Demonstranti u Danskoj i na Grenlandu protestovali su u subotu protiv zahtjeva predsjednika Donalda Trumpa da se arktički otok prepusti Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), poručivši da se Grenlandu mora ostaviti pravo da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Trump tvrdi da je Grenland od ključnog značaja za sigurnost SAD-a zbog svoje strateške lokacije i velikih mineralnih resursa te nije isključio mogućnost upotrebe sile kako bi ga preuzeo. Evropske zemlje su ove sedmice, na zahtjev Danske, uputile vojno osoblje na otok. U Kopenhagenu su demonstranti skandirali"Grenland nije na prodaju" i nosili transparente s porukama poput "Ne znači ne" i "Ruke dalje od Grenlanda", dok su, noseći crveno-bijelu zastavu teritorije, marširali prema ambasadi SAD-a, piše Reuters. Neki od učesnika nosili su crvene kačkete nalik na Trumpove kačkete sa sloganom "Make America Great Again" (Učinimo Ameriku ponovo velikom), ali s izmijenjenim natpisom: "Make America Go Away" (Neka Amerika ode). U glavnom gradu Grenlanda, Nuuku, stotine demonstranata predvođenih premijerom Jensom‑Frederikom Nielsenom nosile su zastave i slične transparente dok su se kretali prema američkom konzulatu. Prošli su pored novoizgrađenog objekta u koji Washington planira preseliti konzulat — koji se trenutno nalazi u crvenoj drvenoj zgradi s četiri zaposlena. Organizatori procjenjuju da je protestu u Kopenhagenu prisustvovalo više od 20.000 ljudi — brojka približna ukupnom broju stanovnika Nuuka — iako policija nije objavila zvanične podatke. Protesti su održani i u drugim dijelovima Danske. "Veoma sam zahvalna na ogromnoj podršci koju mi Grenlanđani dobijamo… istovremeno šaljemo poruku svijetu da se mora probuditi", izjavila je Julie Rademacher, predsjednica organizacije Uagut, koja okuplja Grenlanđane u Danskoj. Trumpove ponovljene izjave o Grenlandu izazvale su diplomatsku krizu između SAD-a i Danske, obje osnivačice NATO saveza, i naišle su na široku osudu u Evropi. Teritorija s oko 57.000 stanovnika, kojom se vijekovima upravljalo iz Kopenhagena, od 1979. godine ima značajnu autonomiju, ali i dalje ostaje dio Danske, koja je nadležna za odbranu i vanjsku politiku te finansira veliki dio administracije. Prema podacima danskih vlasti, oko 17.000 Grenlanđana živi u Danskoj. Svih pet stranaka izabranih u parlament Grenlanda u konačnici se zalažu za nezavisnost, ali se razilaze po pitanju njenog vremena, te su nedavno poručile da bi radije ostale dio Danske nego se priključile SAD-u.

Evropska komisija ponovila je zahtev vlastima Srbije da istraže da li je tokom antivladinog protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine korišćen zvučni top. "Kao što je već navedeno, očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata", navela je press-služba Evropske komisije. Novi poziv institucija u Briselu povodom mogućeg korišćenja zvučnog topa, koje vlasti u Beogradu demantuju, usledio je nakon što su evropski mediji ponovo aktuelizovali ovo pitanje. Portal "Politico" objavio je 15. januara da su srpske obaveštajne službe u saradnji sa ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB) testirale zvučne topove na psima u okviru istrage tvrdnji demonstranata da je tokom protesta 15. marta korišćeno zvučno oružje. Zvaničnici Evropske komisije potvrdili su da su upoznati sa "zabrinjavajućim izveštajima". "Odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati kao i obično, posebno kada je reč o bezbednosti", poručeno je iz press-službe Evropske komisije, uz podsećanje da, prema evropskim standardima ljudskih prava, vlasti imaju obavezu da zaštite učesnike okupljanja od povreda i nasilja. Radio Slobodna Evropa (RSE) je u aprilu 2025. pisao o izveštaju FSB-a, koji je tada predstavio predsednik Srbije Aleksadar Vučić. Vučić je rekao da je istraga ruske službe, koja je za eksperiment "koristila pse", zaključila je da na protestu u Beogradu nije korišćeno nedozvoljeno oružje "zvučni top". U izveštaju, koji je tada objavljen na sajtu Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), navodi se da su zvučni uređaji koje poseduju srpski policijski organi testirani na psima na poligonu BIA-e. U izveštaju se navodi da tokom ispitivanja "biološki objekti nisu pokazali nelagodnost", kao i da tri dana posle testiranja nisu uočene promene u njihovom stanju. "Na osnovu dobijenih rezultata može se doneti kategorički zaključak da zvučni uređaji nisu primenjeni tokom protesta 15. marta", naveo je predsednik Srbije predstavljajući izveštaj o kojem se ruska služba nije oglašavala. Srpske vlasti su nakon svedočenja demonstranata i optužbi da je na protestu 15. marta u Beogradu upotrebljeno nedozvoljeno zvučno oružje, tražile da ruski istražitelji sprovedu "nezavisnu istragu". Pored ruskog FSB-a, vlasti Srbije su pozvale i američki Federalni istražni biro (FBI) da sprovede nezavisnu istragu. Nema informacija, međutim, kako je FBI odgovorio vlastima Srbije. Studenti u blokadi, koji od pogibije 16 ljudi u Novom Sadu predvode masovne proteste u Srbiji tražeći odgovornost vlasti za tragediju, su istragu incidenta na demonstracijama 15. marta uvrstili na listu zvaničnih zahteva. Do danas, međutim, nema zvaničnih informacija šta je izazvalo strah i paniku više hiljada demonstranata koji su se tokom odavanja pošte žrtvama novosadske nesreće naglo razbežali sa kolovoza - pred naletom, kako su opisali, jakih i neobičnih zvukova i vibracija. Usledila su brojna svedočenja i o zdravstvenim tegobama u danima nakon protesta – poput vrtoglavice, nesvestice, mučnine, povišenog pritiska, problema sa sluhom. Vlasti su u početku negirale da poseduju zvučni top, ali su kasnije priznale da policija ima sonične uređaje, uz tvrdnju da oni "nikada nisu upotrebljeni". Evropska unija je neposredno nakon događaja zatražila istragu povodom navoda demonstranata. Istragu o incidentu vodi i Evropski sud za ljudska prava, pravosudna institucija Saveta Evrope. "Zvučni top" spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se može koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima.

