Međunarodni rezidualni mehanizam u Hagu saopštio je u četvrtak da Ministarstvo pravde Srbije mesecima nije odgovorilo na upite u vezi sa statusom postupka protiv ultradesničarskog lidera Vojislava Šešelja i četvoro njegovih saradnika. Slučaj u kome su oni optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala, Mehanizam je prepustio Srbiji pre dve godine. Monitorka u postupku Dagmara Albreht (Albrecht) navela je u izveštaju predsedniku Međunarodnog rezidualnog mehanizma da se u novembru 2025. pomoćnik ministra obavezao da će dostaviti informacije o statusu postupka protiv Šešelja i drugih, ali da nije primila "nikakve odgovore". Albreht je navela da je obavestila Ministarstvo pravde i Tužilaštvo u Srbiji o nameri da sprovode monitoring misiju u Srbiji i zahtevala sastanke s predstavnicima tih institucija kako bi razgovarala o statusu slučaja. "Ponovo sam pisala Ministarstvu pravde 29. aprila 2026, naglašavajući da od njih nisam primila nikakve informacije od novembra 2025, kao i da ni na jedan od mojih upita elektronskom poštom nije odgovoreno", navela je Albreht. Ona je dodala da je 29. aprila uputila imejl Tužilaštvu za ratne zločine, tražeći potvrdu o tome da li se u predmetu Šešelj i drugi još uvek čeka prethodno mišljenje Ministarstva pravde, kao i informacije o tome da li to Tužilaštvo namerava da preduzme dalje korake u vezi s pomenutim predmetom. Mehanizam u Hagu 2024. odlučio je da predmet protiv lidera ultradesne Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, Ljiljane Mihajlović, Ognjena Mihajlović, Miroljuba Ignjatović i Miljana Damnjanović prepusti pravosuđu u Srbiji. Šešelja i njegove saradnike optužnica iz avgusta 2023. tereti za nepoštovanje suda, odnosno kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. Reč je o dokumentima iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci. Šešelj ne krije da je u 56 knjiga objavljivao dokumente sa svog suđenja u Hagu, među kojima su i izjave zaštićenih svedoka. Sudija Mehanizma Liu Dakun (Daqun) je u odluci od 29. Februara 2024, koja je objavljena i na sajtu suda, naveo da je prosleđivanje ovog predmeta Srbiji "u interesu celishodnosti". U obrazloženju se navodi da su zločini navedeni u optužnici počinjeni na teritoriji Srbije i da su optuženi, koji borave u Srbiji, voljni da im se tamo sudi, te da su potvrdili da će se odazvati pozivu srpskih vlasti. "Stav Srbije je da je spremna da vodi postupak protiv optuženih, uključujući obezbeđivanje bezbednosti svedoka u ovom predmetu i uverenje da će moći da goni po svom zakonodavstvu ponašanje optuženog u vezi sa obelodanjivanjem zaštićenih informacija o svedocima", navodi se pored ostalog u odluci. Dodaje se da će Mehanizam pratiti slučaj u Srbiji i uz pomoć nacionalnih i regionalnih organizacija.

Osnovni sud u Prištini odredio je u četvrtak mesec dana pritvora za sedam direktora obrazovnih i zdravstvenih institucija koje na Kosovu rade u sistemu Srbije, zbog sumnje da su uticali na slobodnu volju birača. Kako se navodi u saopštenju, pritvor je određen jer postoji realna opasnost da bi okrivljeni, ukoliko budu pušteni na slobodu, mogli pobeći sa ciljem skrivanja i izbegavanja krivične odgovornosti. Sud je takođe ocenio da bi okrivljeni mogli ponoviti krivična dela, ako budu pušteni na slobodu. Tužilaštvo je saopštilo da sumnja da su privedena lica bila uključena u nezakonite aktivnosti u vezi s krivičnim delom "Povreda slobodnog opredeljenja birača". Osumnjičeni za uticaj na slobodnu volju birača privedeni su 19. maja po nalogu Osnovnog tužilaštva koje je, kako je saopšteno, reagovalo po službenoj dužnosti nakon medijskih izveštaja o navodima lidera stranke Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, da Srpska lista vrši pritisak i ucenjuje njegove pristalice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući hapšenja direktora institucija koje na Kosovu rade u sistemu Srbije, ocenio je da je kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) "krenuo u lov" na Srbe. "Krenuo je da hapsi najuglednije Srbe po nalogu Nenada Rašića", rekao je za Radio-televiziju Srbije. Upitan za predstojeće izbore na Kosovu, Vučić je najavio da će zvanični Beograd podržati Srpsku listu "svom snagom". Srpska lista, vodeća stranka kosovskih Srba koja deluje uz podršku vlasti u Srbiji, osudila je određivanje pritvora direktorima srpskih institucija, te navela da se radi o "progonu i zastrašivanju časnih Srba i Srpkinja". U saopštenju se navodi da je pritvor je određen: Ljubiši Karadžiću, direktoru osnovne škole "Miladin Mitić" Laplje Selo; Bobanu Petroviću, direktoru Srednje elektrotehničke škole u Sušici; Milici Dimić, direktorki OŠ "Braća Aksić" Lipljan; Nebojši Rašiću, direktoru Srednje mašinske škole u Preocu; Bratislavu Laziću, direktoru Kliničko bolničkog centra u Gračanici; Mirjani Dimitrijević, direktorki Doma zdravlja Gračanica; Saši Mladenoviću, direktoru Doma zdravlja u Donjoj Gušterici. "U ovim teškim vremenima moramo pokazati dostojanstvo, otpor i jedinstvo protiv onih kojima ništa nije sveto, a koji su spremni da zbog ličnih interesa i političkih privilegija udare i na sopstveni narod", navodi se u saopštenju. Na meru pritvora reagovao je ministar zdravlja Vlade Srbije Zlatibor Lončar, uz ocenu da je ona politički motivisana, te da su među sedmoro privedenih troje čelnici zdravstvenih ustanova na centralnom Kosovu. "Ističem da će Ministarstvo zdravlja zajedno sa državom Srbijom nastaviti da pomaže srpskim zdravstvenim ustanovama na prostoru Kosova i Metohije još odlučnije i da će posebno tražiti način da pomogne pogođenim zdravstvenim institucijama", navedeno je u saopštenju. Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije ocenila je da je pritvor od mesec dana određen "po direktnom političkom nalogu" vršioca dužnopsti premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin), uz pomoć Nenada Rašića. U saopštenju je navedeno da se time ciljalo na srpske institucije zdravstva i školstva, slabljenje Srpske liste i zastrašivanje srpskog naroda pred početak izborne kampanje. Ocenjeno je da je "nedopustivo mešanje" Prištine u srpsko školstvo i zdravstvo na Kosovu nad kojim "Kurti nema nikakve ingerencije i direktna je odgovornost Nenada Rašića hapšenje sedmoro srpskih direktora". Kancelarija je navela i da je Beograd u stalnoj komunikaciji sa međunarodnim predstavnicima, zahtevajući puštanje sedmoro Srba. Rašić, koji je i vršilac dužnosti ministra u Vladi Kosova, najpre je 14. maja rekao da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Srpska lista demantovala je sve optužbe Rašića, te ocenila da on pokušava da "opravda" poraz na predstojećim izborima. Hapšenja direktora srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija 20. maja okarakterisali su kao "politički motivisana" i "u režiji režima u Prištini". U međuvremenu se u Gračanici kod Prištine od 20. maja održavaju protesti u znak podrške privedenim direktorima. Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna, od srpskih političkih subjekata učestvuju samo Srpska lista i stranka Nenada Rašića – Za slobodu, pravdu i opstanak. Kurti je prethodno ocenio "alarmantnim" navode o pritiscima na birače iz srpske zajednice, te dodao da se radi o fenomenu koji je poprimio velike razmere kao nikada ranije. Radio Slobodna Evropa je takođe preneo svedočenja nekoliko osoba koje su rekle da su dobile otkaz jer ne podržavaju Srpsku listu već stranku Nenada Rašića. Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina kontroliše Srpska lista. Ove srpske institucije su gotovo jedine preostale, nakon što su kosovske vlasti ostale zatvorile uz obrazloženje da su ilegalne i paralelne.

Predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u četvrtak da se u parlamentu radi na izmenama spornih pravosudnih "Mrdićevih zakona" zbog kojih su zabrinutost izrazili i zvaničnici u Evropskoj uniji. Brnabić je u Pragu na skup o bezbednosti rekla da se "nada da će situacija uskoro biti raščišćena", pošto je Venecijanska komisija uputila preporuke povodom spornih zakona. Odgovarajući na pitanje o tome kako će se Srbija postaviti prema upozorenju Evropske komesarske za proširenje Marte Kos da bi mogla ostati bez finansijskih sredstava iz Plana rasta, Brnabić je rekla da je ta najava usledila nakon usvajanja seta pravosudnih zakona u Srbiji. Predsednica Skupštine je tokom izlaganja na konferenciji u okviru međunarodnog skupa o srednjoevropskoj bezbednosti GLOBSEC koja se održava u Pragu, nekoliko puta ponovila je da je pridruživanje Evropskoj uniji strateški prioritet Srbije. Predsednica Skupštine je rekla je da će 12. juna učestvovati na plenarnoj sednici Venecijanske komisije gde će se raspravljati o spornim pravosudnim zakonima koji su nedavno usvojeni u srpskom parlamentu. Sporne zakonske izmene koje će biti predmet diskusije na plenarnoj sednici Venecijanske komisije 12-13. juna tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Skupština Srbije ih je usvojila na predlog poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, pa su kolokvijalno nazvani "Mrdićevi zakoni". Opozicija i deo stručne javnosti i nevladinih organizacija bili su izričito protiv tih zakona. Potom je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić od Venecijanske komisija, savetodavnog tela Saveta Evrope za ustavna pitanja, zatražila mišljenje o tim zakonima. Venecijanska komisija je 24. aprila objavila hitno mišljenje u kom je dala sedam ključnih preporuka za otklanjanje nedostataka koji narušavaju mehanizme zaštite autonomije javnog tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na potvrđivanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12–13. juna. Usvajanje "Mrdićevih zakona" je kritikovala i Evropska unija, iz koje je stiglo upozorenje da bi Srbiji mogla biti uskraćeno 1,5 milijardi evra sredstava iz Plana rasta. Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. Briselski zvaničnici više puta su istakli zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta.

Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je u četvrtak da je pronađeno telo za koje se veruje da bi moglo da pripada muškarcu u istrazi ubistva, zbog koje je uhapšen i načelnik beogradske policije. "U jednom buretu, koje je otkopano na teritoriji opštine Inđija, pronađeno je telo za koje se veruje da bi moglo da pripada oštećenom A.N, za kojim se tragalo", navedelo je Tužilaštvo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak uveče na Radio-televiziji Srbije da sa "99,9 posto možemo da potvrdimo da je reč o Nešoviću". On je dodao da se ta procena zasniva na odeći koju je žrtva nosila, ali da se čeka potvrda DNK analize. Tužilaštvo je prethodno navelo da je izdalo nalog za obavljanje obdukcije na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu, kao i DNK veštačenje. Istraga se vodi protiv 10 lica zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela u vezi sa ubistvom A.N. U okviru istrage 15. maja je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva. Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice. Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja. Šef beogradske policije Veselin Milić smenjen je nakon hapšenja 15. maja. Sud mu je odredio jednomesečni pritvor navodeći da okolnosti ukazuju da će u slučaju boravka na slobodi uništiti, sakriti ili falsifikovati dokaze i tragove krivičnog dela, kao i da će uticati na svedoke. Milić je u dva mandata bio načelik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Srbija i Ukrajina nastavljaju pregovore o slobodnoj trgovini, dogovoreno je nakon sastanaka potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke sa državnim vrhom u Beogradu 21. maja. Kačka se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom, a sa ministrima trgovine i evrointegracija potpisao je zajednička dokumenta. Sa ministarkom trgovine Jagodom Lazarević potpisao je dokumenta koja garantuju nastavak pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini između Ukrajine i Srbije. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema ovakav sporazum. Sporazum bi, kako su ocenili zvaničnici Srbije i Ukrajine, mogao značajno da poveća robnu razmenu dve zemlje i otvori novu fazu ekonomske saradnje. Podrazumevao bi umanjenje, odnosno ukidanje carina na uvoz i izvoz robe. Kačka je sa ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem potpisao i Memorandum o razumevanju u oblasti evropskih integracija. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Memorandum potvrđuje opredeljenost dveju država za unapređenje bilateralne saradnje i razmenu iskustava u procesu evropskih integracija, uključujući jačanje institucionalnih kapaciteta, obuku državnih službenika, saradnju u oblasti usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i razmenu znanja o korišćenju EU fondova. Ministar Starović je, kako je preneto u saopštenju, izjavio da Srbija od početka sukoba u Ukrajini dosledno zastupa stav da se rešenje mora tražiti u skladu sa međunarodnim pravom i osnovnim principima Povelje Ujedinjenih nacija. Naglasio da Srbija od početka sukoba pruža humanitarnu pomoć Ukrajini i njenim građanima kroz više vidova i mera podrške. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Kačka: Povoljni uslovi za razvoj bilateralnih odnosaPotpredsednik Vlade Ukrajine Taras Kačka ocenio je da postoje povoljni uslovi za intenzivniji razvoj bilateralnih odnosa i realizaciju zajedničkih projekata, saopštila je Vlada Srbije nakon sastanka sa premijerom Đurom Macutom. Premijer Macut je istakao da je Srbija opredeljena za očuvanje mira i stabilnosti, kao i za nastavak razvoja konstruktivnog dijaloga i saradnje sa svim partnerima. U razgovoru je, kako je saopšteno iz Macutovog kabineta, bilo reči i o značaju nastavka humanitarne i institucionalne saradnje, kao i o potrebi očuvanja stabilnosti i jačanja dijaloga "u složenim međunarodnim okolnostima". Tokom posete Tarasa Kačke Beogradu, 20. maja je otvoren poslovni forum koji je okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Sa Vučićem o ekonomiji i energeticiJačanje ekonomske saradnje i nastavak pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini, bili su i u fokusu razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Tarasom Kačkom. Predsednik Srbije je sastanak nazvao "otvorenim i sadržajnim", dodajući da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, evropskom putu Beograda i Kijeva i daljem razvoju saradnje u oblastima od zajedničkog interesa - kao što su trgovina, energetika, infrastruktura. "Saglasili smo se da Srbija i Ukrajina imaju prostor da značajno prošire partnerstvo, naročito kroz konkretnije povezivanje privreda i bolju iskorišćenost postojećih potencijala", dodao je. U oblasti energetike se, kako je naglasio Vučić, razgovaralo o regionalnoj energetskoj bezbednosti, diversifikaciji izvora i pravaca snabdevanja, kao i o značaju Vertikalnog gasnog koridora za šire povezivanje sa evropskim energetskim tokovima. Vertikalni gasni koridor razvija se uz podršku Evropske komisije, kako bi se tečni prirodni gas, preko terminala u Grčkoj, dopremio ka centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj je smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, nakon agresije na Ukrajinu. Vučić je, dan pre sastanka sa Kačkom, telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a nakon razgovora poručio da su Srbija i Ukrajina "opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog". Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije.

