Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je na sastanku s američkim admiralom NATO-a u ponedeljak u Prištini da se njena zemlja suočava s "rizicima od destabilizujućih akata" Srbije, saopštilo je Predsedništvo Kosova. Osmani je čestitala admiralu Džordžu Vikofu (George M. Witkoff) na preuzimanju dužnosti komandanta Združene savezničke komande NATO-a u Napulju, izražavajući "puno poverenje u njegovo vođstvo i u ključnu ulogu koju ta komanda ima za evroatlantsku bezbednost, regionalnu stabilnost i međunarodni mir". Vikof je na toj poziciji nasledio admirala Stjuarta Manša (Stuart B. Munsch) koji je završio svoj mandat u novembru prošle godine. "Predsednica Osmani je potvrdila svoju posvećenost nastavku saradnje s KFOR-om i naglasila da Kosovo ostaje pouzdan, sposoban i doprinoseći partner regionalnoj bezbednosti i stabilnosti, snažno posvećen vrednostima mira, demokratije i vladavine prava", navodi se u saopštenju. Predsedništvo Kosova nije iznelo detalje u vezi s tvrdnjama o destabilizujućim aktima, premda su kosovski zvaničnici više puta optuživali Beograd za takve postupke. Tenzije između Kosova i Srbije konstantno su visoke poslednjih godina, posebno posle nekoliko incidenata na severu zemlje većinom naseljenom Srbima. U napadu grupe naoružanih Srba na kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana poginuli su policijski narednik i tri napadača. Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, tadašnji zamenik lidera najveće srpske partije na Kosovu, Srpske liste, koju podržava Beograd. Kosovo optužuje Srbiju za napad i traži izručenje Radoičića, za koga se veruje da se nalazi u Srbiji, ali je Beograd negirao umešanost u napad. Godinu dana kasnije, eksplozija u ključnom kanalu Ibar-Lepenac izazvala je veliku štetu, poremetivši snabdevanje vodom hiljada stanovnika i sisteme hlađenja dve elektrane u zemlji. Na sastanku s američkim admiralom, Osmani je kritikovala Srbiju zbog "nedostatka odgovornosti" za napad na vojnike KFOR-a tokom protesta na severu zemlje 2023. godine – kada je povređeno više od 90 vojnika mirovne misije, kao i zbog "terorističkog napada, odnosno agresije u Banjskoj i kinetičkog napada na kanal Ibar-Lepenac". NATO je povećao svoje prisustvo na Kosovu tokom 2023. godine, posle povećanih tenzija na severu i sada ima 4.649 mirovnjaka iz 33 zemlje.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola (Metsola) u ponedeljak je donela odluku da iranskim diplomatama zabrani ulazak u prostorije EP-a u Briselu, Luksemburgu i Strazburu. Odluku je obrazložila brutalnim obračunom teheranskog režima s demonstrantima. U pismu koje je uputila poslanicima Evropskog parlamenta navodi se da je donela odluku da svim diplomatama, osoblju diplomatskih misija, vladinim zvaničnicima i predstavnicima Islamske Republike Iran zabrani ulazak u sve prostorije Evropskog parlamenta. "Oni koji se hrabro bore na ulicama, kao i politički zatvorenici koji se i dalje nalaze u pritvoru, zaslužuju više od puke solidarnosti", navela je Mecola u pismu. Na društvenim mrežama ocenila je da se "ne može nastaviti po starom". "Ovaj dom neće učestvovati u legitimizaciji režima koji se održava kroz mučenje, represiju i ubistva", poručila je predsednica Evropskog parlamenta. Od kraja decembra u Iranu se održavaju antivladini protesti, dok vlasti pojačavaju represivne mere, a broj prijavljenih smrtnih slučajeva raste. Organizacije za ljudska prava i državni mediji izveštavaju o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama gradova, dok demonstracije ulaze u treću nedelju uprkos pojačanom pritisku bezbednosnih snaga. Nemiri, podstaknuti rastom cena, visokom inflacijom i padom vrednosti nacionalne valute, predstavljaju najozbiljniji izazov vlastima Islamske Republike u poslednjih nekoliko godina. U video snimku objavljenom na društvenim mrežama 11. januara vide se desetine tela ispred Forenzičkog medicinskog centra Kahrizak u Teheranu, dok se smrtonosni antivladini protesti nastavljaju širom Irana. Istrage Radija Farda (Iranski servis RSE) ukazuju na to da su iranske vojne i bezbednosne snage tokom protesta pucale na civile, a zabeleženi su i izveštaji o "vansudskim ubistvima".

Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je u ponedeljak da će hrvatski naftovod JANAF od ponoći pustiti dotok sirove nafte do rafinerije u Pančevu. Ona je za RTS najavila da će Rafinerija, koja posluje u sastavu Naftne industrije Srbije (NIS), početi sa radom oko 16. januara. "Posle skoro 100 dana stiže prva nafta Jadranskim naftovodom. To je nekih 85.000 tona koje će se isporučivati u toku ove nedelje. Očekujemo da prvi dizel bude na tržištu oko 26, 27. januara", rekla je. Kako je navela, očekuje se da dodatnih 35.000-45.000 tona nafte stigne u toku sledeće nedelje. Rafinerija u Pančevu obustavila je rad 2. decembra zbog nedostatka sirove nafte. Njen dotok bio je onemogućen usled američkih sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. U međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Takođe je hrvatski Jadranski naftovod (JANAF) do tada dobio licencu za nastavak transporta nafte neruskog porekla za potrebe NIS-a. NIS je saopštio i da je američko Ministarstvo izdalo licencu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o promenama u vlasničkoj strukturi sa do 24. marta. Ruska državna kompanija Gasprom, njena ćerka firma Gasprom Njeft i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara. NIS je od oktobra pod sankcijama SAD, dok američka administracija pokušava da onemogući Rusiju u korišćenju prihoda od energetike za rat u Ukrajini.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je u ponedeljak da je pitanje Grenlanda veoma važno za Severnoatlantski savez i potvrdio da zemlje članice rade na obezbeđivanju bezbednosti tog ostrva. "Imamo osam arktičkih zemalja, sedam je u NATO-u, jedino Rusija nije. Moramo osigurati bezbednost i o tome razgovaramo. Želimo da Arktik ostane bezbedan. Rusija je glavna pretnja NATO-u i Evropi", izjavio je Rute u Zagrebu na konferenciji za novinare. Ovo je prvo oglašavanje prvog čoveka Alijanse otkako je američki predsednik Donald Tramp (Trump) 4. januara nagovestio da želi da preuzme Grenland. Mark Rute boravio je u prvoj zvaničnoj poseti Zagrebu u svojstvu generalnog sekretara najveće vojne organizacije na svetu. Njegov sagovornik, hrvatski premijer Andrej Plenković, poručio je da se svi saveznici moraju međusobno poštovati. "Poštujemo činjenicu da je Grenland deo Danske i sigurni smo da se kroz dijalog može pronaći najbolje rešenje", naveo je predsednik Vlade Hrvatske. Generalni sekretar NATO-a negirao je da američko interesovanje za Grenland predstavlja najozbiljniju krizu za Alijansu. Dodao je da pozdravlja činjenicu da su se zemlje koje se graniče sa Arktikom ujedinile i odlučile da uključe veći angažman NATO-a u tom regionu. Rute je ocenio da je američki predsednik imao pozitivan uticaj na Alijansu, jer je podstakao članice na veća izdvajanja za odbranu, dodajući da bez tog pritiska ne bi bilo jedinstva oko povećanja odbrambenih budžeta. Takođe je naglasio da NATO sarađuje sa partnerima na Arktiku koji su zatražili veći angažman Alijanse, dok se istovremeno radi na narednim koracima saradnje. Kao primer naveo je Dansku, koja, prema njegovim rečima, ubrzava sopstvena ulaganja u odbranu, nabavlja novu vojnu opremu i bespilotne letelice, te značajno jača odbrambene kapacitete, uključujući i bezbednost Grenlanda. Nema jedinstvenog stava o članstvu Ukrajine u NATO-uRat u Ukrajini takođe je bio u fokusu razgovora generalnog sekretara Alijanse sa hrvatskim zvaničnicima. Mark Rute je priznao da među članicama ne postoji jedinstven stav o punopravnom članstvu Ukrajine u NATO-u. "Znamo da su pojedini saveznici, uključujući Mađarsku, Sjedinjene Američke Države i još neke, ili protiv ili veoma skeptični prema članstvu Ukrajine u NATO-u. To je činjenica", rekao je Rute. On je pohvalio Hrvatsku zbog podrške Ukrajini, navodeći da je ta zemlja od početka rata doprinela sa više od 300 miliona evra u vidu vojne opreme, helikoptera i zaštitne opreme. "Ukrajinska bezbednost je i naša bezbednost", poručio je Rute. Hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da Ukrajina na terenu ne brani samo svoju slobodu, već i demokratiju, vrednosti i bezbednost evropskog kontinenta. "Zato je važno da razumemo da su posledice ruske agresije bile više nego očigledne širom kontinenta – u Hrvatskoj, u našoj energetskoj situaciji, kroz energetsku krizu, ekonomske i socijalne pritiske, kao i inflaciju. Sve je to povezano sa širom destabilizacijom kroz koju smo prošli u proteklom periodu", rekao je Plenković. Tokom posete generalnog sekretara NATO-a Zagrebu potvrđeno je da će u proleće 2027. godine u Hrvatskoj prvi put biti održan neformalni sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a.