Proces ponovnog brojanja jedne trećine biračkih mjesta na prijevremenim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra već u prvim danima donio je uočljive promjene u broju glasova koje su dobili kandidati za zastupnike. Prema saopštenju Centralne izborne komisije (CIK) o stanju brojanja zaključno s današnjim danom u 10 sati, proces ponovnog brojanja, koji je započeo 13. januara, do sada je završen u 19 opština, a ponovno je prebrojano 316 biračkih mjesta od ukupno 914. Iako je ponovnim brojanjem obuhvaćen tek dio biračkih mjesta, promjene u broju glasova koje su kandidati dobili unutar političkih stranaka već su vidljive. Kandidati s najvećim promjenama u broju glasova u velikim strankamaOd četiri političke stranke koje su osvojile najviše glasova na prijevremenim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra, najizraženije promjene u broju glasova kandidata nakon početka djelimičnog ponovnog brojanja zabilježene su u Demokratskoj partiji Kosova (PDK). Izvor: Centralna izborna komisija (preuzeto 17. januara 2026.)Demokratska partija Kosova (PDK) Fetah Paçarizi – −2.202 glasaNait Hasani – −1.115 glasovaArianit Çollaku – −852 glasaKujtim Gashi – −800 glasovaLuljeta Veselaj Gutaj – −679 glasovaEnver Hoxhaj – −669 glasovaXhavit Haliti – −595 glasovaFadil Demaku – −526 glasovaLinda Nebiu – −248 glasovaDitjona Statovci – −81 glas Pokret Samoopredjeljenje (LVV) Vendenis Lahu – −248 glasovaDafina Alishani – −236 glasovaEjup Maqedonci – −228 glasovaFiliz Mustafa – −221 glasValon Ramadani – −168 glasovaAdelina Stublla – −164 glasaAlbin Kurti – −142 glasaArbër Rexhaj – −125 glasovaRea Krasniqi – −121 glasDrita Pajaziti – −59 glasova Demokratski savez Kosova (LDK) Xhavit Uka – −518 glasovaDriton Selmanaj – −264 glasaAnton Quni – −215 glasovaVisar Azemi – −206 glasovaAlban Zogaj – −33 glasaLumir Abdixhiku – −28 glasovaFlorian Dushi – −28 glasovaSamidin Xheladini – −26 glasovaXhafer Gashi – −18 glasovaQëndrim Softoli – −18 glasova Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Besnik Krasniqi – −106 glasovaTringa Morina – −82 glasaEdmond Hoxha – −79 glasovaBurim Ramadani – −52 glasaPal Lekaj – −33 glasaZafir Berisha – −31 glasDiellza Fetoshi – −28 glasovaIlirjana Mehmetaj – −28 glasovaDreni Kastrati – −24 glasaPrekë Prekaj – −23 glasa Eugen Cakolli iz Kosovskog demokratskog instituta izračunao je da promjene iznose skoro 15.000 glasova, a prema objavi na njegovom Facebook profilu, najviše promjena zabilježeno je na listi Demokratske partije Kosova (PDK). Prema dosadašnjim podacima, utvrđeno je da je 7.719 glasačkih listića s glasovima za PDK imalo izmijenjene glasove za kandidate. Slijedi Pokret Samoopredjeljenje (LVV) s razlikom od 2.947 glasova, Demokratski savez Kosova (LDK) s 1.676 glasova, te Alijansa za budućnost Kosova (AAK) s 639 glasova razlike. "Ovo su značajne razlike, posebno imajući u vidu činjenicu da se ponovno brojanje trenutno provodi na samo jednoj trećini biračkih mjesta na nivou cijele zemlje. Dodatno zabrinjava to što se vidi da su glasovi ovih kandidata uglavnom izmijenjeni u opštinskim centrima iz kojih oni dolaze", napisao je Cakolli. U opštinskim centrima za brojanje, svaki glasački listić prolazi kroz nekoliko provjera: jedan brojač ga čita naglas, listić se prikazuje na ekranu putem kamere, drugi službenik ga unosi u elektronski sistem, dok treća osoba provjerava listić. Ipak, navodi se da se manipulacije vrše u fazi čitanja glasova za kandidate. Kada listić pripada određenoj stranci, on sadrži i glasove za više kandidata. Brojač može usmeno promijeniti broj kandidata za kojeg je glasano, zamjenjujući ga brojem drugog kandidata. Na taj način, sistem registruje glas za pogrešnog kandidata, iako stvarni glasački listić pokazuje nešto drugo. Broj glasova za stranku ostaje nepromijenjen, mijenja se samo broj glasova za pojedine kandidate unutar iste stranke. Cakolli je ranije tokom sedmice izjavio da proces brojanja glasova nije praćen detaljnim kontrolama glasačkih listića, što otvara prostor za manipulacije, te da je na to dodatno uticala činjenica da je brojanje obavljeno tokom prazničnog perioda. Prema navodima organizacije Çohu i Eugena Cakollija, ovakvi oblici zloupotreba primijećeni su u gotovo svakom izbornom procesu na Kosovu, a rješenje ovog problema bilo bi tehnološko skeniranje glasačkih listića, umjesto tradicionalnog ručnog brojanja koje obavljaju službenici. Koje su posljedice?Nevladina organizacija Çohu nedavno je objavila istraživanje koje pokazuje da više od 90 posto slučajeva izborne manipulacije završava uslovnim presudama ili novčanim kaznama. To znači da, čak i ako se utvrdi da je neki službenik manipulisao glasovima tokom brojanja, vrlo je mala vjerovatnoća da će zbog toga biti kažnjen zatvorskom kaznom. Međutim, posljedice po institucije mogle bi biti znatno ozbiljnije, jer bi ponovno brojanje glasova – koje bi trebalo trajati do dvije sedmice – moglo dodatno odgoditi formiranje novih institucija, u već osjetljivom političkom trenutku. Novi saziv Skupštine mora hitno usvojiti međunarodne finansijske sporazume, kao i izabrati novog predsjednika do 4. marta, prije isteka mandata Vjosi Osmani u aprilu. Ove rokove bi moglo biti još teže ispuniti ukoliko se odluči za potpuno ponovno brojanje glasova – što, prema Cakolliju, ipak ostaje najbolja opcija, sada kada je potvrđeno da je došlo do velikih promjena u broju glasova tokom brojanja u opštinskim centrima. Tokom sedmice, glasnogovornik Centralne izborne komisije (CIK) Valmir Elezi ponovio je za Radio Slobodna Evropa poruku predsjednika CIK-a Kreshnika Radoniqija, da će, ukoliko se nakon ponovnog brojanja uoče moguće manipulacije glasovima kandidata unutar političkih subjekata, komisija uputiti članove timova za brojanje nadležnim institucijama.

Bijela kuća je u petak saopštila imena nekoliko članova takozvanog "Odbora za mir", koji će nadgledati privremenu upravu u Gazi, teritoriji koja se od oktobra nalazi pod krhkim prekidom vatre. Među imenima su američki državni sekretar Marco Rubio, specijalni izaslanik predsjednika Donalda Trumpa, Steve Witkoff, bivši britanski premijer Tony Blair, kao i Trumpov zet Jared Kushner. Prema planu koji je Bijela kuća objavila u oktobru, Trump će predsjedavati odborom. Izrael i palestinska grupa Hamas – koju su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom – odobrili su Trumpov plan, koji predviđa da palestinsko tehnokratsko tijelo bude pod nadzorom međunarodnog odbora, zaduženog za upravljanje Gazom tokom tranzicijskog perioda. Mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava smatraju da Trumpovo nadgledanje odbora koji kontroliše upravljanje stranom teritorijom podsjeća na kolonijalnu strukturu, dok je uključenost Tonyja Blaira kritikovana još prošle godine zbog njegove uloge u ratu u Iraku i istorije britanskog imperijalizma na Bliskom istoku. Bijela kuća nije iznijela detalje o odgovornostima svakog pojedinačnog člana "izvršnog osnivačkog odbora". Među imenima nema nijednog Palestinca. Iz Bijele kuće je saopšteno da će dodatni članovi biti imenovani u narednim sedmicama. Prema navodima Bijele kuće, odbor će također uključivati direktora privatnog investicionog kapitala i milijardera Marca Rowana, predsjednika Svjetske banke Ajaya Bangu, te Roberta Gabriela, savjetnika Donalda Trumpa. Dodaje se da će Nickolay Mladenov, bivši specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Bliski istok, biti imenovan za visokog predstavnika za Gazu. Bijela kuća je također saopštila da je general-major vojske Jasper Jeffers, američki komandant specijalnih operacija, imenovan za komandanta Međunarodnih snaga za stabilizaciju. Rezolucija Vijeća sigurnosti Ujedinjenih nacija, usvojena sredinom novembra, ovlastila je odbor i zemlje koje s njim sarađuju da uspostave ovu silu u Gazi. Bijela kuća je dodatno imenovala i "Izvršni odbor za Gazu" s 11 članova, u kojem će biti ministar vanjskih poslova Turske Hakan Fidan, specijalna koordinatorica UN-a za mirovni proces na Bliskom istoku Sigrid Kaag, ministrica Ujedinjenih Arapskih Emirata za međunarodnu saradnju Reem Al-Hashimy, kao i izraelsko-kiparski milijarder Yakir Gabay, zajedno s još nekoliko članova izvršnog odbora. Ovaj dodatni odbor će podržavati ured Mladenova i palestinsko tehnokratsko tijelo, čiji su detalji objavljeni ove sedmice, saopštila je Bijela kuća. Izrael i Hamas međusobno su se optuživali za kršenje primirja u Gazi, gdje je, prema izvještajima, tokom prekida vatre ubijeno više od 450 Palestinaca, uključujući više od 100 djece, kao i tri izraelska vojnika. Izraelski napadi na Gazu od oktobra 2023. godine usmrtili su desetine hiljada ljudi, izazvali tešku prehrambenu krizu i doveli do unutrašnjeg raseljavanja cjelokupnog stanovništva Gaze. Mnogi stručnjaci za ljudska prava, akademici, kao i istraga Ujedinjenih nacija, navode da se ove okolnosti mogu smatrati genocidom. Izrael tvrdi da je djelovao u samoodbrani nakon što su militanti predvođeni Hamasom krajem 2023. godine ubili 1.200 ljudi i uzeli više od 250 talaca.