Nemački kancelar Friedrich Merz predložio je da se zemljama Zapadnog Balkana dodeli status posmatrača u Evropskoj uniji (EU), a Ukrajini status takozvane pridružene članice bez prava glasa. U pismu koje je Merc poslao čelnicima Evropske unije, predsednici Evropske komisije Ursuli fan der Leyen (Ursula von der Leyen), predsedniku Evropskog saveta Antoniu Košti (António Costa), kao i predsedavajućem Evropskom unijom, kiparskom predsedniku Nikos Hristodulidesu (Nikos Christodoulides), ocenjuje se da je potrebna nova dinamika za Ukrajinu, kao i za Zapadni Balkan i Moldaviju. U pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, nemački kancelar navodi da proces proširenja EU traje predugo i da to, prema njegovom mišljenju, razumljivo stvara frustracije među zemljama kandidatima, ali i među državama članicama. Zapadni Balkan - posmatrač u institucijama EUZa države Zapadnog Balkana i Moldaviju, Fridrih Merc predlaže razmatranje "inovativnih rešenja" kako bi se ubrzao njihov proces pristupanja. Između ostalog, nemački kancelar predlaže privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka. On u pismu govori o dodeljivanju statusa posmatrača zemljama Zapadnog Balkana u svim relevantnim institucijama Evropske unije i održavanju zajedničkih sednica Evropske komisije ili Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o pitanjima koja se direktno odnose na region. Pet članica EU traži integrisanje zemalja kandidata u zajedničko evropsko tržište"Postepena integracija mogla bi da se uspostavi kroz izgradnju blokova koji bi mogli da budu osnova za punu primenu odgovarajućih oblasti politika, a zatim bi bila praćena povećanom podrškom u procesu sprovođenja pravne tekovine Evropske unije. Osim toga, mogli bismo da unapredimo pomenutu institucionalnu integraciju na osnovu suštinskog napretka. Sve ovo moglo bi značajno da približi zemlje kandidate nama i time podstakne novu ambiciju za dalje reforme potrebne za postizanje punopravnog članstva", navodi u pismu nemački kancelar Fridrih Merc. "Trebalo bi čvrsto da ostanemo pri svom obećanju da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija mogu da se pridruže Evropskoj uniji, kako je utvrđeno Kopenhaškim kriterijumima i predviđeno Solunskom agendom iz 2003. godine. Naš cilj se nije promenio: završetak Evropske unije uključivanjem svih zemalja kandidata u Uniju", dodao je nemački kancelar. Ukrajina kao pridružena članicaŠef nemačke vlade predlaže da se Ukrajini odmah omogući znatno približavanje Evropskoj uniji i njenim ključnim institucijama, "bez uticaja na tekuće pregovore o pristupanju, već podsticanjem i podrškom tom procesu". Prema njegovom mišljenju, status "pridružene države članice" mogao bi, između ostalog, da uključuje učešće na sastancima lidera ili ministara Evropske unije bez prava glasa, status pridruženog člana Evropske komisije i Evropskog parlamenta, takođe bez prava glasa, kao i postepenu primenu pravne tekovine Evropske unije u skladu sa napretkom Ukrajine u pregovorima o pristupanju - kako tvrdi, "ne automatski, već nakon odobrenja Saveta Evropske unije i uz odgovarajuće zaštitne klauzule". Fridrih Merc takođe predlaže mehanizam automatskog vraćanja u slučaju nazadovanja u temeljnim vrednostima Evropske unije, posebno kada je reč o vladavini prava ili strukturnim koracima unazad u pregovorima o pristupanju. "Ukrajina je član evropske porodice i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu u izgradnji mirne i prosperitetne budućnosti unutar Evropske unije. Ovim pristupom Ukrajina bi napravila ogroman korak napred, odmah se približavajući punopravnom članstvu. Već sada bismo Ukrajini ponudili značajan ekvivalent članstva koji daleko prevazilazi ono što bismo mogli da ostvarimo u srednjoročnom periodu putem naše metodologije pristupanja, posebno imajući u vidu proces ratifikacije", navodi nemački kancelar u pismu. On podvlači da predlog za Ukrajinu odražava specifičnu situaciju te zemlje. Paralelno s tim, kaže Merc u pismu, Evropska unija bi nastavila sa redovnom procedurom pristupanja kako bi se osiguralo da i formalno pristupanje bude ostvareno što je pre moguće. Šef nemačke vlade smatra da ovi predlozi ne zahtevaju izmene institucionalnog i pravnog okvira Evropske unije, već samo "snažan politički sporazum". Dodaje da se ova pitanja mogu rešiti ukoliko Evropljani zauzmu konstruktivan pristup prema ovom posebnom statusu, jer bi to bio snažan politički signal koji je Ukrajini i njenim građanima potreban u kontinuiranoj borbi protiv ruske agresije.

Iako je predala dva zahteva za isplatu iz Plana rasta, Srbija još nije dobila novac iz druge i treće tranše, jer Evropska komisija i dalje procenjuje da li zemlja ispunjava uslove za prijem evropskih fondova. Ukupna dostupna sredstva iz planiranih narednih isplata iznose oko 428 miliona evra. Druga isplata za Srbiju iznosi 163,1 milion evra, dok treća tranša iznosi 265 miliona evra. Ovaj novac uslovljen je ispunjavanjem svih reformskih koraka predviđenih Reformskom agendom. "Što se tiče Srbije, možemo da potvrdimo da su drugi i treći zahtev za plaćanje iz Srbije u fazi procene", potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol Evropske komisije (EK). U međuvremenu, tri države Zapadnog Balkana, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, osim predfinansiranja već su primile i treće isplate iz evropskog Plana rasta. Prema podacima Evropske komisije, Evropska unija (EU) je do sada Srbiji isplatila 172,1 milion evra. To uključuje predfinansiranje od 111 miliona evra u junu 2025. godine i prvu isplatu od 61,1 milion evra u januaru 2026. godine. Međutim, prva isplata predstavljala je nešto više od polovine predviđenih sredstava, jer je januarskom tranšom bilo planirano da se raspodeli 112 miliona evra. Smanjenje sredstava odnosilo se na nedovoljnu primenu reformskih koraka. Komisija je procenila da je od predviđenih sedam koraka Srbija ispunila samo tri. Srbija ima na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za period između 2024. i 2027. godine. Zvaničnici Evropske komisije navode da ta institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata EU, te da je reč o uobičajenoj praksi koja se primenjuje tokom celog procesa, u fazi svakog zahteva za plaćanje. Međutim, briselski zvaničnici ponovili su zabrinutost zbog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i navode da pažljivo prate naredne korake vlasti u Beogradu. "Nastavljamo da podržavamo Srbiju na njenom putu ka EU. Istovremeno, očekujemo da će vlasti podržavati i poštovati efikasne demokratske mehanizme, vladavinu prava i ljudska prava. To uključuje usklađivanje pravosudnih zakona sa standardima EU, posebno kroz brzu implementaciju preporuka iz mišljenja Venecijanske komisije o nedavno usvojenim amandmanima, kao i kroz zaustavljanje nazadovanja u oblasti slobode medija", navodi se u odgovoru Evropske komisije. Iako ne postoji formalna odluka o zamrzavanju evropskih fondova, takozvani "Mrdićevi zakoni" glavni su razlog što Srbija od januara nije dobila nikakva sredstva iz EU. Evropska komisija je u više navrata izrazila zabrinutost zbog usvajanja tih zakona, ocenjujući da oni "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Inače, za svaku isplatu sredstava iz Plana rasta zemlja korisnik mora da sprovede konkretne reforme u unapred definisanim rokovima. Međutim, Evropska komisija predviđa određenu fleksibilnost kroz takozvani sivi period. Pre svake isplate Evropska komisija dodatno procenjuje stanje vladavine prava u zemlji, koje predstavlja osnovni, nadređeni uslov za odobravanje finansijske podrške. Za reforme koje su morale da budu ispunjene do decembra 2024. godine ostavljen je dodatni rok od 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine, da se obaveze ispune bez automatskog gubitka sredstava. Za reforme čiji je krajnji rok decembar 2025. godine „sivi period“ traje kraće — 12 meseci, što znači da i one moraju da budu završene najkasnije do decembra 2026. godine. U slučaju Srbije, ključni datum je 31. decembar 2026. godine, kada zemlja ulazi u takozvanu tačku trajnog finansijskog gubitka. To znači da sredstva za reforme koje do tada ne budu ispunjene postaju trajno nedostupna. Evropska komisija ima ovlašćenje da ta izgubljena sredstva preraspodeli drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele svoje reforme. Srbija treba da sprovede ukupno 98 reformskih koraka u periodu od 2024. do 2027. godine u okviru Plana rasta Evropske unije kako bi dobila sva finansijska sredstva koja su joj dodeljena. Do sada je Srbija sredstva dobila samo za tri ispunjena reformska koraka.