Predsjednik i potpredsjednik kompanije AAFS Infrastructure and Energy LLC- Joseph Flynn i Jesse Binnall borave u Sarajevu 12. januara gdje će, kako je najavljeno iz Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD), razgovarati sa domaćim liderima o ulozi američkog kapitala i resursa u razvoju i upravljanju gasovodom Južna interkonekcija. Južna interkonekcija je gasovod koji bi Bosnu i Hercegovinu povezao s hrvatskim plinskim sistemom i terminalom ukapljenog plina (LNG) na otoku Krku. BiH nema vlastitu proizvodnju plina i snabdijeva se isključivo ruskim plinom koji dolazi Turskim tokom preko Srbije jedinim plinovodom od Zvornika prema Sarajevu koji je izgrađen prije 40 godina. "Radi se o projektu koji bi trebao omogućiti isporuku pouzdanog američkog ukapljenog prirodnog gasa u BiH, čime će se ojačati energetska sigurnost svih građana", navedeno je u objavi Ambasade SAD na mreži "X", nakon što je otpravnik poslova Ambasade SAD John Ginkel, razgovarao sa predsjednikom i potpredsjednikom kompanije Josephom Flynnom i Jesseijem Binnallom. I ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković sastao se potom sa predstavnicima AAFS-a i otpravnikom poslova Ginkelom. Na sastanku je razgovarano o unapređenju projekata od strateškog značaja za energetsku sigurnost BiH, jačanju regionalne povezanosti i dugoročnom ekonomskom razvoju. Potvrđena je zajednička opredijeljenost za produbljivanje saradnje, podsticanje investicija i ubrzanje implementacije infrastrukturnih projekata. Šta je poznato o Južnoj interkonekciji?Trasa Južne interkonekcije bi počinjala u Travniku, centralnom dijelu BiH, vodila kroz Tomislavgrad i Posušje na jugoistoku zemlje, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom mrežom kod Makarske, s nastavkom prema Splitu. U planu je i krak prema Mostaru. Dionica kroz BiH bila bi duga oko 170 kilometara, a procijenjeni trošak izgradnje kreće se između 405 i 810 miliona evra. Projekat bi se realizovao po koncesijskom modelu – američki privatni investitor bi finansirao, gradio i upravljao plinovodom određeni period, nakon čega bi bio vraćen BiH. Za početak radova potrebno je da Federacija BiH dodijeli koncesiju investitoru i izmijeni lex specialis kojim je BH-Gas ranije definisan kao nosilac projekta. Također, BiH i Hrvatska moraju potpisati međunarodni sporazum o realizaciji. Prema planovima, dokumentacija bi mogla biti završena do jeseni 2026. godine, nakon čega bi gradnja mogla započeti. Kako se trenutno BiH snadbijeva gasom?Bugarska je najavila da bi mogla obustaviti transport ruskog gasa 2028. godine. U takvom scenariju, Bosna i Hercegovina bi, bez alternativnog pravca, mogla ostati bez gasa za industriju, a domaćinstva u Sarajevu bez grijanja. BiH je tokom 2024. godine uvezla oko 225 miliona kubnih metara gasa, prema podacima Agencije za statistiku BiH. Gledano po entitetima, Republika Srpska potroši oko 30 miliona kubnih metara, a ostatak Federacija BiH.

Vanredna situacija zbog snega je na snazi u 10 opština u Srbiji, a najveći problem je prekid snabdevanja strujom, saopšteno je na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije 12. januara. Vanredno je u Valjevu, Loznici, Osečini, Krupnju, Malom Zvorniku, Sjenici, Majdanpeku, delu Prijepolja, Lučana i u Ivanjici. Više od 13.500 potrošača trenutno nema uredno snabdevanje strujom, izjavila je na sednici ministarka privrede Adrijana Mesarović. Neka sela i duže od nedelju dana nemaju električnu energiju. Pored problema sa strujom, građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije, neprohodnim putnim pravcima. Situacija na terenu se polako stabilizuje, poručio je načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić. Pripadnici Sektora su na terenu zajedno sa Žandarmerijom, kako bi se pružila pomoć građanima, napomenuo je Luka Čaušić. Od 4. do 12. januara bile su 102 intervencije, uz angažovanje 226 pripadnika Sektora sa 104 vozila, 23 pumpe i tri čamca, a evakuisano je 38 osoba, naveo je on. Svi državni putevi u nadležnosti Puteva Srbije su prohodni i bezbedni za saobraćaj, izjavila je ministarka saobraćaja Aleksandra Sofronijević. Vozače je pozvala na oprez. Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić izjavio je da su obilne količine padavina u prvih deset dana januara - snega, leda i ledene kiše - značajno prevazišle prosek, te da su građanima blagovremeno izdata upozorenja. Kako je rekao, u narednom periodu očekuje se postepena stabilizacija meteorološke situacije, odnosno od srede (14. januara). Vlada Srbije donela je odluku da Republička direkcija za robne rezerve bespovratno isporuči prehrambene proizvode Crvenom krstu Ivanjice i Mačvanskom upravnom okrugu, na zapadu Srbije, kao pomoć stanovništvu. Navedeno je da je reč o isporuci brašna, ulja, šećera, soli, testenine, pirinča, konzervirane hrane i drugih neophodnih životnih namirnica. Crveni krst Srbije saopštio je 12. januara da je do sada pružio pomoć za više od 400 najugroženijih domaćinstava usled obilnih snežnih padavina koje su prouzrukovale prekid struje, saobraćaja i snabdevanja vodom. Kako je navedeno, opštine Loznica, Valjevo, Osečina, Ivanjica, Vladimirci, Krupanj, Mali Zvornik, Lučani, Majdanpek bile su među najugroženijim. "Dostavljeni su paketi hrane i higijene, topla odeća, ćebad, vreće za spavanje, agregati, sveće, gasni gorionici", saopštio je Crveni krst Srbije. Ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović izjavila je da se situacija sa snabdevanjem strujom stabilizuje, te da je više od 1.000 montera i dalje na terenu, sa više od 100 sekača. Tvrdi je da je do nestanka struje u 100 odsto slučajeva došlo zbog kvarova na dalekovodima izazvanih padom stabala. "Vremenske prilike su uslovile da stabla sklona padu padnu na distributivnu mrežu i da u tolikoj meri oštete dalekovode da su neki od njih danima sanirani u nemogućim vremenskim uslovima", rekla je Mesarović. Ministarka je rekla da se očekuje da do kraja dana (12. januara) ili sutra (13. januara) svi potrošači imaju uredno snabdevanje strujom. Mesarović je prethodno bila u Ivanjici, gde je nakon sastanka Štaba za vanredne situacije u toj opštini rekla da vitalni objekti imaju struju, da je obezbeđeno uredno snabdevanje bolnice i Doma zdravlja, kao i vodosnabdevanje. "Apel građanima - pustite državu da radi svoj posao. I u ovom okrugu zatičemo istu situaciju, da je do prekida napajanja, odnosno do kvarova na dalekovodu i velikom dalekovodu u Ivanjici došlo zbog pada stabala. Ista situacija, pad stabala sa privatnih poseda, a nas građani tuže za ta ista stabla. Ko je onda kriv za kvar na mreži i za prekid napajanja?", rekla je Mesarović za televiziju Pink. Grad Loznica, gde je više sela danima bez struje, formiraće komisiju za obilazak terena i procenu štete nastale zbog elementarne nepogode izazvane obilnim snegom, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu. Građani su pozvani da prijave štetu, a za pružanje pomoći i podrške ugroženim građanima, Grad Loznica će otvoriti poseban račun za donacije. Hitna pomoć je 11. januara u Beogradu intervenisala više od 20 puta zbog povreda na snegu i ledu, zbog čega su apelovali na starije sugrađane da ne izlaze napolje bez preke potrebe. Oprez vozačima izdao je Auto moto savez Srbije (AMSS), jer zbog niskih temperatura tokom jutra i večeri postoji mogućnost poledice na putnim pravcima, pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova. Slabe snežne padavine očekuju se u planinskim predelima, ali će zbog niskih temperatura, pojava leda otežavati vožnju.

