure za ulazak u Šengenski prostor, navodeći da im je time skraćeno dozvoljeno vreme boravka u zemljama Evropske unije. Traže da se dozvoljeni boravak produži sa tri na četiri meseca unutar šestomesečnog perioda. Oni su ranije najavili da blokade trajati sedam dana ako se ne postigne dogovor. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je na početku blokada da je direktna dnevna šteta za ekonomije Zapadnog Balkana oko 100 miliona evra. U viznoj strategiji koju je usvojila Evropska komisija 29. januara navodi se da će ova institucija blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla "pragmatična rešenja" za prilagođavanje produženih kratkoročnih boravaka odabranim kategorijama državljana trećih zemalja.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je u četvrtak da je zamolio ruskog predsednika Vladimira Putina da ne "puca na Kijev i razne gradove nedelju dana" usred ledenog vremena, dok ruske snage nastavljaju udare na ukrajinske regione. "Nikada nisu doživeli takvu hladnoću. I lično sam zamolio predsednika Putina da ne puca na Kijev i razne gradove nedelju dana. I on je pristao da to uradi", rekao je Tramp. "Mnogo ljudi je reklo: 'Ne gubi vreme na poziv, nećete to dobiti.' a on je to uradio", dodao je na sastanku kabineta u Beloj kući. Iako Kremlja nije potvrdio jednonedeljnu obustavi udara na Kijev ili druge gradove, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je Trampovu izjavu, navodeći da Kijev ceni napore koji pomažu "u zaštiti života". On je dodao da je to pitanje razmatrano tokom trostranih razgovora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima prošlog vikenda o okončanju četvorogodišnjeg rata, u kojima su učestvovali američki pregovarači. "Hvala vam, predsedniče Trampe! Naši timovi su o tome razgovarali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekujemo da će sporazumi biti sprovedeni. Koraci deeskalacije doprinose stvarnom napretku ka okončanju rata", napisao je Zelenski na X. Temperature širom Ukrajine pale su na minus 20 stepeni Celzijusa u januaru, čime je zima nepodnošljiva milionima Ukrajinaca koji su pod nezabeleženim nestancima struje i grejanja izazvanim ruskim vazdušnim napadima koji su teško oštetili infrastrukturu širom zemlje. Služba za vanredne situacije zemlje upozorila je da će još veći pad temperature početi 1. februara i zahvatiti skoro sve ukrajinske regione, a 4. februara će se samo neznatno ublažiti. Vlasti u Kijevu su u četvrtak saopštile da više od 400 stambenih zgrada nema grejanje i da opštinske službe i radnici rade "non-stop" kako bi vratili toplota stanovnicima. Nestanci struje su takođe prijavljeni u glavnim ukrajinskim regionima Dnjepropetrovsku, Donjecku i Zaporožju. Rusija je u četvrtak izvela višestruke napade, usmrtivši najmanje šest ljudi širom Ukrajine, uključujući i u velikim gradovima Herson i Krivi Rog. U ratom razorenoj Donjeckoj oblasti Ukrajine, koja je većinom pod okupacijom ruskih snaga, radnik gasne službe je ubijen dronom dok je "bio na putu da obnovi snabdevanje gasom ", napisao je ukrajinski ministar energetike Denis Šmigalj na Telegramu. Vlasti u drugim ukrajinskim regionima upozorile su stanovnike da bi ruske vojne snage mogle da nastave napade na infrastrukturu zemlje, uprkos svim pregovorima o zaustavljanju napada na energetiku. "Naš neprijatelj je takav da bi mogao da iskoristi ovo i pokuša da napadne kritičnu infrastrukturu naših gradova", napisao je gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij na Telegramu. Nova runda razgovora između ukrajinskih i ruskih pregovarača trebalo bi da počne u Abu Dabiju 1. februara. Tokom prošle nedelje nije bilo znakova usporavanja rata na frontu, niti naznaka da Kremlj odustaje od svojih dugogodišnjih maksimalističkih zahteva. Upitan o pregovorima u četvrtak, pomoćnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov rekao je da teritorijalno pitanje nije jedini faktor koji sprečava potencijalni sporazum o okončanju najvećeg rata na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata.