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da je samostalno odlučio da ne pokrene vojne napade protiv Irana, navodeći da je navodno otkazivanje stotina planiranih pogubljenja u Iranu bio presudan faktor za tu odluku. "Niko me nije uvjerio. Ja sam uvjerio sam sebe", rekao je Trump novinarima ispred Bijele kuće 16. januara, odgovarajući na pitanje da li su ga arapski i izraelski zvaničnici ubijedili da odustane od vojne akcije. "Jučer je bilo zakazano preko 800 vješanja. Nisu objesili nijednu osobu. Otkazali su pogubljenja. To je imalo veliki uticaj." Trump je ranije upozoravao da su Sjedinjene Američke Države "spremne za akciju" ukoliko iranske sigurnosne snage ubiju demonstrante. Kasnije je zaprijetio da će poduzeti "vrlo snažne mjere" ako Iran pogubi demonstrante. Ranije 16. januara, Trump je javno zahvalio iranskom rukovodstvu putem društvene mreže Truth Social, napisavši: "Izuzetno poštujem činjenicu da su sva planirana vješanja, koja su trebala biti izvršena jučer (njih preko 800), otkazana od strane iranskog rukovodstva. Hvala vam!" Predsjednikova izjava dolazi nakon što su američki mediji, pozivajući se na zvaničnike iz regiona, izvijestili da su Katar, Saudijska Arabija, Oman i Egipat posljednjih dana pozivali administraciju Donalda Trumpa da ne napada Iran, upozoravajući da bi vojna akcija mogla izazvati širi regionalni sukob. Također, izraelski premijer Benjamin Netanyahu je 15. januara telefonski razgovarao s Trumpom te ga je, prema izvještajima, zamolio da odgodi moguće napade kako bi se Izrael mogao pripremiti za eventualnu iransku odmazdu. Diplomatska intervencija uslijedila je usred brutalne represije nad antirežimskim protestima koji su započeli 28. decembra 2025. godine zbog slabe ekonomske situacije u Iranu, a zatim se razvili u otvorene izazove teokratskom sistemu vlasti u toj zemlji. Organizacija Iran Human Rights, sa sjedištem u Norveškoj, potvrdila je najmanje 3.428 smrtnih slučajeva demonstranata koje su usmrtile sigurnosne snage, dok američka organizacija HRANA navodi potvrđeni broj od 2.885 poginulih. Organizacije za ljudska prava upozoravaju da je stvarni broj žrtava vjerovatno veći, zbog prekida interneta koji je uveden od 8. januara, što je ozbiljno otežalo napore za nezavisnu verifikaciju podataka. Iran nije javno potvrdio planove o pogubljenju 800 demonstranata, a tvrdnje Bijele kuće o otkazanim egzekucijama ostaju nepotvrđene. Bijela kuća poručuje da sve opcije i dalje ostaju "na stolu" kada je riječ o odnosu prema Iranu.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) u petak je upozorio da bi mogao da uvede carine zemljama koje ne podržavaju njegove planove da SAD preuzmu Grenland, dok su članovi Kongresa posetili Kopenhagen kako bi pružili podršku Danskoj i njenom autonomnom arktičkom ostrvu. Dvostranačka delegacija tokom dvodnevne posete danskoj prestonici rekla je da američki narod ne deli teritorijalne ambicije američkog predsednika koje je Danska snažno odbacila. Evropljani su takođe iskazali podršku Grenlandu, u vojnoj izviđačkoj misiji za koju je danski general rekao da je Vašington pozvan i koja je povezana s onim što bi Rusija mogla da uradi posle rata u Ukrajini. Tramp, ponovo insistirajući da je mineralno bogat Grenland potreban SAD zbog "nacionalne bezbednosti", upozorio je da bi "mogao da uvede carinu" zemljama koje se protive tom stavu. Jedanaest članova Kongresa SAD razgovaralo je s danskom premijerkom Mete Frederiksen (Mette) i njenim grenlandskim kolegom Jensom-Frederikom Nilsenom (Nielsen), kao i s danskim ministrima spoljnih poslova i odbrane, parlamentarcima i poslovnim liderima. Republikanska senatorka Liza Murkovski (Lisa Murkowski) rekla je da je vođen "dobar dijalog" i naglasila da je važno "negovati" odnose između SAD, Danske i Grenlanda. Ona je novinarima rekla da se "velika većina" Amerikanaca ne slaže da je dobra ideja da SAD steknu Grenland. "Grenland treba posmatrati kao našeg saveznika, a ne kao imovinu", dodala je ona. Poseta članova Kongresa Danskoj je usledila posle sastanak u Vašingtonu u sredu na kojem su danski predstavnici rekli da su Kopenhagen i Vašington u "fundamentalnom neslaganju" oko budućnosti Grenlanda. Demokratski senator Kris Kuns (Chris Coons) rekao je da je svrha posete članova Kongresa bila da "s poštovanjem saslušaju naše prijatelje, naše pouzdane saveznike i partnere ovde u Danskoj i s Grenlanda". Poslanici bi zatim trebalo da se vrate u SAD "i podele te perspektive kako bismo mogli da snizimo temperaturu i vodimo konstruktivniji dijalog o najboljem putu napred", rekao je on. Tramp je više puta kritikovao Dansku – saveznicu u NATO-a – zbog toga što, po njegovom mišljenju, ne čini dovoljno da osigura bezbednost Grenlanda. Američki predsednik iznosi taj argument, uprkos tome što je strateški lociran Grenland kao deo Danske pod okriljem NATO-ovog bezbednosnog kišobrana. Šef danske Zajedničke arktičke komande, general-major Soren Andersen, rekao je da su SAD pozvane u vojnu misiju, za koju je rekao da je "u vezi s Rusijom". "Kada se rat u Ukrajini završi, nadamo se s dobrim rezultatom za Ukrajinu, očekujemo da će Rusija prebaciti resurse koje je koristila u Ukrajini na druge oblasti ratišta... uključujući i Arktik", rekao je on za AFP. "Dakle, da bismo se pripremili za to, jednostavno moramo da pojačamo... obučavamo se, i to je ono što radimo ovde gore", dodao je danski general-major. Andersen je rekao i da nije video nijedan ruski ili kineski borbeni brod u tom području za dve i po godine koliko je komandant. Velika Britanija, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška i Švedska najavile su raspoređivanje malog broja vojnog osoblja kako bi se pripremile za buduće vežbe na Arktiku. Bela kuća je saopštila da na Trampov cilj da preuzme Grenland neće uticati evropsko vojno prisustvo. Velike demonstracije su planirane širom Danske i Grenlanda u subotu u znak protesta protiv Trampovog plana. Hiljade ljudi su na društvenim mrežama rekle da nameravaju da učestvuju u protestima koje su organizovala grenlandska udruženja u Nuku i Kopenhagenu, Orhusu, Olborgu i Odenseu. Izvor: AFP

Adam Kadirov, sin čečenskog lidera Ramzana Kadirova, koga podržava Moskva, navodno je u teškom stanju nakon saobraćajne nesreće u glavnom gradu ruske Republike Čečenije, Groznom. Dva izvora su rekla za Severnokavkaski servis RSE da je, nakon nesreće 16. januara, Adam Kadirov (18) sada "na intenzivnoj nezi" i da je prebačen u najveću medicinsku ustanovu u Čečeniji, u Groznom, a obližnji putevi su zatvoreni. "Navodno je na intenzivnoj nezi i bez svesti. Ne znamo sa sigurnošću šta se dešava sa sinom Kadirova", rekao je jedan od izvora u Groznom. "Putevi do bolnice su zatvoreni jer je Adam tamo doveden", navodi. Drugi izvor, predstavnik čečenske dijaspore, dao je za Severnokavkaski servis RSE sličnu izjavu. Lokalni opozicioni pokret NIYSO takođe je saopštio da je došlo do nesreće navodeći da se kolona automobila Adama Kadirova "kretala velikom brzinom, automobil za automobilom, kada je iznenada naišla na prepreku". "Kao rezultat toga, automobili su počeli da se sudaraju jedan u drugi, zbog čega dobijamo informacije da ima mnogo povređenih", saopštio je NIYSO u objavi na Telegramu. "Ali do komešanja je došlo upravo zbog Adama". U komentaru za Severnokavkaski servis RSE, predstavnik pokreta je rekao da su informacije došle do njih iz različitih izvora, ali je podvukao da još uvek ne mogu sa sigurnošću govoriti o stanju sina čečenskog lidera. Jedno od više dece Ramzana Kadirova, čvrstog saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, Adam Kadirov je poslednjih godina dobio značajnu pažnju. Ona je u velikoj meri rezultat izveštavanja državnih medija u Čečeniji, gde je prikazan kao hrabar mladić koji se borio u ruskom ratu protiv Ukrajine i istakao se u sportskim i vojnim takmičenjima. Tvrdnje o njegovoj ozloglašenosti izbile su nakon što je na internetu objavljen video snimak na kom se vidi kako on, tada petnaestogodišnjak, tuče Nikitu Žuravelja, ruskog političkog zatvorenika koji je uhapšen i optužen za spaljivanje Kurana. Nakon incidenta, Adam Kadirov je zasut nagradama, uključujući titulu Heroja Republike Čečenije, najvišeg priznanja u regionu, i dobio je dodatna priznanja od nekoliko ruskih regiona. Poslednjih godina, Ramzan Kadirov je unapredio nekoliko svoje dece na visoke pozicije u čečenskoj vladi. U aprilu 2025. godine, Adam je imenovan za sekretara regionalnog Saveta bezbednosti, što je podstaklo spekulacije da bi Kadirov mogao da ga priprema za potencijalnog naslednika. To je delimično podstaklo i glasine o lošem zdravstvenom stanju čečenskog lidera. Kasnije 2025. godine, sedamnaestogodišnjak je proslavio svoje venčanje na nepoznatoj lokaciji. Kadirov je kasnije objavio poruku na svom Telegram nalogu zahvaljujući Putinu na čestitkama Adamu napisavši: "Ti i dalje ostaješ njegov najodaniji prijatelj čuvajući ovu prelepu mušku tradiciju". Izvor: Severnokavkaski servis RSE