Predsjednik SJedinjenih Američkih Država(SAD)Donald Trump je rekao da je iransko rukovodstvo tražilo razgovore s Washingtonom nakon njegovih prijetnji vojnom akcijom zbog nasilnog gušenja masovnih protesta u Iranu. "Lideri Irana su zvali", rekao je Trump novinarima u avionu Air Force One 11. januara. Dodao je da se "sastanak dogovara... Oni žele pregovarati." Međutim, "možda ćemo morati djelovati prije sastanka", dodao je, ne navodeći detalje. Nije odmah bilo jasno o čemu Iran želi pregovarati. Dvije zemlje su ranije imale indirektne razgovore o spornom iranskom nuklearnom programu. Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje osudile su gušenje protesta od strane vlade i ranije uvele sankcije Teheranu zbog, kako kažu, pokušaja razvoja nuklearnog oružja, što Iran negira. Trump je ranije 11. januara rekao da on i američka vojska razmatraju opcije u Iranu kako bi podržali demonstrante, usred nepotvrđenih izvještaja da je više od 500 ljudi ubijeno u gušenju antivladinih demonstracija tokom proteklih 15 dana. "Vojska to razmatra, a mi gledamo neke vrlo snažne opcije", rekao je Trump novinarima, dodajući da je u kontaktu s iranskim opozicionim liderima, također bez navođenja detalja. Teheran se nije odmah oglasio povodom Trumpovih izjava. Trumpovi komentari uslijedili su nakon što su američki mediji izvijestili da je predsjednik SAD-a dobio informacije o opcijama za odgovor na oštre sigurnosne mjere protiv protesta u Iranu. Njegove izjave čini se potvrđuju izvještaje medija poput Axios-a, The New York Times-a i Wall Street Journal-a, koji su naveli da razmatra nekoliko opcija za podršku protestima u Iranu. Wall Street Journal je izvijestio da će konkretne opcije biti predstavljene predsjedniku 13. januara. Mogući naredni koraci mogli bi uključivati vojne udare, korištenje tajnog sajber oružja protiv iranske vojske i uvođenje dodatnih sankcija iranskoj vladi, dodao je Wall Street Journal. Ovi događaji uslijedili su dok su grupe za ljudska prava i državni mediji izvještavali o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama gradova i mjesta u Iranu 11. januara, dok demonstracije ulaze u treću sedmicu uprkos sve većem pritisku sigurnosnih snaga. Rizik od nasilja porastao je nakon što je vlada pozvala svoje pristalice na masovne skupove širom zemlje 12. januara kako bi osudili ono što je nazvala "terorističkim akcijama Sjedinjenih Država i Izraela". Agencija za ljudska prava (HRANA) – organizacija iranskih aktivista sa sjedištem u Sjedinjenim Državama – saopštila je 11. januara da je u protestima tokom proteklih 15 dana ubijeno 544 ljudi. HRANA navodi da je najmanje 10.061 osoba uhapšena i da su demonstracije zabilježene na 585 lokacija u 186 gradova i mjesta u svih 31 provinciji. Brojevi se ne mogu nezavisno potvrditi jer je teško doći do informacija uslijed gotovo potpune blokade interneta u zemlji. Telefonske usluge su također ograničene. Grupe za ljudska prava kažu da je digitalni mrak u Iranu dio napora da se prikrije nasilje države tokom sigurnosnog obračuna. Trump je 11. januara rekao da planira razgovarati s milijarderom Elonom Muskom o vraćanju interneta u Iranu. Muskova kompanija SpaceX pruža Starlink satelitski internet, koji je ranije korišten u područjima sukoba, uključujući Ukrajinu. Tokom protekle sedmice, Trump je izdao niz oštrih upozorenja, rekavši da Sjedinjene Države "pažljivo prate situaciju" i insistirajući da se vlasti suzdrže od ubijanja demonstranata. "Iran je u velikim problemima. Čini mi se da ljudi preuzimaju kontrolu nad određenim gradovima za koje niko nije mislio da je to moguće prije samo nekoliko sedmica", rekao je Trump na sastanku u Bijeloj kući 9. januara. Trumpove izjave naišle su na otvorenu podršku bivšeg iranskog prijestolonasljednika i opozicionog lidera Reze Pahlavija. "Predsjednik Trump, kao lider slobodnog svijeta, pažljivo je pratio vašu neopisivu hrabrost i izjavio da je spreman da vam pomogne", rekao je Pahlavi u video obraćanju objavljenom 11. januara. "Svijet danas stoji uz vašu nacionalnu revoluciju i divi se vašoj hrabrosti", dodao je. UN i EU osudili gušenje protesta u IranuUN, Evropska unije(EU) i zapadne vlade također su izrazile podršku iranskom protestnom pokretu. Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres 11. januara rekao je da je "šokiran" izvještajima o nasilju nad demonstrantima i pozvao vladu da pokaže uzdržanost i "da se suzdrži od nepotrebne ili nesrazmjerne upotrebe sile". Šefica vanjske politike EU Kaja Kallas izjavila je da je spremna predložiti nove sankcije Teheranu kao odgovor na gušenje protesta. "EU već ima široke sankcije protiv Irana – protiv onih odgovornih za kršenje ljudskih prava, aktivnosti širenja nuklearnog oružja i podršku Teherana ruskom ratu u Ukrajini", rekla je Kallas u intervjuu za njemački list Die Welt. 'Ratne scene' u TeheranuMuškarac koji je svjedočio gušenju protesta u istočnom Teheranu rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) kasno 10. januara da je represija nad demonstracijama naglo eskalirala, opisujući situaciju u gradu kao "ratne scene". Čovjek, koji je tražio da ostane anoniman iz sigurnosnih razloga, rekao je da se posljednjih noći širom iranske prijestolnice čuje neprekidna paljba iz pušaka s gumenim mecima, dok dronovi stalno nadlijeću kvartove kako bi nadzirali ulice i prolaze. Nemiri, izazvani rastom cijena, visokom inflacijom i padom nacionalne valute, predstavljaju najozbiljniji izazov za Islamsku Republiku u posljednjih nekoliko godina. Iranski predsjednik Masud Pezeshkian okrivio je za nemire "teroriste povezane sa stranim faktorima", optužujući Sjedinjene Države i Izrael da nastoje "posijati haos i nered" u zemlji. "Ako narod ima zabrinutosti, naša je dužnost da ih riješimo, ali viša dužnost je da ne smijemo dopustiti da grupa nasilnika dođe i poremeti cijelo društvo", rekao je u televizijskom obraćanju 11. januara. Uz izvještavanje Axios, The New York Times i The Wall Street Journal