Bugarska policija u saradnju s grčkom razbila je organizovanu kriminalnu mrežu umešanu u krijumčarenje migranata iz Turske preko Bugarske i dalje kroz Srbiju ili Rumuniju ka zemljama zapadne Evrope, saopštio je u četvrtak Europol. Evropska policijska agencija je navela da je u operaciji, tokom koje su izvedeni pretresi na šest lokacija, uhapšeno 16 osoba i da su zaplenjeni mobilni uređaji, administrativni dokumenti, dokumenata o registraciji vozila, knjigovodstvene beleške i druga evidencija. Bugarska, Grčka, Srbija i Rumunija nalaze se na takozvanoj zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti. Kako je delovala kriminalna grupa?Ta mreža krijumčarenja migranata je, prema navodima Europola, delovala je po piramidalnoj strukturi. Osnovna grupa, sa sedištem u Sofiji, sastojala se uglavnom od bugarskih i sirijskih državljana koji su delovali na veoma koordinisan način, navodi evropska agencija i dodaje da je njihova glavna uloga bila da organizuju tranzit preko Bugarske. Posle regrutovanja migranata u Turskoj, članovi kriminalne mreže su ih krijumčarili preko južne bugarske zelene granice, dovodeći ih do unapred određenih lokacija. Odatle su ih vozači prevozili do Sofije koristeći razna vozila, uključujući automobile i autobuse. Migranti su privremeno smešteni u sigurnim kućama u Sofiji i okolini pre nego što su premešteni ka bugarsko-srpskoj ili bugarsko-rumunskoj granici. U nekim slučajevima, migranti su direktno prevoženi do graničnih područja bez privremenog smeštaja.

Policija Srbije je u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 29. januara zaplenila na području sela Konjuh kod Kruševca u centralnoj Srbiji pet tona marihuane. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, reč je najvećoj zapleni droge do sada u Srbiji, čija se vrednost procenjuje na sedam do deset miliona evra. Dačić je rekao da su u ovoj akciji uhapšeni N. S. (1986) i R. S. (1958), dok se za jednim licem traga, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Pored opojne droge pronađeno je i vatreno oružje, najmanje četiri automatske puške i jedna "zolja", kao i novac u iznosu od preko 1.500.000 dinara (oko 12.700 evra). Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da su uhapšeni osumnjičeni da su pripadnici organizovane kriminalne grupe. U saopštenju tužilaštva se dodaje da je ta organizovana kriminalna grupa opojnu drogu marihuana skladištila u prostorijama privrednog društva Florakom d.o.o. odakle je dalje distribuirana na teritoriju grada Beograda radi prodaje. Tužilaštvo je navelo da su pretresi i dalje u toku, a da će osumnjičeni nakon policijskog zadržavanja biti sprovedeni u tužilaštvo, nakon čega će biti saslušani. Opozicija tvrdi da je uhapšeni odbornik vladajuće strankePredsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić objavio je na društvenoj mreži X tvrdnju da je jedan od uhapšenih tokom zaplene droge odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Kruševcu. Aleksić je naveo da je uhapšeni "prijatelj i blizak saradnik porodice ministra odbrane Bratislava Gašića. Predsednik opozicione Demokratske stranke Srđan Milivojević naveo je da je pronalazak marihuane "na imanju odbornika i istaknutog člana SNS najbolji pokazatelj zašto je SNS pokušla da ugasi Tužilaštvo za organizovani kriminal". Vlast poručuje da 'nema zaštićenih'Ministar odbrane Bratislav Gašić nije direktno komentarisao optužbe opozicije, niti pominjao ime uhapšenog. On je u saopštenju koje je objavio list Kurir čestitao pripadnicima policije i drugih bezbednosnih službi na akciji, navodeći da ona pokazuje da "u Srbiji nema zaštićenih". Gašić je naveo i da rekordna zaplena narkotika kod Kruševca pokazuje da "svako ko pomisli da može da se sakrije iza partijske knjižice radi činjenja krivičnih dela - neće uspeti". Dodao je i da su "pojedinci požurili da veliku i profesionalno sprovedenu akciju politizuju i pokušaju da na njoj prikupe jeftine političke poene". I potpredsednica Gradskog odbora SNS-a u Kruševcu Nevena Đurić Nikitović navela je u saopštenju da akcija pokazuje kako "nema nedodirljivih i povlašćenih ni po funkciji, ni po kontaktima, ni po partijskoj knjižici".