Uz brojne svečanosti, koncerte i poruke zvaničnika da evropski put, građansko jedinstvo i jačanje institucija ostaju ključni prioriteti države, Crna Gora 21. maja obilježava 20 godina od referenduma 2006. godine kada je obnovila državnu nezavisnost. Time je nakon 88 godina, obnovljena crnogorska nezavisnost. Na referendumu je glasalo 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Nezavisnost je podržalo 55,5 odsto, dok je za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom bilo 44,5 odsto građana. A danas, 20 godina kasnije, prema istraživanjima javnog mnjenja, ideju nezavisne Crne Gore podržalo bi oko 70 odsto građana. Kampanju za nezavisnost predvodio je lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović. Referendumsko pitanje je glasilo: "Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodnopravnim subjektivitetom?" Referendumska kampanja protekla je u atmosferi tenzija između pristalica Bloka za nezavisnu Crnu Goru i prosrpskih partija okupljenih u Bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Manjinski narodi bili su dio bloka za nezavisnost. Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je u srijedu da dvije decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi – "evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope". Na svečanosti u Vinogradu "13. jul Plantaže" povodom obilježavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, Spajić je rekao da da je referendum 2006. o statusu Crne Gore bio veliki, ali tek prvi korak u izgradnji države, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Dvadeset godina nakon referenduma, Crna Gora je međunarodno priznata država, članica NATO-a i "prva naredna" kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, ali i država dubokih podjela i snažnog uticaja Srpske pravoslavne crkve. Za 20 godina, Crna Gora je stigla na korak do članstva u Evropskoj uniji, a u NATO je ušla 2017. Prošla je i kroz brojna politička previranja, ali i doživjela mirnu smjenu vlasti 2020., kada su pobjednici sa referenduma svoje mjesto ustupili najvećim dijelom onima koji su 2006. bili za zajednicu sa Srbijom. Broj stanovnika Crne Gore jeste porastao u posljednje dvije decenije, ali samo neznatno, između ostalog i zbog toga što su brojni mladi ljudi otišli u inostranstvo. Ono što je ostalo isto, iako u manjem obimu, jesu referendumske podjele iz 2006. koje su uglavnom političke prirode. Vlada Crne Gore planira trodnevni program u Podgorici uz koncerte svjetskih i domaćih muzičkih zvijezda, a nasuprot tome dio crnogorskih opština najavljuje da neće obilježavati Dan nezavisnosti.

Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je u sredu da dve decenije od obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi – "evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope". Na svečanosti u Vinogradu "13. jul Plantaže" povodom obeležavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore, Spajić je rekao da da je referendum 2006. o statusu Crne Gore bio veliki, ali tek prvi korak u izgradnji države, prenela je Radio-televizija Crne Gore. Svečanosti prisustvuje predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović, drugi raniji i sadašnji funkcioneri predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, diplomatskog kora, medija, nevladinog sektora, kao zvanice iz javnog i kulturnog života. Među zvanicama je i evropska komesarka Marta Kos. "Dvije decenije nakon obnove nezavisnosti, Crna Gora ima ideju koja je spaja i vodi. Ideju čijem ostvarenju nikada nijesmo bili bliži, a to je evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope možda i posljednji pravi mirovni projekat na svijetu", rekao je Spajić koji je domaćin svečanosti. On je rekao da Evropa nije politički cilj niti željena destinacija, već da je ona "ogledalo u kojem vidimo kakvi želimo biti", odnosno država koja štiti građane, čuva vladavinu prava i poštuje svačije dostojanstvo. "Ovaj put nije jednosmjerna ulica i nije želja Brisela, već njime želimo da idemo zbog Podgorice, Cetinja, Nikšića, Pljevalja, Bara, Ulcinja, Plava, Berana i svih naših gradova, u kojima ljudi žele da žive bolje, pravednije i sigurnije", rekao je Spajić. 'Uskoro ćete doprinositi istoriji EU'Evrokomesarka Kos je u obraćanju na svečanosti čestitala Dan nezavisnosti, navodeći da je Crna Gora pre 20 godina odlučila da ispiše novo poglavlje u dugoj istoriji crnogorske državnosti. "Evropa vidi šta ste izgradili. Evropa vidi vaša postignuća. Uskoro ćete doprinositi istoriji EU. Naredna poglavlja naše zajedničke istorije pisaćemo zajedno", rekla je Kos. Ona je navela da mesto Crne Gore u EU sada dobija svoj oblik i da je već počela izrada Ugovora o pristupanju Crne Gore, što je priznanje za postignuto i podsticaj da se ubrzaju preostale reforme na putu evrointegracija. "Ne samo zato što će to koristiti Crnoj Gori, već zato što će prisustvo Crne Gore ojačati Evropu. Time ćemo biti korak bliže zaokruživanju naše Unije", rekla je Kos. Prema planu, ceremonijalni deo programa povodom 20 godina od obnove nezavisnosti održava se na lokaciji "Plantaže 13. jul", a kulturno-zabavni program za građane biće održan 20, 21. i 22. maja u Podgorici. Crnogorski mediji su aprilu preneli rezultate istraživanja agencije Spektrum analitika, prema kojima bi, da je referendum za nezavisnost Crne Gore održan u novembru prošle godine, više od 60 odsto građana glasalo za nezavisnost, a oko 15 odsto za zajedničku državu sa Srbijom, ali s nekom vrstom nezavisnosti. Na referendum 2006. za nezavisnost je glasalo 55,5 odsto građana Crne Gore. Kampanju za obnovu nezavisnosti 2006. predvodio je čelnik tada vladajuće Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, dok su protiv bile prosrpske partije okupljene u bloku za zajedničku državu sa Srbijom. Nakon što je nezavisnost zvanično proglašena 3. juna, zemlja je ubrzo primljena u sve relevantne međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i OEBS-a. Vlada koju vodi Spajić najavljuje da će Crna Gora 2028. godine stupiti i u Evropsku uniju, a da će tokom ove godine zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.

Federalno tužilaštvo Belgije saopštilo je u sredu da je otvorilo istragu o potencijalnoj umešanosti belgijskih državljana u takozvani "snajper safari" tokom opsade Sarajeva za vreme rata 90-ih. Prema saopštenju ove institucije, istraga je pokrenuta "na osnovu informacija objavljenih u štampi". Tužilaštvo je dodalo da, u interesu istrage, ne želi dodatno da komentariše ovaj slučaj. Postupak u Belgiji usledio je nakon što je Javno tužilaštvo u Milanu pokrenulo istragu o takozvanim "vikend snajperistima" koji su, prema prijavi pisca i novinara Ezija Gavacenija, plaćali velike iznose novca kako bi dolazili na položaje Vojske Republike Srpske oko Sarajeva i snajperima, uglavnom "iz zabave", ubijali građane u opkoljenom gradu. Gradsko veće Sarajeva krajem januara dalo je saglasnost da se Grad pridruži postupku u Milanu protiv osumnjičenih. Pod istragom je trenutno osamdesetogodišnji državljanin Italije, bivši kamiondžija iz provincije Pordenone, koji je saslušan 9. februara. Tokom gotovo četvorogodišnje opsade Sarajeva, prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, svako deseto ubijeno dete stradalo je od snajperskog hica, dok je više od 14.000 dece ranjeno. Ipak, do danas nijedan pojedinačni snajperista nije procesuiran ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u presudama protiv najviših zvaničnika Republike Srpske zaključio je da je snajperska kampanja imala za cilj terorisanje civila u Sarajevu.

Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija zalažu se za postepenu integraciju zemalja kandidata u evropsko jedinstveno tržište, smatrajući da bi se time zadržao zamah u procesu proširenja Evropske unije (EU) i podstakle države aspiranti da ubrzaju reformski proces. "Pristup jedinstvenom evropskom tržištu zasnovan na zaslugama – ako je potrebno, korak po korak – predstavlja takav podsticaj, ubrzavajući ekonomsku integraciju i regulatornu konvergenciju, a istovremeno čuvajući dugoročnu perspektivu punopravnog članstva u EU", navodi se u non-pejperu ovih pet država članica EU. Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u ovaj dokument, koji je prosleđen svim članicama EU. U Evropskoj uniji, takozvani non-pejper predstavlja neformalni dokument čiji je cilj predlaganje ideja, testiranje reakcija ili pokretanje diskusija o određenim pitanjima bez obavezivanja na formalni stav. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija u ovom nezvaničnom dokumentu navode da postepena integracija u ključne sektore jedinstvenog tržišta – kao međukorak ka punoj evropskoj integraciji – treba aktivno i sistematski da se sprovodi kada država kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru, kao i snažnu i kredibilnu primenu vladavine prava. Pominju se oblasti poput implementacije "zelenih traka", ubrzane integracije u tržišta energije i električne energije, integracije u jedinstveno digitalno tržište, kao i u sektore transporta i logistike, uključivanja u strategije konkurentnosti i industrijske politike EU, integracije u politike EU o kritičnim sirovinama, primene sporazuma o ocenjivanju usklađenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda, proširenja pristupa statusu ovlašćenih ekonomskih subjekata (AEO) za zemlje kandidate, kao i omogućavanja mobilnosti mladih. "Ovaj pristup bi proširio i ojačao jedinstveno tržište, doprinoseći geoekonomskom značaju i strateškoj autonomiji EU, istovremeno približavajući kandidate i pomažući u suzbijanju uticaja trećih zemalja", navodi se u dokumentu. Ove države pozivaju Evropsku komisiju da predstavi predloge za konkretnu sektorsku integraciju u jedinstveno evropsko tržište, uključujući jasne procedure za procenu da li je država kandidat dostigla visok nivo pripremljenosti u relevantnim poglavljima, kao i zaštitne mere u slučaju ozbiljnijih zastoja. Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija smatraju da, iako se njihov dokument fokusira na sektorsku integraciju u jedinstveno tržište, postepena integracija treba aktivno da se promoviše i u drugim oblastima politika EU, posebno u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i kroz postepeno institucionalno uključivanje kandidata. Grupi zemalja u procesu proširenja trenutno pripada deset država: šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i Ukrajina, Moldavija i Gruzija. Turska, iako je deo procesa proširenja više od decenije, ima zamrznute pregovore o članstvu. Crna Gora za sada jedina ima kredibilnu perspektivu prijema u EU i smatra se najizglednijom budućom članicom evropskog bloka. Nalazi se u završnoj fazi pristupnih pregovora sa Briselom. Do sada je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a EU je već odobrila rad ad hok grupe koja će raditi na nacrtu pristupnog sporazuma. Ideju o integraciji zemalja Zapadnog Balkana u evropsko jedinstveno tržište u februaru su izneli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. U zajedničkom autorskom tekstu za nemački list Frankfurter ajgemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) naveli su da zemlje regiona ne moraju odmah dobiti puno političko članstvo u EU, već da bi najpre trebalo da budu integrisane u jedinstveno evropsko tržište i Šengen zonu. Predlog o integraciji zemalja regiona u Šengen zonu predstavio je i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić na zajedničkom sastanku šefova evropskih diplomatija i ministara iz Zapadnog Balkana, održanom 11. maja u Briselu.

Svetska fudbalska federacija (FIFA) prema izveštajima planira da tokom Svetskog prvenstva ponovo zabrani navijačima da na stadionima nose iransku zastavu iz perioda pre revolucije, obnavljajući kontroverzu koja je bacila senku na turnir u Kataru pre četiri godine i izazvala reakciju iranske dijaspore i opozicionara. O zabrani je izvestio Atletik (The Athletic) u utorak nakon što je FIFA ukazala na svoj kodeks ponašanja na stadionima, koji zabranjuje "transparente, zastave, odeću i druge predmete političke, uvredljive i/ili diskriminatorne prirode" na utakmicama. Za razliku od Katara, gde zabrana nije sprovođena dosledno, očekuje se da će se zabrana na prvenstvu koje se ove godine održava u SAD, Kanadi i Meksiku primenjivati kao opšta politika. U izveštaju se navodi da je iranski fudbalski savez podneo FIFA-i listu zahteva u vezi s učešćem reprezentacije, uključujući "poštovanje iranske zastave", dok je FIFA opisala nedavne razgovore s iranskim fudbalskim zvaničnicima kao "odlične" i "konstruktivne". Belgijska poslanica iranskog porekla Darja Safai koja se godinama zalaže za pravo žena u Iranu da ulaze na stadione, rekla je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da zabrana neće zaustaviti navijače iz dijaspore. "Ako insistirate, ako sednete na svoje mesto i zauzmete ga, oni ne mogu ništa da urade. Uvek sam govorila: Ovo je moja prava zastava, ovo je moje mesto i ja ću sedeti ovde", rekla je ona. Safai je napravila direktno poređenje između zvanične zastave Islamske Republike i ikonografije iz sovjetskog doba. "Zastava Islamske Republike je ideološka zastava, uporediva sa srpom i čekićem komunizma. To nije prava zastava iranskog naroda", dodala je ona. Sporna zastava s grbom lava i sunca decenijama se koristila, a motiv lava i sunca ima korene u persijskoj heraldici još iz 12. veka, pre bilo koje moderne monarhije, i postao je zvanični nacionalni grb Irana nakon Ustavne revolucije 1906–1907. godine. Novouspostavljena Islamska Republika ga je 1980. zamenila novim grbom, pretvarajući oba simbola u snažne političke simbole. Novi grb je stilizovani kompozit dizajniran tako da istovremeno podseća na lale, mač i reč "Alah" na arapskom pismu, dok na ivicama zastave stoji natpis "Alahu Akbar" ponovljen 22 puta, što upućuje na datum revolucije po iranskom kalendaru. Od tada, simbol koji je predstavljao persijski nacionalni identitet kroz vekove i dinastije najistaknutije je preuzeo monarhistički pokret, mada su ga Iranci širom opozicionog spektra takođe isticali kao širi simbol otpora Islamskoj Republici. Iran igra u Grupi G sa Novim Zelandom, Belgijom i Egiptom. Turnir počinje u junu.

Srbija i Ukrajina opredeljene su za unapređenje odnosa kroz dijalog, saopšteno je iz Kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon što je srpski državnik telefonom razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sredu. Istog dana u Beograd je stigao potpredsednik ukrajinske Vlade Taras Kačka, koji je sa privrednom delegacijom iz te zemlje otvorio Poslovni forum Srbija - Ukrajina. Sa tog događaja je poručeno da bi Srbija trebalo da postane "najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije". O čemu su Vučić i Zelenski razgovarali?Na Vučićevom zvaničnom Instagram profilu objavljeno je da su dvojica zvaničnika razgovarala o bilateralnim odnosima, mogućnostima za dodatno unapređenje ekonomske saradnje, kao i o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine. "U tom kontekstu, tema je bila i sutrašnja poseta Tarasa Kačke, potpredsednika Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije i trgovinskog predstavnika Ukrajine, koja će predstavljati važan korak u daljem jačanju saradnje između naših zemalja", saopštio je Vučićev kabinet 20. maja. Kako se navodi, predsednici Srbije i Ukrajine razgovarali su i o "značaju dijaloga, međusobnog razumevanja i odgovornog pristupa u rešavanju problema, uz saglasnost da su mir i očuvanje ljudskih života vrednosti koje moraju imati prioritet". U Beogradu Poslovni forum Srbija - UkrajinaU okviru posete potpredsednika Vlade Ukrajine Tarasa Kačke Beogradu, u sredu je otvoren poslovni forum koji j okupio više od 40 srpskih i ukrajinskih privrednika, te predstavnike institucija i kompanija iz sektora poljoprivrede. Predsednik Privredne komore Ukrajine Genadij Čižikov istakao je da je Srbija za ukrajinske kompanije jedno od najinteresantnijih tržišta u regionu. "Srbija bi trebalo da postane najvažnije poslovno čvorište na Balkanu za ukrajinske kompanije", poručio je on. Potpredsednik Vlade Ukrajine Taras Кačka ocenio je da je sada "pravi trenutak" za intenzivniji razvoj bilateralne trgovine i zajedničkih projekata. Ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Srbije Jagoda Lazarević najavila je potpisivanje zajedničke izjave o nastavku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Ukrajina je jedina evropska zemlja sa kojom Srbija nema sporazum o slobodnoj trgovini. Obe zemlje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Srbija je osudila invaziju Rusije na Ukrajinu, ali odbija da se pridruži sankcijama koje je zbog toga Evropska unija uvela Moskvi. Vučić se sreo nekoliko puta sa Zelenskim na međunarodnim skupovima, a posetio je Ukrajinu 11. juna 2025, kada je u Odesi održan samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa. Olena Zelenska, supruga predsednika Ukrajine, boravila je u Beogradu u maju 2024. kada je doputovala sa tadašnjim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom, na poziv supruge predsednika Srbije. Vučić na samitu EU - Zapadni Balkan u TivtuPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije 20. maja najavio i da će prisustvovati Samitu lidera EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu. "Posle razgovora sa predsednicom Evropske komisije doneo sam odluku da prisustvujem samitu u Tivtu", rekao je Vučić obraćajući se novinarima u Palati Srbija. Uoči priprema za samit, predsednica EK Ursula fon der Lajen razgovarala je sa Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije. Vučić je izostanak Srbije na prošlogodišnjem samitu objasnio time da veruje da tako "štiti Srbiju i njene interese, jer moramo da pokažemo šta smo uradili." Zvaničnici u Beogradu su tu odluku komentarisali u kontekstu zastoja u procesu pridruživanja Uniji. Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU od decembra 2021. Samit EU-Zapadni Balkan predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona. O pregovorima sa MOL-omVučić je rekao i da ne idu dobro pregovori sa mađarskim MOL-om o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je pod američkim sankcijama. "Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno, nisam preveliki optimista", naveo je. Rok koji su američke vlasti postavile za prodaju ruskog udela u NIS-u ističe 22. maja, kada treba da se podnese dokumentacija o kupoprodajnom ugovoru. "Nadam se da će OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija ni kriva ni dužna biti kažnjena", rekao je Vučić. Američke vlasti zahtevaju izlazak ruskog vlasništva kao uslov za povlačenje sankcija, a kompaniji su u više navrata produžavale licencu za rad dok traju pregovori o promeni vlasništva. Mađarska MOL grupa je u januaru potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa kompanijom "Gaspromnjeft" o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS. Kupovinu mora da odobri američki OFAC. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ranije rekla da Srbija, kao manjinski vlasnik, u pregovorima sa MOL-om nije zadovoljna detaljima o budućem radu Rafinerije i pokrivenosti tržišta Srbije. Takođe, kako je navela, i u vezi sa finansijskim obavezama koje je NIS preuzeo pre par godina.