Kosovska Agencija za upravljanje vanrednim situacijama (AME) saopštila je u nedelju da su u nekim delovima zemlje zabeležene poplave, dodajući da se s početkom snežnih padavina rizik od poplava smanjuje. Izveštaj objavljen u vezi sa situacijom s poplavama na Kosovu obuhvata period od 22 časa u subotu do osam u nedelju. U pojedinim opštinama je ponovo odložen početak drugog školskog polugodišta, pošto je Ministarstvo prosvete zbog štete koju su izazvale poplave već odložilo početak nastave za 12. januar. Opština Mališevo je odložila početak drugog školskog polugodišta za dva dana, odnosno za 14. januar, dok je Direkcija za obrazovanje u Kosovo Polju odlučila da pomeri početak nastave do 19. januara. U Mitrovici je posle kiše porastao nivo reke i nadležni su utvrdili da postoji rizik da se reka Sitnica izlije iz korita. "Upućen je hitan zahtev Centru za situacije Saveta za bezbednost Kosova za angažovanje KBS (Kosovskih bezbednosnih snaga)", saopštila je AME. Prema saopštenju, operacija sprečavanja izlivanja reke iz korita uspešno je završena u 5.30 i "postavljeno je oko 200 metara zaštitnog zida od džakova peska". U Peći je pet kuća ugroženo poplavama i tamo je izvršena intervencija. U toj opštini se navodi da je situacija na putu ka Rugovi prohodna, ali uz oprez, dok samo laka vozila mogu proći prema Kuli koja vodi ka Crnoj Gori. U Đakovici se navodi da je situacija s poplavama mirna, ali je došlo do blokade puta u selu Vogova zbog odrona zemlje. AME je saopštila da je u Prištini, na putu ka Čaglavici i tamošnjem podvožnjaku, došlo do izlivanja, većina poplava u glavnom gradu nastala je zbog zapušenih kanalizacionih sistema. U Kosovu Polju poplave su zabeležene u selima Lismir, Kuzmin i Velika Slatina. U Obiliću je prijavljeno izlivanje na izlazu s autoputa u selu Mazgit i na nekoliko drugih puteva. U opštini Glogovac takođe je prijavljeno izlivanje u više područja. Poplave su prijavljene i u Gračanici, kao i u Lipljanu, Podujevu i Štimlju. U poslednjih nekoliko dana, nekoliko oblasti na Kosovu suočilo se s poplavama za koje se procenjuje da su nanele štetu na privatnoj imovini i putnoj infrastrukturi. Dan ranije, zbog obilnih padavina, vlasti su prijavile blokadu nekoliko puteva koji su bili poplavljeni.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da poslednji napadi Rusije na njegovu zemlju predstavljaju "svesni, ciničan ruski teror", dok se zemlja i dalje suočava sa smrtonosnim napadima i velikom štetom na energetskom sistemu u vreme ledenih zimskih temperatura. Zelenski je rekao da je tokom prošle nedelje Rusija upotrebila skoro 1.100 dronova, više od 890 navođenih vazdušnih bombi i više od 50 raketa različitih tipova protiv Ukrajine. "U mnogim regionima situacija je teška posle ruskih udara na našu kritičnu infrastrukturu", rekao je Zelenski i zahvalio radnicima hitnih službi na obnavljanju osnovnih usluga. On je takođe rekao da je Rusija upotrebila balističke rakete srednjeg dometa "protiv ciljeva koji nemaju nikakvu vojnu svrhu: energetskih objekata, stambenih zgrada…" "To je svesni, ciničan ruski teror protiv naroda", dodao je predsednik Ukrajine. Četiri osobe su poginule u subotu u ruskom granatiranju Donjecke oblasti, rekao je načelnik regionalne vojne uprave Vadim Filaškin. "Rusi su ubili četiri stanovnika Donjecke oblasti: dvoje u Jarovi i dvoje u Kostjantinivki", naveo je Filaškin u nedelju na društvenim mrežama. "Još 10 ljudi u regionu je povređeno tokom proteklog dana". Ukrajinski državni železnički operater Ukrzaliznica saopštio je da je železnička infrastruktura oštećena u ruskim napadima, kao i da su dva radnika povređena. On je dodao da je zbog nestanka struje tokom noći, železnički saobraćaj u Dnjeparskoj i Zaporožkoj oblasti privremeno prebačen na dizel lokomotive i generatore. Ukrajinska železnička mreža je bila ključna u evakuaciji civila iz ratom razorenih regiona otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju u februaru 2022. godine. Ruske snage su u noć između subote i nedelje pokrenule još jedan veliki napad dronovima na Ukrajinu, pokazuju podaci ukrajinskih vazdušnih snaga koje su navele da su 154 udarna drona lansirana iz više pravaca. Ratno vazduhoplovstvo je dodalo da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila ili potisnula 125 dronova u severnim, južnim i istočnim regionima. Međutim, posledice 22 drona zabeležene su na 18 lokacija, a ostaci oborenih dronova pali su na još dve lokacije. Najteže posledice nedavnih napada osetile su se u Kijevu i okolini. U noći u petak, ruske snage su izvele masovni kombinovani udar koristeći 36 raketa i 242 drona. Ukrajinska protivvazdušna odbrana neutralisala je 244 njih, ali su udari 18 raketa i 16 dronova zabeleženi na 19 lokacija. Četiri osobe su poginule u Kijevu, a 25 je povređeno, uključujući medicinske radnike i spasioce. U Kijevskoj oblasti vlasti su prijavile veliku štetu i pet povređenih. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko u nedelju je rekao da je više od 1.000 zgrada u ukrajinskoj prestonici ostalo bez grejanja. Temperature u Kijevu su poslednjih dana ispod minus 10 stepeni Celzijusa. Kličko je rekao da su "radovi na obnovi u toku, ali da situacija ostaje teška". S obzirom na to da se očekuje da će temperature ispod nule potrajati narednih dana, on je takođe pozvao stanovnike da privremeno odu iz grada ako je moguće. Prema podacima ukrajinskog Ministarstva energetike, više od 500.000 potrošača u Kijevu i Kijevskoj oblasti bilo je bez struje. Rusija negira da je namerno gađa civile u Ukrajini uprkos brojnim dokazima koji govore suprotno od pokretanja invazije 2022. godine.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) pozvao je u nedelju Kubu da postigne sporazum sa SAD, upozoravajući da ta ostrvska država više neće dobijati naftu i novac iz Venecuele. "Više neće na Kubu stizati nafta ili novac – nula", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. "Snažno sugerišem da sklope dogovor pre nego što bude prekasno". Venecuela je najveći snabdevač Kube naftom, ali otkako su početkom godine američke specijalne snage upadom u Karakasu uhapsile autoritarnog lidera Nikolasa Madura (Nicolas), koji je u SAD optužen za narkoterorizam, Tramp je uspešno izvršio pritisak na privremenu predsednicu Delsi Rodrigez (Delcy Rodriguez) da šalje venecuelansku naftu u SAD. U američkoj operaciji su ubijene desetine pripadnika venecuelanskih i kubanskih snaga bezbednosti koje su čuvale Madura. Dok bi se posledice hapšenja svrgnutog Madura mogle osetiti među udaljenim saveznicima Venecuele, kao što su Iran, Kina i Rusija, nijedna zemlja nije toliko ranjiva na ishod američke akcije u Venecueli kao Kuba. Ta ostrvska zemlja, koja se suočava s hroničnim nedostatkom novca, u velikoj meri zavisi od Venecuele za isporuke energenata koje dobija po veoma subvencionisanim i izuzetno niskim cenama. Na isti dan ranije ove nedelje kada se Maduro na sudu u Njujorku izjasnio da nije kriv po optužbama za narkoterorizam, u Venecueli je kao privremena predsednica zakletvu položila dotadašnja potpredsednica Rodrigez. Tramp je prethodno u nedelju repostovao poruku u kojoj se sugeriše da bi američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), čiji su roditelji imigranti s Kube, mogao da postane predsednik te zemlje kojom vladaju komunisti. Tramp je podelio tu objavu uz komentar: "Zvuči mi dobro!" Ubrzo posle toga, Tramp je u objavio rekao da je "Kuba godinama živela od velikih količina nafte i novca iz Venecuele. Zauzvrat, Kuba je pružala 'bezbednosne usluge' za poslednja dva venecuelanska diktatora, ali više ne!" "Većina tih Kubanaca je mrtva usled prošlonedeljnog napada SAD i Venecueli više nije potrebna zaštita nasilnika i iznuđivača koji su je držali kao taoca toliko godina", dodao je on. Pod američkim trgovinskim embargom, Havana se od 2000. sve više oslanja na venecuelansku naftu koja je obezbeđena kao deo sporazuma postignutog s Madurovim prethodnikom Ugom Čavezom (Hugo Chavez). Za Kubu bi gubitak venecuelanske nafte mogao biti razoran. Između januara i novembra prošle godine, Venecuela je slala u proseku 27.000 barela dnevno na to ostrvo, pokrivajući otprilike 50 odsto kubanskog naftnog deficita, pokazuju podaci o transportu i dokumenti venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA. Izvori: AFP, Reuters

Vanredna situacija zbog vremenskim nepogoda proglašena je u još dve opštine u Srbiji, pa je ova mera trenutno preduzeta ukupno u 11 lokalnih samouprava. Ova mera proglašena je u Lučanima i Ivanjici zbog obilnih padavina i ledene kiše, rekao je u nedelju za Radio-televiziju Srbije Aleksandar Radosavljević, zamenik načelnika Uprave za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije. Kako javlja RTS, na području opštine Lučani oko 2.000 građana nema struju. Prethodno je vanredna situacija već uvedena u Valjevu, Loznici, Osečini, Krupnju, Malom Zvorniku, Vladimircima, Sjenici, Majdanpeku i delu Prijepolja. Elektrodistribucija Srbije (EDS) saopštila je u nedelju da će se napajanje električnom energijom u Ivanjici vraćati sukcesivno po trafostanicama pošto je otklonjen kvar na dalekovodu Arilje-Ivanjica. U saopštenju se navodi da je u Loznici normalizovano snabdevanje strujom, da se stabilizuju napajanje u Zlatiborskom, Mačvanskom i Podrinjskom okrugu a da se u toku radovi na otklanjanju kvarova na području Moravičkog i Raškog okruga. Ovo javno preduzeće je ranije saopštilo da je jaka mećava sa velikim količinama snega, koji je počeo u subotu uveče i neprestano padao 12 časova, izazvala veći broj kvarova na području Zlatiborskog, Raškog i Moravičkog okruga. "U mestima Priboj, Prijepolje, Raška, Arilje, Lučani i Guča na terenu je danonoćno 185 ekipa EDS-a sa 664 montera", navodi se. Iz Štaba za vanredne situacije kažu da je oko 700 domaćinstava na području Sjenice zavejano i bez električne energije, dok su prisutni i problemi u funkcionisanju mobilne mreže, sa povremenim prekidima signala, javlja RTS. Zbog teških vremenskih uslova, saobraćaj do više sela je otežan ili potpuno onemogućen, a nadležne službe su na terenu i pokušavaju da normalizuju stanje. Po nalogu Vlade Srbije, na terenu su i pripadnici Žandarmerije, koji pomažu spasilačkim ekipama. Vatrogasci-spasioci su u protekla 24 sata intervenisali 98 puta, a evakuisano je 37 osoba. Zbog snega u Rasinskom okrugu, u centralnoj Srbiji, su trenutno bez električne energije sela Boljevac i Samar u ataru Ribarske reke, a u opštini Brus struje nema u Krivoj reci. Kako javlja Radio-televizija Srbije, situacija se od subote uveče popravlja u Podrinju i na nivou celog Mačvanskog okruga, gde je gotovo stabilizovana situacija u napajanju električnom energijom. Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da su u nedelju ujutro neprohodni putni pravci III prioriteta održavanja: Donji Milanovac – Majdanpek preko Omana i Straža – Brezovica. Prilazi graničnim prelazima i zimskim turističkim centrima su prohodni. Na teritoriji Zaječara učestali su odroni duž svih nestabilnih kamenih kosina u klisurama, usecima i zasecima, a najviše ih ima na Đerdapskoj klisuri i na klisuri Korenatac. Zbog poledice na ulicama u nedelju ujutro je u Beogradu izmenjena trasa više od 10 linija Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP). To su linije 18, 20, 25, 25P, 26, 38, 47, 48, 59, 94, 74, 75 i 95. Iz GSP-a su naveli da zavisi od vremenske situacije, kao i od službi za čišćenje puteva, kada će ove izmene biti ukinute.