Iranske snage bezbednosti prema izveštajima održavaju snažno prisustvo na ulicama u delovima zemlje, dok su protesti posle više od dve nedelje utihnuli nakon njihovog suzbijanja u kojem su hiljade Iranaca ubijene i kontinuirane blokade interneta. Izveštaji ukazuju na to da masovni protesti, zajedno s brutalnim merama koje su vlasti pokrenule da bi ugušile nemire, jenjavaju. "Naši nezavisni izvori potvrđuju snažno vojno i bezbednosno prisustvo u gradovima i mestima gde su se ranije održavali protesti, kao i na nekoliko lokacija na kojima nije bilo većih demonstracija", saopštila je organizacija za ljudska prava Hengav sa sedištem u Norveškoj. Iranske vlasti su sprovele jednu od svojih najnasilnijih represija nakon što su ljudi širom zemlje izašli na ulice u antivladinim protestima koji se smatraju jednim od najvećih izazova klerikalnoj vlasti od Islamske revolucije 1979. godine. Sa skoro potpunim nestankom interneta u osmom danu, prema podacima organizacije NetBlocks, tenzije su i dalje visoke, a informacije oskudne. NetBlocks je ukazao da je prekid interneta sada duži nego tokom protesta 2019. "U 2019. godini, tek pošto je povezanost (na internet) obnovljena, razmere brutalnih represija postale su poznate", dodao je NetBlocks. Organizacija za ljudska prava navode da postoji sve više dokaza o masovnim ubijanjima demonstranata u reagovanju iranskih snaga bezbednosti nakon što su demonstracije širom zemlje eskalirale 8. januara. Nezavisna organizacija za praćenje ljudskih prava HRANA sa sedištem u SAD saopštila je da je, prema njenim potvrđenim i verifikovanim podacima od četvrtka, broj žrtava u protestima porastao na 2.677 demonstranata, dok je više od 19.000 pritvoreno. Organizacija Iran Human Rights sa sedištem u Norveškoj saopštila je da je njeno istraživanje pokazalo da je ubijeno najmanje 3.428 demonstranata. Organizacija Human Rights Watch je izvestio da su, počev od 8. januara, "snage bezbednosti pojačale svoju smrtonosnu represiju na koordinisan način... što je rezultiralo ubijanjima i povređivanju demonstranata i prolaznika širom zemlje u velikim razmerama". Takođe je navela da su stroga ograničenja komunikacije otežale nezavisnu verifikaciju punog obima zlostavljanja. Mnoge grupe su navele da je stvarni broj žrtava verovatno nekoliko puta veći od dosad objavljenih brojki. Širom Bliskog istoka takođe su smanjene tenzije u vezi s mogućnošću američkih udara na Iran zbog represija. Bela kuća je u četvrtak saopštila da su predsednik Donald Tramp (Trump) i drugi zvaničnici upozorili Teheran da će biti "teških posledica" ukoliko dođe do daljeg krvoprolića. Izveštaji su navodili da će pritvoreni demonstrant, 26-godišnji Erfan Soltani, biti pogubljen u sredu, šest dana posle hapšenja pod optužbom da je "vodio rat protiv Boga" zbog učešća u protestima. Grupe za ljudska prava saopštile su da posle Trampovog upozorenja pogubljenje nije izvršeno. Iranski pravosudni medijski centar kasnije je saopštio da su izveštaji da se Soltani suočava s pogubljenjem "izmišljeni" i da je optužen za "prikupljanje informacija i zaveru protiv unutrašnje bezbednosti zemlje i propagandne aktivnosti protiv režima". Tramp nije precizirao šta SAD mogu preduzeti protiv Irana i kada, ali je Vašington savetovao delu osoblja da napusti glavnu američku vazduhoplovnu bazu u regionu pošto je Teheran upozorio susedne zemlje u kojima su stacionirane američke trupe da će se osvetiti američkim bazama ako Vašington sprovede svoje pretnje. Reza Pahlavi, sin pokojnog šaha Irana koji je svrgnut s vlasti 1979, rekao je u petak da je i dalje uveren da će Islamska Republika i njen režim pasti pred masovnim protestima. "Islamska Republika će pasti – nije pitanje da li, već kada", rekao je on na konferenciji za novinare u Vašingtonu. "Vratiću se u Iran." Bivši prestolonaslednik se pojavio kao vodeća opoziciona figura tokom trenutnih nemira, dok je šira opozicija u celini fragmentirana i neorganizovana. Poslednjih nedelja, Pahlavi je više puta pozivao Trampa da interveniše. Na konferenciji za novinare, još jednom je apelovao na veći međunarodni pritisak kako bi se pomoglo demonstrantima i pojačao pritisak na Teheran. "Iranski narod preduzima odlučne akcije na terenu. Sada je vreme da im se međunarodna zajednica u potpunosti pridruži", rekao je on. Ruski predsednik Vladimir Putin se nije oglašavao o situaciji u Iranu otkako su počeli protesti. Kremlj je u petak saopštio da je Putin razgovarao o situaciji u Iranu u zasebnim telefonskim razgovorima s iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i rekao da je Moskva spremna da posreduje u regionu. Rusija je dugo saveznik Teherana, koji je zauzvrat podržao Moskvu u njenoj invaziji na Ukrajinu, posebno isporukama vojne opreme kao što su dronovi.

Premijer Kosova na dužnosti Aljbin (Albin) Kurti je na sastanku upoznao ambasadore sa fazama primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima, navodeći da prva faza, koja će trajati od 16. januara do 15. marta, predviđa period informisanja, te da će paralelno biti organizovane informativne sesije sa građanima. Puna primena ova dva zakona će pogoditi pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu, a koji su do sada vozili automobile sa tablicama nekog grada u Srbiji uz ovlašćenje ili one koji nemaju kosovska dokumenta. Kako se navodi u saopštenju, Kurti je ambasadore obavestio i o neophodnosti integracije srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, navodeći da će se proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, te da će se u obzir uzeti zabrinutosti nevećinskih zajednica. Dan ranije, zamenik vršioca dužnosti premijera, Besnik Bisljimi (Bislimi), je rekao da prelazni period pune implementacije Zakona o strancima i vozilima do 15. marta treba maksimalno iskoristiti za proces suštinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema na celoj teritoriji Kosova. Obrazovne i zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine koje kosovske vlasti nisu zatvorile u prethodne dve godine u okviru akcije zatvaranja srpskih institucija, jer ih Priština smatra paralelnim i ilegalnim. Do sada se regulisanje zdravstva i obrazovanja pominjalo u okviru Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je između Kosova i Srbije dogovorena još 2013. godine. Ova Zajednica je, pored ostalog, trebalo da reguliše funkcionisanje srpskih institucija, primanja i finansiranje iz budžeta Srbije. Kosovo i Srbija su 2023. u načelu prihvatili Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa koji, pored ostalog, predviđa formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, odnosno da se srpskoj zajednici pruži određeni nivo samomenadžiranja. Zaposleni u ovim institucijama, posebno profesori i studenti na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, mogli bi se suočiti sa problemima kada počne puna primena Zakona o strancima, jer, prema uputstvu Ministarstva unutrašnjih poslova objavljenog 16. januara, svi koji nemaju kosovska dokumenta moraju posedovati radnu dozvolu ili licencu za rad, za koju se zahtev podnosi kosovskoj Agenciji za zapošljavanje. U praksi bi to značilo da obrazovne i zdravstvene institucije srpskog sistema imaju licencu kosovskih institucija. Uputstvo kosovskog MUP-a precizira i da je za potrebe studiranja, spajanja porodice, humanitarnih razloga, naučnih istraživanja i drugih okolnosti predviđenih zakonom neophodno posedovati privremenu dozvolu boravka i ispuniti druge zakonom propisane uslove u zavisnosti od svrhe boravka. Takođe predviđa i da strani državljani na Kosovu mogu boraviti do devedeset dana, te da svaki duži boravak zahteva podnošenje zahteva za dozvolu boravka. Ukoliko neko prekrši ova pravila, nadležni organi mogu preduzeti zakonom propisane mere, koje mogu uključivati ukidanje dozvole boravka, izricanje novčane kazne, deportaciju ili zabranu ulaska na teritoriju Kosova. Pojedini pripadnici srpske zajednice koji žive na Kosovu nemaju kosovska dokumenta, ali je zamenik direktora policije za region sever, Veton Eljšani, ranije za RSE rekao da oni neće biti tretirani kao stranci, te da će se za njih pronaći rešenje. Inače, sa poštovanjem ova dva zakona bez odstupanja trebalo je da se počne 1. novembra prošle godine, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova odložilo tako nešto do 15. januara 2026. godine kako bi se sprovela informativna kampanja. Ove mere kosovskih vlasti nailaze na kritike srpske zajednice, ali i srpskog civilnog sektora, te političkih predstavnika. Srpska lista je 15. januara ocenila da je odlaganje primene pravila jedino racionalno rešenje, te pozdravila zalaganje međunarodnih predstavnika da se pronađe rešenje. Navedeno je i da prelazni period do 15. marta treba iskoristiti upravo za pronalaženje modela kojim bi se rešilo pitanje oko primene zakona o vozilima i strancima. I drugi politički predstavnici Srba su ocenili da je neophodan dijalog sa kosovskim Srbima kako bi se pronašlo održivo rešenje. Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković izjavio je da dvomesečno odlaganje pune primene Zakona o vozilima i Zakona o strancima na Kosovu ne sme da ostane krajnji rezultat međunarodnog delovanja, jer će u suprotnom dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti ugrožen.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je 16. januara da će zvaničnici Vlade Srbije i predstavnici institucija primiti delegaciju Evropskog parlamenta koja naredne sedmice dolazi u Beograd, ne precizirajući ko će ih primiti. "O nivou prijema naše je suvereno, diskreciono pravo da odlučujemo kao zemlja", rekao je Đurić na konferenciji za novinare posle sastanka s ministrom spoljnih poslova Francuske Žan-Noelom Baroom. Đurić je dodao da vlasti Srbije smatraju da neki od evroposlanika "nemaju objektivan pristup", ali i da "se nada da ti politički stavovi neće baciti senku na saradnju Srbije i Evropskog parlamenta generalno". U Beograd bi, kako je najavljeno, u periodu od 22. do 24. januara trebalo da stigne delegacija Evropskog parlamenta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Skupštine Ana Brnabić ranije su izjavili da se neće sastati sa delegacijom evroparlamentaraca, navodeći da oni u Srbiju dolaze "nepozvani". Evropski parlament (EP) je negirao tvrdnje zvaničnika Srbije o nenajavljenoj poseti Beogradu. U toj evropskoj instituciji su naveli da je poseta ove institucije u Beogradu blagovremeno planirana i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije. Kako su objasnili zvaničnici EP, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru". Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. U delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a: evropski narodnjaci, socijaldemokrate, liberali, Grupa konzervativaca i reformista, Grupa zelenih, kao i desno-nacionalistička grupa Patriote.

Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (VTK BiH) pozvala je 16. januara nadležne institucije da hitno reagiraju nakon što je Vlada Srbije uvela privremena ograničenja na uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika. Iz VTK BiH upozoravaju da bi mjere mogle ozbiljno utjecati na izvoz iz BiH i narušiti trgovinu u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Srbija je uredbom uvela tarifne kvote na rebrasti betonski čelik, toplo valjanu žicu u koturu i rebrasti betonski čelik u šipkama koje vrijede od 1. januara do 30. juna 2026. godine. BiH će u tom periodu moći izvesti u Srbiju 36.628 tona navedenih proizvoda. Prema podacima VTK BiH, BiH je tokom 2025. godine izvezla u Srbiju blizu 210.000 tona čelika i željeza ili nešto manje od polovice ukupnog izvoza dok je iz Srbije uvezla oko 91.000 tona. Prema uredbi Vlade Srbije, nakon popunjavanja kvota, carina na uvoz tih proizvoda iznosi 50 posto. Kvote su podijeljene na kvartalne maksimume s mogućnošću prijenosa neiskorištenih kvota iz prvog u drugi kvartal. Raspodjela kvota se provodi po principu "prvi došao - prvi uslužen", odnosno na temelju redoslijeda carinskih deklaracija. Kvote su uvedene i za iste proizvode iz EU, Turske, Albanije, Sjeverne Makedonije, Ukrajine, Bjelorusije i Kine. Komora BiH upozorava da kvote ne odražavaju stvarne trgovinske tokove, jer su izračunate na temelju podataka od 2020. do 2024. godine. Osim problema s kvotama, bh. izvoznici prijavljuju duža zadržavanja kamiona na graničnim prijelazima, koja su već nastupila početkom 2026. godine, navode iz VTK BiH. To dovodi do dodatnih troškova, kašnjenja u isporukama i prekida u proizvodnim i lancima snabdijevanja. Komora upozorava da uredba, donesena krajem godine, dodatno ograničava dugoročne ugovore između bh. kompanija i partnera iz Srbije. "Ograničavanje nesmetanog bescarinskog plasmana roba u okviru CEFTA-e predstavlja ozbiljan problem za naše izvoznike i tržišnu stabilnost", navodi se u saopćenju. VTK BiH traži od nadležnih institucija u BiH da odmah pokrenu dijalog s institucijama Srbije i CEFTA strukturama kako bi se ublažile ekonomske posljedice i osigurala sloboda protoka roba u regiji. CEFTA (Central European Free Trade Agreement) je regionalni sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja jugoistočne Evrope koji je na snazi od 2007. godine, čiji je cilj uklanjanje carinskih barijera i olakšanje trgovine robom i uslugama. Najveći proizvođač čelika u BiH je željezara "ArcelorMittal" u Zenici koju je nedavno indijski vlasnik prodao i koja je promijenila ime u "Nova željezara". Milionski izvoz bilježi i nekoliko manjih metaloprerađivača.

Peter Sorensen, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbije, sastao se 16. januara sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem i dorektorom Vladine Kancelarije za Kosovo Petrom Petkovićem, u nastojanju da postigne napredak u normalizaciji odnosa između dve zemlje. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je nakon sastanka sa Sorensenom izjavio da je potrebno pojačano međunarodno angažovanje na Kosovu. On je u objavi na Instagramu naveo da je istakao da su osnivanje Zajednica opština sa srpskom većinom i ispunjenje svih dogovorenih obaveza "neophodni za obnavljanje smislenog dijaloga i omogućavanje trajne stabilnosti". Sorensen se prethodno sastao sa direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petrom Petkovićem. Kako je saopštila Kancelarija Vlade za Kosovo, Petković je Sorensenu "preneo jasnu poruku" da je za svaki opipljiv napredak u dijalogu "neophodno da se krene sa konkretnim koracima za formiranje" Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i razgovorima o nacrtu statuta Zajednice. Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom jedna je od tačaka Ohridskog sporazuma, sa kojim su se 2023. u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije saglasili i Srbija i Kosovo. Nijedna ni druga strana ga ne sprovode. Sporazum od 11 članova, između ostalog, predviđa određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznanje državnih simbola, kao i da Srbija ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Takođe se zahteva od Prištine i Beograda da provedu sve ranije dogovore postignute tokom 15 godina dijaloga. Sorensen je prethodno boravio u Prištini, gde se sastao sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i premijerom u ostavci Aljbinom (Albin) Kurtijem. Uoči sastanka sa Osmani 14. januara, Sorensen je izjavio "da ima veliku nadu da će 2026. doneti ono što nije donela 2025". On je rekao da će se sastanak na najvišem nivou između Kosova i Srbije "održati u odgovarajuće vreme" i da očekuje da će se, kada bude sazvan, obe strane odazvati. Ovo je Sorensenova prva poseta Beogradu i Prištini otkako mu je mandat produžen za još dve godine kao izaslaniku Evropske unije za dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Tokom prvog mandata održao je dva sastanka na nivou glavnih pregovarača, koji nisu dali rezultate. Nedostatak napretka u dijalogu tada se uglavnom pripisivao unutrašnjim političkim dešavanjima u Kosovu i Srbiji, a ne nedostatku angažmana evropskog posrednika. Srbija i Kosovo dijalog o normalizaciji odnosa u kojem posreduje Evropska unija vode od 2011. godine. Normalizacija odnosa jedan je od ključnih uslova za obe zemlje kako bi postale punopravne članice evropskog bloka.