Evropska komisija je isplatila novu tranšu iz sredstava koja su na raspolaganju u okviru Plana rasta za Albaniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Radi se o trećoj isplati u ukupnom iznosu od 158,9 miliona evra. Od tog iznosa, Albaniji je isplaćeno 49 miliona evra, Crnoj Gori 44,2 miliona evra, a Severnoj Makedoniji 65,7 miliona evra. Isplata odnosi se na treći polugodišnji izveštajni period koji obuhvata reforme sprovedene do kraja decembra 2025. godine. Prema saopštenju Evropske komisije, isplata sledi nakon zahteva za plaćanje i pozitivne ocene Komisije o reformskim koracima sprovedenim u oblastima poslovne konkurentnosti i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, kao i obrazovanja i digitalizacije u Severnoj Makedoniji. "Današnjim oslobađanjem sredstava, ukupan iznos odobren u okviru Instrumenta, u okviru njihovih odgovarajućih finansijskih paketa, dostiže 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Severnu Makedoniju", navodi se u saopštenju Evropske komisije. U Evropskoj komisiji objasnili su da će deo ovih isplaćenih finansijskih sredstava za sve tri zemlje biti prebačen u državne budžete, dok će preostala sredstva biti dostupna za investicione projekte putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan, u skladu sa važećim procedurama odobravanja. Sredstva namenjena Investicionom okviru za Zapadni Balkan, nakon što ih odobri upravni odbor, podržaće infrastrukturne projekte u oblastima održivog transporta, čiste energije, digitalnog razvoja i razvoja ljudskog kapitala. Bosna i Hercegovina jedina je zemlja koja do sada nije dobila nijednu isplatu iz Plana rasta, jer još nije usvojila Reformsku agendu. Srbija je, osim takozvanog predfinansiranja u iznosu od sedam odsto ukupno dodeljenih sredstava, do sada dobila jednu isplatu – i to polovinu predviđenog iznosa, pošto nije ispunila sve reforme predviđene u zadatom roku. Evropska komisija trenutno procenjuje da li Srbija ispunjava kriterijume za dalje isplate, u svetlu usvajanja pravosudnih zakona u januaru koji prema ocenama briselskih zvaničnika "ograničavaju nezavisnost pravosuđa". Kosovo je prošlog meseca dobilo sredstva iz predfinansiranja. Plan rasta predstavlja najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za zemlje regiona. Paket vredan šest milijardi evra usvojen je 2023. godine i ima za cilj da zemljama regiona donese koristi od članstva pre njihovog pristupanja Evropskoj uniji. Sredstva se državama regiona dodeljuju delom kroz bespovratnu pomoć, a delom kroz povoljne kredite. Cilj plana je integracija partnera u jedinstveno tržište EU, unapređenje regionalne ekonomske saradnje, produbljivanje reformi povezanih sa EU i povećanje pretpristupnog finansiranja. To bi, zauzvrat, trebalo da ubrza proces proširenja i podstakne rast ekonomija partnera. Plan podržava Instrument za reforme i rast, finansijski mehanizam sa budžetom od šest milijardi evra. Svakih šest meseci partneri izveštavaju o napretku reformi sprovedenih uz podršku ovog instrumenta. Ukupno finansiranje odobreno u okviru ovog instrumenta od 2024. godine iznosi 673,6 miliona evra.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) izjavio je u sredu da je sedam osoba srpske nacionalnosti u Gračanici privedeno zbog "pretnji, pritisaka i ucena" na slobodnu volju birača. Prethodno je Osnovno tužilaštvo u Prištini saopštilo da je pet osoba privedeno zbog "narušavanja slobodne volje birača" u Gračanici, opštini sa srpskom većinom, posle navoda o otpuštanju ljudi zaposlenih u institucijama Srbije jer ne podržavaju Srpsku listu, vodeću partiju kosovskih Srba koja deluje uz podršku vlasti u Srbiji. Vršilac dužnosti ministra u Vladi Kosova Nenad Rašić optužio je Srpsku listu da vrši "pritisak" i "zastrašuje" njegove pristalice, te pozvao nadležne kosovske institucije da reaguju. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da će "svi odgovorni za ovaj antisrpski čin da budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", dok je direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo naveo da je o privođenju zdravstvenih i prosvetnih radnika obavestio međunarodne predstavnike i posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Petera Sorensena zahtevajući da se hitno angažuju po tom pitanju. Igor Simić, funkcioner Srpske liste, ocenio je da su privođenja "pokušaj da se napadne srpsko zdravstvo i obrazovanje", kao i da se pomogne Rašiću da dobije glasove na predstojećim izborima. Svečlja je rekao da će kosovske institucije delovati "protiv svakog pokušaja zastrašivanja građana i deformisanja njihove političke volje", te da će se osigurati slobodan izborni proces bez spoljnog uticaja. "Takvi akti, koji direktno ciljaju građane srpske zajednice na Kosovu, proizlaze iz direktiva orkestriranih iz Srbije, koje narušavaju politički pluralizam i demokratski poredak u našoj zemlji", napisao je on na Fejsbuku (Facebook). Kosovsko tužilaštvo je, kako se navodi u saopštenju, reagovalo po službenoj dužnosti nakon medijskih izveštaja o navodima Rašića, koji je lider stranke Za slobodu pravdu i opstanak. Radio Slobodna Evropa je preneo svedočenja nekoliko osoba koje su rekleda su dobile otkaz jer ne podržavaju Srpsku listu već stranku Nenada Rašića. Oni su po nekoliko decenija bili zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama Srbije na Kosovu, koje uglavnom poslednjih godina vode članovi i funkcioneri Srpske liste. Osnovno tužilaštvo u Prištini je saopštilo da je prikupilo izjave i dokaze, na osnovu kojih se sumnja da su privedena lica bila uključena u nezakonite aktivnosti u vezi s krivičnim delom "Povreda slobodnog opredeljenja birača". U neka rešenja o otkazu, u koja je RSE imao uvid, navodi se da su zaposleni u dužem vremenskom periodu javno iznosila svoje političko opredeljenje, suprotno "interesima za koje se opredeljuje srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, koje živi u institucionalnom sistemu koje ne priznaje Republika Srbija". Rašić je na sednici Vlade Kosova 14. maja rekao da je oko 20 ljudi koji ga podržavaju dobilo otkaz, te da se u narednom periodu očekuje da još oko 40 osoba dobije rešenje o otkazu samo na teritoriji opštine Gračanica. Rašić je ustvrdio i kako simpatizere i članove njegove stranke na prelazima sa Srbijom zadržava Bezbednosno-informativna agencija (BIA), uz upite da se izjasne za koga će glasati 7. juna na vanrednim parlamentarnim izborima. Srpska lista je ove navode demantovala, uz navode da Rašić nema legitimitet, te da pokušava da "opravda" poraz na predstojećim izborima. Na poslednjim izborima decembra prošle godine Srpska lista je dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat osvojila stranka Nenada Rašića. RSE se obratio i Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravstva sa upitom da li su upoznati sa tvrdnjama o otkazima u srpskim sredinama na Kosovu iz političkih razloga, te da li će preduzeti neke korake. Odgovor nije stigao. Na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 7. juna Srpskoj listi će konkurent biti jedino stranka Nenada Rašića, koji je u dva navrata bio ministar za zajednice i povratak u Vladi Aljbina Kurtija (Albin). Srpska lista tvrdi da je reč o 'nasilnoj integraciji'Funkcioner Srpske liste Igor Simić je na konferenciji za novinare rekao da su uhapšeni direktori zdravstvenih i obrazovnih institucija "u čemu je najdirektnije učestvovao Nenad Rašić jer je targetirao Srbe". On je ocenio da se na ovaj način vrši "nasilna integracija" zdravstvenih i obrazovnih institucija. Ove institucije u srpskim sredinama funkcionišu u sistemu Srbije i gotovo su jedine preostale nakon što su u poslednje dve godine zatvorene sve druge od strane kosovskih vlasti uz obrazloženje da su "paralelne i ilegalne". Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje". "Ova današnja hapšenja nemaju nikakve veze sa izborima, ovo je pokušaj da se napadne srpsko zdravstvo i obrazovanje i sa druge strane, ako već govorimo o izborima, da se pomogne Nenadu Rašiću da silom dobije glasove srpskog naroda", rekao je Simić. On je naveo da “sankcionisani” radnici u srpskim institucijama koji su ostali bez posla imaju pravo na žalbu, te da su direktori “časno obavljali svoje obaveze”. Simić je dodao da je o hapšenjima obavešten zvanični Beograd, te međunarodna zajednica i da očekuje njihovu reakciju. Dačić preti odgovornima za 'antisrpski čin'Dačić je rekao da će svako ko je svojim činjenjem doprineo privođenju petoro Srba, direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije u centralnom delu Kosova biti gonjen i sankcionisana u skladu sa zakonima Srbije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije odlučno je u nameri da svi odgovorni za ovaj antisrpski čin budu tretirani najstrože u skladu sa zakonima Republike Srbije", izjavio je Dačić. Nije, međutim, jasno na koje osobe Dačič misli, kao i na koje zakone se poziva, niti koji "antisrpski čin" je u pitanju. Direktor Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković rekao je da je privođenje direktora zdravstvenih i prosvetnih institucija Srbije na centralnom Kosovu pokušaj Prištine da izvrši "nedopustiv pritisak i zastrašivanje srpskih birača na ovim prostorima, kako bi Kurti progurao svog miljenika Nenada Rašića na predstojećim izborima", saopštila je Kancelarija. On je hapšenje okarakterisao kao "protivpravno i neosnovano kidnapovanje". "Kurti ponovo izaziva krize i tenzije na terenu i preko leđa srpskog naroda vodi političku kampanju, jer nema ništa drugo da ponudi svojim biračima", rekao je Petković.