Antivladini protesti u Iranu u nedelju su nastavljeni 15. dan zaredom okupljanjem demonstranata na ulicama Teherana dok su se vlasti intenzivirale oštre mere, a broj prijavljenih smrtnih slučajeva nastavio da raste. Organizacije za ljudska prava i vladini mediji izveštavali su o protestima, hapšenjima i nasilju u desetinama gradova, dok demonstracije ulaze u treću nedelju uprkos povećanju pritiska bezbednosnih snaga. Čovek koji je bio očevidac delovanja bezbednosnih snaga protiv protesta u istočnom delu Teherana rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) kasno u subotu da je represija protiv demonstracija naglo eskalirala, opisujući situaciju u gradu kao "ratnu scenu". Čovek, koji je tražio da ne bude imenovan iz bezbednosnih razloga, rekao je da se kontinuirani zvuk pucnjave čuje širom iranske prestonice poslednjih noći, dok dronovi stalno lete iznad naselja kako bi nadgledali ulice. Nemiri podstaknuti porastom cena, visokom inflacijom i padom nacionalne valute, ispostavili su se kao najozbiljniji izazov vlastima Islamske Republike u poslednjih nekoliko godina. Iranski predsednik Masud Pezeškijan okrivio je za nemire "teroriste" povezane sa inostranstvom, optužujući SAD i Izrael da pokušavaju da "poseju haos i nered" u zemlji. "Ako ljudi brinu, naša je dužnost da rešimo njihove brige, ali veća dužnost je da ne smemo dozvoliti grupi izgrednika da dođu i poremete celo društvo", rekao je u nedelju u govoru koji je prenosila televizija. Prema novinskoj agenciji Tasnim, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde, iranski generalni tužilac Mohamed Movahedi Azad ranije je rekao da će se pravni postupci protiv onih koji izlaze na ulice širom zemlje sprovoditi "bez milosti". Iranska organizacija za ljudska prava (IHRNGO) saopštila je da, kako se intenzivira oštro suzbijanje demonstracija, izveštaji "ukazuju na široko rasprostranjena ubijanja demonstranata u različitim delovima zemlje, posebno u Teheranu". Prema podacima norveške organizacije za praćenje ljudskih prava, od početka protesta potvrđena je smrt najmanje 192 demonstranta, od kojih je devetoro bilo mlađe od 18 godina. Ta organizacija je upozorila da postoje neprovereni izveštaji koji ukazuju na smrt najmanje nekoliko stotina ljudi, dodajući da bi, prema nekim procenama, broj žrtava mogao da bude veći od 2.000. Zbog potpunog nestanka interneta u Iranu i strogih ograničenja pristupa informacijama, IHRNGO je naglasila da nezavisna provera tih izveštaja "ostaje ozbiljan izazov". Novinska agencija Tasnim navela je da je "značajan" broj pripadnika bezbednosnih i policijskih snaga takođe poginuo u sukobima s demonstrantima tokom proteklih nekoliko noći. Pozivajući se na "obavešteni izvor", agencija je navela da su akcije protiv snaga bezbednosti rezultirale "mučeništvom" mnogih njihovih pripadnika i da je značajan broj policajaca takođe povređen. 'Teška kršenja ljudskih prava'Trenutno, samo nekoliko novinskih agencija povezanih s državom ima pristup internetu i objavljuju isključivo narative organa reda i zakona. Pristup internetu je isključen širom zemlje više od dva dana. HRANA, iranska novinska agencija fokusirana na ljudska prava, u poslednjoj proceni je izvestila da je među poginulim u sukobima 37 pripadnika vojske ili bezbednosnih snaga, kao i da je ubijen i jedan tužilac. Ta organizacija navela je da je isključenje interneta deo napora da se prikrije državno nasilje tokom represije. Amnesti internešenel (Amnesty International) je u petak upozorio da se isključenje interneta koristi da bi se "sakrio pravi obim teških kršenja ljudskih prava i zločina prema međunarodnom pravu". Tramp pojačava pritisakAmerički predsednik Donald Tramp (Trump) nastavlja pritisak SAD na iranski autoritarni režim, koji vlada zemljom od Islamske revolucije 1979. godine. "Iran gleda u slobodu", a SAD su "spremne da pomognu", napisao je u subotu na Truth Social i onda potom objavio video Foks njuza (Fox News) na kojem se vidi demonstrant kako menjaju trenutnu zastavu zemlje bivšom zastavom, koja je korišćena pre revolucije 1979. Prošle nedelje, Tramp je izdao niz strogih upozorenja, navodeći da SAD "veoma pažljivo prate situaciju" i insistirajući da vlasti odustanu od ubijanja demonstranata. "Iran je u velikoj nevolji. Čini mi se da ljudi zauzimaju određene gradove za šta niko nije mislio da je zaista moguće pre samo nekoliko nedelja", rekao je Tramp na sastanku u Beloj kući u petak. "Ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mi ćemo se uključiti. Udarićemo ih veoma snažno tamo gde ih boli", rekao je predsednik SAD i dodao: "To ne znači vojnici na terenu, ali znači da ih udarimo veoma, veoma snažno tamo gde ih boli". Trampova izjava naišla je na eksplicitnu podršku sina poslednjeg iranskog šaha i opozicionara Reze Pahlavija. "Predsednik Tramp, kao lider slobodnog sveta, pažljivo je posmatrao vašu neopisivu hrabrost i izjavio je da je spreman da vam pomogne", rekao je Pahlavi u video obraćanju objavljenom u nedelju. "Svet danas stoji uz vašu nacionalnu revoluciju i divi se vašoj hrabrosti", dodao je on. Izraelske odbrambene snage (IDF) su u subotu saopštile da "prate dešavanja" u Iranu, dodajući da su "spremne odbrambeno i da kontinuirano poboljšavaju svoje kapacitete i operativnu spremnost". "IDF će nastaviti da deluje kako bi zaštitio građane Države Izrael", dodaje se u saopštenju.

Velike delove ukrajinske prestonice Kijev u subotu su zahvatili prekidi u snabdevanju strujom, vodom i grejanjem posle još jedne noći ruskih napada dronovima. Restrikcije struje je usledila posle zahteva državnog elektrooperatera Ukrenerho da se smanji potrošnja i nadovezale su se na redovne višesatne nestanke struje uvedene tokom rata kako bi se sačuvale preostale zalihe električne energije. Kompanija je u saopštenju na društvenim mrežama navela da radi na obnavljanju usluga. Očekuje se da će temperature pasti i na minus 15 stepeni Celzijusa tokom vikenda, a gradske vlasti su saopštile da su postavile oko 1.200 centara za grejanje. Poslednji nestanci struje usledili su posle višednevnih teških ruskih napada na Ukrajinu. U masovnom napadu raketama i dronovima u petak na Kijev poginule su četiri osobe, a 26 je ranjeno. Oštećeno je i 20 stambenih zgrada, uključujući i jednu u kojoj se nalazi ambasada Katara, u jednom od najvećih napada na prestonicu u poslednjih nekoliko meseci. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko kasnije je potvrdio da je usled tog napada polovinu svih stambenih zgrada u Kijevu ostala bez grejanja i pozvao je sve građane da ako mogu odu iz grada zbog prekida u snabdevanju strujom. Komentarišući nedavne ruske napade, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u petak je rekao da "Moskva pokušava da iskoristi hladno vreme kao sredstvo terora". Savet bezbednosti UN sastaće se 12. januara kako bi razgovarao o Ukrajini. Ukrajinski ambasador u UN Andrij Meljnik u pismu Savetu bezbednosti naveo je da je "Ruska Federacija dostigla zastrašujući novi nivo ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti svojim terorom nad civilima". Rusija negira da je namerno gađa civile u Ukrajini uprkos široko rasprostranjenim dokazima o suprotnom od pokretanja invazije u februaru 2022. godine.

Vanredna situacija zbog snega proglašena je u devet opština u Srbiji - Valjevu, Majdanpeku, Osečini, Loznici, Krupnju, Malom Zvorniku, Sjenici, Vladimircima i delu Prijepolja, saopštio je Sektor za vanredne situacije 10. januara. Više sela u okolini Loznice i Malog Zvornika sedmi dan nema struju. U Loznici je bez struje više od 900 domaćinstava, a na terenu je 16 ekipa Elektrodistribucije, saopšteno je posle sednice Gradskog štaba za vanredne situacije. Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je nakon sednice Opštinskog štaba za vanredne situacije u Malom Zvorniku da je 280 domaćinstava u toj opštini trenutno bez električne energije. "Sve nadležne ekipe su na terenu i rade bez prekida, sa jasnim prioritetom da se u najkraćem mogućem roku uspostavi uredno elektrosnabdevanje i vodosnabdevanje za sve građane", napisala je Mesarović na Instagram nalogu. Elektrodistribucija Srbije (EDS) je saopštila da se snabdevanje strujom stabilizuje u delovima države gde je nevreme izazvalo prekide u napajanju. Naveli su da su 184 ekipe sa više od 600 ljudi i dalje na terenu. Monteri su, kako se navodi, tokom cele noći kao i prethodnih dana radili na otklanjanju kvarova koje su izazvali težak i mokar sneg, padanje velikih stabla drveća van zone dalekovoda i kidanje provodnika i lomljenja stubova usled višeslojnih naslaga leda. Grad Majdanpek je sada potpuno snabdeven električnom energijom, a u tri sela su postavljeni agregati, navodi EDS. U Valjevu i Osečini znatno je smanjen broj korisnika bez električne energije, saopšteno je. U Osečini je oko 1.000 korisnika bez struje, a u Valjevu oko 2.100. Očekuje se da se do kraja dana puste u rad svi dalekovodi i otklone kvarovi na niskonaponskoj mreži, navodi se. Ukoliko se do kraja dana ne obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom, za preostale potrošače biće obezbeđeni agregati, saopštila je EDS. Pored problema sa strujom, građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije. Sektor za vanredne situacije je od 4. januara, kada su počele snežne padavine u Srbiji, imao 77 intervencija. Od tada je evakuisano 30 osoba. Vlada Srbije je 10. januara saopštila da će se pojačati angažovanje službi na terenu kako bi se pružila brza i efikasna pomoć građanima. Premijer Đuro Macut je, kako je saopštila Vlada, naložio direkciji policije i Sektoru za vanredne situacije da nastupe združenim snagama, uz aktivnije uključivanje pripadnika Žandarmerije, kako bi se odgovorilo na sve izazove koje donosi loše vreme i osigurala bezbednost stanovništva. Sektor za vanredne situacije je obezbedio 19 agregata snage od 120 do 750 kilovata za normalizaciju snabdevanja strujom u pogođenim naseljima na teritoriji Loznice, Valjeva i Majdanpeka, navodi se u saopštenju MUP-a. U pružanje pomoći su se uključile i firme, kako bi se obezbedili agregati za ugrožena područja. Javno preduzeće Putevi Srbije upozorilo je učesnike u saobraćaju da budu oprezni zbog magle i smanjene vidljivosti na gotovo svim putnim pravcima u zemlji. "Savetujemo vozače da ne kreću na put bez obavezne zimske opreme i da prilagode vožnju uslovima na putu jer se danas (10. januara) na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije lokalno očekuje od 10 do 15 centimetara novog snega, a u planinskim predelima i više", stoji u saopštenju. Dodaje se da je sva raspoloživa mehanizacija na terenu 24 časa.