Zamjenik ministra financija Bosne i Hercegovine Muhamed Hasanović potpisao je odluku kojom se omogućava isplata 600.000 maraka (približno 300.000 eura) za provođenje ponovljenih prijevremenih izbora za predsjednika Republike Srpske, nakon što to u zakonskom roku nije učinio ministar Srđan Amidžić. Ponovljeni prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske zakazani su za 8. februara 2026. godine, a bit će održani na 136 biračkih mjesta u 17 gradova i općina tog entiteta. Centralna izborna komisija (CIK) BiH je odluku o ponavljanju izbora donijela 31. decembra 2025. godine, nakon što je utvrdila niz nepravilnosti i zloupotreba tokom glasanja na prijevremenim izborima održanim 23. novembra. Prema preliminarnim rezultatima, kandidat Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Siniša Karan pobijedio je s oko 9.500 glasova razlike kandidata oporbene Srpske demokratske stranke (SDS) Branka Blanušu. Ministru financija i trezora BiH Srđanu Amidžiću, kadru SNSD-a, CIK BiH je ostavio rok od 15 dana za potpisivanje instrukcije o osiguranju i isplati sredstava potrebnih za njihovu provedbu. Kako odluka nije potpisana u tom roku, Hasanović je, pozivajući se na zakonske ovlasti, potpisao dokument kojim se omogućava financiranje izbornog procesa. "Izbori ne smiju zavisiti od političke volje pojedinaca niti biti predmet političkih kalkulacija. Zakoni u Bosni i Hercegovini važe za sve, institucije moraju funkcionirati i demokratski proces mora biti zaštićen bez izuzetka. Tako ću postupiti svaki put kada to zakon zahtijeva", naveo je Hasanović u objavi na svojoj službenoj Facebook stranici. Prijevremeni izbori u Republici Srpskoj raspisani su nakon što je predsjedniku SNSD-a Miloradu Dodiku oduzet mandat predsjednika tog entiteta. Mandat mu je prestao nakon što je presuda državnog Suda BiH protiv njega postala pravomoćna, donesena zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Christiana Schmidta.

Venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado predala je svoju medalju za Nobelovu nagradu za mir američkom predsedniku Donaldu Trampu tokom sastanka u Beloj kući, u pokušaju da utiče na njegove napore da oblikuje političku budućnost njene zemlje. Zvaničnik Bele kuće potvrdio je da Tramp namerava da zadrži medalju. U objavi na društvenim mrežama u četvrtak uveče, Tramp je napisao: "Marija mi je uručila svoju Nobelovu nagradu za mir za posao koji sam obavio. Sjajan gest uzajamnog poštovanja. Hvala ti, Marija!" Mačado, koja je sastanak opisala kao "izvanredan", rekla je da je poklon priznavanje onoga što je nazvala njegovom posvećenošću slobodi venecuelanskog naroda. Bela kuća je potom objavila fotografiju Trampa i Mačado sa predsednikom koji drži veliki, zlatni ram u kome je prikazana medalja. Prateći tekst je glasio: "Predsedniku Donaldu J. Trampu, u znak zahvalnosti za vaše izvanredno liderstvo u promovisanju mira kroz snagu", a čin je opisan kao "lični simbol zahvalnosti u ime venecuelanskog naroda". Pokušaj Mačado da utiče na Trampa došao je nakon što je on odbacio ideju da je postavi za liderku Venecuele umesto svrgnutog Nikolasa Madura. Tramp je otvoreno lobirao za nagradu pre nego što je Mačado prošlog meseca dobila priznanje i oštro se žalio kada je bio zaobiđen. Iako je Mačado Trampu dala zlatnu medalju koju dobitnici primaju uz nagradu, priznanje ostaje njeno. Norveški Nobelov institut saopštio je da se nagrada ne može preneti, deliti ili opozvati. Na pitanje u sredu da li želi da mu Mačado da nagradu, Tramp je za Rojters rekao: "Ne, nisam to rekao. Ona je osvojila Nobelovu nagradu za mir." Republikanski predsednik dugo je iskazivao interesovanje za osvajanje nagrade i povremeno ju je povezivao sa diplomatskim postignućima. Ručak-sastanak, koji je trajao nešto duže od sat vremena, bio je prvi susret Trampa i Mačado uživo. Mačado se zatim sastala sa više od deset senatora, i republikanskih i demokratskih, na Kapitol Hilu. Tokom posete, portparolka Bele kuće Karolin Levit rekla je da se Tramp radovao susretu sa Mačado, ali je ostao pri svojoj "realističnoj" proceni da ona trenutno nema potrebnu podršku da vodi zemlju u kratkom roku. Mačado, koja je pobegla iz južnoameričke države u smelom bekstvu morem u decembru, nadmeće se za Trampovu naklonost sa članovima venecuelanske vlade i pokušava da obezbedi da ima ulogu u budućem upravljanju zemljom. Nakon što su Sjedinjene Države ovog meseca upale u Venecuelu i uhapsile svrgnutog predsednika Nikolada Madura, opozicione ličnosti, članovi venecuelanske dijaspore i političari širom SAD i Latinske Amerike izrazili su nadu da Venecuela može započeti proces demokratizacije. Nada u pomak ka demokratijiDemokratski senator Kris Marfi, jedan od senatora koji su se sastali sa Mačado, rekao je da je opoziciona liderka prenela senatorima da represija u Venecueli sada nije ništa drugačija nego pod Madurom. Privremena predsednica Venecuele Delci Rodrigez je "vešta političarka" koja je svakim danom sve učvršćenija zahvaljujući Trampovoj podršci, rekao je on. "Nadam se izborima, ali sam skeptičan", rekao je Marfi iz Konektikata. Tramp je rekao da je fokusiran na obezbeđivanje američkog pristupa venecuelanskoj nafti i ekonomskoj obnovi Venecuele. Tramp je u nekoliko navrata hvalio Rodrigez, koja je preuzela vođstvo Venecuele nakon njegovog hapšenja. U intervjuu za Rojters u sredu, Tramp je rekao: "Bilo je vrlo dobro sarađivati sa njom." Mačado je bila diskvalifikovana iz učešća na venecuelanskim predsedničkim izborima 2024. godine od strane vrhovnog suda ispunjenog Madurovim saveznicima. Spoljni posmatrači naširoko veruju da je Edmundo Gonzales, opozicioni kandidat koga podržava Mačado, pobedio ubedljivom razlikom, ali je Maduro proglasio pobedu i zadržao vlast. Dok je trenutna vlada proteklih dana oslobodila desetine političkih zatvorenika, spoljne organizacije i aktivisti tvrde da je obim oslobađanja preuveličan od strane Karakasa. Izvor: Rojters

Vrhovi sud Federacije Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv četiri osobe i jedne privatne ustanove, uključujući i bivšeg vršioca dužnosti Univerzitetskog kliničkog centra u Tuzli, Denijala Tulumovića, zbog zloupotrebe položaja povezanog sa nabavkom linearnih akceleratora, uređaja koji se koriste za liječenje raka. Kako je saopšteno iz Federalnog tužilaštva Federacije BiH u petak, 16. januara, potvrđena je optužnica protiv Tulumovića, zatim Marka Tadića, osnivača i vlasnika INEL-MED Mostar, Šefika Husića, pomoćnika direktora UKC Tuzla za sestrinstvo, Senade Hujdurović, direktorice privatne bolnice "Plava Medical Group" u Tuzli, kao i same bolnice "Plava Medical Group", kao pravnog lica. Tulumović, Tadić i Husić se terete da su od 2022. do 2025. zloupotrebom službenih ovlaštenja i međusobnim dogovorom, nezakonito uticali na postupke javnih nabavki skupe medicinske opreme. Radi se o nabavci linearnog akceleratora i prateće opreme, procijenjene vrijednosti oko 8,5 miliona maraka (nešto manje od 4,4 miliona evra), s ciljem favorizovanja ponuđača INEL-MED d.o.o. Mostar i ograničavanja konkurencije. Navodi se da su se zbog toga drugi ponuđači žalili, te se nabavka neophodne medicinske opreme odugovlačila više godine. Zato su onkološki pacijenti bili upućivani iz Tuzle na liječenje u druge zdravstvene u stanove u BiH i inostranstvu, te su bile duže liste čekanja na radioterapiju. Takođe, optužnicom se Tulumović i Hujdurović terete da su u januaru 2023. zaključili ugovor o saradnji između UKC Tuzla i "Plava Medical Group" suprotno propisima, čime je nanesena šteta UKC-u, dok je privatna bolnica stekla korist od 128 hiljada maraka (oko 65 hiljada evra). Predloženo je oduzimanje imovinske koristi, oduzimanje predmeta, izricanje sigurnosnih mjera prema optuženima kao i zabrana obavljanja poslova u javnim institucijama i pravnim licima, zaključuje se u saopštenju. Novi linearni akcelerator, odnosno aparat za zračenje isporučen je UKC-u Tuzla u januaru 2025. godine, nakon četvrtog tendera. U bolnici u Tuzli od raka se godišnje liječi oko 1.600 oboljelih, a 60 posto njih treba radioterapiju, objavljeno je u martu 2023. iz te medicinske ustanove.