Samit lidera Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, koji predstavlja najvažniji politički događaj na kojem se okupljaju lideri 27 država članica EU i šest zemalja regiona, ove godine biće održan 5. juna u Tivtu. Uoči priprema za samit, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarala je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine. Prema rečima portparolke Evropske komisije Paole Pinjo, predstojeći junski samit bio je u fokusu razgovora fon der Lajen sa predsednikom Srbije, ali ona nije potvrdila da li je Vučić obećao da će učestvovati na narednom samitu. Pinjo je takođe navela da ne isključuje mogućnost da predsednica Evropske komisije obavi slične razgovore i sa ostalim liderima iz regiona uoči predstojećeg samita. Zvaničnici EU potvrdili su da su pozivnice za učešće već upućene svim liderima regiona. Kosovo je na ovim samitima redovno predstavljala bivša predsednica Vjosa Osmani. Budući da Kosovo, u svetlu novih vanrednih izbora, nema šefa države, poziv za učešće na samitu dobila je vršiteljka dužnosti predsednice i predsednica kosovske skupštine Aljbuljena Hadžiju. Samiti EU–Zapadni Balkan postali su redovna praksa od 2020. godine. Održavaju se jednom godišnje, a svaki drugi put organizuju se u jednoj od zemalja regiona. Godine 2022. prvi put je samit ove vrste održan van granica EU, u glavnom gradu Albanije, Tirani. Ovaj format predstavlja ključnu političku platformu za strateški dijalog između Evropske unije i regiona, sa fokusom na proširenje, bezbednost, ekonomsku saradnju i političku stabilnost Zapadnog Balkana. Ovogodišnje održavanje samita u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva. Crna Gora je na završnoj fazi pregovora o pristupanju sa Briselom. Do sada je privremeno zatvorila 14 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, a EU je već odobrila rad ad hoc grupe koja će raditi na nacrtu teksta sporazuma o pristupanju.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova u tehničkom mandatu Xhelal Sveçla saopštio je da su preduzeti prvi koraci ka osnivanju Žandarmerije Kosova. Sveçla je na društvenim mrežama napisao da je potpisao odluku o formiranju radne grupe koja će, kako je naveo, analizirati i predložiti modele funkcionisanja Žandarmerije kao agencije Ministarstva unutrašnjih poslova. "Žandarmerija predstavlja važan korak u jačanju naše sigurnosne arhitekture, s jasnom misijom da osigura snažno prisustvo države u očuvanju granica, integriteta i teritorijalnog suvereniteta, zaštiti od terorizma, upravljanju visokorizičnim neredima i zaštiti kritične infrastrukture", napisao je na Facebooku. Prema Sveçli, osnivanje Žandarmerije ojačaće državne kapacitete za prevenciju, upravljanje i neutralizaciju prijetnji "koje ugrožavaju sigurnost građana i teritorijalni integritet naše zemlje". Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković ocijenio je da najava nema uporište u postojećim sporazumima, navodeći da "ne postoji ni osnov ni prostor" za formiranje takvih struktura. Žandarmerija je sigurnosna snaga s vojnim karakterom koja obavlja policijske zadatke. U nekim državama djeluje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, dok je u drugima dio oružanih snaga. Mnoge države imaju žandarmeriju, uključujući i sjevernog susjeda Kosova, Srbiju, čija žandarmerija djeluje u okviru policije. Žandarmeriju imaju i druge države, poput Francuske, članice NATO-a. Na primjer, Francuska žandarmerija je vojna snaga zadužena za provođenje zakona, ima punu jurisdikciju nad civilnim stanovništvom i odgovorna je za javnu bezbjednost i javni red, a sarađuje s policijskim i vojnim snagama unutar zemlje i u inostranstvu. Ona ima ulogu u upravljanju krizama i učestvuje u mirovnim misijama u inostranstvu, ali i u borbenim operacijama. U NATO-u se snage ovog tipa pominju u okviru onoga što se naziva policija za stabilizaciju.