Iran je ušao u 14. noć protesta uz intenziviranje represije, dok su zapadni lideri – uključujući predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) – pojačali pritisak na vlasti u Teheranu. Govoreći na sastanku s direktorima naftnih i gasnih kompanija u Beloj kući u petak, Tramp je rekao da je "Iran u velikoj nevolji". "Čini mi se da ljudi preuzimaju određene gradove za šta niko nije mislio da je zaista mogući pre samo nekoliko nedelja", dodao je on. "Pažljivo pratimo situaciju. Dao sam veoma snažnu izjavu da ako počnu da ubijaju ljude kao što su to činili u prošlosti, mi ćemo se uključiti. Udarićemo ih veoma snažno tamo gde ih boli. To ne znači vojnici na terenu, ali znači da ih udarimo veoma, veoma snažno tamo gde ih boli", rekao je Tramp. Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) je u subotu u kratkom postu na X naveo da SAD "podržavaju hrabri narod Irana". Protesti, koji su počeli na Velikom bazaru u Teheranu 28. decembra, brzo su se proširili na desetine gradova. Do večeri 8. januara, video snimci su stizali iz skoro svih krajeva zemlje na kojima se vide ogromne mase ljudi koje skandiraju i marširaju. Vlasti su prvo smanjile brzinu interneta širom zemlje, pre nego što su 8. januara u 22.15 po lokalnom vremenu sprovele skoro potpuno isključenje, prekinuvši i telefonske linije. S obzirom na to da isključenje traje više od 40 sati, nema preciznih informacija o broju poginulih, povređenih ili pritvorenih širom zemlje, uz široko rasprostranjen strah da se prekid koristi za prikrivanje državnog nasilja nad demonstrantima. Amnesti internešenel (Amnesty International) je u saopštenju na društvenim mrežama naveo da istražuje "uznemirujuće izveštaje da su snage bezbednosti intenzivirale nezakonitu upotrebu smrtonosne sile protiv demonstranata" što je "dovelo do daljih smrtnih slučajeva i povreda". U izveštajima medija, uključujući i AFP-a, navodi se da su stotine ljudi prebačene u teheransku bolnicu s "teškim povredama oka" izazvanim vatrom iz vazdušnog pištolja. Agencija za ljudska prava (HRANA), koja prati vesti vezane za ljudska prava, izvestila je da je najmanje 2.311 ljudi uhapšeno u prvih 13 dana protesta i da su demonstracije održane na 512 lokacija u 180 gradova. Pored toga, organizacija za ljudska prava u Iranu sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je 51 demonstrant ubijen do petka. Princ Reza Pahlavi, čiji je otac – poslednji iranski šah Mohamed Reza Pahlavi – svrgnut Islamskom revolucijom 1979, objavio je poruku podrške demonstrantima na društvenim mrežama, navodeći da su "osvojili divljenje sveta svojom hrabrošću i postojanošću", dok je objavio da planira da se u bliskoj budućnosti vrati u Iran. U svom poslednjem apelu na X, Reza Pahlavi je rekao: "Naš cilj više nije samo da izađemo na ulice; cilj je da se pripremimo za zauzimanje gradskih centara i njihovo držanje". On je takođe pozvao "radnike i zaposlene u ključnim sektorima ekonomije, posebno transportu, nafti, gasu i energetici", da započnu nacionalni štrajk. Neki demonstranti na ulicama su uzvikivali slogane podrške Pahlaviju, poput "Živeo šah", iako je većina skandirala poziv na kraj klerikalne vladavine ili zahtevala mere za popravljanje ekonomije koja je pogođene godinama američkih i drugih međunarodnih sankcija i dvanaestodnevnim ratom u junu, kada su Izrael i SAD pokrenuli vazdušne napade na Iran. Lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije su u zajedničkom saopštenju objavljenom u petak izrazili "duboku zabrinutost zbog izveštaja o nasilju iranskih snaga bezbednosti" i naveli da "snažno osuđuju ubistvo demonstranata". U tekstu se takođe dodaje da je prekid interneta "izazvao strah među aktivistima da vlasti sada nasilno guše proteste, sa manjim šansama da će dokazi stići do spoljnog sveta". U saopštenju EU objavljenom istog dana takođe se poziva na "pravo pristupa informacijama, uključujući i obnavljanje pristupa internetu za sve", uz izražavanje "solidarnosti s iranskim narodom dok izražava svoju legitimnu težnju za boljim životom, slobodom i dostojanstvom". Aktivisti su izrazili zabrinutost da bi isključenje interneta moglo da prikrije represiju vlasti. Iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi upozorila je u petak da bi snage bezbednosti mogle da se spremaju da izvrše "masakr pod okriljem sveobuhvatnog prekida komunikacija". Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei u obraćanju pristalicama režima u petak naveo je da su "saboteri, agitatori" tokom protesta "uništili zgrade zemlje kako bi udovoljili" Trampu. On je dodao da Tramp ima "krv Iranaca na rukama" posle američkih udara na Iran u junu i da će američki lider biti "svrgnut". Iranska vojska je kasnije objavila saopštenje u kojem je najavila da će se pridružiti drugim oružanim snagama kako bi "čuvala i štitila stratešku infrastrukturu zemlje i javnu imovinu" tokom protesta. Vlasti su saopštile da je nekoliko pripadnika snaga bezbednosti ubijeno pošto je državna televizija u subotu emitovala snimke sahrana pripadnika bezbednosti koji su navodno poginuli u protestima, uključujući i na velikom skup u gradu Širazu na jugu zemlje. Protesti predstavljaju najveći unutrašnji izazov u najmanje poslednje tri godine za iranske klerikalne vladare, koji izgledaju ranjivije nego tokom prošlih izliva nemira u jeku teške ekonomske situacije i posle prošlogodišnjeg rata. Iranski klerikalni establišment je prebrodio višestruke talase nemira, uključujući studentske proteste 1999, proteste zbog spornih izbora 2009, proteste protiv ekonomskih problema 2019. i proteste "Žena, život, sloboda" 2022. Uz izveštaje Reutersa i AFP-a

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država(SAD), Donald Trump oprezno se odnosi prema pitanju masovnih protesta u Iranu, piše Reuters, dok američki izvještaji procjenjuju da nemiri možda nisu dovoljno jaki da ugroze vlast klerikalnog režima u Teheranu. Posljednjih dana Trump je upozorio iranske lidere da će "platiti skupu cijenu" ako brutalno uguše proteste. "Bolje vam je da ne počnete pucati, jer ćemo i mi početi pucati", rekao je novinarima u Bijeloj kući u petak. "Pažljivo pratimo situaciju. Jasno sam poručio da, ako počnu ubijati ljude kao što su to činili ranije, mi ćemo se umiješati. Udarit ćemo ih vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli. To ne znači slanje vojnika na teren, ali znači da ćemo ih pogoditi vrlo, vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli." Grupe za ljudska prava tvrde da su sigurnosne snage ubile i ranile brojne demonstrante. U intervjuu za Fox News u četvrtak, Trump je spomenuo da su demonstranti ranije "gaženi" na protestima i da su snage sigurnosti "pucale nemilosrdno" na ljude. Protesti su najnoviji u nizu velikih demonstracija koje su potresale Iran, a u kojima su SAD otvoreno podržavale opoziciju. Trump je rekao da trenutno nije sklon susretu s Reza Pahlavijem, prognanim prijestolonasljednikom i sinom pokojnog šaha Irana, što pokazuje da čeka kako će se kriza razvijati prije nego podrži nekog opozicionog lidera. "Mislim da treba pustiti sve da izađu i vidimo ko će se nametnuti", rekao je Trump konzervativnom voditelju Hughu Hewittu. "Nisam siguran da bi to sada bilo prikladno." Pahlavi, koji živi blizu Washingtona, pozvao je na društvenim mrežama na nastavak masovnih demonstracija. U objavi u petak pozvao je Trumpa da se više uključi u krizu svojom "pažnjom, podrškom i akcijom". "Pokazali ste da ste čovjek mira i čovjek od riječi. Molim vas, budite spremni da pomognete narodu Irana", napisao je. Ranije ove sedmice, procjena američke obavještajne zajednice pokazala je da protesti nisu dovoljno veliki da ugroze vrhovnog vođu Alija Hameneija, prema izvoru upoznatom s izvještajima. Međutim, analitičari prate situaciju pažljivo. Izvor je rekao: "Prije posljednja 24 sata protesti su uglavnom bili koncentrisani u gradovima gdje je opozicija uvijek bila prisutna. Prelazak u uporišta režima (poput rodnog grada vrhovnog vođe, Mašhada) je značajan razvoj događaja." "Ne komentarišemo obavještajne podatke. Kao što je predsjednik više puta rekao, ako Iran puca i nasilno ubija mirne demonstrante, 'biće teško pogođeni'", rekao je portparol Bijele kuće. CIA je odbila komentarisati. Nemiri u Iranu dolaze dok je Trump zaokupljen svrgavanjem predsjednika Venecuele Nicolasa Madura i razmatra mogućnost kupovine Grenlanda, ne isključujući ni vojnu opciju. Trump je prošlog juna naredio bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja i upozorio da je spreman to ponoviti ako Teheran pokuša obnoviti program. "Samo se nadam da će demonstranti u Iranu biti sigurni, jer je tamo sada veoma opasno", rekao je Trump.