Kanada i Kina uspostavljaju novo strateško partnerstvo koje obećava "istorijske" dobitke koristeći komparativne prednosti jedne i druge strane, izjavio je kanadski premijer Mark Karni u razgovoru sa kineskim liderom Sijem Đinpingom u petak u Pekingu. Prvi kanadski premijer koji je posetio Kinu od 2017. godine, Karni je došao sa misijom da obnovi odnose sa drugim najvećim trgovinskim partnerom Kanade, posle Sjedinjenih Država, nakon višemesečnih diplomatskih napora da se reše ranije tenzije. "Važno je da započnemo ovo novo strateško partnerstvo u vreme podela", rekao je Karni Siju, pozivajući da se fokusira na oblasti koje mogu doneti "istorijske dobitke" za obe strane, kao što su poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika i finansije. "Verujem da upravo tu možemo postići brz i održiv napredak", dodao je. Napori za izgradnju odnosa nakon američkih carinaKanada nastoji da ojača veze sa drugom najvećom ekonomijom sveta nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo carine na deo kanadske robe i sugerisao da bi dugogodišnji američki saveznik mogao postati 51. američka savezna država. Kina, takođe pogođena Trampovim carinama otkako se prošle godine vratio u Belu kuću, želi da sarađuje sa državom iz Grupe sedam u tradicionalnoj sferi američkog uticaja. "Radujem se nastavku rada sa vama, sa osećajem odgovornosti prema istoriji, našim narodima i svetu, kako bismo dodatno unapredili odnose Kine i Kanade", rekao je Si Karniju. Pozdravljajući Karnija, Si je rekao da su odnosi Kine i Kanade doživeli prekretnicu tokom njihovog poslednjeg susreta na marginama samita APEC-a u oktobru. "Može se reći da je naš sastanak prošle godine otvorio novo poglavlje u poboljšanju odnosa između Kine i Kanade", rekao je Si kanadskom lideru. "Zdravi i stabilni odnosi Kine i Kanade u interesu su obe zemlje", dodao je, ističući da mu je "drago" što su tokom proteklih meseci vođeni razgovori o obnovi saradnje. Carine i optužbe za špijunažuOdnosi dve zemlje urušili su se 2018. nakon što je Kanada uhapsila ćerku osnivača Huaveja po američkoj poternici, a Kina uzvratila pritvaranjem dvojice Kanađana pod optužbama za špijunažu, podseća AFP. Obe zemlje su potom uvele carine na izvoz one druge, dok je Kina bila optuživana i za mešanje u kanadske izbore. Karni, međutim, pokušava da napravi zaokret, a Peking je takođe poručio da je spreman da odnose vrati na "pravu putanju". Kanadski lider, koji se u četvrtak sastao sa premijerom Li Ćjangom, planira i razgovore sa privrednicima o trgovinskoj saradnji. Kanada, tradicionalno čvrst američki saveznik, posebno je pogođena Trampovim visokim carinama na čelik, aluminijum, vozila i građevinsku građu. Potez Vašingtona naveo je Kanadu da potraži partnere i tržišta drugde. U oktobru Karni je rekao da bi Kanada trebalo da udvostruči izvoz van SAD-a do 2035. kako bi smanjila zavisnost od američkog tržišta. Ipak, Sjedinjene Države ostaju ubedljivo najveći kupac kanadskih proizvoda — oko 75 odsto u 2024. godini, prema statistici kanadske vlade. Dok je Otava naglašavala da je Kina drugo najveće kanadsko izvozno tržište, ono značajno zaostaje, kupujući manje od četiri odsto kanadskog izvoza u 2024. Zvaničnici obe zemlje vode razgovore o smanjenju carina i jačanju bilateralne trgovine, ali dogovor još nije postignut. Izvor: AFP, Reuters

Ukoliko Bosna i Hercegovina do decembra 2026. godine ne raskine jedan od sporazuma o bezviznom režimu sa trećim zemljama, država rizikuje gubitak sredstava iz Plana rasta predviđenih za ovaj korak u Reformskoj agendi, upozorili su zvaničnici Evropske komisije (EK). "U skladu sa njenom Reformskom agendom, Bosna i Hercegovina se obavezala da će u periodu 2025–2027. godine raskinuti po jedan sporazum o bezviznom režimu godišnje sa zemljama čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u Evropsku uniju (EU). Primenjuje se jednogodišnji ‘grejs period’“, naveo je portparol EK u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE). Takozvani "grejs period" podrazumeva fleksibilnost u primeni pojedine obaveze. U kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan, "grejs period" za obaveze preuzete za 2024. godinu iznosi dve godine, odnosno traje do decembra 2026, dok za obaveze preuzete za 2025. godinu važi godinu dana, takođe do decembra ove godine. Iz Evropske komisije podsećaju da Bosna i Hercegovina održava stalni bezvizni režim sa sedam zemalja čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU (Azerbejdžan, Kina, Katar, Rusija, Turska, Kuvajt i Vanuatu), kao i da odobrava sezonsko ukidanje viza — koje nije u skladu sa pravnom tekovinom EU — Bahreinu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Međutim, prema izveštaju o mehanizmu suspenzije viza, koji je EK objavila u decembru prošle godine, Bosna i Hercegovina tokom 2025. nije raskinula nijedan sporazum o bezviznom režimu. "Komisija stoga očekuje značajan napredak Bosne i Hercegovine po ovom pitanju, uz potpunu usklađenost vizne politike kao krajnji cilj", navodi se u odgovoru pres-službe EK. U izveštaju o vizama Evropske komisije ukazuje se i na činjenicu da je Bosna i Hercegovina u 2025. godini jedina zemlja u regionu koja je zabeležila negativan trend, dok su susedne zemlje pooštrile svoje vizne režime. Ipak, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković početkom januara, gostujući na televiziji N1, nije se obavezao da će ispuniti zahteve Evropske komisije. Potvrdio je da su pritisci iz Brisela veliki i zatražio od evropskih zvaničnika „ozbiljnost“, aludirajući na unutrašnje političke blokade u zemlji. Evropska komisija svake godine objavljuje izveštaj o mehanizmu suspenzije viza za države koje nisu članice Evropske unije, ali uživaju bezvizni režim sa zemljama šengenskog prostora. Od tih zemalja se kontinuirano zahteva usklađivanje sa viznom politikom EU. Iako je dozvoljeno postepeno usklađivanje, ono mora biti potpuno neposredno pre pristupanja Uniji. Bosna i Hercegovina je od 2023. godine kandidat za punopravno članstvo u EU. "Potpuno usklađivanje zemalja Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva sa viznom politikom EU i dalje je ključno, s obzirom na njihovu blizinu šengenskom prostoru i rizike koje predstavljaju različite vizne liste i procedure", navodi se u odgovoru EK. Usklađenost sa viznim režimom EU sada je direktno povezana i sa finansijskim sredstvima koja će svaka zemlja regiona dobiti iz evropskog Plana rasta. Bosna i Hercegovina je već izgubila više od 100 miliona evra, odnosno oko deset odsto od ukupno namenjenih sredstava, jer nije na vreme usvojila Reformsku agendu. Isplate iz Plana rasta vrše se na osnovu učinka svake zemlje. Srbija je, na primer, dobila samo delimičnu isplatu jer nije ispunila sve reforme. Među reformama koje su dobile "zeleno svetlo" iz Brisela nalazi se i usklađivanje sa viznom politikom EU.