Novi granični prelaz u Gradišci, na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine, je privremeno otvoren, javlja Bosanskohercegovački auto-moto klub u utorak navečer, 19. maja. Radi se o graničnom prelazu na sjeverozapadu Bosne i Hercegovine, jednom od najfrekventnijih sa Hrvatskom. Uoči otvaranja, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine saopštilo je da je donijelo rješenje kojim se omogućava preusmjeravanje saobraćaja preko novog mosta u Gradišci, nakon što se rano ujutro 19. maja urušio dio mosta na starom graničnom prelazu Gradiška. Nije bilo povrijeđenih. Novi most koji se nalazi na novom graničnom prelazu nije bio u funkciji, iako je završen, jer Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH nije postigao saglasnost da se otvori još krajem prošle godine. Inače, odluka Ministarstva sigurnosti BiH je donesena nekoliko sati nakon što Vijeće ministara Bosne i Hercegovine nije usvojilo zaključak predsjedavajuće Borjane Krišto da se zbog vanrednih okolnosti, uslijed urušavanja mosta na Graničnom prijelazu Gradiška, privremeno otvori novi granični prelaz. Protiv su bili ministri iz reda bošnjačkog naroda. "Lokacija preko novog mosta koristiće se za vrijeme obustave saobraćaja na postojećem graničnom prijelazu Gradiška, do kojeg je došlo usljed obrušavanja dijela zaštitne ograde i pješačke staze na mostu preko rijeke Save", navodi se u saopštenju za javnost iz ovog Ministarstva u utorak poslijepodne, 19. maja. Šta je prethodilo privremenom otvaranju novog graničnog prelaza?Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH tokom dana nije postigao saglasnost da se otvori novi granični prelaz u Gradišci. Da bi novi prelaz bio otvoren, potrebno je usvojiti Poslovnik o unutrašnjoj organizaciji UIO BIH, protiv čega se izjasnio Zijad Krnjić, član Upravnog odbora iz reda stručnjaka koje je imenovala Vlada Federacije Bosne i Hercegovine. Novi granični prelaz Gradiška trebao je biti otvoren u decembru prošle godine, ali nije, jer ni tada nije postignut dogovor na sjednici UO UIO BiH o dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji koji je potrebno izmijeniti kako bi se carinici rasporedili na ovaj novi granični prelaz. I tada je protiv bio Krnjić, koji je tražio da se poravna razlika između prikupljenog PDV-a i isplaćenih sredstava prema entitetima, te kaže da bi bi Republika Srpska morala Federaciji BiH isplatiti oko 100 miliona maraka (oko 50 miliona eura). Isti zahtjev je ponovio i na sjednici 19. maja. Inače, UIO BiH prikuplja poreze koji se naplaćuju prilikom uvoza, carinjenja i prometa robe i usluga, kao i porez na dodanu vrijednost (PDV), te raspoređuje u budžete države i dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH. PDV se prikuplja na jedinstveni račun, a potom se raspoređuje u procentu koji dogovori Upravni odbor UIO, a na osnovu podataka koliko je novca prikupljeno u kojoj od ove tri administrativne jedinice. Posljednje usklađivanje koeficijenta urađeno je 2023. godine, te se Federaciji BiH trenutno raspoređuje 62 odsto novca, RS-u 34,44 a Brčkom 3,59 odsto. Tokom dana je iz Ministarstva prometa i komunikacija BiH, koje je nadležno za provođenje Sporazuma o održavanju mostova na granici između BiH i Hrvatske, saopšteno kako će više informacija o stepenu oštećenja i eventualnim mjerama sanacije biti poznato nakon završetka stručnog pregleda oštećenja. Tužilaštvo BiH formiralo predmet protiv KrnjićaTužilaštvo Bosne i Hercegovine formiralo je 8. maja predmet protiv člana UIO BiH Zijada Krnjića, zbog sumnje da je blokirao usvajanje akata za rad novog graničnog prelaza Gradiška na sjeverozapadu zemlje, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz ove pravosudne institucije. "Zaprimljena je prijava, u skladu sa standardnom procedurom, formiran je predmet i dat u rad postupajućem tužiocu radi provjere osnovanosti navoda iz prijave", navedeno je u odgovoru iz Tužilaštva BiH. Krnjića je prijavila Privredna komora Republike Srpske, potvrdio je ovo za RSE njen predsjednik, Goran Račić. Privredna komora ovog bh. entiteta je Krnjića prijavila još prošle sedmice, zbog sumnje da je on kao član Upravnog odbora UIO BiH glasao protiv izmjena i dopuna Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji, čime su blokirane procedure za puštanje u rad novog graničnog prelaza na mostu u Gradišci. Radovi na novom prekograničnom mostu na rijeci Savi, koji povezuje BiH i Hrvatsku u Gradišci završeni su prije tri i po godine. Most dug 426 metara i vrijedan 19 miliona eura sufinansirala je Evropska unija sa 3,2 miliona eura bespovratnih (grant) sredstava, uz 5,6 miliona eura kredita Evropske investicijske banke. Most koji se urušio i koji povezuje Gradišku i Staru Gradišku u Hrvatskoj izgrađen je 1956. godine, a njegova ukupna dužina je 240 metara.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) potpisala je u ponedeljak ugovor s kompanijom Smartmatic BH za nabavku sistema za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima koji bi trebalo da se koriste u oktobru na opštim izborima. Uvođenje biometrijske identifikacije birača i skeniranja glasačkih listića na oko 5.000 biračkih mesta trebalo bi da omogući brži, efikasniji i pouzdaniji izborni proces. Ugovor koji su potpisali predsednik CIK-a Jovan Kalaba i direktor kompanije Smartmatic, koja je nosilac grupe ponuđača, Frans Gunink vredi nešto više od 74,5 miliona konvertabilnih maraka (preko 38 miliona evra). Nabavka sistema za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića na biračkim mestima prema ugovoru obuhvata sve potrebne komponente: opremu, softver, potrošni materijal, tehničku podršku, štampanje glasačkih listića, skladištenje i distribuciju do nadležnih izbornih organa, saopštio je CIK. Implementacija ugovora odvijaće se u tri faze: isporuka elektronske opreme i edukacija korisnika, transport i štampanje i pakovanje glasačkih listića. Opšti izbori na kojima će 3,4 miliona birača birati tri člana Predsedništva BiH, 518 zastupnika u državnom i dva entitetska parlamenta, te u deset kantonalnih skupština, biće održani 4. oktobra. Uvođenje novih tehnologija s biometrijskom identifikacijom birača i skeniranjem glasačkih listića nametnuo je visoki predstavnik u ostavci Kristijan Šmit (Christian Schmidt) izmenama Izbornog zakona 2024. nakon što političke stranke godinama nisu mogle da se dogovore o reformi izbornog procesa.

Samit procesa Brdo–Brioni, koji je trebalo da se održi u maju u Hrvatskoj, ali je otkazan usled trzavica u odnosima Beograda i Zagreba, biće održan u oktobru u Severnoj Makedoniji, najavila je u ponedeljak predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar. Pirc Musar je konferenciji za novinare s makedonskom predsednicom Gordanom Siljanovskom Davkovom izrazila zadovoljstvo što će Severna Makedonija ove godine biti domaćin ovog samite, prenela je agencija Beta. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović krajem marta je otkazao sastanak Procesa Brdo-Brioni koji je trebalo da bude održan u toj zemlji, navodeći da trenutno ne postoje uslovi za dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Hrvatsku. Milanović je tada rekao da su "političke izjave i postupci predsednika Srbije… u potpunoj suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području Jugoistočne Evrope". Vučić više od godinu dana optužuje Hrvatsku i njene službe da se mešaju u unutrašnja pitanja Srbije, ne pružajući za to dokaze. Uoči Milanovićeve odluke o otkazivanju samita, Vučić je rekao da će "proveriti izveštaje bezbednosnih agencija o mogućem uticaju stranih zemalja" na lokalne izbore u Srbiji, navodeći "logističku podršku jedne susedne države". Hrvatska i Slovenija su 2013. godine, kao članice EU, inicirale Proces Brdo-Brioni u cilju podsticanja saradnje i ubrzavanja evropskih integracija regiona. Učenici su i lideri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Albanije. Siljanovska Davkova je u ponedeljak u Ljubljani rekla da samo postojanje ovog procesa Brdo-Brioni pokazuje da su Slovenija i Hrvatska posvećene regionu i da ga posmatraju pozitivno. Pirc Musar je rekla da razume odluku hrvatskog predsednika da otkaže planirani sastanak na Brionima, ali da su odmah počeli da traže rešenje za alternativnu lokaciju za samit. "Svi u okviru procesa Brdo–Brioni slažemo se da je to trenutno jedina platforma gde se sve zemlje Zapadnog Balkana, zajedno sa Slovenijom i Hrvatskom, jednom godišnje sastaju i razgovaraju", rekla je i ocenila da je to od izuzetnog značaja.