Vlada Kosova u tehničkom mandatu je okupila grupu zvaničnika državnih institucija, u čijem sastavu su pravni eksperti, ali i drugi, kako bi se rešila pitanja koja proizilaze iz primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa portparol Vlade Perparim Krieziu (Përparim Kryeziu). "Uloga i odgovornost ove grupe jeste da razjasni zahteve koje propisuju zakoni, ali istovremeno i angažovanje države u odnosu na subjekte na koje se zakoni odnose, s ciljem olakšavanja njihove pune primene", naveo je on, ali nije precizirao ko sve čini ovu radnu grupu. Krjeziu je naveo i da su predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu upoznati sa ovom grupom, te da su održali i početne sastanke. Prethodno je Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, navela da je o ovim pitanjima održala više desetina sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice, kao i da su međunarodni predstavnici doneli odluku da "formiraju i poseban ekspertski tim koji se bavi rešavanjem ovog problema". RSE se obratio Evropskoj uniji i zemljama Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – s upitom da li su učestvovali u formiranju ekspertskog tima, ali odgovor nije stigao. Prva faza pune primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima počela je 16. januara i trajaće do 15. marta, a predviđa period informisanja i informativne sesije sa građanima. Primena ovih propisa pogodiće pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili nemaju kosovska dokumenta. Grupa srpskih nevladinih organizacija saopštila je 23. januara da je, povodom najave pune primene zakona o strancima i vozilima, razgovarala sa predstavnicima diplomatskih misija na Kosovu i pozvala ih na veće angažovanje. Nova društvena inicijativa, Centar za afirmativne društvene akcije, Aktiv i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj pozvali su međunarodnu zajednicu da insistira na "širokim i inkluzivnim konsultacijama sa srpskom zajednicom, koje bi uključivale relevantne političke predstavnike, civilno društvo i akademsku zajednicu, kao preduslov za bilo kakve dalje korake u vezi sa ovim zakonskim okvirima". U međuvremenu je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić pozvao sve političke aktere na Kosovu, a posebno Srpsku listu, da "preuzmu odgovornost i aktivno se uključe u izradu pravno-tehničkih predloga" kako bi se obezbedila tranzicija u primeni Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Rašić je ocenio da je odgovornost političara da pronađu načine kako da se "na efikasan i racionalan način prilagodimo njihovoj primeni". Srpska lista je, pak, u reakciji navela da Rašić "bez ikakvog legitimiteta i podrške srpskog naroda učestvuje u vlasti Aljbina Kurtija (Albin) i glasa za sve mere koje su direktno usmerene protiv Srba na Kosovu i Metohiji". Rašić je bio ministar u Kurtijevoj Vladi nakon što je Srpska lista u novembru 2022. godine napustila kosovske institucije. Na poslednjim parlamentarnim izborima Srpska lista je dobila devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedno mesto osvojio Nenad Rašić. Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti naveo je 16. januara da je, uz primenu Zakona o strancima i Zakona o vozilima, neophodna integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, dodajući da će se proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom i da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Petković na sastanku sa ambasadorom Rusije kritikovao kosovski Zakon o strancimaKurti sa ambasadorima o punoj primeni Zakona o strancima i vozilimaObrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine u okviru akcije zatvaranja srpskih institucija, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Zaposleni u ovim institucijama, posebno profesori i studenti na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli bi se suočiti sa problemima kada počne puna primena Zakona o strancima, jer, prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova objavljenog 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi bi to značilo da obrazovne i zdravstvene institucije srpskog sistema imaju licencu kosovskih institucija. Uputstvo kosovskog MUP-a precizira i da je za potrebe studiranja, spajanja porodice, humanitarnih razloga, naučnih istraživanja i drugih okolnosti predviđanih zakonom neophodno posedovati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka. Takođe predviđa da strani državljani na Kosovu mogu boraviti do devedeset dana, te da svaki duži boravak zahteva podnošenje zahteva za dozvolu boravka. Ukoliko neko prekrši ova pravila, nadležni organi mogu preduzeti zakonom propisane mere, koje mogu uključivati ukidanje dozvole boravka, izricanje novčane kazne, deportaciju ili zabranu ulaska na teritoriju Kosova.