Zbog obilnog snega Majdanpek na istoku Srbije nema električnu energiju, dok su bez struje i delovi Bora, Kladova, Negotina, Valjeva, Osečine, Šapca, Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Krupnja, Užica, Kosjerića, Požege i Čajetine. Ledeni talas doveo je i do otežanog snabdevanja vodom u susednom Boru i okolnim selima. Vanredna situacija na snazi je u osam od ovih 15 opština. "Ekipe su na terenu i otklanjaju kvarove na dalekovodima, trafostanicama i niskonaponskoj mreži", saopštila je 9. januara Vlada Srbije. Lokalni mediji javljaju da je Majdanpek tri dana bez struje i grejanja, da u četvrtak nije bilo ni signala mobilne telefonije, kao i da se u prodavnicama mogu kupiti samo osnovne namirnice. Hiljadu građana Loznice šest dana nema električnu energiju. Stanovnici mesta iz zapadne Srbije u petak su se okupili na protestu u tom gradu. Na skupu su rekli da više od 20 okolnih sela nema struju i vodu, zbog čega su blokirali saobraćaj pred zgradom Gradske uprave. Organizatori iz udruženja Ne damo Jadar rekli su da građani traže ostavku rukovodstva Loznice i direktora javnih preduzeća jer, kako su naveli, lokalna elektro-mreža nije na vreme rekonstruisana. U tom kraju na zapadu zemlje dalekovodi su u brdsko-planinskom području u kom su trenutno veliki snežni nanosi, pa je ekipama za intervencije otežan pristup kako bi otklonili kvarove. Teška situacija je i u Osečini i Valjevu gde proteklih pet dana ekipe elektrodistribucije pokušavaju da otklone kvarove. U petak je u Valjevu i okolnim selima bez struje oko 8.400 domaćinstava. U Jagodini, gde je u toku noći bilo -15 stepeni Celzijusa, bez grejanja su ostali stanari nekoliko zgrada. U Krupnju je bez električne energije 1.300 domaćinstava, a pojedina sela u toj opštini na zapadu zemlje šest dana su bez struje. Noć između četvrtka i petka, 8. i 9. januara, bila je najhladnija u Srbiji ove zime. Republički hidrometeorološki zavod objavio je da je najniža temperatura izmerena u Sjenici i Smederevskoj Palanci (-17), dok je najviša bila u Negotinu (-3). Komunalne službe u Čačku saopštile su da je na većim nadmorskim visinama u okolini sneg do pola metra, dok je na gradskom području oko 20 centimetara. Obilan sneg u Srbiji počeo je da pada 4. januara. Sektor za vanredne situacije saopštio je da je od tada evakuisano 30 ljudi, kao i da su vatrogasci spasioci radili i na uklanjanju stabala, crpljenju vode i asistencijama Hitnoj pomoći. U toku noći između četvrtka i petka u tri akcije izvukli su petoro ljudi iz vozila zaglavljenih u snegu. Snežni nanosi širom Srbije uzrokovali su velike probleme u saobraćaju. Na većini puteva prvog i drugog prioriteta na kolovozu je sneg do pet centimetara, saopštili su Putevi Srbije. Beograd je šest dana od početka snežnih padavina i u petak ujutru bio pokriven snegom i ledom. Većina ulica nije očišćena od smetova, kao ni parking mesta, dok je javni prevoz redukovan. Studenti su u Beogradu, kako bi pomogli građanima i ukazali da komunalne službe ne reaguju, u petak rano ujutru očistili prilaze bolnicama i fakultetima. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je 9. januara da šef srpske diplomatije Marko Đurić zbog loših vremenskih uslova neće biti u mogućnosti da prisustvuje komemorativnom skupu koji se u petak održava u Švajcarskoj za žrtve požara u baru u Kran-Montani. U nesreći na novogodišnjem dočeku 1. januara u tom švajcarskom skijalištu poginulo je 40 ljudi i povređeno 116. Bez snabdevanja 7.000 potrošača u BIHPo podacima Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (BIH), zbog snega i ledene kiše oko 7.000 potrošača u nekoliko kantona u centralnom i severoistočnom delu zemlje ostalo je bez električne energije. Navodi se da se na severoistoku u Tuzlanskom kantoni i na zapadu u Unsko-sanskom situacija stabilizovala. Federalna uprava civilne zaštite saopštila je da je topljenje snega uzrokovalo visok vodostaj na području sedam kantona Federacije BiH. Federalni hidrometeorološki zavod izdao je narandžasto upozorenje za 9. januar zbog temeratura koje su u jutarnjim časovima bile do -14. Na području bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Gradska uprava Zvornika saopštila je 9. januara da se vodostaj Drine stabilizuje i da nema opasnosti od izlivanja, kao i da su Sapna, Hoča i Drinjača u koritima. Saobraćaj je u protekla tri dana bio otežan. Najgore je bilo na istoku zemlje na deonici Trnovo–Foča preko prevoja Rogoj gde je obustavljen saobraćaj za teretna vozila. Saobraćaj je zabranjen za teretna vozila na pravcima Bosansko Grahovo–Drvar BiH i Jablanica–Blidinje. Na zavejanim pravcima vozačima se preporučuje upotreba lanaca za sneg.

Vlasti Republike Srpske obilježavaju "Dan RS" na 9. januar, usprkos dvjema presudama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine koje navode da je taj datum neustavan i sporan za Bošnjake i Hrvate u Bosni i Hercegovini. Prema izmjenama Krivičnog zakona BiH, koje je 2023. godine uveo visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Christian Schmidt, predviđene su sankcije za nepoštivanje odluka Ustavnog suda BiH. Svaka osoba uključena u organizaciju neustavnog obilježavanja 9. januara, kao dana RS-a, može biti kažnjena zatvorom od šest mjeseci do pet godina, te mjerama zabrane vršenja javne funkcije. Međutim, do sada niko nije sankcioniran. Iz Tužilaštva BiH je za Radio Slobodna Evropa potvrđeno da je prije godinu otvoren predmet koji se tiče prethodnog obilježavanja 9. januara kao Dana Republike Srpske, te da na njemu rade dva tužioca. Ko je učestvovao u obilježavanju neustavnog dana RS?Na Trgu Krajine u Banjaluci bilo je raspoređeno oko 800 policajaca koji su marširali u svečenom defileu, a u događaju je sudjelovalo i približno 2.000 učesnika iz tridesetak civilnih organizacija iz tog entiteta, te susjedne Srbije. Među uzvanicama koje su posmatrale defile bili su, među ostalima, članica Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, premijer Republike Srpske Savo Minić s ministrima, vršiteljica dužnosti predsjednice RS-a Ana Trišić-Babić, predsjednik Narodne Skupštine RS-a Nenad Stevandić, kao i nekoliko entitetskih i državnih zastupnika. Mjesto na bini zauzeo je i bivši predsjednik RS-a Milorad Dodik, uz Roda Blagojevića, bivšeg guvernera savezne države Illinois. Za razliku od prethodnih godina, na bini se nije našao ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov. U Banjaluci je dan ranije bio premijer Srbije Đuro Macut, dok je predsjednik Srbije Aleksandar Vućić boravio u Trebinju 5. januara na otvaranju bolnice "Sveti arhiđakon Stefan - 9. januar". Također, govor je držao samo entitetski ministar policije Željko Budimir. U defileu su, pored ostalih, učestvovali i članovi ogranka ruske bajkerske grupe "Noćni vukovi", poznate po podršci Kremlju. Osim službenika MUP-a, među kojima i Specijalne antiterorističke jedinice i policijskih škola, defilirali su i članovi raznih boračkih organizacija. Prikazani su i helikopteri "ANSAT" koje je Uprava za vazduhoplovstvo RS-a kupila iz Rusije, kao i oklopna vozila "Despot" i "Vihor". Postrojeni su i pripadnici Civilne zaštite, Auto-moto saveza, članovi Unije studenata i Lovačkog saveza RS, kao i zaposleni u Poštama Srpske, šumarstvu, Crvenom krstu RS, te javnim preduzećima Autoputevi i Aerodromi RS. Defilirali su i članovi više kulturno-umjetničkih društava i sportskih klubova. U Hramu Hrista Spasitelja ranije je služena liturgija koju je predvodio patrijarh srpski Porfirije, a obilježavanju je prisustvovalo i nekoliko ministara i poslanika iz Srbije, predvođenih ministrom kulture Nikolom Selakovićem. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je čestitku povodom "34 godine postojanja i borbe za očuvanje srpskog imena, vjere, tradicije, običaja i identiteta", dok je ministar policije Srbije Ivica Dačić, pored ostalog, naveo da je "9. januar jedan od najvažnijih datuma za srpski narod". Dan Republike Srpske Vlasti Republike Srpske obiježavaju na datum kada su 1992. godine srpski predstavnici u tadašnjoj Skupštini Bosne i Hercegovine proglasili "Republiku srpskog naroda u BiH". Bošnjaci i Hrvati taj datum doživljavaju kao početak rata u kojem su počinjeni genocid u Srebrenici i drugi ratni zločini, tokom sukoba koji je trajao do potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma krajem 1995. godine. Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH je saopćila da obilježavanje 9. januara predstavlja jasno nepoštivanje i neprovođenje konačnih i obavezujućih odluka Ustavnog suda. Podsjetili su kako je Ustavni sud Bosne i Hercegovine naglasio da utvrđivanje 9. januara kao Dana Republike Srpske ne simbolizira kolektivno i zajedničko sjećanje u multietničkom društvu, te da je diskriminatorno. Uz "dan Republike Srpske", obilježen je i "dan boraca Odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske", iako on nije zvaničan praznik, po Zakonu o praznicima ovog entiteta. BiH nema zvaničan zakon o praznicima, iako je u posljednjih 25 godina bilo pokušaja njegovog donošenja, a entiteti su usvojili vlastite koji se razlikuju.