Rastuća kriza neuhranjenosti ima teške posledice po žene i devojčice u Avganistanu, koje je međunarodna zajednica izneverila, izjavio je za AFP najviši zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u toj zemlji. Agencija Ujedinjenih nacija (UN) obezbeđuje većinu prehrambene pomoći Avganistanu, kojim od 2021. upravljaju talibanske vlasti. Iako su donacije pomoći znatno smanjene tokom proteklih nekoliko godina, avganistanska vlada suočava se sa oštrim kritikama iz inostranstva zbog zabrane ženama da rade u većini profesija i uskraćivanja školovanja devojčicama starijim od 12 godina. Džon Ajlijef, direktor za Avganistan u Svetskom programu za hranu (WFP), je u intervjuu za AFP izneo projekcije da će u narednih godinu dana pet miliona žena i dece u toj zemlji iskusiti akutnu neuhranjenost, koja se smatra opasnom po život. "Gotovo četiri miliona dece u ovoj zemlji biće u potrebi za lečenjem neuhranjenosti. Ovi brojevi su zapanjujući", rekao je Ajlijef. Avganistan je zemlja sa više od 40 miliona stanovnika. Centar za terapijsku ishranu u okviru bolnice u Heratu, na zapadu Avganistana, mesečno u proseku primi između 315 i 320 neuhranjene dece, a centar podržava humanitarna medicinska organizacija Lekari bez granica (MSF). Broj slučajeva je konstantno rastao tokom proteklih pet godina, prema rečima Hamajuna Hemata, zamenika koordinatora MSF‑a u Heratu. 'Niko ne zna kako se osećam'Među korisnicama Centra bila je i 24-godišnja Najiba, sa svojom bebom Artijom. Nakon što je sa tri meseca preležala upalu pluća, Artiino stanje se pogoršalo, pa su njegovi roditelji išli iz bolnice u bolnicu pokušavajući da pronađu pomoć. Kako kaže, nije imala dovoljno odmora niti dobre hrane, što je uticalo na njenu sposobnost da proizvodi majčino mleko. "Ovih dana nemam dovoljno mleka za svoju bebu", kaže. Uznemirena majka, koja nije želela da otkrije prezime iz razloga privatnosti, rekla je da porodica živi od prodavnice električne opreme koju vodi njen suprug. Najiba i njen suprug potrošili su svoju skromnu ušteđevinu pokušavajući da dobiju pomoć za Artiju, pre nego što su saznali da ima urođenu srčanu manu. "Niko ne zna kako se osećam svakog dana, ovde sa svojim detetom u ovom stanju", kaže Najiba. Neke porodice putuju stotinama kilometara do bolnice u Heratu jer u svojim provincijama nemaju zdravstvene ustanove. Vranga Nijamati, nadzornica tima medicinskih sestara, kaže da često primaju pacijente u "poslednjoj fazi" kada "nema nade" za njihov opstanak. Ipak, kaže da se oseća "ponosno" zbog onih koje uspeju da spasu od gladi. Pored lečenja dece, medicinske sestre savetuju žene o dojenju, što je ključni faktor u borbi protiv neuhranjenosti. 'Kriza će se samo pogoršati'Otkako su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine, siromašne porodice teško su pogođene smanjenjem međunarodne pomoći, kao i sušom i ekonomskim posledicama povratka pet miliona Avganistanaca deportovanih iz Irana i Pakistana. "U 2025. godini već smo videli najveći porast dečje neuhranjenosti zabeležen u Avganistanu od početka 21. veka", rekao je Džon Ajlijef, zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u Kabulu. Kriza će se ove godine samo pogoršati, dodao je. "Ta deca će umreti ako ne budu lečena", upozorava Ajlijef. WFP traži 390 miliona dolara kako bi nahranio šest miliona Avganistanaca tokom narednih šest meseci, ali Ajlijef kaže da su šanse da se obezbedi taj novac "veoma male". Obećanja solidarnosti iz celog sveta, data nakon što je talibanska vlada uvela svoje strogo tumačenje islamskog prava, malo su pomogla avganistanskim ženama, kaže direktor WFP‑a. One sada "gledaju kako im deca umiru od gladi na rukama", rekao je. Izvor: AFP

Osnovni sud u Prištini odredio je jednomesečni pritvor za S.R., koji je uhapšen zbog sumnje da je napao pripadnike mirovne misije NATO-a na (KFOR) i kosovske policije 2023. godine u Zvečanu na severu Kosova. Sud je u četvrtak saopštio da je odluka o pritvoru odgovarajuća mera zbog rizika da bi okrivljeni, ako bi bio pušten na slobodu, mogao da pobegne, pošto takođe ima srpsko državljanstvo. Takođe, opravdavajući meru pritvora, sud je naveo da bi, ako bi S.R. bio pušten na slobodu, mogao da uništi ili izmeni dokaze i ometa istragu. Prema saopštenju, S.R. se sumnjiči da je 29. maja 2023. godine, od šest ujutro do večernjih sati, na obodu opštine Zvečan, u koordinaciji s drugim osumnjičenim Srbima s Kosova i iz Srbije, nasiljem pokušao da "spreči uspostavljanje ustavnog poretka Republike Kosovo u opštinama na severu zemlje" i da su on i drugi uprkos naređenjima KFOR-a za mirno razilaženje, upotrebili nasilje. Prema navodima Osnovnog suda, okrivljeni i drugi Srbi upotrebili su silu, improvizovane eksplozivne naprave i vatreno oružje, "od čega je povređeno najmanje 30 pripadnika mirovnih snaga KFOR-a, troje od njih iz vatrenog oružja, kao i pričinjena značajna materijalna šteta na vozilima KFOR-a, Policije Kosova, kao i na automobilima novinara koji su izveštavali o događajima tog dana, što je uključivalo potpuno spaljivenje nekoliko vozila ili ozbiljnu fizičku štetu". S.R. ima pravo da se žali na odluku Apelacionom sudu. On je uhapšen u sredu tokom akcije tužilaca i policijskih istražitelja iz Direkcije za teška krivična dela i organizovani kriminal. "Izvršen je pretres u stanu osumnjičenog, gde su pronađeni materijalni dokazi koji će poslužiti tokom krivičnog postupka", saopštilo je Specijalno tužilaštvo Kosova u sredu. On je osumnjičen za više krivičnih dela, poput udruživanja radi protivustavnih aktivnosti, ugrožavanje osoba pod međunarodnom zaštitom, učešće u gomili koja čini krivično delo i huliganizma, kao i napada na službeno lice. Više od 90 pripadnika KFOR-a je povređeno – neki od njih teško – tokom sukoba sa srpskim demonstrantima u maju 2023. u Zvečanu. Povređenih je bilo i na strani demonstranata. Nasilje u Zvečanu je izbilo pošto su se lokalni Srbi usprotivili ulasku novih albanskih gradonačelnika u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – opštinama na severu Kosova sa srpskom većinom – posle lokalnih izbora održanih ranije te godine, koje su lokalni Srbi bojkotovali. Zbog događaja u Zvečanu desetine ljudi su uhapšene i optužene, a neki su osuđeni na zatvorske kazne posle sporazuma o priznanju krivice sa tužilaštvom. Kosovo je okrivilo Srbiju za nasilje u Zvečanu, navodeći da iza nereda stoje "kriminalne grupe bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću". Beograd je odbacio optužbu, navodeći da je kosovska Vlada imala za cilj da gurne Srbe "u novi sukob s NATO-om". NATO je više puta zahtevao da počinioci nasilja budu pozvani na odgovornost.

Završne reči u postupku protiv bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) biće održane od 9. do 18. februara, saopštila su u četvrtak Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu. Bivši vođe OVK Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi po optužbama protiv njih. Prema saopštenju, predviđeno je da Specijalizovano tužilaštvo iznese svoju završnu reč 9. februara. Sledećeg dana biće na redu zastupnik žrtava. Odbrana bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija trebalo bi da iznese svoju završnu reč 11. februara. Dan kasnije na redu je odbrana bivšeg predsednika parlamenta Kosova Kadrija Veseljija, dok će odbrana bivšeg poslanika Redžepa Seljimija i bivšeg predsednika parlamenta Jakupa Krasnićija biti 13. februara. Za 16. februar predviđen je nastavak završne reči Krasnićijevog odbrambenog tima, posle čega je planirano vreme za eventualna pitanja sudskog veća. Dva dana kasnije, 18. februara, prema dnevnom redu za koji su Specijalizovana veća rekla da se može promeniti, biće odgovori strana i izjave optuženih. Pre završnih reči, strane će podneti svoje završne podneske do 30. januara. Posle toga, sudsko veće ima tri meseca da donese odluku i objavi je. Kako je ranije saopštio Sud u Hagu, sudsko veće može zatražiti produženje roka za donošenje odluke za još dva meseca, a u izuzetnim okolnostima i duže. Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi su u pritvoru od novembra 2020. Njihovo suđenje je počelo u aprilu 2023. U početku je Specijalizovano tužilaštvo pozvalo 125 svedoka da svedoče u sudnici, dok je 117 drugih podnelo svoje iskaze u pisanoj formi. U septembru prošle godine, odbrana Tačija i Krasnićija izvela je svoje svedoke, dok Veselji i Seljimi nisu predstavili dokaze odbrane. Među svedocima Tačijeve odbrane koji su se pojavili u Hagu bili su uglavnom visoki zapadni zvaničnici s neposrednim znanjem o događajima. Među njima su bili bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms Rubin (James) i penzionisani američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je 1999. predvodio vazdušnu kampanju NATO-a protiv srpskih vojnih ciljeva. Tači se suočava s još jednim slučajem za ometanja pravde, a suđenje u tom slučaju trebalo bi da počne 24. februara. Za šta su optuženi bivši komandanti OVK?Optužnica četvoricu bivših vođa OVK tereti za "ličnu" odgovornost, ali i za "zločine koje su počinili njihovi podređeni". Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući ubistvo više od 100 žrtava i nezakonito pritvaranje i mučenje stotina ljudi. U optužnici se navodi da su četvorica optuženih i drugi pripadnici OVK bili deo "zajedničkog zločinačkog poduhvata" i da su "imali zajednički cilj preuzimanja i vršenja kontrole širom Kosova svim sredstvima, uključujući zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koje su smatrali protivnicima". Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca – poznatiji kao Specijalizovani sud – osnovala je 2015. Skupština Kosova i deo su pravosudnog sistema Kosova, ali rade s međunarodnim osobljem sa sedištem u Holandiji. Specijalizovani sud istražuje navodne zločine koje su počinili pripadnici OVK nad etničkim manjinama i političkim rivalima od januara 1998. do decembra 2000. godine.