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su se u četvrtak da označe iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) kao terorističku organizaciju, posle godina unutrašnjih i spoljašnjih pritiska da se elitne snage Teherana stave na crnu listu. Francuska, koja je bila poslednja zemlja u EU protivila tom potezu, promenila je svoj stav u sredu, otvarajući put da takozvana Revolucionarna garda bude označena kao teroristička organizacija. Sjedinjene Američke Države, Kanada i Australija već su označile IRGC kao terorističku organizaciju. Unutar EU, Nemačka i Holandija dugo su tražile da Brisel sledi taj primer, tvrdeći da učešće grupe u represiji u Iranu i destabilišućim aktivnostima u inostranstvu opravdava takav korak. IRGC je najmoćnija grana iranskih oružanih snaga, koja deluje nezavisno od redovne vojske i direktno odgovara vrhovnom vođi Aliju Hamneiju. Osnovao ju je ajatolah Ruholah Homeini 1979. radi zaštite Islamske revolucije i od tada se razvila u raznovrsne snage sa sopstvenim kopnenim snagama, mornaricom, vazduhoplovstvom, obaveštajnim jedinicama i specijalnim snagama. IRGC kontroliše paravojne snage Basidž i snage Kuds, ogranak za spoljne operacije optužen za podršku militantnim grupama širom Bliskog istoka. Sa više od 180.000 vojnika pod svojom komandom, te snage igraju centralnu ulogu u unutrašnjoj bezbednosti, kontroli granica i raketnim programima Irana. Takođe poseduju značajnu ekonomsku moć kroz kontrolu ključnih industrija i infrastrukture. Smrtonosna represijaOdluka EU je doneta posle smrtonosnog gušenja nedavnih protesta koji su zahvatili Iran, predstavljajući jedan od najtežih izazova za Islamsku Republiku. Grupa za ljudska prava HRANA sa sedištem u SAD potvrdila je 6.373 smrtnih slučajeva, dok još radi na potvrđivanju više od 17.000 slučajeva. Neke procene govore da je broj žrtava više desetina hiljada. "Obim ubijanja u Iranu je zaista prešao prag", rekla je Eli Geranmajeh, viša saradnica za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose. Ona je za Radio Farda (Iranski servis RSE) rekla da je potez uglavnom simboličan, jer je trgovina između EU i Irana već doživela kolaps pošto su sankcije UN vraćene u septembru. "Ekonomski, ovaj potez će imati vrlo nominalan uticaj u ovoj fazi", rekla je Geranmajeh. "Iran je već pod širokim obimom sankcija." Međutim, kako je dodala, taj potez "šalje kazneni signal Teheranu kao odgovor na užasna i nezabeležena ubistva Iranaca". IRGC i njeni visoki zvaničnici su dugo pod sankcijama EU, uključujući zamrzavanje imovine i zabrane izdavanja viza. Glavni efekat oznake je da omogućava članicama EU da pritvore svakog člana IRGC-a koji uđe na njihovu teritoriju. Geranmajeh je upozorila da je malo verovatno da će oznaka imati bilo kakav stvarni uticaj na to kako iranski lideri koji sede u Teheranu razmatraju sledeće poteze i da li će ući u vojni sukob sa SAD ili će napraviti dogovor s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump). Ona je naznačila da, ako se između Vašingtona i Teherana postigne sporazum o ublažavanju sankcija, "Iran će verovatno u nekom trenutku izvršiti pritisak na SAD da ukinu američku oznaku terorističke grupe za IRGC. A ako SAD odluče da naprave takav potez, EU će morati da proceni svoj stav i odluči da li će da učini isto". Da bi "praktično pomogla Irancima na terenu", rekla je Geranmajeh, EU mora "značajno povećati finansiranje stvari poput tehnoloških usluga koje će moći da pomognu Iranu da poboljša svoju internet vezu i zadrži je u slučaju budućih prekida".