Protesti u Iranu nastavili su se 13. noć, 9. januara, uprkos brutalnom obračunu i prijetnjama vlasti da će kazniti "izgrednike" koji zahtijevaju kraj Islamske Republike. Video snimci s društvenih mreža, poslani Radiju Farda(Iranski servis RSE) u večernjim satima 9. januara, prikazuju okupljanje masa na različitim lokacijama u glavnom gradu Teheranu, kao i u velikim gradovima Širazu i Mašhadu. Ranije tokom dana, protesti su zahvatili jugoistočni grad Zahedan, gdje su sunitski Baludži izašli na ulice nakon molitve petkom. Govoreći na sastanku s direktorima naftnih i gasnih kompanija 9. januara, američki predsjednik Donald Trump izjavio je: "Iran je u velikim problemima. Čini mi se da ljudi preuzimaju kontrolu nad određenim gradovima, što niko nije smatrao mogućim prije samo nekoliko sedmica." "Pažljivo pratimo situaciju. Jasno sam poručio da, ako počnu ubijati ljude kao što su to činili ranije, mi ćemo se umiješati. Udarit ćemo ih vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli. To ne znači slanje vojnika na teren, ali znači da ćemo ih pogoditi vrlo, vrlo snažno tamo gdje ih najviše boli." Brutalni obračuniProtesti su narasli do najvećih u posljednjih nekoliko godina, dok su mase preplavile ulice velikih gradova, manjih mjesta i četvrti širom Teherana kasno 8. januara. Snimke pokazuju brutalne obračune, ali su demonstranti pokrenuli odlučnije taktike u kojima se direktno sukobljavaju sa sigurnosnim snagama i pale policijska i paravojna uporišta Basidža. "Masa koja je bila tamo neće odustati", rekao je jedan demonstrant u Mašhadu na sjeveroistoku Irana za Radio Farda RSE-a. "Mladi i stari su izašli na proteste, neki stariji jedva su hodali, ali su protestovali. Bio je jedan starac koji je stalno psovao [vrhovnog vođu Irana Alija] Hameneija. Umorni smo od visokih cijena, [nametnutog] hidžaba i svega ostalog. Nije riječ samo o jednoj ili dvije stvari, želimo da se promijeni poredak (promjena režima)." Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamenei obratio se pristalicama režima 9. januara, rekavši da su "saboteri, agitatori uništili zgrade u zemlji kako bi ugodili" američkom predsjedniku Donaldu Trumpu. Dodao je da Trump ima "krv Iranaca na rukama" nakon američkih napada na Iran u junu, te da će američki lider biti "zbačen". Nakon njegovog govora, održani su skupovi pristalica Islamske Republike u nekoliko gradova nakon molitve petkom uz veliku medijsku pokrivenost od strane državnih medija. Očekuje se da će antirežimski protesti biti nastavljeni u sumrak. Teheranski tužilac Ali Salehi opisao je demonstrante koji pale javnu imovinu i sukobljavaju se sa snagama sigurnosti kao "teroriste" koji će biti optuženi za "moharebeh", odnosno vođenje rata protiv Boga, što može nositi smrtnu kaznu. Nekoliko sigurnosnih tijela u odvojenim saopštenjima također je upozorilo demonstrante 9. januara. Obavještajna organizacija Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštila je da je "nastavak situacije neprihvatljiv" i ponovila tvrdnju da proteste potiču strani sponzori. Dana 2. januara Trump je rekao da će Washington intervenirati u Iranu ako vlasti ubijaju demonstrante, navodeći u objavi na Truth Socialu: "Spremni smo i naoružani i spremni da krenemo." Ponovio je taj stav kasno 8. januara, rekavši u intervjuu za konzervativnog radio voditelja Hugha Hewitta da su iranske vlasti upozorene "vrlo snažno — čak snažnije nego što sada govorim vama — da ako to učine [ubiju demonstrante], moraće snositi teške posljedice". Snage reda su u međuvremenu izdale saopštenje u kojem pozivaju ljude da "zaštite svoje tinejdžere" od toga da budu uvučeni u nemire, imajući u vidu policijsku politiku "bez popuštanja" prema "izgrednicima". Iranski mediji izvještavaju da je nekoliko pripadnika snaga sigurnosti ubijeno u nemirima 8. januara, uključujući u Teheranu i Marvdashtu. Tužilac i njegovi tjelohranitelji također su ubijeni u gradu Esfarayen, pokrajina Sjeverni Horasan. Organizacija Iran Human Rights sa sjedištem u Norveškoj izvještava da je najmanje 45 demonstranata ubijeno do 8. januara, uz više od 2.000 uhapšenih. Amnesty International i Human Rights Watch su u zajedničkom saopštenju 8. januara optužili iranske snage za "nezakonitu upotrebu sile i vatrenog oružja te masovna proizvoljna hapšenja". Šef UN-a za ljudska prava Volker Türk je u izjavi od 9. januara izjavio da je "duboko uznemiren" izvještajima o nasilju i pozvao na "brzu, nezavisnu i transparentnu istragu svih smrtnih slučajeva". "Oni koji su odgovorni za bilo kakva kršenja moraju biti pozvani na odgovornost u skladu s međunarodnim normama i standardima", dodao je. Ovaj talas protesta, koji je počeo 28. decembra u Velikom bazaru u Teheranu, brzo je eskalirao, proširivši se na desetine gradova. Do večeri 8. januara, pristizali su snimci iz gotovo svih dijelova zemlje koji prikazuju ogromne mase kako skandiraju i marširaju. Vlasti su prvo usporile brzinu interneta na nacionalnom nivou, a zatim uvele gotovo potpunu blokadu u 22:15 po lokalnom vremenu 8. januara, prekinuvši i telefonske linije. Vijesti iz zemlje stižu sporo zbog prekida komunikacija, ali američki i evropski lideri pojačali su pažnju na dešavanja.

Uhapšena je I. M. (52) ) iz Novog Sada zbog sumnje da je izazvala požar na Župnoj crkvi Imena Marijinog u tom gradu, saopštila je Policijska uprava Novog Sada. "Sumnja se da je 8. januara, oko 4 sata ujutru, polila benzinom i zapalila bočna drvena vrata katedrale", objavila je Policija 9. januara. Dodaje se da je u pretresu stana osumnjičene pronađen kanister sa benzinom. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je u petak za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je I. M. osumnjičena za krivično delo izazivanje opšte opasnosti, da joj je određeno zadržavanje od 48 sati i da će u zakonom propisanom roku biti sprovedena Tužilaštvu radi saslušanja. U požaru na bočnom ulazu u Crkvu Imena Marijinog nije bilo povređenih, a oštećena su vrata katedrale. Župnik katedrale Atila Zeler rekao je u četvrtak za portal 021 da ne zna koji bi mogao da bude razlog za podmetanje požara. Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin nakon požara je pozvao na hitno procesuiranje počinioca. "Ugrožavanje verskih objekata i prava vernika je napad na suživot i bezbednost građana", rekao je Mićin u četvrtak. Požar na novosadskoj katedrali osudio je ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša. "To je neprihvatljiv napad na versku slobodu, bezbednost i temeljne vrednosti društva", naveo je Beriša. Osim političkih stranaka u Srbiji, taj čin osudila je i opoziciona Socijaldemokratska partija Hrvatske. "U sekularnoj državi vera može i treba da bude izvor zajedništva i da oblikuje lične vrednosti poput solidarnosti, odgovornosti i brige za druge”, saopštio je SDP. Crkva Imena Marijinog iz 19. veka nalazi se na centralnom trgu u Novom Sadu i jedan je od simbola grada.