Evropska komisija upozorila je da gasovod, čiju izgradnju planira vlast bosanskohercegovačkog eniteta Republika Srpska, neće podržati napore Bosne i Hercegovine za smanjenje ovisnosti o uvozu ruskog gasa, već će je dodatno učvrstiti. Iz Evropske komisije su Radio Slobodna Evropa naveli da Evropska unija od BiH, kao zemlje kandidatkinje za članstvo, očekuje da se uskladi s njenim ciljevima, uključujući energetsku i vanjsku politiku. "Ruski rat protiv Ukrajine pokazao je koliko je energetska diverzifikacija vitalna i koliko ovisnost može biti štetna za bilo koju evropsku zemlju. Rusija se više puta pokazala da je nepouzdan dobavljač gasa, koristeći snabdijevanje energentima kao geopolitički alat prisile", navedeno je. Vlada RS-a dala je u novembru prošle godine suglasnost za izgradnju gasovoda od Šepka do Novog Grada, koji bi taj entitet povezao s gasnom mrežom Srbije, koja je do sada dominantno služila za dopremanje ruskog gasa. Zainteresirane kompanije iz Srbije i TurskeKompanija "Sarajevo-gas" Istočno Sarajevo raspisala je početkom januara tender za projektovanje i izgradnju tog gasovoda, a prijavile su se kompanije "Konvar" iz Srbije i turska firma "Vemak". Nedeljko Elek, direktor preduzeća "Sarajevo-gas", kazao je za RSE da je proces u fazi predkvalifikacije, kada se provjeravaju tehnička dokumentacija i reference prijavljenih kompanija. "Firme, koje prođu taj predkvalifikacioni dio, imaju mjesec da dostave financijske ponude i bankarske garancije i onda se otvara komercijalni dio i bira izvođač radova", naveo je Elek. Novi ruski plinovod za BiH zaustavljen na DriniBosna i Hercegovina trenutno je u potpunosti ovisna o ruskom gasu koji, preko teritorije Srbije, stiže Turskim tokom. Taj gas ulazi u BiH kod Zvornika i jedinom postojećom gasnom trasom, izgrađenom prije više od 45 godina, doprema se do Sarajeva i dalje do centralne Bosne. Novi gasovod u RS-u trebao bi se na istom mjestu, u Šepku kod Zvornika, povezati s gasovodom u Srbiji. Planirana trasa prolazila bi kroz nekoliko gradova u tom entitetu, preko Banje Luke do Novog Grada na sjeverozapadu zemlje. Vlasti u RS godinama insistiraju na izgradnji gasovoda Nova istočna interkonekcija koji su proglasile projektom od strateškog značaja, ali je za taj projekt izostala suglasnost državnih insitucija. Iako prethodnih godina nisu krile oslanjanje na partnerstvo sa Srbijom i Rusijom, sada poručuju da je riječ o isključivo domaćem projektu. Također, tvrde da će biti otvoren za različite izvore snabdijevanja, a kao alternativu ruskom spominju azerbejdžanski gas. On do Srbije dolazi putem interkonektora sa Bugarskom, koji je ograničenih kapaciteta. Šta kažu vlasti RS?Najava o gradnji gasovoda, dolazi dok Evropska unija planira obustavu uvoza ruskog gasa (Od početka ruske invazije u Ukrajini 2022., Evropska unija je uvela sankcije značajnom dijelu ruskog energetskog sektora, a plan joj je da do kraja 2027. u potpunosti obustavi uvoz gasa iz Rusije. Članice EU moraju do 1. marta ove godine podnijeti nacionalne planove u kojima će biti navedene mjere za diverzifikaciju snabdijevanja plinom i naftom. Pojedine zemlje, među kojima su Poljska, Letonija, Latvija i Estonija, već su obustavile uvoz ruskog gasa, dok određene, poput Mađarske i Slovačke, i dalje o njemu ovise. Od početka rata, prema podacima Evropske komisije, ovisnost EU o ruskom gasu pala je, sa 45 posto ukupnog uvoza, na 13 posto u prvoj polovini 2025. No, 35 milijardi kubnih metara ruskog gasa prošle godine ušlo je u energetski sistem EU, u vrijednosti od procijenjenih deset milijardi eura. Ruska državna kompanija Gasprom i dalje nije na listi sankcija EU.), a Sjedinjene Američke Države insistiraju na smanjenju energetske ovisnosti o Rusiji. "EU je osnažila podršku partnerima na Zapadnom Balkanu u području energetske sigurnosti. Cilj je smanjiti ovisnost o fosilnim gorivima i podržati diverzifikaciju puteva snabdijevanja, pomoći partnerima u boljoj integraciji energetske mreže i pristupu energiji iz više izvora", naveli su iz Evropske komisije za RSE. Također su istaknuli da potiču ugovorne strane Energetske zajednice da se postupno diverzificiraju od ruskog plina i rade na potpunom ukidanju opskrbe. "Po našem mišljenju, BiH ima nekoliko drugih mogućnosti koje bi se mogle istražiti za daljnju diverzifikaciju i dekarbonizaciju, uključujući šire i brže ubrzanje obnovljivih izvora energije i dovršetak ključne elektroenergetske infrastrukture", naveli su. Istaknuto je da EU podržava ove mogućnosti u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, te posjećaju da je u agendi reformi BiH preuzela obaveze u vezi s daljnjom dekarbonizacijom, korištenjem obnovljivih izvora energije i integracijom električne energije. Ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić, na konferenciji za novinare u Banjaluci 29. januara, nije direktno odgovorio na upit RSE hoće li ruski gas teći novim tokom, već je naveo da EU "radi suprotno od onoga što javno saopštava". "Pozivam sve da pitaju EU i evropske države koliko su u ovoj i prethodnoj godini kupovali ruskog gasa. Rezerve gasa u Evropi i dalje se velikim dijelom pune gasom iz Rusije, što jasno pokazuje da Evropa nema realnu alternativu u obimu koji odgovara njenim potrebama", rekao je Đokić. Koraci u izgradnji gasovoda u RS dolaze u vrijeme dok se, na američku inicijativu, vode pregovori o izgradnji gasovoda prema Hrvatskoj. Riječ je o projektu Južne interkonekcije koji bi BiH djelomično oslobodio ovisnosti o ruskom gasu i povezao s globalnim tržištem energije. Iz State Departmenta su ranije za RSE naveli da je gasovod Južna interkonekcija ključan za energetsku sigurnost i ekonomski razvoj BiH i regije i da dodatno jača veze između Sjedinjenih Država i partnera u BiH. Također su poručili da je američki predsjednik Donald Trump jasno dao do znanja da evropski partneri moraju prestati koristiti rusku energiju-

Evropska komisija (EK) razmatra mogućnosti pronalaženja rešenja za određene kategorije profesionalnih radnika iz trećih zemalja, uključujući i vozače kamiona, u cilju prilagođavanja dužeg boravka u Šengenskoj zoni. Međutim, u ovom trenutku ne postoji konkretno rešenje, osim potvrde da će ovo pitanje biti predmet razmatranja u budućnosti. U viznoj strategiji koju je usvojila Evropska komisija 29. januara navodi se da će ova institucija blisko sarađivati sa državama članicama kako bi pronašla "pragmatična rešenja" za prilagođavanje produženih kratkoročnih boravaka odabranim kategorijama državljana trećih zemalja, uz obezbeđivanje bezbednosnih i ekonomskih koristi za Uniju, kao i pravne sigurnosti za putnike. U strategiji se takođe navodi da će se, u cilju pronalaženja ovih pragmatičnih rešenja, između ostalog razmotriti i mogućnost uvođenja novog zakonodavstva na nivou EU, sa posebnim skupom pravila za produženi kratkoročni boravak. "U tom kontekstu, Komisija će preispitati uticaj postojećih bilateralnih sporazuma koji omogućavaju produženi boravak, s ciljem njihovog postepenog ukidanja", navodi se u strategiji. Ovo se odnosi i na prevoznike iz zemalja Zapadnog Balkana, koji od 26. januara blokiraju granične prelaze sa Šengenskom zonom. Potpredsednica Evropske komisije Hena Virkunen potvrdila je da su evropski zvaničnici svesni zabrinutosti koje su izrazili transportni operateri sa Zapadnog Balkana, ali je upozorila da uvođenje sistema ulaska i izlaska ne podrazumeva promenu pravila niti uvođenje dodatnih zahteva. "Svesni smo poteškoća u ovom području. I u viznoj strategiji se bavimo ovim pitanjem. Stoga predlažemo da razmotrimo veću fleksibilnost, bez ugrožavanja bezbednosti", izjavila je Virkunen. Ona je pojasnila da se situacija vozača kamiona razlikuje od položaja prekograničnih radnika, koji redovno prelaze granicu na istim graničnim prelazima i za koje već postoji određeni stepen fleksibilnosti. "Ovo je nešto drugačije kada su u pitanju, na primer, vozači kamiona. Postoje i druga zanimanja u kojima smo identifikovali izazove, poput sportista i umetnika na turnejama. Tim pitanjima se bavimo u ovoj viznoj strategiji", dodala je Virkunen. U usvojenoj strategiji priznaje se da je određenim kategorijama radnika potreban boravak duži od 90 dana u okviru perioda od 180 dana, koliko je trenutno dozvoljeno šengenskim pravilima. Reč je o kategorijama koje se u velikoj meri oslanjaju na mobilnost, poput turnejskih umetnika, sportista ili vozača kamiona, kojima je potrebno da duže borave unutar Šengenske zone, bez potrebe za dozvolom boravka ili prebivališta. "Ovo stvara složen sistem, dodatno komplikovan postojanjem bilateralnih sporazuma koje su neke države članice zaključile pre stupanja na snagu šengenske pravne tekovine. Ti sporazumi omogućavaju državljanima određenih trećih zemalja boravak duži od 90 dana, ali samo na teritoriji konkretne države članice, čime se podriva jedinstvena primena šengenskog pravnog okvira", navodi se u dokumentu Evropske komisije. Prevoznici iz četiri zemlje Zapadnog Balkana od 26. januara započeli su blokadu graničnih prelaza zbog uvođenja sistema ulaska i izlaska u Šengenskoj zoni zbog. Evropski sistem ulaska i izlaska (EES) je automatizovani IT sistem koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša za državljane zemalja van Evropske unije koji ulaze u Šengenski prostor. Sistem beleži biometrijske podatke (otiske prstiju i slike lica), kao i ime i datume putovanja, s ciljem unapređenja bezbednosti granica, otkrivanja osoba koje prekoračuju dozvoljeni boravak i sprečavanja zloupotreba identiteta. Ovaj sistem je delimično uveden u oktobru 2025. godine, dok bi trebalo da postane u potpunosti operativan u aprilu 2026. godine. Bezvizni režim, koji se primenjuje i na zemlje regiona, obuhvata kratkoročne boravke do najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ova pravila su usklađena na nivou Evropske unije i regulisana zakonodavstvom EU, sa jedinstvenim uslovima, procedurama i važenjem širom Šengenskog prostora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će služenje obaveznog vojnog roka početi ili u decembru 2026. ili u martu 2027. godine. Odluka o početku vojnog roka, kako je rekao, zavisi od spremnosti kapaciteta i vojnih objekata. "Tu odluku ćemo uskoro doneti, u narednih mesec ili dva, i ići pred Skupštinu i krenuti sa evidentiranjem vojnih obveznika", rekao je on 29. januara, nakon sastanka sa vojnim čelnicima o stanju i analizi sposobnosti Vojske Srbije za 2025. godinu. Vojni rok će, kako je podsetio Vučić, trajati 75 dana. "Moramo da spremimo sve objekte. Imamo dovoljno pušaka i čizama ali postoje neke stvari koje još nisu potpuno spremne", rekao je. Dodao je da moraju da se obnove regrutni centri, unaprede i obnove ambulante, i druge stvari. "To su važna pitanja jer želimo da to spremno dočekamo i da ti mladi ljudi vojsku provedu u najboljim uslovima. Da steknu potrebnu odgovornost i ozbiljnost, kao i odnos prema patriotizmu", rekao je Vučić. Uvođenje obaveznog vojnog roka mora da izglasa parlament, donošnjem zakona. Predstavnici vlasti su proteklih godina u više navrata najavljivali vraćanje vojnog roka. Ideja je konkretizovana u januaru 2024. Tada je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu i predložio predsedniku uvođenje vojnog roka. Vučić je potom, u septembru iste godine, potpisao saglasnost da se u Srbiju vrati obavezni vojni rok. Od njegovog ukidanja, 1. januara 2011. godine, u vojsku se ide samo dobrovoljno. Vraćanje obaveznog vojnog roka je u oktobru 2025. godine izglasala i susedna Hrvatska. Među zemljama koje nisu ukidale obavezan vojni rok su Švajcarska, Norveška, Danska, Finska, Austrija, Turska, Estonija, Grčka, Kipar, Ukrajina, Rusija i Belorusija.